ISTORIJAT REČI "KYRIAKOS, KYRIAKE" - 15 May 2014 - Blog - UDARNA SNAGA ISTINE
 
Monday
2016-12-05
4:29 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Blog »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Main » 2014 » May » 15 » ISTORIJAT REČI "KYRIAKOS, KYRIAKE"
5:38 AM
ISTORIJAT REČI "KYRIAKOS, KYRIAKE"

Irina Zahar Hinrichs Hajde da vas malo nečemu i naučim, kad sam već tu Ova reč "kyriakos, kyriake" ("Gospodnji") je veoma interesantna i posebna. Trebalo bi da proučimo njenu istoriju i semantiku.

ISTORIJAT REČI "KYRIAKOS, KYRIAKE"
Smatra se da je reč "kyriakos, kyriake" izmislio apostol Pavle lično. Ta reč se prvi put u istoriji javlja u Pavlovim pismima, tačnije u Prvoj poslanici Korinćanima. Nije nađen nijedan tekst koji bi sadržao ovaj pridev "kyriakos, kyriake", a da je stariji od Novog Zaveta. Ova poslanica pisana je oko 55. godine. Ta reč se javlja u stihu 1. Korinćanima 11:20, u frazi "kyriakos deipnon". Pošto je grčka imenica "deipnon" (večera) muškog roda, uz nju stoji "kyriakos", pridev muškog roda.

Dakle, imamo izraz "kyriakos deipnon", tojest "večeru Gospodnju", kao prvu frazu u istoriji koin-grčkog u kojoj je ikada upotrebljena reč "kyriakos".

Sledeća pojava ove reči "kyriakos" je u Učenjima Dvanaestorice (Didahi) spisu koji datira iz 60. godine (neki čak smatraju da su Didahi mnogo starije i napisane u 40. godini). Tu se ovaj pridev "kyriakos" javlja u ženskom obliku "kyriake", jer ga prati imenica ženskog roda "hemera" (=dan). Dakle, Didahi koriste izraz "kyriake hemera" (dan Gospodnji) bar 30 godina pre Jovana u Otkrivenju. Evo kako glasi tekst iz Didahi u kome se javlja izraz "dan Gospodnji" (kyriake hemera):

"A u Dan Gospodnji, sabravši se zajedno, lomite hleb i vršite liturgiju..."
[Didahi 14:1]

Tek 30 godina kasnije (možda i više), Jovan u Otkrivenju koristi izraz "kyriake hemera" (dan Gospodnji) u stihu Oktrivenje 1:10. Imamo Pavla koji je 40 godina pre Jovana izmislio pridev "kyriakos, kyriake" i imamo Didahi koji su izraz "dan Gospodnji" (kyriake hemera) koristili 30 godina pre Jovana u Otkrivenju. Dakle, ovaj pridev "kyriakos" izmislio je Pavle, Didahi su izmislili frazu "kyriake hemera", a Jovan Bogoslov je tu frazu "kyriake hemera" preuzeo iz Didahi i pomenuo je u Otkrivenju 1:10. Pošto je grčka reč "hemera" (=dan) ženskog roda, koristi se pridev "kyriake" u ženskom rodu.

Nemojte da vas iznenadi činjenica da Pavle "izmišlja" nove reči. Mnoge su nove reči apostoli MORALI da izmisle, jer nisu postojale do tada u grčkom. Recimo, reči "hrišćanin", "apostol", ili reč "misionarenje", to su takođe reči koje su apostoli morali da izmisle da bi mogli da napišu Novi Zavet i uvedu potpuno originalne koncepte koji do tada nisu postojali u jeziku ljudi. Tako i pridev "kyriakos, kyriake".

SEMANTIKA PRIDEVA "KYRIAKOS, KYRIAKE"
Ovaj pridev izveden je od imenice "kyrios" koja znači "Gospod" (u Novom Zavetu, mada u svakodnevnom govoru znači "gospodar"). U Novom zavetu se reč "kyrios" (Gospod) uvek upotrebljava za Isusa Hrista. Samim tim, pridev "kyriakos, kyriake" se takođe odnosi samo na Isusa Hrista. Taj pridev znači "koji je od Gospoda, pripada Gospodu, Gospodnji". I kao što vidimo u 1. Korinćanima 11:20, "kyriakos deipnon" (Gospodnja večera) odnosi se BAŠ NA HRISTA (a ne na Oca, na primer).

