Kontradikcije (ako se dokazu) u Bibliji - Page 2 - Forum
 
Sunday
2017-02-26
4:44 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Kontradikcije (ako se dokazu) u Bibliji - Page 2 - Forum »
[ New messages · Members · Forum rules · Search · RSS ]
Page 2 of 2«12
Forum » Test category » Test forum » Kontradikcije (ako se dokazu) u Bibliji
Kontradikcije (ako se dokazu) u Bibliji
bibleboyDate: Monday, 2012-01-02, 1:22 PM | Message # 16
Major general
Group: Administrators
Messages: 340
Reputation: 1
Status: Offline
26 Salomon je imao četrdeset tisuća konja za vuču i dvanaest tisuća za jahanje.
1. o Kraljevima 4

25 Salomon je imao četiri tisuće konjskih jasala i bojnih kola i dvanaest tisuća konjanika
2. Ljetopisa 9
 
bibleboyDate: Monday, 2012-01-02, 1:27 PM | Message # 17
Major general
Group: Administrators
Messages: 340
Reputation: 1
Status: Offline
Ako procitamo Nemiju 7:5 videcemo da Nemija kaze da je sam brojao a i da je koristio zapise iz knjiga (Jezdrina knjiga). Pa sada, ako kod tebe u selu, su brojevi ljudi isti bez obzira da li se brojalo danas ili pre 20 godina, to je problem, ali svakome razumnom ce biti dovoljno i ovoliko da razume o cemu se radi.

A i da se Nemija zabrojao, ili pogresno kopirao iz starih knjiga, sta onda? Verovatno bi se Jevreji iz 5. ili 4. veka vise zabrinuli zbog te navodne greske, i koregirali je (kao sto je to uradjeno u nekim drugim knjigama), ali ocito je da nisu se zabrinuli, jer im je bilo jasno. A sto nekima danas nije jasno, pa to je njihov problem.
 
bibleboyDate: Monday, 2012-01-02, 2:24 PM | Message # 18
Major general
Group: Administrators
Messages: 340
Reputation: 1
Status: Offline
''Zar nije bilo moguce da su neki od onih koji su izasli iz Vavilona u vreme Jezdre, vec umrli ili na putu ili u vremenskom periodu od Jezdre do Nemije? Ima li ista cudno u tome da Nemija koji je brojao nakon odredjenog vremena, izbroji razliciti broj, neka plemena su imala vise ljudi neka manje?

Nedavno sam citao neke statistike o populaciji na istocnom Balkanu i dok su na primer Rumuni i Bugari porasnli u natalitetu, u isto vreme Srbija ima negativan natalitet. Sta je u tome cudno?

Dakle, ako je u vreme Nemije imalo vise odraslih ljudii u jednoj porodici od onoga sto je Jezdra izbrojao, ili ako u nekoj drugoj porodici ima manje odraslih ljudi od onoga sto je Jezdra izbrojao, sve je to normalno i nista nije razlicito od onoga sto bi se desilo danas da se broje odrasli ljudi odredjene populacije u dva razlicita vremena.

Da je Nemija samo prepisivao, pa pogresno prepisao, zar ti mislis da nije postojalo 2500 godine jevrejske istorije da se neko seti i da kaze "hej, pa daj da ispravimo ove brojeve"? Nije valjda da smo mi tek danas otrkili da ima neka "moguca" razlika u brojevima. Ali ljudi su znali da tu nema nikakvih problema u brojevima, zato i nisu menjali.

Osim toga, sam pristup Bibliji je drugaciji od onoga sto neki imaju u pogledu drugih verskih knjiga. Ja licno verujem, a vidim da i mnogi drugi hriscani dele moje misljenje, da je Biblija kao rudnik blaga koje se ne nalazi na povrsini. Covek moze da hoda preko nekog rudnika i da ne vidi nista od onoga sto rudnik skriva. Istina u Bibliji ne moze da se nadje na povrsini. Bibilija uopste nije za one koji samo povrsno citaju Bibliju. Bog je tako odredio da ljudi moraju pod uticajem Duha Svetoga da pronadju istine u Bibliji. A to se ne desava povrsnim citanjem, prikupljanjem znanja o odredjenim podacima i td. Covek moze sve najbolje da zna o Bibliji ali da uopste nije pronaso njene istine. Ovde u Americi, neki od najpoznatijih biblijski profesora su ateisti.

