Pomaže Bog! Žao mi je što vam oduzimam
vreme nekim banalnim pitanjima, ali mene interesuje: Zašto pravoslavni
sveštenici nose bradu? Zašto su mantije kod pravoslavnih crne? Kako neko
može da odredi koju će slavu da slavi? Jedan moj prijatelj je kršten
kao dete, otac mu je umro i nije ni slavio slavu, a njegovi su
makedonci, nije u kontaktu sa očevom stranom porodice. Majčina strana
slavi Sv. Nikolu, pa bi on radije neku drugu, je li to u redu? Oprostite
na neznanju i sve najbolje vam želim!
Odgovor:
Bog pomogao! Ključan odgovor na vaše pitanje zašto pravoslavni
sveštenici nose bradu leži baš u njihovom sveštenstvu. Evo zašto to
kažem. Ako uzmemo starozavetnu knjigu Levita videćemo da je Gospod uzeo
«lično» učešće u organizovanju starozavetne crkve - Njegove skinije.
Tako je i ustanovio službu sveštenstva kada je naredio Mojseju da mirom
pomaže glavu svoga brata Aarona; i dok je ovaj u svom svojem poslušanju
Gospodu to miro izlivao na glavu brata, a ono se slivalo niz njegovu
bradu. Novozavetna Crkva i dalje se seća tih biblijskih reči tako što
svaki rukopoloženi sveštenoslužitelj, bio on prezviter ili episkop, ne
može da svršava nikakvu službu ako na sebi nema epitrahilj, a on je
dugačko platno koje stoji oko vrata koje se proteže skoro do stopala i
baš predstavlja to slivanje mira ili svešteničke blagodati, ili
«izvršavajuću i odozgo silazeću blagodat Duha» (Sveti Simeon Solunski,
«O hramu», gl 39). Danas svaki episkop kao i sveštenik, prilikom
odevanja epitrahilja molitveno se seća tog momenta kada je ustanovljeno
starozavetno sveštenstvo, i pred prinošenje novozavetne beskrvne žrtve,
oni odevaju na vrat epitrahilj (τραχηλος = vrat, «nadvratnik»)
proiznoseći sledeće bilijske reči: «Blagosloven Bog koji izliva blagodat
svoju na sveštenike svoje kao miro na glavu, koje se sliva na bradu,
bradu Aronovu, koji se sliva na skut haljine njegove» (Psalam 133,
Proskomidija). Ovde je smisao sveštenstva jako vezan za bradu, a posebno
ako tome još pridodamo fakt da je brada ukras muškarca, i da njeno
brijanje ustvari jeste sramoćenje čoveka (3 Mojsejeva 19, 27; Dnevnika
19, 5, i da Levit zabranjuje da se brije (19, 27). Samo na osnovu toga
što je naš Prvosvešenik i Mesija imao bradu i danas bi trebali svi
sveštenici da nose svoje pune brade, i to bez «umetničkih» podbrijavanja
(uporedi Sintagma T, gl 9). Pod snažnim uticajem modernizma danas neke
crkve tolirišu svojim sveštenicima kada ovi ne nose svoje brade. Pored
toga što nije kanonski i evanđeljski, niti liturgički opravdano, takođe
nije razumljivo (niti iskreno) kada jedan sveštenik čita molitvu za
odevanje svog epitahilja, a da se same njene suštine odriče.Neka vrsta
mantije pominje se još kod Justina Mučenika «kao filizofska odežda» i da
su je nosili privelegovani ljudi koji su imali pravo učenja, ali jasno o
tome govori Matej Vlastar, koji kaže da ona mora da bude «crne boje»
(slovo E, 9 gl.), ali crnorizci se pominju još u Nitrijskoj pustinji
koji su bili odeveni crnim odeždama kroz koje su izražavali pokajanje i
odricanja od ovog sveta. Ipak postoji tradicija u Ruskoj Crkvi da se za
vreme pashalnog perioda nose i bele mantije. Rimokatolička crkva kao i
neke protestantske zadržale su nošenje crnih mantija, ali sada sve više i
više crnog odela.Sveštenička crna mantija označava pokajanje za sebe i
svoju pastvu dok njena dužina označava pravo učenja. Slavu može sam da
izabere u dogovoru sa svojim sveštenikom.
Sa blagoslovom,
O. Ljubo |