Dakle, stvar je jasna. Pavle koristi SASVIM NOVU KOVANICU (pridev izveden od imenice "kyrios") da označi nešto što pripada SAMO HRISTU, što se odnosi i vezano je SAMO za Hrista. Ne za Oca, već za HRISTA. "Večera Gospodnja" je večera koji je HRIST jeo sa svojim učenicima pre nego što su ga uhapsili. "Večera Gospodnja" je obred u kome se hrišćani sećaju Hristove žrtve. Isto tako je i "dan Gospodnji" dan u kome se hrišćani SEĆAJU NA NEŠTO ŠTO JE HRISTOVO. Na šta?

Hajde da upitamo Ignjatija, episkopa prve hrišćanske crkve u Antiohiji. Upitaćemo BAŠ NJEGA, jer Ignjatije je bio učenik apostola Jovana i njegov verni pratilac. Apostol Jovan ga je rukopoložio za episkopa crkve u Antiohiji, i Ignjatije je proveo sa Jovanom dobrih 30 godina radeći, misionareći i slušajući Jovanova svedočenja i propovedi. Ako iko zna na koji je dan mislio apostol Jovan u Otkrivenju 1:10, zna Ignjatije iz Antiohije (umro kao mučenik 107. godine, dakle par godina posle Jovana). Evo šta Ignjatije ima da kaže o "danu Gospodnjem":

"Ne više subotujući (svetkujući subotu) nego živeći po Danu Gospodnjem, u koji je i život nas zasijao kroz Njega i smrt Njegovu kada je VASKRSAO..."
[Poslanica Magnežanima 9:1]

ZAKLJUČAK:
"Kyriakos, kyriake" je reč koju je Pavle smislio izvevši je iz imenice "kyrios" (Gospod) da označi nešto što pripada Gospodu, nešto što se radi na spomen Gospodu i Njegovom delu. Konkretno, Pavle je izmislio frazu "kyriakos deipnon" da označi "večeru Gospodnju", tojest obred SEĆANJA na pravu večeru Gospodnju, pre nego što je Isus uhapšen i razapet.

Didahi, a potom i apostol Jovan, preuzimaju novoizvedeni pridev "kyriakos, kyriake" od Pavla, ali za potrebe NOVE fraze: "dan Gospodnji" (kyriake hemera). To rade da označe dan SEĆANJA na dan u kome je Isus VASKRSAO iz mrtvih.

I zato je "kyriake hemera" NEDELJA, i zato su svi hrišćani od apostolskih dana, preko reformatora pa do dan-danas složni u zaključku da je apostol Jovan baš u nedelju primio svoju veliku viziju. Ne bi Pavle izmišljao novi pridev za nešto što je bilo opšte poznato u to vreme (subota, pa čak i drugi dolazak Hristov je bio opšte poznat u to vreme). Ne bi ni Jovan rekao "dan Gospodnji" da je mislio na subotu, jer u svom jevanđelju subotu nije nazivao "dan Gospodnji". Taj pridev "kyriakos" preuzeo je od Pavla tek POŠTO je napisao svoje jevanđelje. Još od apostolskih dana i sve do dana današnjeg, Grci nazivaju nedelju KYRIAKI, tj. koriste Pavlovu i Jovanovu kovanicu od reči Kyrios (Gospod).


Irina Zahar Hinrichs Miloš Popadić Kao prvo, ti jedino apokrifima i možeš da dokažeš subotu, što nije nikakvo čudo: lažna jevanđelja i lažni spisi za lažni šabat, klasika

Kao drugo, kakve si ti to travke pobrljavke jeo od jutros? Odakle ti ovaj biser da je jevanđelje p
o Jovanu pisano POSLE Otkrivenja? Jel to neka najnovija teorija Miroljuba Petrovića? Zaista nisam obaveštena

Jevanđelje po Jovanu napisano je pre 70. godine (pre razaranja Jerusalima), a dokaza za to ima i istorijskih i biblijskih. AHA! Sola Scriptura, GLE! I to baš u onom poglavlju u kome Jovan piše da je Isus UKINUO subotu, baš u tom poglavlju se i nalazi biblijski dokaz da je jevanđelje po Jovanu napisano PRE razaranja Jerusalima. Čitaj stih 5:2 i zapitaj se zašto Jovan piše u SADAŠNJEM vremenu "kod Ovčije kapije NALAZI SE banja koja se zove Vitezda", a ne kaže "nalazila se". Čak i Klement Aleksandrijski, koji daje detaljno tumačenje jevanđelja po Jovanu, a posebno prologa, takođe kaže da je Jovan jevanđelje napisao pre razaranja Jerusalima.

A Otkrivenje je napisano NA PATMOSU 98. godine, dve godine pre Jovanove smrti ili ti skoro 30 godina POSLE jevanđelja (minimum 30 godina, možda i više). Kako onda možeš da lupiš ovakav neki biser? Pa Jovan je umro samo dve godine kasnije, 100. godine, kako je mogao da piše jevanđelje posle svoje smrti? Šta to bulazniš?

Kao treće, Pavle IZMIŠLJA termin "kyriakos" u poslanici koju je poslao KORINĆANIMA, tojest gradu na Atici u GRČKOJ. Centar misionarenja apostola Jovana bio je u MALOJ AZIJI (konkretno Antiohija i manje Efes). Kad je Jovan pisao jevanđelje, Pavlova poslanica Korinćanima još ne beše stigla u Malu Aziju. I taj termin "kyriakos" se ustalio i odomaćio U GRČKOJ, posle slanja poslanice Korinćanima. Tek kad je stigao u Grčku (u dubokoj starosti), Jovan se sreo sa tim izrazom "kyriakos". To je NOVA reč, potpuno NOVA, nju je Pavle IZMISLIO, Zašto bi Jovan koristio POTPUNO NOVI termin za nešto što već postoji i opšte je poznato i u Bibliji i u narodu?

Očigledno da se radi o nečem NOVOM. O nečem što nije bilo imenovano u Bibliji do tada, zato se i koristi NOV termin, onaj isti koji je izmislio Pavle za "večeru Gospodnju". Dan Gospodnji NIJE subota, jer vam onaj argument "subota Gospodnja" nije dobar. "Subota Gospodnja" znači "počinak Gospodnji", a ne "dan Gospodnji". Jel to opet neka nova Miroljubova ideja, da "subota" znači "dan"??? Nigde se u Bibliji ne koristi izraz "dan Gospodnji" za subotu. Njega ne koristi NI JOVAN NI NIKO.

I gle, Jovan koristi ODREĐENI ČLAN ispred izraza "kyriake hemera". Potpnuo novi termin u celoj Bibliji, a ODREĐENI ČLAN! Kako to? Pa očigledno da je čitaocima Otkrivenja taj termin do 98. godine VEĆ BIO DOBRO POZNAT! Kao što rekoh, javio se taj termin "kyriake hemera" u hrišćanskoj literaturi oko 45 godina pre Otkrivenja (Didahi), znači, TO JE TAJ KYRIAKE HEMERA, stoga i određeni član. Kada Mojsije uvodi subotu u Toru (2. Mojsijeva 16) koristi NEODREĐENI član, jer njegovim slušaocima (Izrailju) taj termin do tada nije bio poznat. A "kyriake hemera" je čitaocima Otkrivenja bio poznat! Kako, kad se nigde u Bibliji ne pominje? Tako što Jovan DOŠAO U GRČKU IZ SIRIJE i ČUO taj izraz 30 godina POSLE pisanja Jevanđelja po Jovanu.

Grci su ODMAH prihvatili "kyriakos" kao novu reč i ODMAH dali takvo ime NEDELJI (tako se i dan-danas zove nedelja na grčkom). ODMAH. OD PAVLA PREUZELI. Pa onda Didahi, pa onda Otkrivenje, pa onda poslanica Magnežanima koju je pisao Ignjatije iz Antiohije još dok je Jovan bio živ (godinu dana posle Otkrivenja).

Aj otrezni se od tih bunika, molim te... Jevanđelje po Jovanu pisano POSLE Otkrivenja??????? Kuku...


Irina Zahar Hinrichs Marko Wolf Kurtovic MOJE tumačenje? Izvini, ali ovo nije MOJE tumačenje, ovo je istorijsko, lingvističko tumačenje reči KYRIAKE koja je IZMIŠLJENA od strane apostola Pavla, naučna ČINJENICA.

Popadić mi je odlično odgovorio? Zar je jevanđelje po Jovanu
pisano POSLE Otkrivenja? KAD? Otkrivenje pisano 98. godine, Jovan umro 100. godine, KAD? Jevanđelje po Jovanu citirano pre Patmosa, još 85. godine, 13 godina pre Otkrivenja? Kad je onda napisano?

