DA LI JE ADAM SVETKOVAO SUBOTU?
Postoje mnogi vernici koji veruju da je Adam svetkovao subotu (sedmi
dan stvaranja) još u Edenu, pre pada u greh. Ti vernici citiraju 1.
Mojsijevu 2:2.3 i kažu da je Bog počinuo u taj dan, posvetio ga, i
naredio Adamu da ga i on svetkuje. Međutim, da li je Adam uopšte mogao
da ispuni tu zapovest?
Prvo i osnovno, treba imati u vidu jednu
veoma bitnu činjenicu u vezi sa danom odmora. Bog u svim svojim
zapovestima o danu odmora (suboti), takođe naređuje i ŠESTODNEVNI RAD.
Dakle, čovek mora ŠEST DANA DA RADI, da bi u sedmi dan počinuo od tog
rada (čitati, na primer, četvrtu zapovest Dekaloga). Nije Bog naredio
samo počinak u sedmi dan. Bog je TAKOĐE NAREDIO i šest dana rada. I rad
od šest dana je zapovest, a ne samo počinak u sedmi dan.
Dakle,
čovek mora da radi šest dana, pa onda u sedmi dan da počine od tog
rada. Logično, jer od čega bi inače čovek počinuo ako je šest dana
lenstvovao?
Znamo da je Adamu bila data dužnost da se brine o
Edenskom vrtu. To bi, dakle, bio taj neki rad. Pošto je u pitanju period
pre pada u greh, onda taj ljudski rad nije bio naporan ni mučan, ali je
ipak bio rad, doprinos, briga o vrtu, dužnost. Dakle, Adam je imao
zadatak da nešto radi u Edenu, a ne samo da leškari, lenčari i pravi
decu sa Evom.
A da li je Bog Adamu naredio da počine u sedmi dan?
Pogledajmo hronologiju stvaranja: Bog stvara šest dana. Šestog dana
stvorio je Adama i Evu. Sedmog dana je ušao u počinak (šabat). Zamislite
sad sledeću situaciju:
Kaže Bog Adamu: Vidiš kako sam Ja radio
šest dana i sedmog dana počinuo? E tako moraš i ti, da radiš šest dana,
pa sedmog da počineš.
Adam ga pita: A kad treba da počnem da izvršavam tu zapovest?
Bog odgovara: Pa odmah, naravno. Sedmi dan je sveti dan, moraš svakog sedmog dana da otpočineš i da ga ne uprljaš svojim radom.
Adam: Ali kako onda da izvršim tu zapovest, Bože? Pa ti si me juče
stvorio! Kako mogu da radim šest dana i da uđem u počinak u sedmi dan,
kad sam radio samo JEDAN dan (od juče do danas)?
Dakle, Adam
nikako ne bi mogao da izvrši ovu zapovest. Ili bi morao da prekrši prvi
deo zapovesti (šest dana radi) ili bi morao da prekrši prvi šabat nakon
stvaranja, pa da svetkuje šabat tek sledeće sedmice. Ili bi Adam radio
šest dana, počev od petka (kada je stvoren), pa sve do srede, i morao bi
da počine u sedmi dan svog života, a to bi onda bio četvrtak, a ne
subota.
U svakom slučaju, Adam bi morao da prekrši bar pola te
zapovesti, i to ne svojom krivicom, već BOŽIJOM krivicom. Bog ga je
stvorio u petak, a ne u nedelju.
Dalje, postoji još jedna
nelogičnost u teoriji da je Bog Adamu naredio da počiva u sedmi dan.
Kada su Adam i Eva zgrešili i bili izbačeni iz Edena, kako ih je Bog
prokleo? Čime ih je Bog kaznio? Kaznio ih je TEŠKIM RADOM!
A
pošto znamo da je počinak (šabat u sedmi dan) uvek povezan sa RADOM,
postavlja se pitanje: Zašto Bog tada nije rekao Adamu: U znoju lica
svoga obrađivaćeš zemlju i mučićeš se da prehraniš porodicu, ali ne
brini, svakog sedmog dana ćeš moći da počineš i odmoriš od tog teškog
rada? Zašto Bog ne daje tu utehu Adamu kada ga proklinje?
Bog
daje jedno drugo obećanje Adamu, daje mu utehu koja nema nikakve veze sa
sedmim danom. Bog proklinje Adama teškim radom, i umesto da ga uteši
obećanjem/naredbom o sedmičnom počinku, Bog ga teši obećanjem o
MESIJI!!!
Možda je baš zato Hrist nazvan počinkom/odmorom/šabatom u Novom Zavetu? Korinćanima 2:16.17 ili Matej 11:28. |
