|
Nije "pravilan način razmišljanja" uzrok "ispravnih
pobuda", već upravo obrnuto. Ljubav je izvor teologije, a nije teologija
izvor ljubavi. Biblija kaže - "Bog je Ljubav", a ne "Bog je teologija".
Naše upoznavanje Boga ide kroz delotvornu ljubav. Ne kroz apstraktnu
imenicu, nego kroz glagol - "voleti". I upravo ta dislokacija autoriteta
i izvora jeste glavna stvar koju Pravoslavni zameraju Zapadu, svima
podjednako i Rimokatolicima i Protestantima. Rimljani su sav autoritet
prebacili na papu, protestanti generalno na Pismo, a Adventisti su ga
još dodatno fokusirali na Dekalog. Pravoslavni smatraju da je upravo o
tome pisao apostol Pavle kada je govorio o "slovu smrti ... ispisanom na
kamenu" - o izvoru vere koji je izbačen iz "mesanog srca" i prenesen na
nekakav "spoljni" izvor. I onda imamo puno problema, jer smo prinuđeni
da onoga ko ne "misli isto kao mi" proglasimo za "neprijatelja istine",
"neiskrenog" i tako dalje. Ako je "večni i savršeni moralni zakon"
napisan negde izvan čovekove ličnosti i njegove zajednice sa Bogom, onda
dolazimo do takvih problema.
Za nas je vrhovni autoritet i
izvor vere - Hristos i samo Hristos. Cilj i smisao našeg života jeste da
na "mesanim daskama srca" kroz delotvornu veru ispišemo Jevanđelje
Hristovo. Jedan veliki učitelj pravoslavne Crkve rekao je - "pravi
teolog je onaj ko se dobro moli i onaj ko se dobro moli je pravi
teolog". Među našim svetim ocima ima ljudi koji su različito razmišljali
o nekim temama, čak se u veoma važnim pitanjima nisu slagali. Za
zapadnjake je to nezamislivo - nisu se slagali, a obojica "sveti". Kako
je to moguće? Zar to ne znači da jedan "nije bio u pravu"? Onda on ne
može biti "svet". Pravoslavni u tome ne vide ništa čudno. Ljudski um je
ograničen, naročito dok smo još na ovom svetu. I Petar je "imao pogrešno
mišljenje" što se tiče neznabožaca, pa ga je Pavle ukorio. Ali isti taj
Pavle kada treba da se donese vrhovna odluka, odlazi kod Petra i Jakova
u Jerusalim. Jer suština jeste u zajednici ljubavi iz koje izvire sve
ostalo. Večni i savršeni moralni zakon jeste upravo Hristos kao ličnost
koja objedinjuje u sebi večnog i savršenog Boga i čoveka od krvi i mesa.
Ako pođemo od te zajednice koja nam se otkrila u Hristu, onda nam je
jasno da između Boga i čoveka ne stoji nikakav "umni posrednik", nikakva
"spoljna pravila", već je ona neposredna. Ako imamo tu zajednicu, mi
onda možemo da je objašnjavamo (teologija). Iz zajednice poizilaze
objašnjenja, a ne iz objašnjenja zajednica.
|
