Analiza temelja adventističke teorije o 2300 dana, na osnovu datuma i
ostvarenih događaja
Adventizam sedmog dana deli veliki broj zajedničkih doktrina sa ostatkom hrišćanstva. Neke doktrine se smatraju sumnjivim, kao što što je uslovna besmrtnost, i držanje subote, ili su zajedničke, i poštovane među hrišćanima, i uvaženim teolozima. Kao što adventistička crkva priznaje, jedina doktrina koja je sasvim unikatna i karakteristična za njih same jeste vezana za događaje koji su navodno počeli na nebu 1844. godine, da preciziram, 22. oktobra.
Nekoliko izvrsnih eseja je dostupno o ovoj temi, i o ozbiljnim problemima egzegeze i istorijskog sklada, o čijem sadržaju ne moram da ponavljam. Jedini pravac ovog istraživanja je ustanoviti validnost početnog datuma proročanstva o 2 300 dana, za koje adventisti tvrde da su počele da se broje od sedme godine Artakserksa Prvog, po adventističkoj literaturi 457.godine pre Hrista. Nećemo uzimati egzegezu Danila 8:14, odakle su adventistički pioniri dobili ovu ideju da se proročanstvo završava 1844. godine. U svakom slučaju, čitalac ne treba da uzima zdravo za gotovo da mi prihvatamo tvrdnju da je period koji se pominje u Danilu 8:14 počeo negde u vreme vladavine Artakserksa Prvog, ili nekog drugog persijskog kralja. Niko ne treba da pretpostavi da mi prihvatamo da je proročanstvo o 70 sedmica iz Danila 9 počelo u isto vreme kad i 2 300 večeri i jutra iz Danila 8:14, ili da bilo koje, ili oba proročanstva imaju neke veze sa Artakserksom Prvim.
Jedina stvar na koju ćemo se skoncentrisati je validnost izjava Elen Vajt o navodnom hronološkom početku 2 300 „godina", negde sedme godine Artakserksa Prvog, kao što to prihvataju adventisti sedmog dana.
Ima nekoliko referenci kod Elen Vajt koje ukazuju na 457.godinu, kao početak 2300 godina, koje su se navodno završile 1844. godine. U, na primer, sedmom poglavlju Jezdre možemo naći dekret, od 12-26 stiha. U svom punom obliku, izdao ga je Artakserks, persijski kralj, 457.godine pre Hrista. U Jezdri 6:14, kaže da je Božji dom u Jerusalimu sagrađen „po zapovesti" (dekretu) Kira, i Darija, i Artakserksa, cara Persije. Ova trojica kraljeva su ga zajedno napisala i dovela do savršenstva koje traži proročanstvo da se označi početak 2 300 godina.
Uzimajući 457. godinu pre Hrista, kada je dekret završen, kao datum izdavanja zapovesti, svaka specifikacija proročanstva koja se tiče sedamdeset sedmica mora da se ispuni. Do sada je svaki detalj proročanstva upadljivo ispunjen, i početak sedamdeset sedmica je fiksirano 457. pre Hrista, a one ističu 34. godine posle Hrista. Od ovog dana je lako naći kraj 2 300 dana. Sedamdeset sedmica - 490 dana - je odsečeno od 2 300, i ostaje 1810 dana. Posle završetka 490 dana, 1810 dana ostaje da se ispuni. Od 34. godine posle Hrista, 1810 godina se proteže do 1844. Dolazi se do toga da se 2 300 dana iz Danila 8:14 završava 1844. Po isteku ovog velikog proročkog perioda, po svedočenju Božjeg anđela, „svetinja će se očistiti". Vreme čišćenja svetinje, za šta se generalno veruje da se dešava prilikom drugog Hristovog dolaska, je konačno istaknuto.
Oko sedamdeset godina posle povratka prve grupe izgnanika pod Zorovaveljem i Isusom Navinom, Artakserks Longimanus je došao na presto Medo-Persije. Ime ovog kralja je povezano sa istorijom i nizom istaknutih proviđenja. Tokom njegove vladavine su živeli i radili Jezdra i Nemija. On je 457.godine pre Hrista izdao treći i poslednji dekret za obnovu Jerisalima.