Ja sam ti Pismom i protumačila. Istorijski i biblijski dokaz: reč KYRIAKOS je BIBLIJSKI, IZMIŠLJEN JE ZA PISANJE BIBLIJE. Recimo "dan Gospoda" (dan drugog dolaska Hristovog) se u Novom Zavetu zove KYRIOU HEMERA (Dela 2:20, 1. Korinćanima 5:5, 2. Korinćanima 1:14, 1. Solunjanima 5:2, 2. Petrova 3:10). A KYRIAKE je poseban pridev, koji je skovao PAVLE za izraz KYRIAKE DEIPNON (večera Gospodnja) u 1. Korinćanima 11:20. I nije isto što i KYRIOU.

E to KYROU označava dan koji PRIPADA Gospodu, dan čiji je gospodar Gospod. To je običan prisvojni pridev koji bi u tvom slučaju glasio MARKOV. E vidiš, međutim, taj dan koji pripada Gospodu (čiji je gospodar Gospod) OPET NIJE SUBOTA, već dan drugog dolaska Hristovog, dan suda.

A KYRIAKE HEMERA je nešto sasvim novo, nešto sasvim drugo od KYRIOU. To je POTPUNO NOVI termin. Zašto bi Jovan koristio neki novi termin koji se nigde u Bibliji ne pominje, da bi označio nešto što je OPŠTE POZNATO? Zašto Jovan u jevanđelju ne zove subotu "dan Gospodnji", već "subota"? Što prosto nije rekao "I bejah u duhu u dan subotnji"? Pa za taj dan nije morao NIŠTA NOVO da smisli i da konstruiše. Pavle je za "večeru Gospodnju" morao da konstruiše nov pridev KYRIAKOS. Taj isti Pavle koristi POZNATI STARI IZRAZ KYRIOU da opiše poznati stari izraz "dan drugog dolaska Gospodnjeg". Zašto onda Jovan nije napisao "kyriou hemera" ili "subota". Zašto baš uzima TAJ NOVI PRIDEV od apostola Pavla ako je hteo da opiše nešto opšte poznato i STARO?


Irina Zahar Hinrichs Miloš Popadić i Marko Wolf Kurtovic

Naravno da su morali da izmisle par novih reči za potrebe pisanja Novog Zaveta. Šta mislite, da li je reč "hrišćanin" postojala pre Novog Zaveta? A javlja se u Novom Zavetu. Ko ju je izmislio?


Ili reč "apostol"? Ili reč "đakon"? Ili reč "episkop" Ili potpuno nova semantika reči "crkva"? Za Jevreje su koristili reč "zbornica", "sinagoga" ili Hram za građevinu u Jerusalimu, a za sabranje hrišćana koristili su drugu reč.

Mislite da je KYRIAKOS jedina nova reč koju su apostoli morali da izmisle? Varate se. Hrišćanstvo je imalo koncepte koji do tada nisu postojali u jezicima ljudi, naravno da su morali da smisle nove reči.

Svaki student jezika zna da je jezik fluid koji se stalno menja. Mi danas imamo bar 10 000 reči koje Vuk Karadžić nije ni sanjao da će postojati. I to obične reči tipa "kišobran", "vozilo" a o "televizoru" i "računaru" da i ne govorim.

Kao što rekoh, reč KYRIOU je prisvojni pridev od reči KYRIOS (Gospod) i znači "Gospodov". Bila je u upotrebi i pre NZ u značenju "gospodarev". Reč KYRIAKOS (Gospodnji) je NOVA reč koju Pavle uvodi u tekst u 1. Korinćanima 11:20. Za potpuno novi koncept koji do tada nikad nije postojao u grčkom. To je zvanična naučna činjenica, ja tako naučila dok sam radila magistarski iz koin-grčkog. Od Grka, od lingvista, od bibličara i istoričara, od vernika i od nevernika. A vi lepo kad ste tako pametni pa znate koin grčki bolje od svih živih i mrtvih stručnjaka i Grka, izvolite objasniti odakle su apostoli preuzeli reči "hrišćanin", "apostol", "đakon" i "kyriakos", da vidim i vašu pamet.


Irina Zahar Hinrichs Pyramid Četiri taj dan na koji ti misliš (dan suda, dan drugog dolaska) u Novom Zavetu se zove "kyriou hemera" i javlja se u sledećim stihovima: Dela 2:20, 1. Korinćanima 1:14, 1. Solunjanima 5:2, 2. Petrova 3:10). U Otkrivenju se javlja DRUGI izraz "kyriake hemera", a ne "kyriou hemera". Onaj ko zna grčki, zna razliku između ove dve reči. Razlika je OGROMNA. Ne bi Grci i dan-danas koristili reč KYRIAKI za nedelju bez razloga. Da nećeš možda da kažeš da Grci ne znaju svoj jezik i da ga ti bolje znaš od njih?

