UDARNA SNAGA ISTINE - Nastavak VIII
 
Thursday
2016-12-08
0:10 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Nastavak VIII »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

А сада ћу навести стих у којем се први пут помиње ''субота'' у Библији:

2. Мојсијева 16,23 А он им рече: ово каза Господ: сутра је субота, одмор свет Господу; што ћете пећи, пеците, и што ћете кувати, кувајте данас; а што претече, оставите и чувајте за сутра.
(Превод  ДК)

'' Тада им је он рекао: "Овако је казао Јехова. Сутра ће бити сабатни одмор, свети сабат посвећен Јехови. Шта желите да печете, испеците и шта желите да скувате, скувајте, а сав вишак оставите код себе и чувајте за ујутру. "''
(Излазак 16:23, Превод НС)

Након свега што сам вам изложио вероватно се сада питате, а то је и врло често питање оних који се занимају за ствар вере и који желе да разумеју суштину ''шабата'', зашто се нигде у Светоме Писму не помиње да је неко или  светковао или кршио седми дан од Адама до Мојсија? То је раздобље од неких 2500. година. У том периоду није стављен акценат ни на једну појединачну заповест. Колико је мени познато нема примера ни да је неко похваљен за држање неке друге заповести нити је Божији закон у том времену дат у форми инструкција. Најстарији Божји закон није био писан на камену. Он се, садржан у људским срцима и савјести, то јест у природи човека, преносио с оца на сина, из генерације у генерацију. Доказ томе је, како каже  Апостол Павле: да и многобошци, не имајући закона, сами од себе чине што је по закону; они не имајући закона сами су себи закон", јер "закон је написан у њиховим срцима, будући да им савјест свједочи.'' (Рим.1,19-20; 2,14-15.) Даље, треба знати да је тада човечанство било у свеопштој побуни. Само мала група људи је остала верна Богу. Тек се од Сита почело призивати име Господње. (в. 1 Мој. 4:26)

- Није најважнији овај или онај стих - рече Јелена, млада удовица која се прва у селу причључила Покрету. Важно је имати комплетну слику пред очима.

Исус се држао закона, јер га је Бог ЈХВХ ставио код закон. (Гал 4,4)
Држао је суботу и остале законе у шта се можемо уверити читајући Еванђеља.

Закон о суботи је добио Мојсије. Да ли је Аврам светковао суботу, не знамо поуздано? Вероватно јесте, а можда и није. Је ли Аврам био лош човек, ако није држао шабат?

Исус је дошао да испуни Стари савез, а Бог ЈХВХ каже да је Нови савез јачи.
Па зашто је Исус умро на крсту, ако се ништа не мења? Исус није дошао само да понови оно што је Мојсије рекао.
То што Павле у посланици Јеврејима наводи нама даје до знања, да су сви ти закони блага сенка онога што треба да дође.
Све су то показатељи на нешто много веће, много боље. Треба закон духовно схватити. Прочитаћу вам један одломак из наведене посланице који то веома јасно образлаже:
 
''Јер закон има само сенку будућих добара, а не и само обличје ствари, па не може никад истим жртвама, које они напрестано приносе сваке године, усавршити оне који приступају. 2 Зар се иначе не би престале приносити, зато што се не би више осећали грешни они који су тако служећи једном очишћени? 3 Али оне сваке године подсећају на грехе, 4 јер крв бикова и јараца не може да отклони грехе. 5 Зато улазећи у свет говори: »Жртава и приноса ниси зажелео, али си ми тело приправио; 6 жртве које се спаљују и жртве за грех нису ти биле угодне. 7 Тада рекох: ево долазим - у књизи је написано за мене - да учиним, Боже, твоју вољу «. 8 Док он горе говори: »Жртава и приноса, жртава које се спаљују и жртава за грех ниси зажелео, нити су ти биле угодне«, оне се по закону приносе; 9 тада рече: »Ево долазим да учиним твоју вољу«. Укида прво - да постави друго. 10 По овој вољи ми смо освећени приношењем тела Исуса Христа једном за свагда.'' (Јев. 10,1-10)

- Е браћо и сестре – нежним гласом обрати се Милица, жена у позним годинама, која је увек говорила да је молитва најјаче оружје које човеку стоји на располагање - ништа нећемо постићи дубокоумним анализама и опсервацијама, ако се не будемо понизили као мала деца и усрдним молитвама Богу затражили да нас просветли његов Свети Дух и пошаље нам откривење које је потребно за све наше теолошке недоумице које имамо. А сами видите да смо ову дискусију почели без молитве што није пробитачно.

- У праву си сестро - рече Шолим, и замоли је да она својом молитвом заврши дебату за тај дан.

- Врло радо брате - одговори Милица. Неће моја молитва бити превише дугачка. Изразићу Богу молбу да се на крају ове серије разговора о шабату донесу закључци који ће бити у  складу са науком целокупне Библије, а не само са овим или оним њеним сегментом. Поштовани, вама је сигурно познато да су многе верске заједнице управо на томе изградиле свој ''имиџ.'' Дакле, узму једно библијско научавање које се односи на одређену епоху, те га пренагласе и наметну као искључиву истину за садашње време.

   Моја молитва коју сам вам обећала би гласила овако:
Боже, који си Једна Особа, а не три, како то погрешно већина данашњих хришћанских деноминација уче, наиме кажу да си ти један, али да се састојиш од три особе, што се супроти и Светом Писму и логици. Ми смо се овде окупили да размотримо питање у вези шабата па те молимо да нам у томе помогнеш, јер без твога Духа никакав ваљани резултат нећемо постићи у том погледу. Ми смо мала и сиромашна група, али смо пред собом поставили велике и далекосежне циљеве, пружи руке и помози нам. Осећамо да ти водиш нас покрет и верујемо да ћеш нам показати све бољи и бољи пут. За све то те молимо у име Исуса Христа, Твога Сина, Господа Месију. Амин!

- Амин!- рекоше сви присутни и пођоше својим кућама.

Након тог  првог састанка одржана су још шест од којих ћемо само задњи седми да изложимо јер је тај састанак епилог и сублимација свих претходних.

- Драга браћо и сестре – обрати се Шолим присутнима, окупили смо се овде да утврдимо смернице које ће имати значаја за све мале групе нашега покрета како у земљи тако и у иностранству. После седмодневног дебатовања и разматрања задате теме задовољство ми је да констатујем да смо постигли консензус око тако важне тачке вере као што је питање седмога дана познатог у Светоме Писму под називом шабат. У том погледу ја сам сачинио један документ те молим све оне који се слазу са тачкама изнетим у њему да се потпишу, а онда ћемо копије тога документа послати свим малим групама диљем света. Ја ћу га сада пред вама најпре прочитати, а након тога ви ћете на њега ставити своје потписе.

Драги браћо и сестре,

   Централна група покрета ПУТ је разматрала питање светковања ''шабата'', то јест да ли је та библијска установа на снази и у Новом Савезу као што је била у Старом? После озбиљног и темељног претресања тог питања и уз молитве Богу, Створитељу свега, постигнут је консензус од стране свих чланова водеће групе. Сматрамо да је шабат успостављен приликом стварања света од стране Бога и да трајање шабата у почетку није било сведено само на тај један дан, али пошто су Адам и Ева презрели Божију заповест да не једу са дрвета познања добра и зла, шабат је сходно новонасталој ситуацији редукован на задњи дан у седмичном циклусу. Такође мислимо да је у таквом облику био на снази све до Мојсија, али да је од стране човечанства у том периоду био скоро потпуно занемарен и заборављен. Ево неколико библијских аргумената за такву тврдњу:

2. Мојсијева 5,1 А после изиђе Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: овако вели Господ Бог Израиљев: пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.

2. Мојсијева 10,9 А Мојсије рече: с децом својом и са старцима својим ићи ћемо, са синовима својим и са кћерима својим, са стоком својом ситном и крупном ићи ћемо, јер имамо празник Господњи.

2. Мојсијева 32,5 А кад то виде Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: сјутра је празник Господњи.

   У горња три стиха се наводи неки Господњи празник који су Израелци имали да испоштују и пре давања закона на Синају. Који је то празник могао бити? Ми верујемо да је то био управо шабат. Ипак постоји гледиште да је можда био у питању неки од других празника, али сигурно не у облику једног од оних који су наведени у 3 Мој. 23, јер су они успостављени касније. Наиме, неки истраживачи предпостављају да су сви покретни празници Господњи којих је било седам, постојали и раније, али да су били прослављани у другом облику и да су покривали исте датуме као и ови каснији из јеврејског религиозног календара. На пример, Пасха је први покретни празник, она је могла бити празник захвалности за пристигли јечам, жетвени празник и тако даље. Међутим, пошто у Писму немамо убедљив доказ за то, а наше није да нагађамо, онда нам не преостаје друго него да прихватимо оно прво гледиште за који имамо одређен доказ. Па стога да га и наведемо:  

5. Мојсијева 5,15 И памти да си био роб у земљи Мисирској, и Господ Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора.

   Сматрамо да наведени стих представља веома јак доказ у прилог тога да је субота као институција била позната и пре давања закона на Синају, заправо од самог стварања света.

