Kad
osoba shvati da je spasenje ostvarena činjenica i proces koji je u toku
onda nastupa radost i mir u duši radi siugurnosti spasenja kao što Isus
u Pismu jasno uči kad kaže, "da znate da imaTE život večni..."
Prema spisima apostola Pavla spasenje je
u isto vreme i ostvarena činjenica („opravdavši se") i proces koji je u
toku. Često govorimo ljudima da dođu Isusu takvi kakvi jesu, ali ja im
uvek kažem: „Preračunajte koliko će vas to koštati, jer nećete ostati
takvi, kakve vas je Bog zatekao. Onog trenutka kada poverujete u ono šta
je Bog učinio u Isusu da bi vas spasao, to već ostvareno spasenje ulazi
u vas kroz Svetog Duha, i postajete učesnik u večnom životu. I nikada
više niste onaj stari."
Ovo
je veoma važno. Zato je Pavle stavio neverovatan naglasak na oba
događaja - i na Isusovu smrt i na vaskrsenje. Hristova smrt je sredstvo,
kojim učestvujemo u Njegovom životu - i sve to verom postaje naše.
Otvoreno govoreći, sve dok odbijamo da prihvatimo spasenje kao već
ostvarenu činjenicu, biće nam uskraćena i prednost učestvovanja u
spasenju kao tekućem procesu.
Stefane,
ZATO ŠTO SE HRISTOV ŽIVOT DAJE SAMO ONIMA KOJI SHVATAJU I CENE ONO ŠTO
JE BOG VEĆ OSTVARIO KROZ HRISTOVU SJMRT. Da li sada vidiš zašto je ovo
tako velika izjava, tako moćna ideja?
Neki
ljudi žele samo onaj deo spasenja, koji obezbeđuje Bog. Oni žele samo
korist od Hristove smrti, i tu se zaustavljaju. Oni žele spasenje kao
ostvarenu činjenicu, ali ne vide važnost spasenja kao tekućeg procesa.
Ali ako želimo da u potpunosti iskusimo spasenje, moramo uzeti sve što
ide u paketu. Biti spašen ne znači biti pasivan. Istina je da se
spasenje zasniva na jednom dovršenom delu. Ali, kada zaista prihvatimo
tu činjenicu, isti onaj Isusov život - kojim je živeo ovde na Zemlji -
ulazi i u nas, i mi postajemo sve sličniji Hristu. Kao što sam već
rekla, iz slave u slavu, iz vere u veru, iz pobede u pobedu.
Dakle,
kad sretnemo ljude koji su postali hrišćani, a ipak nisu došli do
pobede u svojim životima i nemaju iskustvo tog tekućeg procesa, šta
odmah znamo? Znamo, da oni nisu shvatili ni ono što je već ostvareno.
Jer upravo je nerazumevanje i neprihvatanje dela, koje je Isus ostvario
na krstu, ono što onemogućava ljude da budu povezani sa životodavnim
Čokotom.
Nerazumevanje
dela koje je Isus ostvario na krstu, sprečava nas da u potpunosti
razumemo spasenje. Zato je možda najbolja navika koju bi svako od nas
mogao da razvije, da svakodnevno provedemo sat vremena u razmišljanju o
krstu, posmatrajući šta je Isus ostvario na njemu u ljudskom telu. Pavle
se najpre koncentriše na to već ostvareno delo spasenja - ono što je
Isus postigao za nas na krstu. A zatim nam otvara vrata da razumemo i
drugi deo spasenja - proces koji je u toku.
Ostvarena
činjenica i proces koji je u toku. Spasenje obuhvata i jedno i drugo.
Zašto? Zato što se oboje nalazi u jednom Čoveku - Isusu Hristu. A kada
primimo Isusa, mi ne primamo samo ono što je On već učinio za nas, nego i
ono što On nastavlja da čini u nama svojim pobedonosnim životom kroz
Svetoga Duha.
Sagledajmo
to iz drugog ugla: ne možemo da uživamo u daru Isusa kao našeg
Spasitelja od greha - ako Ga takođe ne prihvatimo i kao svog
Gospoda(ra). On je i jedno i drugo. Dakle, kada pozovemo Isusa u svoja
srca i živote, mi ne primamo samo Njegovo oproštenje greha, već takođe i
silu Njegovog vaskrslog života, da poslušamo Njegovu volju za nas.
Evanđelje je sasvim opravdano nazvano radosna vest! |