Imajuci u vidu ove stvari, lako ce se zakljuciti sto ovakav pristup trazenja "dlake u jejetu" uopste nije zanimljiv za nas hriscane. Sa druge strane, oni koji ceo dokaz o bozanstvenosti neke knige nalaze u njenom skladu i savrsenoj formi, morace da shvate da hriscani, (ili bar neki hriscani) nemaju takav stav prema Bibliji i da je nepotrebno insistirati na nekoj savrsenoj formi. Sta ima "savrseno" u tome na primer, kada se u Bibliji citira dekret nekog Asirskog cara koji je opkolio Jerusalim i poslao deket jevrejima da se predaju? To je samo jedan istorijski dokumenat koji se nasao u Bibliji, kao sto su se nasle i ostale biografije, i zapisi istorijskih dogadjaja isto kao sto imamo direktne objave kao sto su prorocanstva ili ucenja apostola. Medjutim, cela ta zbirka, koju mi zovemo Biblija, postaje zivotodavna knjiga tek onda kada se pod uticajem Svetog Duha u njoj trazi istina. Sve ostalo je samo citanje jedne knjige koja ima zanimljivih ili manje zanimljivih detalja.

Za nas Biblija nije najvaznija na svetu. Za nas je najvazniji Isus Hristos u srcu. Mi verujemo da je Isus Hristos danas ziv na nebu i da posreduje za nas. On zeli da se useli preko svoga Duha u nas same. To coveku ne moze niko da podari, cak ni Biblija, nego samo Duh Sveti. Biblija ce coveku pomoci u tome, ali ako nema Duha Svetoga, onda i Biblija ostaje samo jedna zbirka podataka od kojih mozda neki podaci i nisu tacni, ili su mozda izgubljeni tokom vremena u prepisivanju.''
 
bibleboyDate: Monday, 2012-01-02, 2:36 PM | Message # 19
Major general
Group: Administrators
Messages: 340
Reputation: 1
Status: Offline
4 David zarobi od njega tisuću i sedam stotina konjanika i dvadeset tisuća pješaka; ispresijecao je petne žile svim konjima od bojnih kola; ostavio ih je samo stotinu
2. Samuelu 8

4 David zarobi od njega tisuću bojnih kola, sedam tisuća konjanika i dvadeset tisuća pješaka; ispresijecao je petne žile svim konjima od bojnih kola, ostavio ih je samo stotinu
1. Ljetopisa 18
 
bibleboyDate: Monday, 2012-01-02, 2:50 PM | Message # 20
Major general
Group: Administrators
Messages: 340
Reputation: 1
Status: Offline
''Za one koji ne mare da citaju pomalo duzi post zeleo bih da malo pogledamo koliko je kompleksniji pristup tumacenju brojeva iz Jezdre i Nemije nego obicna konstatacija da se brojevi ne slazu.

Uvek treba imati na umu da mi nemamo originale da proverimo sta tamo pise, da nemamo kontakt sa ljudima koji su bili ukljuceni u brojanje da ih priupitamo kako su radili i na koj nacin su dobili brojeve koje su dobili. Dakle, ovde se radi o starim dokumentima i mi nikada ne mozemo sa sigurnoscu da kazemo zasto su brojevi razliciti, ali mozemo dati neke cinjenice oko tih brojeva imajuci u vidu situaciju u kojoj su se nalazili. Nakon toga, mozemo da prihvatimo ono tumacenje i objasnjenje koje je najlogicnije. Nema drugog nacina da se proucavaju stari spisi ovakve vrste i to nema veze da li se radi o Bibliji ili bilo kojem starom dokumentu.

Jedna od prvih stvari koje treba zapaziti oko raznih brojeva koje nalazimo u Starom Zavetu, a i u Novom, je cinjenica da oni nisu bili dati od Boga kao neko otkrivenje tacnih brojeva. Na primer, nije Bog poslao andjela Jezdri i Nemiji i rekao im "ovo je broj ljudi koji su izasli iz Vavilona". Ljudi su poduzeli na sebe zadatak da preboje narod, onako kako su najbolje mogli u odredjenoj situaciji a brojeve koje nalazimo u Bibliji su brojevi koje su oni zakljucili na osnovu metoda koje su koristili za prebrojavanje koje daje broj u odredjenom trenutku ne prateci vremenske i druge faktore koji bi u sledecem brojanju koje bi moglo da se desi samo kratko vreme nakon toga mogle da daju drugaciji broj.

Na primer, uzmimo brojeve koje nalazimo u Jezdri 2:1 gde kaze "A ovo su ljudi one zemlje STO PODJOSE IZ ROBSTVA" Dakle, Jezdra daje jedan broj onih koji su posli iz Vavilonskog robstva nazad u Jerusalim i Judeju. Pitanje se postavlja, kako je Jezdra stvarno prebrojio te ljudi. Svako ko imalo zna o organiziranju nekog puta koji je sastavljen o stotinjak ljudi, koliko je to veliki izazov da se odrzi tacan broj. Svi ti ljudi su bili rastrkani po Vavilonu. Trebalo je njih sakupiti i prebojati. To brojanje nije trajalo jedan dan nego mozda i mesecima. Pitanje je da li su svi oni koji su odlucili da se vrate bili stvarno prebrojani. Sta je sa onima koji su nakon brojanja promenuli misljenje, pa su odlucili da ipak ostanu u Vavilonu, ili sa onima koji isprva nisu hteli da idu ali su kasnije, nakon brojanja promenuli misljenje pa su ipak odlucili da krenu za Judeju?

Sam put iz Vavilona je trajao oko 4 meseca. Da li su neki stariji putnici podlegli naporima puta? Da li se neko dete rodilo, ili je neko podlegao bolesi na putu?

Sve su to realna pitanja iz realnog ziivota sa kojima se suocavao jedan vodja naroda koji je odlucio da u odredjenom mestu, u odredjenom vremenu prebroji narod. Samo brojanje, imalo je znacaj samo u onom trenutku u kome je nacinjeno jer vec sledeceg dana taj broj uopste nije morao da bude vise tacan imajuci u obziru dinamicnost jednog naroda i poduhvata koji je bio pred njima.

Niko od nas nije bio tamo da vidi kako su se oni prebrojavali. Sama knjiga Jezdrina nam pokazuje neke realne probleme sa kojima se Jezdra susretao. Na primer, bilo je onih ljudi koji su tvrdili da su propadali nekim svestenickim porodicama, ali to uopste nisu mogli da dokazu zapisima u knjigama (Jezdra 2:62). Pa to je normalno, u toku osvajanja Jerusalima i odvodjenje u robstva, mnogi zapisi i rodoslovlja su bili izgubljeni pa su neki imali problema da dokazu svoj identitet i pripadnost odrejdnoj porodici. Sta ako u vreme brojanja za nekoga nije se moglo naci potvrde u knjigama da pripada odredjenoj porodici, ali kasnije, nakon brojanja, su se pronasle knjige i rodoslovlje se moglo utvrditi. Sve su to mogucnosti koje su mogle da dovedu do raznih brojeva koji su bili tacni u trenutku brojanja ali ne i neposredno nakon brojanja. Da je neko samo nekoliko dana nakon prvog brojanja opet brojao istu grupu ljudi, broj bi mogao da bude drugaciji od prvoga.''
 
bibleboyDate: Monday, 2012-01-02, 2:50 PM | Message # 21
Major general
Group: Administrators
Messages: 340
Reputation: 1
Status: Offline
''Kada svemu tome dodamo da brojeve koje pise Nemija, je pisano godinama kasnije onda nam nije cudno da brojevi ne moraju uopste da se slazu.

Osim toga, po svemu sudeci, prema izvestaju iz Nemije 7:5, kada je Neimija odlucio da prebroji ljude koji su se vratili iz Vavilona, on je uzeo knjigu u kojoj je bio popis onih koji su se vrtili iz Vavilona. Nema sumnje da se radi i o Jezdrinoj knjizi ali isto tako moze da se radi i o drugim knjigama jer je ocito da sam Jezdra pominje druge knjige koje su se pretrazivale da bi se utvrdilo rodoslovlje odredjenih porodica (Jezdrav 2:62) Da li je moguce da su te druge knjige koje se spominju imale malo drugaciju listu koja je mogla da bude napravljena u drugom vremenskom periodu i u drugim prilikama? Zasto da ne? Jezdra je napravio popis prilikom kretanja iz Vavilona a te druge knjige su mogle da imaju popis nakon dolaska u Jerusalim i Judeju kada je moglo biti razlike u popisu u zavisnosti od onoga sto sam ranije rekao u tome da su se samo odrasli ljuidi brojali, kao i mogucnosti da su neki ljudi mogli da odustanu od puta ili da se naknadno pridruze ili uzroci kao sto su umiranja ili radjanja.

Konacno, ceo poduhvat brojanja je bio kompletno ljudska delatnost, i uopste ne mora da znaci da je broj morao da bude tacan u najmanjem detalju. Cak ni danas u modernom svetu, kada se radi popis ljudi, svako zna da konacan broj nikada nije tacan jer za samo vreme popisa, od pocetka do kraja, koji moze ponekada da uzme i poduze vreme, dinamicnost jedne populacije (radjanja, smrti, iseljavanja, useljavanja) je takva da cine da je konacan broj svakako razlicit od onoga sto je aktuelnost. Ali takvi brojevi sluze vise kao jedan pokazatelj nego kao izraz savrsene tacnosti.

Sve u svemu, ti brojevi nemaju neko posebne vrednosti osim u onome trenutku kada su uzeti, a vise nam sluze da nam daju generalnu ideju o broju ljudi koji su izasli iz Vavilona nego neku preciznost kao sto je na primer, 42.360 je tacan broj ljudi na dan 15. aprila 456. godine pre Hrista, koji su krenuli iz Vavilona. Svako od nas zna, da vec sledeci dan taj broj nebi vise neobhodno morao da bude tacan.

Nigde u Biliji ne nalazimo da je Bog nasao za shodno da nam potvrdjuje koji su tacnci brojevi a Biblija jednostavno zapisuje ono sto su ljudi izbrojali, ili sto su predpostavljali da je bio broj. Spisi Svetog Pisma se uopste ne bave dokazivanjem da li su ti brojevi tacni ili netacni. Neznam ni sam kako bi mi imali koristi da se trudimo da saznamo sta je pravi broj ako sam Bog nije nasao za shodno da nas o tome obavesti u posebnoj objavi preko proroka u viziji ili nekim drugim putem.

Konacno, sam Isus Hristos je pokazao neverovatno poverenje u Stari Zavet, on je savetovao ljude da "istrazuju Pismo". Svedocio je na osnovu Starog Zaveta i dokazivao svoju sluzbu i svoju smrt.

Ako je Stari Zavet Bio dobar za Isusa, onda je svakako dobar i za nas!''
 
bibleboyDate: Monday, 2012-01-02, 2:57 PM | Message # 22
Major general
Group: Administrators
Messages: 340
Reputation: 1
Status: Offline
''Postoje ljudi koji po svaku cenu žele da dokažu da Biblija nije Sveto Pismo koje je od Boga dano.
Pokušavaju da nađu (srpski rečeno) dlaku u jajetu i od te dlake naprave celu periku.
Sa druge strane postoje ljudi koji vole Boga i ceo svoj život posvećuju Njemu i nije ih briga čak i da se u jajetu nalazi cela perika.''
 
bibleboyDate: Monday, 2012-01-02, 3:17 PM | Message # 23
Major general
Group: Administrators
Messages: 340
Reputation: 1
Status: Offline
''Cisto malo za one koje zanima ovo podrucje, u knjizi od Ehrmana, on je izbrojao da ima oko 200,000 a mozda i 400,000 varijacija u tekstovima manuskripta Novog Zaveta, sto je vise nego reci u novom stampanom novom zavetu kojih je 138,162. Sama ova njegova izjava nije nista nova i niko od teologa i onih koji proucavaju Bibliju nisu u tome videli nesto senzacionalno vredno cudjenja.

Ono sto je interesantno je da covek pogleda kako se varijacije racunaju. Na primer, ako ima neki crkveni otac, ili neki manuskript koji na odredjenom mestu ima samo jedno slovo ili jednu rec razlicito, to se racuna kao varijacija. Ako jedan manuskript u 14 veku ima jednu pogresnu rec spelovanu, to se isto racuna kao varijacija.

1. Njacesce varijacije su pogresno spelovane reci. Jedna od najbrojnijih varijacija grckog teksta je grcko slovo "nu" ili "n". Ono se koristi na kraju reci kada sledeca rec pocinje sa samoglasnikom. (Nesto slicno kao u engleskom jeziku clan "a" koji moze da bude "an" ispred reci sa samoglasnikom kao sto je "an apple" ali "a book". Znacenje je podpuno isto i uopste nema uticaj na znacenje teksta. Bez obzira da li "nu" se nalazi na kraju tih reci ili se ne nalazi, znacenje je absolutno isto. Ali bez obzira na to, svaki put kada dedostaje "nu" to se racuna kao jedna varijacija.

Jedan drugi primer je da svaki put kada se speluje Jovan (John), ime je spelovano ili sa dva "n" ili sa jedno "n". Kada god se dakle speluje ovo ime razlicito u raznim manuskriptima to se racuna kao jedna varijacija. Ocito je da to ne menja znacenje niti osobu. Nije rec u tome da u jednom manuskriptu pise Jovan a u drugom Petar, nego isto ime sa razlicitim spelovanjem. I to se racuna kao varijacija.

Sve u svemu spelovane greske cine od prilike 70% ili 80% svih varijacija koje spominjemo. Ocito je dakle da onaj broj od 200,000 jako brzo pada kada se eliminiraju ove beznacajne varijacije koje absolutno ne menjaju smisao.

2. Isto tako, imamo "bezvezne" greske ako tako mogu da kazem, kada prepisivac jednostavno nije bio pazlji, ali su takve greske lake da se ucoce. Na primer, u jednom manuskriptu koji se cuva u Smithsonian Institutu, jedan prepisivac je napisao rec "i" tamo gde je trebao da napise "Gospod". Na nasem jeziku to izgleda velika greska ali na grckom jeziku radi se izmedju reci "kai" i "kurios". Ocito je da rec "i" uopste se ne slaze u kontekstu i da je prepisivac jednostavno bio nepazljiv. Ali i to se racuna kao varijacija.

3. Postoje varijacije sinonima. Na primer u Jovanu 4:1 da li kaze "Ka razume dakle Gospod" ili "Kad razume dakle Isus"? Ocito da onaj koji je prepisivao je umesto Gospod napisao Isus ili obrnuto. I to se recuna kao varijacija iako nema nikakve razlike u znacenju.''
 
bibleboyDate: Monday, 2012-01-02, 3:18 PM | Message # 24
Major general
Group: Administrators
Messages: 340
Reputation: 1
Status: Offline
''4. Mnoge takozvane greske u prepisivanje su vezane uz odredjeni clan koji se koristi u Grckom jeziku. Pa tako jedan manuskrip moze da koristi za Mariju ili Josifa odredjeni clan ispred tih imena, a drugi prepisivac je jednostavno izostavio taj odredjeni clan. I to se racuna kao varijacija, iako je znacenje isto.

5. Neke druge varijacije se nemogu ni prevesti na nas jezik. Na primer samo je promenjen red reci koji u Grckom jeziku uopste ne menja znacenje recenice. I to se racuna kao varijacija.

6. Ponekada je bilo vecih gresaka kao sto je kada bi prepisivac jednostavno preskocio citav red i nastavio dalje da pise. I to se racuna kao varijacija iako sa vrlo povrsnom analizom moze da se vidi u cemu je greska i zasto je doslo do te varijacije u tekstu.

Eto sve te varijacije kojih je sigurno preko 90% se racunaju u taj "neverovatno veliki broj" koji u sustini i nije nikakav pokazatelj jer ove varijacije ili greske prepisivanja koje smo gore pomenuli su beznacajne.

Osim toga, i ja mogu da kazem hvala Bogu, s obzirom da imamo hiljade manuskripta, mi sa lakocom mozemo da eliminisemo sve te varijacije samo sa usporedjivanjem teksta i kada je koji tekst bio pisan i u kojem delu sveta.

Nema sumnje da bilo koja stara knjiga, koja je rucno prepisivana u tolike hiljade manuskritpa, bi imala ovakav broj prepisivackih gresaka. Evo ja ovde puno pisem na forumu pa skoro svaki put kada postiram neki odgovor, i kasnsije ga procitam, vidim koliko gresaka u spelovanju. A vidim to i kod drugih diskutanata. Nisu prepisivaci biblijskog teksta bili neki automati koji su samo stavili ruku a ona sama prepisivala tekst. Oni su bili sasvim obicni ljudi koji su nekada bili umorni, nekada nisu imali dosta svetla da dobro procitaju tekst koga su prepisivali i zato je dolazilo do takvih gresaka. Ali, imajuci u vidu hiljade manuskripta, vrlo je lako uociti o cemu se radi.

E sada, postoji jedno veliko pitanje. Da li je bilo namernog menjanja teksta prilikom prpisivanja? Bilo je, svakako, ali kada u jednom od sledecih postova iznesem malo vise cinjenice o tome, videcemo da je to jako mali broj i da je vrlo jasno o cemu se radi i zasto je neko napisa nesto drugacije od ong sto je stvarno pisalo u tekstu. Neki koji su "ocekivali mnogo vise" od tih namernih promena ce biti razocarani kada vide koliko je to beznacajno i bezuticajno na ono sto Biblija uci.''
 
bibleboyDate: Monday, 2012-01-02, 3:22 PM | Message # 25
Major general
Group: Administrators
Messages: 340
Reputation: 1
Status: Offline
4 David zarobi od njega tisuću i sedam stotina konjanika i dvadeset tisuća pješaka
2. Samuelu 8:4

4 David zarobi od njega tisuću bojnih kola, sedam tisuća konjanika i dvadeset tisuća pješaka
1. Ljetopisa 7:4

Ocita je greska u prepisu teksta.
 
GamaliloDate: Monday, 2012-12-17, 9:13 AM | Message # 26
Private
Group: Users
Messages: 2
Reputation: 0
Status: Offline
Evo po meni jedne kontradiktornosti:

Матеј 21:22 И све што узиштете у молитви верујући, добићете.
Матеј 7: 7 Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. 8 Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се. 9 Или који је међу вама човек у кога ако заиште син његов хлеба камен да му да? 10. Или ако рибе заиште да му да змију? 11 Кад дакле ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле?


Да ли је СВЕ ШТО ЗАИШТИМО од Бога и ДОБИЈАМО ?

2. Коринћ. 12 : 7 И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим. 8 Зато трипут Господа молих да одступи од мене. 9 И рече ми:Доста ти је моја благодат;јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.

Odnosno da li se i Pavle 3 puta molio Bogu, da mu otkloni neku tešku bolest ?

Hvala


Message edited by Gamalilo - Monday, 2012-12-17, 9:14 AM
 
Forum » Test category » Test forum » Kontradikcije (ako se dokazu) u Bibliji
Page 2 of 2«12
Search:


Copyright MyCorp © 2017
Free website builderuCoz