Zatim, Otkrivenje 1:10 nije u budućem vremenu, već u PROŠLOM. "Bio sam u duhu u Dan Gospodnji." Treće, da je Jovan bio u viziji prenet u "dan dolaska Hristovog", ne bi koristio predlog "u" odnosno "na" (u originalnom koin grčkom taj predlog glasi "na"). Već bi koristio sasvim drugi predlog a ne taj a i rečenica bi sasvim drugačije zvučala. Sem toga, ako kažemo "bejah u viziji prenet u dan Gospodnji', mi zapravo DODAJEMO toj knjizi reči koje ona nema. A šta kaže Jovan, šta će se desiti onome ko doda ili oduzme nešto knjizi Otkrivenja?

Lepo se koristi glagol BITI i priloška fraza za vreme "na dan Gospodnji". Na dan Gospodnji bio sam u duhu. A ne: bio sam prenet u viziji u dan Gospodnji. NEMA reči "prenet" u ovom stihu. I nije u pitanju isti dan KYRIOU HEMERA koji se koristi za dan drugog dolaska, već sasvim drugi izraz, KYRIAKE HEMERA, koji Grci razumeju ovako "dan nedeljni". To je njihov jezik. Da li ozbiljno misliš da ti bolje razumeš grčki od Grka?


Irina Zahar Hinrichs Miloš Popadić

"En te kyriake hemera" (na dan Gospodnji) je izraz koji se odnosi na STATIČNU lokaciju. Ne samo da taj predlog "en" označava statičnost (lokativ u srpskom), već i glagol BITI takođe označava statičnost, stanje, a ne kretanje.

Izraz "prenet u dan Gospodnji" bi bio DINAMIČAN izraz (dativ u srpskom). Otprilike u srpskom: idemo KA BRDU (dativ) odnosno: nalazimo se NA BRDU (lokativ). Grčki ne bi koristio taj predlog "en", već neki od sledećih DINAMIČNIH predloga, na primer: "êxri", "ëµa" itd. A o glagolu BITI, da i ne govorim, sad ti treba da dokažeš da glagol BITI označava KRETANJE i DINAMIČNOST, a ne stanje i statičnost.


Tinče Nikolić Miloš Popadić Ili odgovori Irini na pitanje (jer optužuješ), a koje glasi: odakle su apostoli preuzeli reči "apostol", "hrišćanin", "đakon" i "kyriake", ili ćemo opet penale da delimo. Umete da optužite, a ne umete da podnesete nekakve dokaze za optužbu? Irina izmišlja da su Pavle i apostoli morali da izmisle i sklope nove reči za potrebe pisanja jevanđelja?

Ili se IZVINI za tu optužbu, ili DOKAŽI da su reči "hrišćanin", "đakon", "apostol" i "kyriake" preuzete iz nekog ranijeg teksta, pre Novog Zaveta. U suprotnom ćeš biti trajno izbačen, ja više živce za tvoje trolovanje NEMAM.


Irina Zahar Hinrichs Vjekoslav Lucić Starozavetni proroci nisu pisali na koin grčkom. I u Septuaginti se takođe koristi ista fraza KYRIOU HEMERA za taj dan drugog dolaska (dan suda, dan gneva), ali se KYRIAKE HEMERA javlja SAMO ovde u Otkrivenju 1:10, i razmisli, zašto se na grčkom jeziku nedelja zove KYRIAKE.

I razmisli zašto DODAJEŠ reči Otkrivenju. Šta je rekao Jovan, šta će se desiti onome ko DODA ili ODUZME nešto knjizi Otkrivenja? Nije isto reći "Na taj dan bio sam u duhu" i "Bio sam PRENET U TAJ DAN u duhu/viziji". Jovan koristi konkretno reč PNEUMA (duh), a ne vizija, i ne koristi reč PRENET, već glagol BITI, što znači da nije prenet nikuda, već da je rečenica STATIČNA. NA TAJ DAN BIO JE U DUHU I VIDEO VIZIJU. Kao i Danilo, bio na molitvi i dobio viziju.

 

Views: 240 | Added by: bibleboy | Rating: 0.0/0
Total comments: 0
Only registered users can add comments.
[ Registration | Login ]
Calendar
«  May 2014  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Entries archive

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz