Osmi dan - 23 September 2013 - Blog - UDARNA SNAGA ISTINE
 
Monday
2016-12-05
4:24 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Blog »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Main » 2013 » September » 23 » Osmi dan
3:23 PM
Osmi dan
Irina Zahar Hinrichs Ne Miloš Popadić uopšte se ne radi o osmom danu kao delu sedmice koju poznajemo. Sedmica ima sedam dana, nedelja je prvi, subota sedmi, tu je kraj priče o sedmici kao odsečku vremena od 7 x 24 sata. Ali jeste, da tako kažem, POČETAK NOVOG CIKLUSA.

To
je jako široka tema, koja zahteva čitanje i citiranje cele Biblije, a ja opet ne bih želela da namećem drugima moje mišljenje. Meni je bilo jako teško da ovo prihvatim, a da pritom nisam bila "zadrta" i mogla sam to da shvatim. Jednostavno, nisam bila "zrela" dovoljno za to, ovako tvrdoglava kako me je Bog dao

Ali, evo ukratko otprilike da iznesem taj pogled na svet. Ovo će biti veoma uprošćena verzija, gde ćemo preskočiti ceo period od Postanka do Golgote. Naravno, ko god želi da istražuje nešto na tu temu, ima Bibliju, pa nek istražuje Bibliju.

Dakle, krenimo redom: Bog je stvarao zemlju i sve na njoj šest dana. Prva glava Postanka je sigurno (od strane svih naučnika iz oblasti jezika i književnosti) NAJHARMONIČNIJE napisana knjiga svih vremena. To poglavlje ima jedan ritam, jednu MELODIJU i to je nešto što se više nikad ne javlja ni u jednoj drugoj knjizi. ALI, ima nešto što u tom poglavlju (1. Mojsijeva 1) ODUDARA od sveukupne harmonije tog teksta. I to odudaranje je veoma upadljivo, veoma značajno, i očigledno da je Mojsije imao veliki razlog da to tako napiše: harmonično, ritmično, pa BUM, potpuna distorzija. A da stvar bude interesantnija, ljudi pročitaju Bibliju po sto puta, pa opet to ne zapaze

Pročitajte 1. poglavlje Postanka. Bog stvara svakog dana po nešto. Na kraju svakog dana kaže: I bi veče, i bi jutro, dan prvi/drugi...šesti. Znamo da je Mojsije hteo da nam kaže da su stvaralački dani trajali 24 sata, ali NE SAMO TO. Idimo dalje do sedmog dana. Zašto Mojsije nije napisao "I bi veče, i bi jutro, dan sedmi"? Veoma, veoma veliki "propust", kažu teoretičari književnosti. Distorzija i razaranje jedne harmonije kakvu svet do tada (i nakon toga) nikad nije video ni čuo. Zar je moguće da je Mojsije to zaboravio da napiše? Da mi je tako nešto promaklo?

Teoretičari književnosti ovaj "propust" koriste da dokažu da je Bibliju pisao čovek, a ne Bog preko čoveka. Eto, kažu oni, možda bismo i pomislili da je bio od Boga nadahnut, jer napisa tako veličanstveni tekst, ali eto, tu se odao! Ja jesam (delimično) teoretičar književnosti, ali ne delim njihov stav. Smatram da su biblijski pisci imali itekakav razlog da nešto napišu tako kako je napisano, ali isto tako, da nešto ne napišu. OGROMAN RAZLOG. Možda ni sam Mojsije, vođen Duhom Božijim tokom pisanja, nije bio ni svestan harmonije koju stvara, ni propusta koji pravi.

Mi znamo da je Bog ušao u Počinak u sedmi dan, da je blagoslovio taj sedmi dan i posvetio ga, ali NE ZNAMO KADA JE BOG IZAŠAO IZ TOG POČINKA. Tojest, znamo, ali ne iz prve glave 1. Mojsijeve. Mojsije nije napisao "I bi veče, i bi jutro, dan sedmi". Sedmi dan se svakako završio, ali da li se u osvit osmoga dana završio Božji Počinak? Neka odgovori Biblija.

Dakle, Bog je stvarao šest dana, pogledao oko sebe ono što je stvorio i zaključio da je sve "veoma dobro" (čitaj: savršeno, ne treba mi prepravljanje ni dorađivanje). Zaključivši da je sve savršeno, Bog ulazi u počinak (prestanak rada) u sedmi dan. Nije Bog ušao u počinak da bi se odmorio, već jednostavno, zato što je Njegov posao bio dovršen, i zato što je želeo da ima zajednicu s ljudima (znamo da je posećivao Adama i s njim govorio). Tu vidimo sledeće: Kad Bog radi, nije u počinku. Kad je Bog u počinku, nije u radu.

Koliko dakle, dugo Bog ostaje u počinku? Jedan dan? Ako se Božiji počinak završio u osvit osmog dana, šta je onda Bog radio tog osmog dana? E to je problem. Mojsije dalje u drugom poglavlju ne pominje nikakav Božji rad. On priča o Božjoj zajednici s prvim ljudima. Dakle, Bog je i dalje u počinku. Mi ne znamo koliko dugo, ali znamo DO KAD. U jednom trenutku (posle pet dana, ili pet milenijuma od stvaranja, ne znamo), Adam uzima zabranjeni plod. Tog trenutka se dešavaju mnoge bitne stvari:

1. Božje delo stvaranja (tj. Božji rad) je UNIŠTEN, više nije savršen.
2. Kazna za prekid Božjeg počinka i uništenje Božjeg rada je SMRT
3. Prekid Božjeg počinka takođe donosi PREKID ZAJEDNICE S BOGOM (Adam i Eva proterani iz Edena)
4. Bog mora da izađe iz počinka da bi POČEO NOVI POSAO (popravljanje nastale štete, tojest SPASENJE)

Sad izostanak one rečenice "I bi veče i bi jutro, dan sedmi" itekako ima smisla. Mojsije očigledno nije ograničio Božiji počinak posle stvaranja samo na sedmi dan, već sve do trenutka kada je Adam pao u greh. Tog trenutka (počev od obećanja datom Evi) počinje novi Božiji posao. Detaljnije o tom poslu nalazimo u nastavku Biblije, u istoriji starih patrijarha Avrama, Isaka, Jakova itd.

Božji posao spasenja bio je podeljen na dve glavne etape: 1. stvaranje naroda Božjeg iz kog će se roditi Mesija; 2. dolazak Mesije i otkup iz greha u koji je zapao Adam.

Samim tim, ne samo da je Bog imao za cilj da popravi štetu nastalu Adamovim padom, već je takođe Njegov cilj bio i OBNOVA, odnosno PONOVNI ULAZAK U POČINAK posle tog drugog posla. Zašto? Pa zato što jedino u počinku Bog može da ima zajednicu s ljudima.
---------------
Irina Zahar Hinrichs Da li si primetio koliko puta je u Starom Zavetu Bog naglasio da je POČINAK UVEK BOŽIJI, i uvek davao razlog za to, a razlog je uvek bio neko BOŽJE delo (stvaranje, izbavljenje iz Egipta)? Nikad i nigde nije rečeno da je čovek radio, već da je BOG radio, i da je POČINAK BOŽIJI, zar ne (ili subota je Božija, Šabat Gospodu Bogu tvome itd)?

Od Adama do Mojsija ima nekih 2000 godina. Do kraja 1. Mojsijeve i do 16. glave 2. Mojsijeve NEMA NI JEDNOG SLOVCA o počinku, suboti, sedmom danu, NIČEMU!!! Zašto? Zato što je Bog UVELIKO U POSLU. Treba na mapi sveta stvoriti narod Božiji. A to nije lak posao, čak ni za Boga, jer mora da radi sa prevrtljivim, nevernim i nestalnim ljudima. Tvrditi da je subota kao dan odmora postojala između Adama i Mojsija je dodavanje Bibliji teksta koji u njoj ne postoji. Kad Mojsije kaže da je Bog posvetio sedmi dan i blagoslovio ga, KOME JE TO REKAO? Pa, NIKOME. Te reči nisu bile upućene Adamu. To je takozvani unutrašnji dijalog, gde Bog razgovara (odnosno misli) sam sa sobom. Dalje, kada su Adam i Eva bili proterani, oni su prekršili Božji počinak. Zar to nije bio savršeni razlog da ih Bog opomene da to ne smeju više da rade i da ima da drže sedmični počinak? Svakako da jeste, ali BOG TO IPAK NIJE REKAO. Ni tad ni nikad više, sve do Mojsija i sinajske pustinje.