Za vreme njegove vladavine, Jevreji su se vratili pod Jezdrom, završeni su zidovi Jerusalima, pod vođstvom Nemije i njegovih saradnika, došlo je de reorganizacije službi u hramu, i podigla su se dva velika religijska reformatora - Jezdra i Nemija. Tokom njegove duge vladavine, često je pokazivao naklonost prema Božjem narodu, i svojim prijateljima Jevrejima, koje je voleo i kojima je verovao, Jezdri i Nemiji, prepoznao je da su ljudi pozvani od Boga, i pozvani na poseban zadatak.
Naš proračun proročkog vremena je bio tako jednostavan da su i deca mogla da ga razumeju. Od datuma izdavanja dekreta persijskog cara, kog nalazimo u Jezdri 7, koji je izdat 457.godine pre Hrista, 2 300 godina iz Danila 8:14 je trebalo da se završe 1843. godine. Gledali smo ka kraju ove godine kao vremenu Hristovog povratka. Bili smo tužni i razočarani kada je ta godna sasvim prošla, a Spasitelj nije došao.
Artakserksov dekret je izdat sedme godine njegove vladavine, 457.godine pre Hrista. Još jednom su raštrkani Judejci imali priliku da urade delo Božje, i obnove Sion. Podigavši Jezdru za vođu, Božje proviđenje je bilo na delu. Neki su ovo prepoznali, i rado prihvatili prednost da se vrate pod tako povoljnim okolnostima.
U nekoliko navrata je bila određenija kada je pokušala da precizira kada je 457. pre Hrista Artakserksov dekret bio izdat. Njena najranija izjava koja mi je zapala za oko nije napisana posle 1868.godine:
Isprva se ne vidi da li je dekret izdat početkom 457.godine, i 2300 godina se ne bi završile na kraju 1843. godine. Potvrđeno je da je dekret izdat negde oko 457.godine, i stoga proročki period mora da se završi do jeseni 1844.godine. Predviđeno vreme se nije razvuklo, iako se čini da jeste. Naučili smo da se oslanjamo na jezik proroka. „Jer vizija čeka određeno vreme, ali će na kraju progovoriti, i neće lagati: iako se odlaže, čekajte je, jer će sigurno doći, i neće odocniti."
Prema rečima ovog citata, Artakserksov dekret je „izdat negde pri kraju 457.godine pre Hrista." I ovo su „potvrdili" oni koji su se bavili adventističkim kalkulacijama. Verovatno bi bilo mudro ako „pred kraj " protumačimo da znači druga polovina godine, tj. između prvog jula i 31.decembra 457.godine pre Hrista.
Gospođa Vajt je još određenija dalje u tekstovima:
„Od izdavanja zapovesti da se obnovi Jerusalim do Mesije biće sedam sedmica, i šezdeset i dve sedmice.", naime, 69 nedelja ili 483 godine. Artakserksov dekret je stupio na snagu u jesen 457.godine pre Hrista. Od ovog datuma, 483 godine je do 27.godine posle Hrista (videti Dodatak). U to vreme će se ispuniti ovo proročanstvo. Reč „Mesija" znači „Pomazanik". Isus je kršten 27.godine posle Hrista, i tada je dobio pomazanje Svetog Duha. Apostol Petar svedoči da je „Bog pomazao Isusa iz Nazareta Svetim Duhom i silom." Dela 10:38. Sam Spasitelj je izjavio: „Duh je Gospodnji na meni, jer me je pomazao da propovedam jevanđelje siromasima." Luka 4:18. Nakon krštenja je otišao u Galileju: „ govoreći: iziđe vrijeme i približi se carstvo Božje." Marko 1:14, 15.
Valjalo bi zapaziti da je posle dve decenije koje su prošle nakon njene originale verzije 1868. godine, Artakserksov dekret sada stupio na snagu, a nije tada izdat. Kao što ćemo videti, ovo je vrlo bitno, precizira se jesen kao vreme u godini kada će dekret „stupiti na snagu".
Svi ostali pasusi su slični:
Ono što je dovelo do ovog pokreta je otkriće da je Artakserksov dekret za obnavljanje Jerusalima, koji čini početnu tačku perioda od 2 300 dana, stupio na snagu u jesen 457.godine pre Hrista, a ne na početku godine, kao što se pre verovalo. Računanje od jeseni 457.godine, 2 300 godina se završava i jesen 1844.godine. (Videti dodatak na strani 329).
Zapazite da se „stavljanje u dejstvo" Artakserksovog dekreta u jesen 457. pre Hrista smatralo „otkrićem". Nažalost, ne kaže se ko je bio otkrivač. Možda bi trebalo da shvatimo da je to bio isti pojedinac ili grupa ljudi koji su „potvrdili" da je dekret bio „dat pred kraj 457.godine pre Hrista."
Prihvatiti ovaj zaključak značilo je odreći se prethodnog shvatanja proročkih perioda. Prvo se smatralo da 2 300 dana počinje kada je Artakserks izdao dekret da se obnovi i sagradi Jerusalim, u jesen 457.pre Hrista. Uzimanje ovog kao početne tačke bilo je u skladu sa primenom svih ovih događaja u objašnjenju tog perioda u Danilu 9:25-27. Šezdeset i devet sedmica, prvih 483 od 2 300 godina, trebalo je da prođe do Mesije, Pomazanika. Hrist je kršten i pomazan Svetim Duhom 27. godine posle Hrista. Usred sedamdesete sedmice, Mesija je trebalo da bude pogubljen.
Tri i po godine posle Njegovog krštenja, Hrist je raspet, u proleće 31. godine posle Hrista. Sedamdeset sedmica, ili 490 godina je ostalo Jevrejima. Na kraju ovoj perioda, narod je zapečaćen svojim odbijanjem Hrista, i progonstvom Njegovih sledbenika, i apostoli su predati u ruke neznabošcima, 34. godine posle Hrista. Prvih 490 godina od 2 300 su se tada završile, i ostaje 1810 godina. Od 34. godine nove ere, do 1844.godine se proteže 1810 godina. „Tada", rekao je anđeo, „će se svetinja očistiti". Sva preciznija određenja proročanstva su se svakako ispunila u predviđeno vreme.
Breme Hristovog propovedanja bilo je: „Vreme se navrši, i carstvo Božje se približi, pokajte se, i verujte jevanđelje."
Poruka jevađelja, kako ju je dao sam Spasitelj, bila je zasnovana na proročanstvima. „Vreme", koje je On objavio bilo je vreme koje je anđeo Gavrilo objavio Danilu. „Sedamdeset sedmica", rekao je anđeo, „su određene tvom narodu i svetom gradu, da se završi bezakonje, i da se svrši prijestup i da nestane grijeha i da se očisti bezakonje i da se dovede vječna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže sveti nad svetima." Danilo 9:24. Jedan dan proročanstva predstavlja jednu godinu.
Pogledajte 2.Moj. 14:34, Jezekilja 4:6. Sedamdeset sedmica, ili 490 dana, predstavlja 490 godina. Početak ovog perioda je dat : „Zato znaj i razumij: otkad izide riječ da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedjelja, i šezdeset i dvije nedjelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vrijeme.", 69 sedmica, ili 483 godine. Danilo 9:25. Zapovest da se obnovi Jerusalim, koji je dovršen dekretom Artakserksa Longimanusa (vidi Jezdra 6:14; 7:1,9, margina), stupila je na snagu u jesen 457.godine pre hrista. Od ovog vremena 483 godina se proteže do jeseni 27.godine posle Hrista.
Prema proročanstvu, ovaj period je do Mesije, Pomazanika. Dvadeset sedme godine posle Hrista, Isus je na krštenju dobio pomazanje Svetog Duha, i uskoro je počeo svoju službu. Onda je objavljena poruka. „Vreme se ispuni."
U svojoj posthumno objavljenoj knjizi o ovom periodu jevrejske monarhije, nalazimo ovaj pasus, čiji originalni rukopis nismo mogli da potvrdimo:
„Vreme prvog dolaska i nekih od glavnih događaja oko života i dela našeg Spasitelja, objavio je anđeo Gavrilo proroku Danilu. „Sedamdeset sedmica", rekao je anđeo da „je određeno tvom narodu i tvome gradu svetom da se svrši prijestup i da nestane grijeha i da se očisti bezakonje i da se dovede vječna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže sveti nad svetima." Danilo 9:24. Jedan dan proročanstva stoji za jednu godinu.
Pogledajte 2.Mojs. 14:34, Jezekilj 4:6. Sedamdeset sedmica, 490 dana, predstavlja 490 godina. Početak ovog perioda je dat: „Zato znaj i razumij: otkad izide riječ da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedjelja, i šezdeset i dvije nedjelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vrijeme.", 69 sedmica, ili 483 godine. Danilo 9:25. Zapovest da se obnovi Jerusalim, koji je završen dekretom Artakserksa Longimanusa (Jezdra 6:14; 7:1,9, margina), stupila je na snagu 457.godine. Od tada pa do jeseni 27 godine je ostalo 83 godine. Prema proročanstvu, ovaj period traje do Mesije, Pomazanika. Isus je 27-godine bio kršten Svetim Duhom, i uskoro je započeo svoju službu. Onda je objavljena poruka : „Vreme se navrši."
Konačno, u posthumno objavljenoj knjizi o periodu jevrejskih monarhija, nalazimo ovaj pasus, po čijem je originalnom rukopisu bilo teško utvrditi autora:
Vreme prvog dolaska i nekih glavnih događaja koji se grupišu oko Spasiteljevog životnog dela, objavio je anđeo Gavrilo Danilu. „Sedamdeset je nedjelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prijestup i da nestane grijeha i da se očisti bezakonje i da se dovede vječna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže sveti nad svetima." Danilo 9:24. Jedan dan u proročanstvima stoji za jednu godinu.
Pogledajte 4.Mojs. 14:34, Jezekilja 4:6. „Po broju dana, za koje uhodiste zemlju, četrdeset dana, na svaki dan po godinu, nosićete grijehe svoje, četrdeset godina, i poznaćete da sam prekinuo s vama ."
„A kad ih navršiš, onda lezi na desnu stranu svoju, i nosi bezakonje doma Judina četrdeset dana; po jedan dan dajem ti za godinu."
Ovi citati su dovoljni da se utvrdi da je po mišljenju Elen Vajt, Artakserksov dekret ili dat, ili stupio na snagu negde u jesen 457.godine pre Hrista. Pošto ona povezuje ovaj datum zapisan u Jezdri 7, gde se pominje sedma godina Artakserksa (stihovi 7-9), hajde da proverimo koliko je tačna ova procena.
Artakserks Prvi je bio sin kralja Kserksa, čuvenog u klasičnoj književnosti po tome da je pokušao da pokori Grčku. Osim nekih natpisa koji potiču iz doba persijskog carstva, ima nekoliko grčkih izvora koji pominju neke delove života Kserksa, kao i njegovu smrt. Svi ovi izvori obraćaju posebnu pažnju na papirus pod nazivom Elephanitine papirus AP 6, koji ukazuje na to da je Kserks bio ubijen u drugoj polovini 465.godine, negde između avgusta i decembra, verovatno pre 17.decembra.
Iako smena vlasti Kserksa i Artakserksa nije išla glatko, vreme vladavine Artakserksa se računa od smrti njegovog oca. Po egipatskom kalendaru, vreme kada je Artakserks došao na vlast je 466/465 pre Hrista (17.decembar 466. do 17. decembra 465.). Po persijskom kalendaru (ili vavilonskom, svejedno), vreme njegovog dolaska na vlast je 465/464 pre Hrista (između 24. aprila 465.godine, i 12. aprila 464.godine). Po jevrejskom kalendaru to je takođe prelaz između 18. oktobra 465. do 6 oktobra 464. godine. Drugim rečima, od jevrejske Nove godine, koja počinje sedmog meseca, šest meseci posle vavilonske, Artakserksova prva godina je počela 12. aprila 464.godine pre Hrista, prema vavilonskom kalendaru, ali 6. oktobra 464.godine pre Hrista po jevrejskom . Lako je izračunati kada je počela sedma godina vladavine Artakserksa. Po valvilonskom kalendaru, to je bilo osmog aprila 458.godine pre Hrista, a po jevrejskom 1.oktobrra 458.godine pre Hrista.
