Miropomazanje - 22 April 2014 - Blog - UDARNA SNAGA ISTINE
 
Friday
2016-12-09
7:47 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Blog »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Main » 2014 » April » 22 » Miropomazanje
5:12 PM
Miropomazanje

Анг Елус Za Miloš Popadić

Odgovor:

Sv. tajna Miropomazanja: Označava osvećenje Duhom Svetim, i vrši se odmah nakon krštenja. To je sv. tajna kroz koju kršteno lice dobija darove Svetoga Duha u snazi, mudrosti i drugim darovima koji mu pomažu da čuva pravu veru i da živi svetim životom. Miropomazanje vrši sveštenik koji pomazuje pojedine delove tela krštenog lica sv. mirom izgovarajući reči: " Pečat dara Duha Svetoga. Amin. " Ove reči su uzete od ap. Pavla, koji kaže: " A Bog koji nas utvrdi svama u Hristu i pomaza nas, koji nas zapečati i dade zalog Duha u srca naša " (2Kor. 1.21-22). Evo i nekoliko primera iz Sv. Pisma:

" Apostoli koji su bili u Jerusalimu, čuvši da je Samarija primila reč Božiju, poslaše im Petra i Jovana, koji siđoše i pomoliše se Bogu za njih - da prime Duha Svetoga; još, naime ni na jednog od njih ne beše sišao, nego su bili samo kršteni u ime Gospoda Isusa. Tada staviše ruke na njih te primahu Duha Svetoga " (D. ap. 8.14-17). Ovde je sve jasno da jasnije ne može biti. Dakle- krštenje u Gospoda Isusa Hrista nije isto što i dar Duha Svetoga - kroz polaganje ruku (miropomazanje).

Kad je ap. Pavle došao u Efes našao je neke učenike koji su bili kršteni u ime Jovanovog krštenja. Posle njegovog objašnjavanja razlike između Jovanovog krštenja, i krštenja u ime Gospoda Isusa učenici: " kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa. I kad je Pavle položio ruke na njih, siđe Duh Sveti na njih ... " (D. ap. 19.1-6). Opet isti slučaj kao i malopre. I ovde razlikujemo, prvo krštenje, a posle - kroz polaganje ruku - silazak Duha Svetoga. Videti i ove citate: (Jn. 7.37-39 ; 1Jn. 2.20-27 ; 2Kor. 1.21-22). Recimo i ovo, da je još u Starom Zavetu postojala praslika ove sv. tajne - starozavetni carevi su bili " pomazivani " : (1Knj. Sam. 10.1; 16.13 ; Psl. 45.7 ; 89.20).


Анг Елус Za Tinče Nikolić

Žarko ti je odgovorio na drugi deo pitanja...

Što se tiče klanjanja evo odgovora:
Sinovi proroka poklonili su se Jeliseju do zemlje (2 Car. 2:15). Sinovi Jakova su se poklonili Josifu do zemlje (1 Mojs. 42:6). Jakov se „pokloni do zemlje sedam puta“ (Isavu) (1 Mojs. 33:3). Žene pred Jelisejem (2 Car. 4:37). Navuhodosor se poklonio Danilu (Dan. 2:6). Avdija Iliji (1 Car. 18:7). Tamničar „drhteći pade pred Pavla i Silu“ (Dela ap. 16:29). ima još dosta primera...

„Poklanjanje“ kao religiozno „samoposvećivanje“ treba razlikovati od „poklona“ kao fizičkog izraza poštovanja.


Анг Елус "Miloš Popadić ima još dosta primera...
Da li bi mogao da ih navedes ali da su iz Novoga Zaveta?"

Evo ti još jedan primer: Filadelfijskoj Crkvi Gospod govori: „Učiniću da oni dođu i da se poklone pred nogama tvojim, i da znaju da te ja ljubim“ (Otk. 3:9)

"Miloš Popadić Dakle, imamo situaciju da Isus nije bio ritualno pomazan ili mozda jeste ali to nije navedeno, a naziva se u Svetom Pismu Pomazanikom. Kako to objasniti?

Imam u vezi miropomazanja jos jedno potpitanje za Ang Elusa. Da li je ritual polaganja ruku od strane svestenika isto sto i pomazanje?"

Isus je Bog Miloše...
Miropomazanje se u starini Hrišćanstva vršilo molitvom i polaganjem ruku (Dap 8,14,17; 19,5-6; Jev 6,2-4). Iz Druge poslanice Korinćanima (1,21-22) može se zaključiti da su već Sveti Apostoli ne samo znali i za pomazivanje Svetim mirom, već da su i vršili pomazivanje. U vreme Sv. Kirila Jerusalimskog, prilikom vršenja ove tajne pomazivalo se čelo, uši, nos i grudi, a prema 7. kanonu Drugog vaseljenskog sabora, i oči i usta.

Današnji čin Miropomazanja propisuje da se Svetim mirom pomazuju: čelo, oči, nozdrve, usta, uši, prsa, ruke i noge. Miro osvećuje Episkop (u Srpskoj Pravoslavnoj crkvi miro osvećuje za celu Srpsku Patrijaršiju, srpski Patrijarh), a Svetu Tajnu Miropomazanja vrše kako Episkopi, tako isto i prezviteri. Do III veka ovu tajnu vršili su samo Episkopi, a potom, kao što svedoče Apostolske ustanove, i prezviteri. Primaoci ove Svete Tajne su novokrštena lica i ona se vrši u nastavku Krštenja. U ovoj tajni, prima se "Pečat dara Duha Svetoga" (Rm 8,1; 1 Kor 6,2).

"Miloš Popadić molio bih da se postavi sastav te pomasti."

500 sikli (oko 6 kg) mira,
250 sikli (oko 3 kg) mirisnog cimeta,
250 sikli (oko 3 kg) kaneh bosm (prevodi se kao kalamos ili kanabis)
500 sikli (oko 6 kg) kasije
1 in (oko 4 litre) maslinovog ulja

"Miloš Popadić A sto se tice Jak. 5:14 to se odnosi na jeleoosvecenje, da se izrazim pravoslavnom terminologijom, a ne na miropomazanje."

Odgovor za možda buduće pitanje u vezi jelosvećenja:

Ova Sveta Tajna vrši se uglavnom nad teškim bolesnicima, bilo telesnim bilo duševnim. U njoj se bolesniku čitaju molitve i pomazuje se osvećenim uljem (jelejom), kroz koje deluje Božja blagodat za ozdravljenje bolesnika.

Tajnu po pravilu vrši sedam sveštenika, a može i tri. Na sto se stavi činija sa pšenicom, a u sredinu kandilo sa uljem. Pored činije se stavi sedam stručaka bosiljka za pomazivanje. Zatim se vrši osvećenje ulja. Potom se uz čitanje molitava bolesnik sedam puta pomazuje.

Vršenje ove Tajne je zapovešću apostola prenešeno na episkope i sveštenike: “Boluje li ko među vama? Neka dozove crkvene starešine, pa neka se pomole nad njim i pomažu ga uljem u ime Gospodnje. I molitva vere spašće bolesnika, i Gospod će ga podići; ako je i učinio grehe, biće mu oprošteno.” (Jakovljeva 5; 14, 15).

Tako da si upravu u vezi citata iz pisma Miloše...


Анг Елус Miloš Popadić
"U toj poslanici pise da Bog pomazuje. Nigde nema komande da apostoli treba da vrse ritualno pomazanje uljem. Bar ja taj nalog ne nalazim u SP.


''500 sikli (oko 6 kg) mira,
250 sikli (oko 3 kg) mirisnog cimeta,
250 sikli (oko 3 kg) kaneh bosm (prevodi se kao kalamos ili kanabis)
500 sikli (oko 6 kg) kasije
1 in (oko 4 litre) maslinovog ulja''

Ako sadrzi i kanabis pa to je onda droga (marihuana) koja utrljavanjem na kozu i sluzokoze moze da udje u sistemsku cirkulaciju i da se time ispolji psihoaktivni ucinak te biljeke."

E ovako bicu kratak, jer sam veoma umoran i detaljnije cu ti odgovoriti sutra, takođe ću ti odgovoriti i na druga pitanja....

Prvo što se tiče miropomazanja objasnio sam ti ranije i rekao da ono jeste bilo na početku "polaganje ruku" ali kako se Hrišćanstvo širilo, to prosto više nije bilo moguće jer apostoli i posle njihovi učenici pogotovo, nisu mogli da nastave sa tom praksom na taj način, zbog ogromnog broja hrišćana! Tako da se prešlo na ulje za koje sam ti takođe objasnio šta je, njegov sastav i svrhu... Preciznije o tom činu imas u apostolskim ustanovama, a ako ne znaš šta je to, evo ti ukratko:

APOSTOLSKE USTANOVE (grč: Αποστολικές Διαταγές), nastale su za vreme Ipolita Rimskog (III vek) i tesno su povezane sa njegovim delom Apostolsko predanje. Sastoje se od osam knjiga, u kojima su nezavisno, ali ipak blisko srodno opisani detalji o hrišćanskoj disciplini, bogosluženju, dogmama, i služe kao upustvo za sveštenstvo, i donekle i za verni narod. Pisane su na osnovu rada Dvanaestorice, njihovih instrukcija, bilo da su date pojedincima ili celoj Crkvi, i objedinjene na jedno mesto. Služile su kao osnova za uspostavljanje mnogih kanona Crkve, a u današnje vreme, predstavljaju nezamenjivo svedočanstvo o veri, ustrojstvu i bogosluženjima Crkve u ranohrišćansko vreme.
Sadržaj i važnost

Prvih šest knjiga se zasnivaju na Apostolskim pravilima, sedma na Didahiju, a osma knjiga je mešavina mnogih drugih spisa. Poslednje poglavlje sadrži Apostolske kanone među kojima kanon 85 navodi listu priznatih knjiga Svetog Pisma. Stari Zavet po toj listi ima 46 knjiga, kao i Septuaginta, i 26 knjiga Novog Zaveta (sve koje su i sada u kanonu izuzev Otkrivenja Jovanovog, sa dodatkom Didahija, dve poslanice Klimenta Rimskog, i same Apostolske ustanove, koje se isto pripisuju Klimentu.

Za istoriju bogosluženja veoma su važne 57. glava Druge knjige i 5-15. glava Osme knjige. U Drugoj knjizi dat je sumaran pregled Liturgije koji sadrži preanaforalni deo i u opštim crtama govori ο evharistijskoj molitvi. U Osmoj knjizi se daje posledovanje s punim tekstom molitve, činovi Hirotonije i Krštenja, a takođe i propisi ο praznicima i vremenima molitava uopšte, a posebno za umrle.

Što se tiče Konoplje, ja nisam siguran da li ti zamisljas Popove i vernike na liturgiji kako duvaju travu ili šta, ono daj da ti odradim svetu tajnu, aj malo duni trave da vidis odma andjele nebeske...

Sala na stranu, Konoplja je ultra lekovita i korisna Biljka, ona se koristi i u klasičnoj medicini u medicinske svrhe, takodje je korisna i kao materijal za pravljenje odece, njeno ulje čak leči i rak, samo što se to zataškuje jer kome još ide na korist da takva jena univerzalna biljka bude dostupna svima. Ako je potrebno ja ću ti dati info i činjenice o ovoj sjajnoj Biljci, ali mislim da to nije tema za ovaj post, ali ako budes insistirao, nema problema...

Druge odgovore na tvoja pitanja dobijaš za 24h BB

A ti ako si skeptik što se tiče ulja, odgovori mi na jedno malo pitanje pre nego što budeš pitao još nešto. Da li je Isusu bila potrebna bilo kakva materija da bi lečio ljude ili je on to mogao samo svojom Božijom silom jer njemu ništa nije nemoguće?


Анг Елус Bio sam jasan da jasniji nisam mogao biti, koristi se baš KANABIS!
Nisam ja kriv što mnogi imaju bujnu maštu haha u vezi ovoga...


Dobro duga tema...

"Tinče Nikolić A tu je i još jedno otvoreno pitanje: zašto se vrše ispovesti greha svešteniku a ne međusobno, jedan drugome (ili direknto Bogu)? Ja bih još dodala pod-pitanje na ovu temu: na koji način se određuju "kazne" ukoliko sveštenik zaključi da je neki greh suviše težak / krupan da bude tek tako anuliran samim činom ispovesti?"