Zašto je Bog ustanovio sedmični počinak tek na Sinaju? Zato što je prvi deo posla na spasenju bio gotov: Božji narod ne samo da je nastao, već je i izbavljen iz teškog ropstva. Kao simbol SPASENJA od TEŠKOG RADA ropskog, i kao znak da je prvi deo Božjeg posla završen, Izrailj je dobio subotu, sedmični počinak. To jeste, zaista, veliki dar Božiji ljudima. Nakon prve faze posla, Bog je odlučio da zarad Svog naroda i zajednice s njima, jednom sedmično uđe u privremeni, sedmični počinak, ne bi li s njima imao zajednicu. Ali takođe I PODSETIO IH ("Sećaj se dana odmora") i na stvaranje i na spasenje iz Egipta, tojest NA SVOJA VELIKA DELA zbog kojih ulazi u počinak i ima zajednicu s ljudima. Znamo kakvu veliku vezu ima sedmični počinak sa stvaranjem. A iz primera Egipta vidimo kakvu veliku vezu sedmični počinak ima sa ISUSOM I SPASENJEM. Dakle, ropstvo teškom radu (grehu) -> spasenje jagnjetovom krvlju -> ulazaj u Božji počinak.

Ali, pošto Božji posao nije bio završen u potpunosti, Božji počinak posle Sinaja nije mogao da bude trajan. To je prosto bio podsetnik ljudima da ih podesti DA NIKAD NE SMEJU DA PREKRŠE BOŽIJI POČINAK I UNIŠTE BOŽJE DELO KAO ŠTO JE TO ADAM UČINIO. Takođe, to je i najava spasenja, kao i sve ostalo u Starom Zavetu. I dalje prekršaj Božjeg (sedmičnog) počinka se kažnjava smrću, i zapazi sledeće: ČOVEK NE SME DA RADI kad Bog počiva. Zašto? Zato što je BOG RADIO, a čovek svojim radom pokvario (Adam)! Dakle, NE RADI KAD BOG POČIVA, da ne prođeš kao Adam. Kršenje Božjeg počinka je u SZ jedan veoma veliki greh. I JOŠ UVEK JE!!!

Šta se dešava sa Isusom Hristom? On ima nekako "ravnodušan" stav prema sedmičnom počinku, kao da to više i nije toliko bitno. Zapazi: ISUS NIKAD NE GOVORI NIŠTA O SUBOTI, osim kad ga upitaju/optuže. Pa i tad govori kao da to baš i nije toliko veliki problem. Kakva razlika između ove mirne reakcije Isusove i silnog grmljenja Božijeg u SZ oko istog problema!!! Zašto? Da li se možda vreme Božjeg počinka promenilo, pa sedmični počinak više nije bitan?

Hajde da te pitam: Kada Isus visi na krstu i pred smrt izgovara "SVRŠI SE!", šta se to svršilo? Njegov život? Šta? Da je to prokomentarisao zato što umire, zar ne bi bilo prirodnije da je rekao "Umirem" ili tome slično? ŠTA SE SVRŠILO?
-------------------------

Irina Zahar Hinrichs Da li si primetio koliko puta je u Starom Zavetu Bog naglasio da je POČINAK UVEK BOŽIJI, i uvek davao razlog za to, a razlog je uvek bio neko BOŽJE delo (stvaranje, izbavljenje iz Egipta)? Nikad i nigde nije rečeno da je čovek radio, već da je BOG radio, i da je POČINAK BOŽIJI, zar ne (ili subota je Božija, Šabat Gospodu Bogu tvome itd)?

Od Adama do Mojsija ima nekih 2000 godina. Do kraja 1. Mojsijeve i do 16. glave 2. Mojsijeve NEMA NI JEDNOG SLOVCA o počinku, suboti, sedmom danu, NIČEMU!!! Zašto? Zato što je Bog UVELIKO U POSLU. Treba na mapi sveta stvoriti narod Božiji. A to nije lak posao, čak ni za Boga, jer mora da radi sa prevrtljivim, nevernim i nestalnim ljudima. Tvrditi da je subota kao dan odmora postojala između Adama i Mojsija je dodavanje Bibliji teksta koji u njoj ne postoji. Kad Mojsije kaže da je Bog posvetio sedmi dan i blagoslovio ga, KOME JE TO REKAO? Pa, NIKOME. Te reči nisu bile upućene Adamu. To je takozvani unutrašnji dijalog, gde Bog razgovara (odnosno misli) sam sa sobom. Dalje, kada su Adam i Eva bili proterani, oni su prekršili Božji počinak. Zar to nije bio savršeni razlog da ih Bog opomene da to ne smeju više da rade i da ima da drže sedmični počinak? Svakako da jeste, ali BOG TO IPAK NIJE REKAO. Ni tad ni nikad više, sve do Mojsija i sinajske pustinje.

Zašto je Bog ustanovio sedmični počinak tek na Sinaju? Zato što je prvi deo posla na spasenju bio gotov: Božji narod ne samo da je nastao, već je i izbavljen iz teškog ropstva. Kao simbol SPASENJA od TEŠKOG RADA ropskog, i kao znak da je prvi deo Božjeg posla završen, Izrailj je dobio subotu, sedmični počinak. To jeste, zaista, veliki dar Božiji ljudima. Nakon prve faze posla, Bog je odlučio da zarad Svog naroda i zajednice s njima, jednom sedmično uđe u privremeni, sedmični počinak, ne bi li s njima imao zajednicu. Ali takođe I PODSETIO IH ("Sećaj se dana odmora") i na stvaranje i na spasenje iz Egipta, tojest NA SVOJA VELIKA DELA zbog kojih ulazi u počinak i ima zajednicu s ljudima. Znamo kakvu veliku vezu ima sedmični počinak sa stvaranjem. A iz primera Egipta vidimo kakvu veliku vezu sedmični počinak ima sa ISUSOM I SPASENJEM. Dakle, ropstvo teškom radu (grehu) -> spasenje jagnjetovom krvlju -> ulazaj u Božji počinak.

Ali, pošto Božji posao nije bio završen u potpunosti, Božji počinak posle Sinaja nije mogao da bude trajan. To je prosto bio podsetnik ljudima da ih podesti DA NIKAD NE SMEJU DA PREKRŠE BOŽIJI POČINAK I UNIŠTE BOŽJE DELO KAO ŠTO JE TO ADAM UČINIO. Takođe, to je i najava spasenja, kao i sve ostalo u Starom Zavetu. I dalje prekršaj Božjeg (sedmičnog) počinka se kažnjava smrću, i zapazi sledeće: ČOVEK NE SME DA RADI kad Bog počiva. Zašto? Zato što je BOG RADIO, a čovek svojim radom pokvario (Adam)! Dakle, NE RADI KAD BOG POČIVA, da ne prođeš kao Adam. Kršenje Božjeg počinka je u SZ jedan veoma veliki greh. I JOŠ UVEK JE!!!

Šta se dešava sa Isusom Hristom? On ima nekako "ravnodušan" stav prema sedmičnom počinku, kao da to više i nije toliko bitno. Zapazi: ISUS NIKAD NE GOVORI NIŠTA O SUBOTI, osim kad ga upitaju/optuže. Pa i tad govori kao da to baš i nije toliko veliki problem. Kakva razlika između ove mirne reakcije Isusove i silnog grmljenja Božijeg u SZ oko istog problema!!! Zašto? Da li se možda vreme Božjeg počinka promenilo, pa sedmični počinak više nije bitan?

Hajde da te pitam: Kada Isus visi na krstu i pred smrt izgovara "SVRŠI SE!", šta se to svršilo? Njegov život? Šta? Da je to prokomentarisao zato što umire, zar ne bi bilo prirodnije da je rekao "Umirem" ili tome slično? ŠTA SE SVRŠILO?
---------------------

Irina Zahar Hinrichs Očigledno da se završio neki Božiji posao. Isus je došao na zemlju. živeo, poneo grehe i umro. Prineta je najsavršenija, konačna žrtva koja će otkupiti svet iz ropstva greha. Uporedi Isusovo spasenje i izbavljenje iz Egipta. Čim je narod Božiji izbavljen iz ropstva egipatskog, došlo je do promene po pitanju Božjeg počinka. Da li je možda i sad došlo do promene? Imamo Jagnjeta, imamo Njegovu prolivenu krv, imamo izbavljenje... Šta se desilo s počinkom?

Isus je najzad zatvorio krug. Proveo je sedmi dan u grobu. A prvog dana sedmice je ustao iz groba. U isti dan kada je Bog otpočeo stvaranje i razlučio svetlost od tame (opet bitna paralela). Ako ćemo sedmi dan stvaranja da posmatramo figurativno, kao ceo period u kome je Božji Počinak otpočet sedmog dana PREKINUT, onda je Isusovim vasksenjem taj sedmi dan (figurativni sedmi dan) SVRŠEN! Otpočeo je osmi dan (opet figurativno, otpočela je NOVA FAZA) u kome hrišćani zauvek imaju VEČNI POČINAK u Isusu Hristu, gde mogu najzad da se odmore od svog teškog rada na svom spasenju i imaju ono najvažnije: ZAJEDNICU S BOGOM. To je bio cilj Božjeg spasenja, i time je ostvaren. Bog je dovršio Svoj posao spasenja.

Naravno, mi i dalje živimo na Zemlji punoj greha i smrti, ALI SMO VEĆ SAD SPAŠENI!!! Zapazi kako Pavle BAR STO PUTA PONAVLJA "SPAŠENI SMO!" a ne "spasićemo se!", "Hrist nas je spasao" a ne "Hrist će nas spasiti". Uvek u PROŠLOM VREMENU! Spasenje je za Pavla (i ostale apostole) uvek U PROŠLOM VREMENU.

Znači, nije u pitanju osmi sedmični dan, kako me optuži sestra Lilit. U pitanju je samo jedna nova faza, koja se simbolično može nazvati Osmim danom, ništa više. Apostol Pavle naziva taj dan DANAS (Jevrejima 4:7). DANAS je dan kad treba da uđemo u počinak i tu ostanemo (čitaj i Jevrejima 3 i celu poslanicu Jevrejima). Nije u pitanju nikakva ne znam kakva revolucionarna ideja, ali jeste u pitanju jedan veoma bitan aspekt Božjeg Počinka, koji nadilazi i subotu i svu našu raspravu na tu temu (koji dan je dan počinka u NZ). DANAS više nije jedan dan šabat, već je ISUS ŠABAT/POČINAK. Ne samo da je Bog dovršio posao spasenja u Isusu Hristu i ušao u Počinak (večni i trajni), već je I NAMA DAT TAJ POČINAK I ZAJEDNICA S BOGOM KOJU JE ADAM PREKINUO. Da uđemo u Hrista, da Ga pustimo u svoj život, i priznamo NJEGOVA DELA, umesto da svojim delima pokušavamo da zaradimo spasenje. I dalje nam je zabranjen rad (na svom spasenju, osim VERE), i dalje je kazna za narušavanje Božjeg počinka (gubitak Hrista) smrt.

Ali kao što rekoh, Biblija je ta koja govori na tu temu. Meni je trebalo više godina da dozvolim ušima da čuju i očima da vide. Toliko sam zaslepljeno pazila na subotu, da sam zaboravila da pazim na HRISTA.



Views: 216 | Added by: bibleboy | Rating: 0.0/0
Total comments: 0
Only registered users can add comments.
[ Registration | Login ]
Calendar
«  September 2013  »
SuMoTuWeThFrSa
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930

Entries archive

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz