SEKTE Otudjenje od Boga i rasturanje Crkve Bozije-greh protiv Hrista - 21 August 2013 - Blog - UDARNA SNAGA ISTINE
 
Friday
2016-12-09
1:34 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Blog »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Main » 2013 » August » 21 » SEKTE Otudjenje od Boga i rasturanje Crkve Bozije-greh protiv Hrista
3:48 PM
SEKTE Otudjenje od Boga i rasturanje Crkve Bozije-greh protiv Hrista

SEKTE

Otudjenje od Boga i rasturanje

Crkve Bozije-greh protiv Hrista

"Cuvajte se laznih proroka
koji vam dolaze u odelu ovcijem
a iznutra su vuci grabljivi."
(Mat.7,15)

Svedoci smo svakodnevno velike propagande raznih protestantskih, istocnjackih i satanistickih sekti, koja se vrsi kod nas. Na ulicama srpskih gradova, a u poslednje vreme cak i po selima, sve cesce se srecu ljudi koji dele nekakvu literaturu i propovedaju Srbima o nekim novim spasiteljima sveta i covecanstva. U stampi na radio emisijama i na televiziji kontinuirano se pojavljuju razni vracari, lazni proroci i prorocice i tzv. ekstra sensi ("bioenergeticari" i "iselitelji"). Srbija kao da je postala Meka za delovanje sekti.

Zato, zapitajmo se sada svi mi pravoslavni vernici ko su ti ljudi? Odakle su dosli i kada su poceli da se sire i na nasim prostorima? Sta oni to propovedaju, da li imaju uspeha i ako imaju zasto? Najpre, trebalo bi razjasniti pojam sekte. Rec sekta dolazi od latinske reci sequi sto znaci sledovati, pratiti necija nacela. U hriscanstvu ova rec je dobila negativno znacenje i oznacava sve verske organizacije, koje nemaju ni jedno svojstvo Hristove Crkve i koje svojim iskrivljenim tumacenjem Svetog Pisma i nepriznavanja Svetog Predanja, svestene istorijske i zemaljske Crkve Hristove imaju za cilj da razbiju jedinstvo Crkve. Sektastvo nije samo teoloska doktrinarna zabluda, koja obicno nastaje iz neznanja i nedovoljne obavestenosti, sektastvo je jeres. Jeretik svojim uprnim izopacavanjem i poricanjem osnovnih istina Hristove nauke, toboze u ime Svetog Pisma i na osnovu Svetog Pisma, cini greh protiv vere i Crkve Hristove, a samim tim i greh protiv Hrista. Zasto?

Da bi odgovorili na ovo vrlo znacajno pitanje, moramo prvo da razjasnimo sta znaci rec "crkva" u srpskom jeziku. Ona nema samo znacenje bukvalno prevedene grcke reci "kiriakon"- Gospodnji dom ili zgrada u kojoj se vrse bogosluzenja. Znacenje reci "crkva" najbolje je izrazena u grzkoj reci "eklisija" koja u najsirem smislu reci znaci skup, zajednica, a u nasem slucaju znaci ne bilo kakva religiozna zajednica, vec hriscanska religiozna zajednica. Tako, kad god se kaze rec Crkva u njenom pravom znacenju uvek se misli na Crkvu Hristovu, tj. na zajednicu slobodnih licnosti koje veruju u Hrista Spasitelja roda ljudskog i koje su sjedinjene u Njemu kao jednoj glavi svojoj (Mitr. Moskovski Makarije). Zato Sv. ap. Pavle kada govori o izbavljenju roda ljudskoga u Hristu kaze da je to izraz Bozije blagonaklonosti i volje: "Za ostvarenje punoce vremena, da se sve sastavi u Hristu, ono sto je na nebu i ono sto je na zemlji u Njemu.(Ef.1,10). Ovim recima apostol Pavle zeli da kaze da je Crkva Hristova Bozanska ustanova koju je osnovao sam Gospod Isus Hristos. Nju ne sacinjavaju samo zivi ljudi na zemlji nego i andjeli nebeski i duse onih pokojnika koji su po recima Sv. ap. Pavla dobar rat ratovali, trku zavrsili, veru odrzali (2Tim.4,7). A obe te Crkve i nevidljiva nebeska i vidljiva zemaljska sacinjavaju jedno isto svetotainstveno telo kojem je glava Gospod Isus Hristos po recima Sv. Pisma: "Hristos je glava Crkvi". (Ef.5,23).

Upravo to jedinstvo zemaljske i nebeske Crkve u Hristu cini da Crkva nije samo vidljiva zajednica vec je Ona jedan misticni organizam koji je tajanstvenim, ali stvarnim vezama nerazdvojno vezan za Hrista. A sam spasitelj se o svom jedinstvu, neraskidivoj vezi sa svojim vernicima, tj. svojom Crkvom najbolje izrazio kada je govorio o Judejima, o neophodnosti pricesca za spasenje: "Zaista, zaista vam kazem: ako ne jedete tijelo Sina Covecijega i ne pijete krvi njegove, nemate zivota u sebi. Koji jede moje tijelo i pije moju krv u meni prebiva i ja u njemu" (Jn.6;53,56). Dakle pricesce je u jednom tajinstvenom smislu pravo telo i prava krv Hristova i predstavlja tu neraskidivu vezu izmedju Crkve i Hrista. Tamo gde nema tela i krvi Hristove nema ni Hrista ni Njegove Crkve. Zato svaka ona verska zajednica koja nema istorijsku vezu sa Hristom i apostolima, ako nema prave Svete evharistije tj. pravog tela i krvi Hristove i ako osporava osnovne istine Hristove nauke ne moze biti Crkva, to je sekta. Osim toga i Sv. Pismo izricito tvrdi da niko od ljudi ne moze osnovati Crkvu: "Jer temelja drugoga niko ne moze postaviti osim postojeceg, koji je Isus Hristos" (1.Kor.3,11).

"Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima, kojim bismo se mogli spasti" (Del.ap.4,12).

Medjutim, i pored svega recenog mnogi sektasi svoje zajednice nazivaju Crkvom, ali to je onda samo prazan i uzurpirani naziv, a ne istinita Crkva. Sekte su u stvari unutrasnji protivnici Crkve, jer poricu Crkvenu veru, Crkvenu organizaciju i Crkvenu jerarhiju, a sektastvo nije samo verska zabluda nego greh protiv Crkve Bozije. To je greh rasturanja Crkve Bozije, a samim tim i greh protiv Hrista, jer je Crkva -Hristova zajednica, telo Hristovo a ne samo ljudska ustanova. Zato Hristos gonitelju Hriscana Savlu pred Damaskom nije rekao Savle zasto gonis moju Crkvu vec: "Savle, Savle, zasto me gonis?" (Del.ap.9,4). Ovde treba jos reci da je svaka sekta ravna otpadanju od Hrista po recima evandjeliste Luke: "Ko vas slusa mene slusa, i ko se vas odrice, mene se odrice: a ko se mene odrice, odrice se Onoga koji je mene poslao" (Lk.10,16). Tako otpadnik, tj. onaj jeretik koji odbacuje Hrista i prestane da veruje u Njega kao Sina Bozijeg, iskupitelja i Spasitelja roda ljudskog, koji odbaci veru u Njegovo Bozanstvo i u Svetu Trojicu sam sebe odvaja od Hrista i Crkve Njegove. On je otpadnik (apostata), a otpadnistvo (apostasija) je najtezi greh protiv vere. Osim toga, kada covek padnuvsi u jeres sam sebe iskljucuje iz Crkve, tada ga odbacuje i nevidljivi sud Boziji a takodje ga i Crkvena jerarhija vidljivim aktom iskljucuje iz svoje zajednice. Tako otpadnik trojakim nacinom prestaje da bude clan Crkve.

Jer, Hristos je rekao:"Ja sam put i istina i zivot" (Jn.14,6) i "Ko u meni ne ostane, izbacice se napolje kao loza, i osusice se, i skupice se, i u oganj baciti, i spaliti" (Jn.15,6). Ovim recima evandjelist Jovan zeli da kaze da kao sto se loza kad se odvoji od cokota susi, sece, skuplja i u oganj baca, tako isto biva i sa covekom koji otpadne od Hrista. Koliko je tezak greh otpadnistva objasnjava i Sv.ap.Pavle u poslanici Jevrejima kada uporedjuje prestupnika Mojsijevog zakona sa otpadnistvom od Hrista. "Kad neko prestupi Zakon Mojsijev, po iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti; Zamislite koliko ce sada tezu kaznu zasluziti onaj koji gazi Sina Bozijega, i krv Zavjeta kojom je osvecen za nevestu drzi, i Duha blagodati vrijedja? Strasno je pasti u ruke Boga zivoga" (Jevr.10,28-29,31).

Stav Crkve prema jereticima zasnovan je prvenstveno na Sv.Pismu."Ali ako vam i mi ili andjeo s neba propovijeda jevandjelje drugacije nego sto vam propovjedasmo, anatema da bude!" (Gal.1,8) govori Sv.ap.Pavle galatijskim hriscanima iskusavanim od jeretika. Apostol ovde izrice anatemu, prokletstvo zeleci time da istakne vaznost cistote evangelske nauke, neizmenljivosti i nepovredivosti Evandjelja. A posto je jeres namerno i svesno izvrtanje nauke Hristove laznim dogmama, laznim prevodima ili pogresnim tumacenjima Sv. Pisma Sv. ap. Pavle nas savetuje: "Covjeka jeretika po prvome i drugome savjetovanju kloni se, znajuci da se takav izopacio, i grijesi; samoga sebe je osudio" (Titu,3,10-11).

Iz svega do sad recenog jasno je da jeretici kao i otpadnici uvek sami sebe svojevoljno odlucuju od Crkve upornim ostajanjem pri svom pogrsnom ucenju. Crkva iako u svom Crkvenom pravu poseduje pravila po kojima se takvi jeretici odlucuju tj. lisavaju zajednice sa Crkvom ona ih uvek koristi u krajnjem slucaju, posle primenjenog niza sredstava da se prestupnik popravi. Ona prvo uvek molitveno poziva gresnika na duboko i iskreno pokajanje, jer i sam Gospod Isus Hristos dok je bio na zemlji nije nikoga odbacio, strpljivo je cekao svacije pokajanje. Na prigovore fariseja zasto se druzi sa carinicima i gresnicima On je odgovarao: "Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Jer nisam dosao da zovem pravednike no gresnike na pokajanje."(Mt.9,12-13).

Crkva dakle u krajnjem slucaju nepokajanja izrice kaznu odlucenja, jer je i sam Gospod polozio temelj odlucenju u svojoj Crkvi i uopste dao Crkvi vlast sudjenja kada je kazao: "Ako li njih ne poslusa, kazi Crkvi; a ako li ne poslusa i Crkvu, neka ti bude kao neznabozac i carinik" (Mt.18,17). Medjutim, Crkava se i tad usrdno moli za odlucene i ceka njihov povratak i pokajanje, jer u opste kazna u Crkvenom pravu ima lekoviti znacaj, predstavlja sredstvo za ozdravljenje, koje proizilazi iz zadatka same Crkve - briga za spasenje svih.

Istorijski gledano sekte se pojavljuju vrlo rano, vec u apostolsko vreme. O tome nam svedoci i Sv. ap. Petar u svojoj poslanici: "A bilo je i laznih proroka u narodu, kao sto ce i medju vama biti laznih ucitelja, koji ce unijeti jeresi pogibili i odricace se Gospodara koji ih iskupi i dovesce sebi naglu pogibao. I mnogi ce poci za njihovim necistotama, zbog kojih ce pohuliti na Put istine" (2Petr.2,1-2). Takodje o pojavi sekti jos u apostolsko doba govori Sv. ap. Pavle u svojim poslanicama Korincanima i Solunjanima kada verne opominje da ih ne zbunjuju razni lazni ucitelji; a i mnoga druga mesta u Sv. Pismu govore o ovom problemu. Tako, govori se o pojavi Simona Vracara (Del.ap.8,9), o pojavi sekte Nikolaita (Otkr.2,15), o sektasima koji su tvrdili da je Hristos vec dosao po drugi put kao i danasnji Jehovini svedoci (2 Tim.2,16-18). Pored ovih nekoliko pomenutih sekti iz najranijeg doba Crkve bilo je jos i raznih gnostickih sekti a sve one zajedno svedoce da se Crkva vec od svog postanka borila sa sektama i jeresima.