Svaki grešnik koji se pokaje za svoje grehe, može se obratiti svešteniku da ga ispovedi. Pored takvog pristupa, nevezanog za bilo koju drugu Svetu Tajnu, Ispovest je neophodna pre pristupanja Svetoj Tajni Pričesti. Crkva nas uči da je Ispovest neophodna pre primanja [[Pričest|Svetog Pričešća], kako bi što čišći pristupili Hristu Bogu. U tom slučaju, Sveta Tajna Pokajanja, dovršava se Pričešćem. Poželjno je da vremenski razmak između Ispovesti i Pričesti bude što manji. Zato se često praktikuje Ispovest neposredno pred početak Svete Liturgije, ili na večernjem prethodnog dana. Crkva se strogo drži učenja Svetog Pisma da samo Bog može oprostiti grehe, da On to čini u Crkvi, a da je Ispovest, po definiciji, otvoreno i javno priznanje greha pred Bogom i pred čitavim ljudskim rodom, pri čemu je sveštenik koji ispoveda samo svedok.

Apostolima je dato služenje da vezuju i opraštaju: „Kojima oprostite grijehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su“ (Jn. 20:23). „Što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razdriješite na zemlji biće razdriješeno na nebu“ (Mt. 18:18). „I mnogi od onih koji su povjerovali, dolažahu te se ispovijedahu i kazivahu djela svoja“ (Dela ap. 19:18).
Da samo BOG može oprostiti grehe, ali zar Bog nije taj Koji krsti? Međutim, tome služi i sveštenik. Tako je i za ispovest. Gospod je rekao učenicima: „Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas (i dalje)“ (Jn. 20:21).

Pre pristupanja Svetoj Tajni Pokajanja, vernik mora biti rešen da napusti grešno stanje u kome se nalazi, jer bez toga Sveto Pričešće biće samo novi i teški greh, kako za grešnike koji ne žele da se poprave, tako i za duhovnika, koji je dozvolio da se takav grešnik pričesti. Prilikom vršenja Svete Tajne Ispovesti, Episkopi i prezviteri rukovode se pravilima Svetih Otaca i Nomokanonom Patrijarha carigradskog Jovana Postnika (582-595).

Ispovednik drugačije ispituje duhovno lice, drugačije proste ljude, drugačije monahe, drugačije svetske ljude, drugačije mlade, drugačije starce. Ako ispovednik nađe za shodno, nalaže pokajniku odgovarajuću epitimiju (επιτιμάω - zabranjujem), na primer: odlučenjem od Pričešća, od zajednice sa članovima Crkve, post, milostinja, molitve, metanije i dr. One, pak, koji su pod epitimijom, Crkva razrešava posebnom molitvom za one "koje je greh okovao", i moli se za njih da mogu prići Gospodu ne čineći greh.

U vizantijskim evhologionima postoje razne razrešne molitve koje su se tokom vekova upotrebljavale. "Na Istoku", kaže Almazov, "uvek se podrazumevalo da je razrešenje izraženo kroz molitvu. Čak i onda kada se upotrebljavala deklaratorna formula, opraštanje greha se pripisivalo samom Bogu." Od onoga koji se ispoveda traži se savršeno kajanje za učinjene grehe, a to znači tuga, potpuna i iskrena ispovest, jer sveštenik ne može da vezuje ili razrešava ako ne zna šta ima da veže ili razreši.


Анг Елус Znam da te je to zbunilo, evo da ti bude još malo jasnije...

Razlozi zbog kojih se svetim mirom pomazuju određeni delovi tela su sledeći:


Čelo se osvećuje - Da se osveti razum i da razmišlja o Bogu i Njegovom zakonu.
Grudi - Da se osveti srce i da ljubi Boga.
Oči - Da se osvete i da vide dobro u svakom stvorenju.
Uši - Da se osvete i da slušaju reči Božje.
Obrazi - Da se osvete i izražavaju radost zbog učinjenog dobra i stida zbog greha.
Usta - Da se osvete s ciljem da mogu slaviti Gospoda Boga i da uvek govore istinu i dobro.
Ruke - Da se osvete da bi uvek činile dobra i plemenita dela pred Bogom.
Noge - Da se osvete i da bi išle pravim hrišćanskim putem koji vodi u Carstvo Božje.

Ukratko - Da se osveti ceo čovek, i duša i telo, da bude svet kao što je Bog svet.

Dakle ne guta se, da se osveti zeludac he he

 

Views: 258 | Added by: bibleboy | Rating: 0.0/0
Total comments: 0
Only registered users can add comments.
[ Registration | Login ]
Calendar
«  April 2014  »
SuMoTuWeThFrSa
  12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930

Entries archive

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz