Tuesday
2017-09-26
12:57 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Blog »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 34

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Main » 2017 » March » 7 » Dvojezični natpis na pečatu i vizantijski patrijaršijski krst
7:25 AM
Dvojezični natpis na pečatu i vizantijski patrijaršijski krst


Dvojezični natpis na pečatu i vizantijski patrijaršijski krst

Euforija koja je zavladala posle kupovine zlatnog pečata kneza Strojimira trajala je, u odnosu na njegov značaj, prilično kratko. Vest da je, eto, i na ovaj način potvrđeno da je srpska državnost starija nekoliko vekova od vladavine dinastije Nemanjića bila je, činilo se, najava veoma ozbiljnih naučnih polemika. Ali, ništa od toga. Jedni su čak i posumnjali u autentičnost predmeta, dok su drugi zamerali što je toliko para, dvadeset hiljada evra, potrošeno za kupovinu pečata koji je na brzinu pripisan knezu Strojimiru i datovan u deveti vek. Ipak, najviše je onih koji misle da je kupovina bila prava stvar i da je pečat još jedna značajna kockica u sklapanju mozaika o vremenu rane srpske državnosti. I ne samo to, već da na njegovom proučavanju treba do kraja poraditi i razjasniti nekoliko bitnih nedoumica koje postoje.

Arheolog i istoričar umetnosti profesor dr Radmilo Petrović utrošio je poprilično vremena kako bi rešio nekoliko veoma važnih detalja vezanih za pečat

-Nema sumnje da je tekst na pečatu vezan za ime kneza Strojimira, ali kada je reč o vremenu kada je pečat izliven, treba mnogo šta analizirati - kaže dr Petrović. - Jednu veoma važnu činjenicu treba uzeti u obzir kada se datuje pečat. Evo zašto. Bugarski car Simeon i sveštenik Konstantin, tvorac ćirilice, dolaze iz Carigrada u Bugarsku tek 889. godine, formirajući Preslavsku književnu školu koja traje sve do kraja velike Simeonove slave i smrti 927. godine. Što znači da ćirilica u Srbiju i nije mogla da uđe u upotrebu pre tog vremena, a tada je Srbijom zavladao Časlav Klonimirović, unuk kneza Strojimira. A Strojimirovo ime na pečatu ispisano je na staroslovenskom jeziku. Zato sam ubeđen da pečat nije urađen za života kneza Strojimira, već da ga je naručio njegov unuk Časlav.

Pa ako je tako, otkud onda Strojimirovo ime na pečatu i zašto je prihvaćen kao njegovo vlasništvo?

-Prema svemu sudeći pečat je načinjen posle Strojimirove smrti, odnosno da ga je načinio njegov unuk Časlav Klonimirović posle 927. godine, odnosno posle dolaska na vlast - kaže dr Petrović. - Zašto? Zato što je samo uz pomoć imena dede Strojimira mogao da učvrsti svoju vlast i na taj način revalorizuje celokupnu dinastiju Vlastimirovića, pradedu Vlastimira, dedu Strojimira i oca Klonimira. Možda je to sa današnjeg aspekta malo čudno, ali je u to vreme bila redovna pojava da se vladar kojem se ljulja tron poziva na zasluge svojih predaka, veliča njihove uspehe, izrađuju ili podižu znamenja posvećena njima. Sva je prilika da je to činio i Časlav.

Tvrdnju da je vlasnik pečata Strojimirov unuk Časlav, a ne knez Strojimir, profesor Petrović potkrepljuje i istorijskim događajima.

- Časlav Komnenović, Strojimirov unuk, bio je bugarski zarobljenik, ali je uz pomoć Vizantije pobegao u Srbiju kojom je vladao od 927. do 950. godine. Vladao je i teritorijom Bosne i oblašću Travunije u Dalmaciji i postao je jedan od najvećih srpskih vladara. Zato mu je bilo jako važno da uspostavi političke veze sa dedom Strojimirom i na taj način učvrsti običaj dinastičkog nasleđivanja. Učvršćivanje dinastičkog nasleđivanja bilo mu je važno i zbog potomaka, jer je na taj način njima u nasleđe ostavljao pravo da vladaju Srbijom.

Profesor Petrović naglašava da je za datovanje veoma važna dvojezičnost na pečatu, odnosno to što je jedan deo teksta ispisan na grčkom, a drugi na staroslovenskom jeziku.

-Tekst na pečatu načinjen je simetričnom upotrebom dva jezika i pisma - kaže. - Tekst ide oko jedne pečatne rozete, kao okvira sa predstavom vizantijskog patrijaršijskog krsta u sredini. Na grčkom jeziku ispisano je GOSPODE POMOZI, a na staroslovenskom - STROJIMIRU. Rekao sam već da ćirilica u Srbiju nije mogla da uđe u upotrebu pre vladavine Časlava Klonimirovića, u vremenu od 927. do 950. A kada se uzmu svi elementi sa pečata, i tekst i malteški i patrijaršijski krst, onda sam gotovo siguran da je pečat nastao u vreme vladavine bugarskog cara Petra, odnosno vizantijskog cara Romana Prvog Lakapina, a u vreme najvećeg srpskog kneza i vladara iz sredine desetog veka Časlava Klonimirovića. Pečat je verovatno bio načinjen u dvorskoj radionici Konstantinopolja.

Postoji ovde još jedna dilema, naglašava naš sagovornik. Kom bogu se vlasnik obraća. Pretpostavljamo da je svakako mislio na hrišćanskog boga Isusa Hrista. Jer, u hrišćanskoj formulaciji verskog obraćanja, još od četvrtog veka, odnosno vremena službenog priznanja hrišćanstva, to obraćanje je bilo upućeno Isusu Hristu i Bogorodici. Na isti način na koji je učinjeno na našem zlatnom pečatu.

Još jednu dilemu uspeo je da otkloni profesor Petrović.

- U Bugarskoj postoji mnogo ovakvih pečata čiji vlasnici nisu bili vladari, pa je bila dilema da li je reč o knezu Strojimiru ili nekoj drugoj ličnosti. Najčešće je pomoć tražena od Bogorodice i to su činili oni koji nisu vladali zemljom. Bogu su se obraćali vladari, pa tako nema sumnje da je na ovom pečatu reč o knezu Strojimiru, ali, ponavljam, verujem da nije nastao u njegovo vreme, već da je mlađi nekoliko decenija.

Ognjen Radulović

Views: 57 | Added by: bibleboy | Rating: 0.0/0
Total comments: 0
Only registered users can add comments.
[ Registration | Login ]
Calendar
«  March 2017  »
SuMoTuWeThFrSa
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Entries archive

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2017
    Free website builderuCoz