No, iako su sektasi i uzrocnici sektastva bili stalno prisutni u istoriji Crkve, period reformacije, koji je zapoceo u XVI veku, bio je izuzetno "bogat" sektama i jeresima. Iz tog doba i iz tog izvora potekle su mnoge sekte i jeresi. Neke od njih su iscezle, a neke su se zadrzale i do danas ili u istom vidu ili nesto promenjene ili preobrazene. Reformacija je bila, a i danas jeste idejni izvor i nekadasnjeg i savremenog sektastva. Zasto i o cemu se zapravo tu radi?

Naime, kada je pocetkom XVI veka, tacnije 1517.god. prof. teologije na Univerzitetu u Vitenbergu dr. Martin Luter javno ustao protiv raznih novotarija u Rimokatolickoj Crkvi i autoriteta papstva uopste, zapoceo je proces reformacije. On je prvenstveno bio uperen protiv Rimokatolicke Crkve i vrlo brzo je kao kakva epidemija zahvatio citavu Evropu. Engleska, a narocito Nemacka pretrpela je strahote tridesetogodisnjeg verskog rata izmedju rimokatolika i protestanata medjusobno, jer su se vec na samom pocetku reformatorskog, protestantskog pokreta pojavila razna ucenja. Ni Luter a ni njegovi sledbenici Kalvin, Cvinglin i engleski kralj Henrih VIII nisu vise imali ni vlasti ni mogucnosti da odrede granicu dokle se sme ici sa reformacijom Rimokatolicke Crkve. Tako se pojavio veliki broj sekti u krilu protestanstva vec na pocetku pokreta reformacije, a u XIX i XX veku nastaje njegovo naglo drobljenje.

Verovatno da vodje ovog pokreta nisu zelele da do toga dodje, ali su sigurno bili posredni izazivaci te rascepkanosti, jer su dali idejni i psiholoski osnov za to. Naime, Luter je tvrdio da se covek pred Bogom opravdava samo verom u Hrista bez dobrih dela. Da bi potkrepio ovo svoje tvrdjenje, Luter je prilikom prevodjenja Sv. Pisma na nemacki jezik u poslanici Rimljanima, trecoj glavi 28 stihu dodao rec SAMO. U nasem sinodskom prevodu na tom mestu pise: "Mislimo dakle da ce se covjek opravdati verom bez djela zakona" (Rim.3,28), a u Luterovom "samo" verom bez djela zakona. Tako je ispalo da ovo mesto u Sv. Pismu potvrdjuje Luterov stav da se covek opravdava samo verom sto u stvari nije tacno. Sv. ap. Pavle u poslanici Rimljanima ovom recenicom zeleo je zapravo da kaze da Zakon koji je bio dat samo Jevrejima nije vise sredstvo spasenja. Sjedinjenjem Bozanske pravednosti sa ljudskom prirodom Isusa Hrista data je pravednost Bozija celom covecanstvu i Jevrejima i mnogoboscima. Sada je delotvorna vera a ne Zakon sredstvo kojim se covek opravdava u Hristu. Ovakvim postupkom Luter je dao biblijsko potkerpljenje koje je vec bilo ne samo psiholoski osnov za moralnu lenjost i opustenost vec i idelan osnov za sektasenje. Jer kad neko uobrazi da je "poverovao u Rec Boziju" onda je on ubedjen da je "spasen" samo kroz svoju novu veru. Isto tako zacetnici protestantizma smatrali su da je samo tekst Sv. Pisma jedini izvor vere i merilo istinitosti i da svako moze da ga cita i tumaci bez obzira na autoritet Crkve, jer ce sam Duh Sveti protumaciti i uciniti jasnim njegov smisao. Posledica ovakvog stava je naravno neminovan raspad protestantizma na sekte, jer svaka sekta po ovome moze sebe da smatra jedino ispravnom. Najzad da spomenemo jos jedan doprinos protestantizma razvoju i pojavi sektastva. To je protestantski racionalizam koji je poceo prosto sa obozavanjem Biblije, a kasnije se pretvorio u takvu radikalnu kritiku Biblije koja je protestantske teologe vodila u odbacivanje same Biblije kao Bozanske knjige.

Na osnovu tih protestantskih nacela svaka sekta je sada donosila svoje specificne stavove o Sv. Pismu, Sv. predanju, Sv. Trojici, Gospodu Isusu Hristu i o svim ostalim ucenjima Hristove Crkve zeleci time da ospori istinitost Crkvenog veroucenja. Reformacija nekih sekti otisla je tako daleko da se i one same prosto nalaze na samoj granici judejstva i hriscanstva (na pr. Jehovini svedoci).

Uopste, u istoriji Crkve od njenog postanka pa do danas uvek je bilo raznih sekti i sektastva. O njima je i sam Spasitelj izrekao nekoliko prorocanstava: "Jer ce mnogi doci u ime moje govoreci: Ja sam Hristos. I mnoge ce prevariti." (Mat.24,5). "I izaci ce mnogi lazni proroci i prevarice mnoge." (Mt.24,11).

Ovde bismo mogli sada da zapitamo: zar nije Hristos mogao da ucini tako da ljudi od Crkve ne otpadaju? Naravno da je mogao svojom Bozanskom moci. No ipak to nije ucinio zato sto Bog voli da covek bude slobodno bice tj. licnost i da se za Njega i Njegovu Crkvu odluci po slobodnoj volji, a ne po moranju bilo fizickom bilo cudesnom. A za pozitivnu odluku dao je dovoljno dokaza o svojoj Crkvi da je istinska i prava. Pre svega, Hristova Crkva nije skorasnja tvorevina, ona postoji vec skoro dve hiljade godina i nadzivela je mnoga silna carstva, a osim toga stalno je prisutno zivo i ocigledno delovanje Bozije blagodati kroz njeno bogosluzenje, Sv. Tajne i obrede (bogojavljenska vodica, Sv. pricesce, molitve i dr.). Zato biti clan pravoslavne - prave Crkve predstavlja veliku milost Boziju i srecu. Ona svojom istinom, svojim pravoslavljem koje je sacuvano i zapecaceno krvlju apostola, mucenika i svih svetih prevazilazi sve nepravoslavne, tkz. Crkve i ispravnim putem vodi ka spasenju. Zato Sv. Jovan Zlatousti savetuje: "Ne udaljavaj se od Crkve, zato sto nema niceg jaceg od Crkve. Tvoja nada je Crkva, tvoje spasenje je Crkva, tvoje utociste je Crkva. Ona je visa od neba, sira od zemlje. Ona nikad ne stari, nego uvek cveta." A pojava sekti i jeresi neka ne zbinjuje i zavodi verne hriscane. Sekte ce uvek postojati jer je covek po prirodi i ogranicenog znanja i greholjubivih sklonosti, a djavo je lukav i zeli da Crkvu razori. To naravno nikad nece moci da ucini, jer je to i sam Spasitelj obecao u razgovoru sa Sv. ap. Petrom: "A i ja tebi kazem da si ti Petar, i na tome kamenu sazidacu Crkvu svoju i vrata paklena nece je nadvladati." (Mt.16,18). To znaci da su vrata pakla - razne sekte, vracari, gatari, zvezdocatci i eksta sensi nemocni pred imenom Gospoda Isusa Hrista.

Ovo zlo seme posejano je na zalost i po Srpskom narodu. Iako je i na ovim nasim prostorima sekti uvek bilo o cemu nam svedoci i druga beseda Sv. Save na saboru u Zici, sektastvo je medju Srbima pojava relativno novijeg datuma. Prva protestantska sekta medju Srbima pojavila se u drugoj polovini 19.-tog veka i bili su to Nazareni. Oni su danas skoro iscezli, ali su zato za poslednjih 120 god. mnoge druge sekte uvezene iz inostranstva. Posle drugog svetskog rata sektastvo u Srbiji kao da dozivljava svoj "procvat" i po broju vrsta i po broju pripadnika. Osim protestantskih sekti pojavile su se mnoge istocnjacke sekte a takodje i vrlo siroka i kompleksna satanska delatnost. Navescemo ovde samo neke brojnije i najagresivnije sekte koje svakodnevno pridobivaju-porobljavaju veliki broj srpskih pravoslavnih dusa. Od protestantskih sekti to su: hriscanska adventisticka crkva (subotari), baptisti, mormoni, Jehovini svedoci, hriscanska pentakostna crkva, metodisti, nova apostolska crkva, a od nedavno i sekte: univerzalni zivot, slobodna crkva, apokalipticka sekta i mnoge druge. Registrovanih ima oko dvesta. Razni istocnjacki pokreti i okultisticke grupe su takodje na nasu nesrecu vrlo siroko rasprostranjene. Od njih se posebno izdvajaju: pokret za svesnost Krisne, Transcedentalna meditacija, Ordo templi orijentis, otvoreni satanisti, Rozenkrojceri, Oso raxnes, Nju ejdz, Sai Babin pokret, Bela gnosticka crkva, udruzenje parapsihologa "Nikola Tesla", antropozofi i teozofi, a i mnoge manje grupe koje svakodnevno nicu i kriju svoja prebivalista i mesta sastajanja. Svim ovim demonosluziteljkama obavezno treba pridodati sve lazne proroke, vidovnjake, bioenergeticare i narocito astrologe koji su u poslednje vreme postali izuzetno popularni i kod nas. Njihovoj popularnosti i sirenju dosta kumuju i mas-mediji jer, svakodnevno na TV, radio i stampa objavljuje njihova "otkorvenja" i tako uticu na formiranje javnog mnjenja prosecnih verskih neobrazovanih lica, a mogu da obmanu i delimicno ucrkovljene vernike. Uzroci tako naglog razvoja sekti kod nas su visestruki. Iako svaki sektas posebno moze da ima svoje licne razloge zbog kojih je otisao u ovu ili onu sektu postoje i izvesni opsti razlozi. Neki od njih su: masovna obezbozenost srpskog naroda, nepoznavanje sopstvene vere i kulture, neposecivanje Crkve i nepricescivanje. Ateizam je za poslednjih 50 god. uzeo i jos uvek uzima veliki danak. Pola veka veronauka je izbacena iz skola a bezbozni mas-mediji neprestano su vrsili antipropagandu pravoslavne vere, Srpske Pravoslavne Crkve, svestenstva i hriscanskog zivota i morala. Mnoge generacije su odvojene od Crkve i obezbozene. Ponudjena im je sloboda bez Boga koja zapravo nije sloboda vec nistavilo. Ljudska licnost je potisnuta i covek u ovom otudjenom svetu postao je samo korisni "objekat". Zato danas mnogim generacijama proslost izgleda nevazna, sadasnjica nepodnosljiva i sumorna, a buducnost neizvesna i teska.

Duhovno umrtvljeni i malaksali ne osecaju nikakvu ni sigurnost, ni toplinu, ni izvesnost. Medjutim, s obzirom da je Bog stvorio coveka po svom liku i podobiju, on normalno u sebi ima poriv ka vecnom zivotu i zato kada ostane bez Istine, on je izgubljen, on neprestano traga za njom. Traga za licnim identitetom koji vecno moze da postoji jedino u Bogu. Bog je ljubav i covek kada se nadje izvan te zajednice ljubavi sa Bogom on gubi svoju jedinu pravu slobodu, njegova licnost umire, gubi svoju jedinstvenost i svodi se na nivo apsolutne anonimnosti. Covek postaje samo tacka ili u najboljem slucju cifra na komjuterskoj listi. Tako izgubljeni i unesreceni ljudi lutaju kao ovce bez pastira i lako postaju plen vukova sektasa, koji rado nude neku zajednicu u kojoj ce covek navodno dobiti neko razumevanje, zastitu i utehu. U sustini sve je to samo privid ispod koga se krije neprijatelj roda ljudskog - satana.

A za sve one nesrecne Srbe koji su zaboravili da je Pravoslavlje uvelo srpski narod u istoriju i dalo im kulturu i novi duh koji cezne za slobodom i savrsenom licniscu, odricanje od Pravoslavne vere znaci napustanje svoje istorije i odricanje od svoje duse. Zato nas veliki ispovednik pravoslavlja vladika Nikolaj Velimirovic porucuje svima nama: "Pravoslavlje je nesto prirodno za sve nas Balkance uopste, a za Srbe posebice. ("Sta je prirodno za nas" - Sabrana dela knj. 9 str. 764).

Sestrinstvo manastira Sv. Stefana - Lipovac

 

Views: 208 | Added by: bibleboy | Rating: 0.0/0
Total comments: 0
Only registered users can add comments.
[ Registration | Login ]
Calendar
«  August 2013  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Entries archive

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz