Teorija o „zatvorenim vratima" (prestanku vremena milosti 1844 g.)
Ovaj pojam potiče od Džozefa Tarnera, iz Mejna, i nekolicine drugih iz
drugih mesta, koji su istovremeno tvrdili da ih je sam Sveti Duh
nadahnuo o „desetom danu sedmog meseca."
Uskoro je tu ideju ubacio u teoriju, koju su on i drugi počeli da objavljuju među adventistima.
Zaista je bila prihvaćena, i uskoro potvrđena vizijama Elen G. Harmon,
koja je putovala iz mesta u mesto, gde je bila čudno iscrpljena u telu i
duhu, i obično govorila po skupovima dok nije bila potpuno iscrpljena i
padala na pod, osim ako je ne bi uhvatio neko ko sedi blizu (sećamo se
kako su je dva puta hvatali da ne bi pala). Često je ostajala u stanju
posednutosti, i kasnije, možda ne sve do sledećeg sastanka, povezivala
bi čuda za koja bi tvrdila da su joj pokazana u duhu (ovo su kasnije
nazvali „vizijama"), a među njima je bila jedna u kojoj je videla Hrista
na nebu kako je prestao da posreduje, napustio presto milosti, izašao
iz „svetinje nad svetinjama", i formirao svoje carstvo sačinjeno od
svetih, uključujući i one koji su se čvrsto držali svog iskustva iz
pokreta 1844.
Ona je isto tako tvrdila da je videla da oni koji
odustaju od tog iskustva, i nazivaju ga greškom, imaju izbrisana svoja
imena iz knjige života, i naziva ih „ludim devojkama". Neki su toliko
verovali njenim „vizijama" da su bili jako uznemirani, skoro očajni,
kada je izjavila da su njihova imena „izbrisana iz knjige života".
Svesni smo da je kako tada tako i sada poricano da je gore imenovana
žena ikada zastupala ovakve stavove, ali postoji pravi zapis na nebu.
Spremni smo da priznamo, kao i mnogi od nas iz Nove Engleske, da znamo
činjenice kada i kako su oni izbrisani. Kasnije vizije koje su
kontradiktorne ovima, služe tome da se zataška da su one ikada
postojale, iako one pod znak pitanja stavljaju pouzdanost i jedne i
druge vizije.
U dodatku „teorije o zatvorenim vratima", neki
su zauzeli ekstravagantne i fanatične stavove. Neki su imali vizije, i
slično, a drugi snove. Pranje nogu, i sveti celiv su držali kao naloge
jevanđelja. Rad je velika većina smatrala velikim grehom, i preovladale
su razne hipnotičke i fanatične navike, koje su postale predmet
skandala. |
