Pitanje za Miloš Popadić (mada mogu i ostali da komentarišu, bili istomišljenici ili ne):
Danas smo razgovarali na temu subote, pa mi je pala na pamet jedna činjenica koja ukazuje na to da je subota ipak LOKALNOG karaktera. Naime, subotu po Tori je moguće održati samo na onim geografskim dužinama gde se noć i dan smenjuju u ciklusima od 24 sata.
Kako bi jedan Jevrejin (ili adventista, npr) svetkovao subotu na Aljasci ili Severnom Polu? Imamo višestruke probleme u tom smislu. Ako sunce ove godine zađe u utorak, sledeće godine sunce može da zađe u npr. ponedeljak. Ili ove godine može da zađe u subotu i sledeće godine opet u subotu. Ili, ako je ove godine sunce izašlo u sredu, može da zađe posle šest meseci u nedelju. Biblija eksplicitno određuje da se subota svetkuje od zalaska do zalaska sunca, a ne od "leganja u krevet" do "leganja u krevet".
Drugi problem: U polarnim predelima, sunce ima svoj 24-časovni ciklus (kreće se po nebu u tom ciklusu). Ali, tokom 6 meseci mraka, sunce se ne vidi, a mesec nema takav ciklus.
Postoji još jedan problem: loženje vatre. Očigledno da je subota lokalnog karaktera, namenjena ljudima koji žive u umerenijim klimatskim uslovima. U predelima ekstremnih zima, veoma je opasno čak i jednu noć provesti bez vatre, a kamoli šest meseci.
Ako je Bog odredio da subota bude globalnog karaktera, zašto nije dao neka uputstva za polarne predele? Zašto je dao tako striktna pravila "od zalaska do zalaska sunca", umesto da da pravila koja su primenljiva na celoj planeti? Jer, i na Aljasci i na Grenlandu žive ljudi, kao i u drugim predelima gde sunce ne zalazi svakog dana. Kako bi jedan "subotar" koji radi na naftnoj bušotini na Aljasci, svetkovao subotu? Ako je svetkuje po 24-časovnom intervalu, a ne od zalaska do zalaska sunca, gde nalazi biblijsku potporu za to?
