Dok je adventista, zdrav, bogat i srecan sva
ga bratija oko njega gotove i tetose, ali kada se razboli ili osiromasi
odbacuju ga svojim ponasanjem kao da je poslednji dronjak. Zato oni
veoma vode racuna o svome zdravlju, ali to prevashodno ne cine iz ljubavi prema Bogu, ili iz straha od bolesti, nego zato sto znaju ako se razbole da ce od svoje zajednice biti odbaceni kao kaznjeni
od Boga, posto naucavaju da je bolest posledica greha sto je tacna nauka, ali je oni nepravedno primenjuju. Naime, odnose se
prema takvim osobama kao da su proklete od Boga, tj. da su same zbog toga krive, ne uzimajuci u obzir ocitu cinjenicu da su bolesti cesto rezultat prirodnih procesa, a ne samo loseg zivotnog stila. Znamo da i biljke i zivotinje oboljevaju, a ne samo ljudi. No to njih nije briga, posto je njihov prevashodni cilj da uvuku u svoje redove iskljucivo zdrave ljude koji su sposobni za privredjivanje, jer samo takvi mogu dorineti vecem prihodu crkve, a koji se sliva u dzepove crkvene oligarhije. Njima nije na prvom mestu covekov zivot i njegovo dobro, njegova sreca, kao sto je ucio Isus Hristos, koji je rekao: ''subota je stvorena radi coveka, a ne covek radi subote''. Naravno ovo sto sam napisao su moji licni utisci i ne mora da bude u svakom slucaju tacno, ono je rezultat mojih opservacija koje sam vrsio nad adventistima.
|