Sada imam odlično polazište za određivanje kada je Jezdra napustio Jerusalim na svom putu za Vavilon. Jezdra 7:9 kaže da je po izdavanju dekreta Jezdra napustio vavilon prvog dana prvog meseca. Ako računamo po vavilonskom kalendaru, onda je krenuo 8. aprila 458.god.pre Hrista, po jevrejskom bi to bilo 26.marta 457.godine pre Hrista. Stigao je u Jerusalim prvog dana petog meseca sedamnaeste godine (stihovi 7 i 9), to jest, ili 3. avgusta 458.godine pre Hrista, ako je po vavilonskom kalendaru, ili po jevrejskom 23. jula 457.godine pre Hrista.
Jezdra sigurno nije mogao da stigne u Jerusalim kasnije nego sredinom leta 457.godine pre Hrista. Te godine je jevrejska Nova godina padala prvog dana sedmog meseca, 19. septembra, iako astronomska jesen počinje 28. septembra, a prvi mlad mesec posle ovoga je 19. oktobra.
Drugim rečima, ako je Jezdra putovao u Jerusalim 457. godine pre Hrista, tamo je stigao 88 dana pre kalendarskog početka jeseni, ili 58 dana pre jevrejske Nove godine. Naravno, da je putovao godinu dana pre toga, u Jerusalim bi stigao 443 dana pre kalendarskog početka jeseni, ili 413 dana pre jevrejske Nove godine 457. julijanske godine pre Hrista.
Ove računice predstavljaju veliki problem za kredibilitet Elen Vajt. Imajući to u vidu, Jezdra je napustio Vavilon ispunivši predviđanje u skladu sa vremenom izdavanja dekreta, i vidimo da je stigao, pa da se uzme najdalji datum, nekih tri meseca pre nego što je odredila Elen Vajt („jesen 457. g. pre Hrista"). Koji kriterijum mora da se koristi da bi se nekako primenilo to da je dekret „stupio na snagu" tri meseca pošto je on stigao?
Kako je ikako mogao da stupi na snagu sedam, ili devetnaest meseci nakon kretaja na put? Jedino objašnjenje izgleda da je to da je dekret stupio na snagu odmah pošto je Jezdra krenuo, ili bi njegov polazak bio nelegalan; znači da je dekret suspendovan pre Jezdrinog polaska sve do njegovog dolaska, a onda je uzeo tromesečni odmor (ili devetomesečni), a onda se ponovo vratio na snagu.
Pošto je ovo suviše nategnuto čak i za najvatrenije pristalice gospođe Vajt, prosto ne može da se uzme u razmatranje. Sam dekret sigurno nije mogao da bude izdat pošto je Jezdra otišao iz Vavilona, što znači da je izdat negde u zimu, početkom 457.godine pre. nove. ere., ili 458. god. p.n.e. ili čak i pre.
Sva ova navedena razmatranja su validna bez obzira da li se slažemo ili ne sa svim adventističkim koncepcijama u vezi sa ovim koje odstupaju od zdrave logike, posebno u vezi sa prirodom Artakserksovog dekreta, stanja u Jerusalimu u to vreme, vezom tog dekreta i početka 70 sedmica, prirodom 70 sedmica, i navodnom koincidencijom početka 2 300 dana i noći, i 70 sedmica.
Malo razmišljanja pokazuje da osim loše odrađene procene datuma izdavanja Artakserksovog dekreta, ovaj dekret nije imao nikakve veze sa izgradnjom Jerusalima, jer je Jerusalim već smatran izgrađenim za vreme vladavine cara Darija, Artakserksovog dede. Sedamdeset sedmica nisu mogle početi u vreme Artakserksa. Početak 2 300 dana i noći uopšte nije vezan za početak 70 sedmica, iako deluje da se završavaju u isto vreme.
Ovaj jasan dokaz stavlja veliki znak pitanja na tvrdnje gospođe Vajt da je neko „otkrio", „potvrdio", da je Artakserksov dekret „stupio na snagu" u jesen 457.godine p.n.e. On svakako nije stupio na snagu tada, i tako nešto sigurno nije mogao da „potvrdi", i „otkrije" neko kompetentan.
Možda je to izjavio neko ko nema pojma o čemu priča, a sve ukazuje na to da je ovo „potvrdila" osoba koja gaji velike iluzije, ili neko ko svoje halucinacije smatra Božanskim nadahnućem. Eto takvi su temelji hronologije na kojoj stoji nauka o 1844. godini, čiji su zidovi i krov još klimaviji.
|