   Наш Господ пошто је изабрао свој посебан народ, Јевреје, поново реафирмише ту заборављену установу која је затим била на снази све до Исуса Христа. Након испуњења Торе и Закона од стране Божијег Сина, Бог преко апостола Павла даје нову светлост из које ми закључујемо да за хришћане ова вредна и поштовања достојна заповест Старога завета више не важи, а то се може јасно видети из ових стихова:

Галатима 4,10 Гледате на дане и месеце, и времена и године.
Галатима 4,11 Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.
Колошанима 2,16 Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе;
Колошанима 2,17 Које је све било сен од онога што шћаше да дође, и тело је Христово.

   Ми сматрамо да чланови покрета ПУТ не требају никога да укоравај, а посебно не своју браћу која су на пример  формирала малу групу и у оквиру ње светкују суботу, недељу или који други дан. Премда водеће тело сматра да се држањем наведене заповести нико не може спасити вечне смрти, ипак не желимо и немамо право да другима а особито не браћи која су део нашега покрета, а припадају другим малим групама, намећемо своје гледиште и своју верску праксу. Такав став смо донели на основу ових стихова из Библије:

Римљанима 14,5 Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
Римљанима 14,6 Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.

   У Новоме Савезу је на снази Христов Закон и ми треба да се упознамо са њим, јер је то Божији Закон, а назива се Христовим, јер је дан преко Исуса који је коначни Божији заступник и најузвишенија Божија објава у свемиру.

   Мојсијев закон више није на снази, али нормално остали су дани. Да објаснимо то са једном илустрацијом или аналогијом. Нека особа може да одлучи примера ради, да више не прославља своје рођендане. Међутим, и након те одлуке годишљице њеног рођења ће наставити да се нижу и она ће и даље наставити да рачуна своју старост на основу тога дана. Исто тако и када је у питању ''шабат'' и уопште седмични циклус који је Бог успоставио приликом стварања,  може и треба да остане и даље као временска јединица мања од месеца, а већа од дана. Није на одмет и није погрешно да имамо то као календарску вредност у животу наше цивилизације, али светковање тога дана као чиниоца спасења, више се не захтева.  Бог свакако није успоставио седмични циклус  онако произвољно, да би само створио један празник задњег дана тог интервала времена,  већ је то извесно начело које је Створитељ уткао у саму творевину.

   Током историје хришћанства биле су написане разне студије о Посланици Колошанима 2:16 коју смо горе цитирали, а која се сматра слабом тачком адвентизма. Понуђена су различита тумачења често веома конфузна која иду од тога да се тим стихом заправо потврђује да су први хришћани светковали шабат и да је и даље треба држати, па све до става који јасно показује да она не важи за хришћане који су дошли од незнабожаца. Ово задње би значило да Јевреји требају и даље да држе суботу, јер је она за њих не само метафизички празник него је везана и за њихову националну припадност, она је постала део њиховог националног идентитета, премда ни њих то светковање не може спасити, пошто се сви без разлике спасавамо вером у Исуса Христа. Можемо се и сами уверити у то ако прочитамо следећи стих:

Дела апостолска 15,9 И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.

   Да се вратимо на Посланицу Колошанима 2:16. У њој се цитира једна трочлана фраза која се налази у Књизи пророка Осије 2:11. Међу новозаветним научницима не постоји консензус око значења тријаде која обухвата три грчка термина: хеорте, нумениа и саббата. Ми смо нашим тимским истражовањем закључили да оба стиха говоре о укидању свих празника и оба користе исти редослед  у поменутој фрази, наиме обрнути паралелизам: годишњи празници, месецни празник , па опет годишњи празници. Јеврејска реч  хаг има редуковано значење и односи се искључиво на тзв. празнике радости у које спадају Пасха, Пентакост и Сукот, али пре свега Шабат, јер је он први и најглавнији празник радости, празник предводник по коме се и сви остали церемонијални празници називају суботама, а налазимо је у оним стиховима из Друге Мојсијеве који се односе како смо видели на седмичну суботу.  Али већина коментатора је нажалост то превидела или под утицајем своје телогије није хтела да примети тако важну ствар, те шабат нису сврстали у ту групу празника. У Септуагинти ми видимо да је јеврејска реч ''хаг'' преведена грчким термином ''хеорте'' коју сусрећемо у Колошанима 2:16. То је за нас доказ да је апостол Павле тим изразом обухватио и седмични шабат. Према томе, за хришћане сви празници су укинути, јер су они били сен добара које ће доћи. Дакле, хеорте обухвата: седмични Шабат, Пасху, Педесетницу и Сенице, нумениа је месечни празник, а саббата обухвата Дан Труба и Дан Помирења.

   Има деноминација које научавају да Христос није укинуо ни један празник. Оне се позивају на речи Исуса Христа из Еванђеља по Матеју које гласе овако:

Матеј 5,17 Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим, него да испуним.
Матеј 5,18 Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањег словца или једне титле из закона док се све не изврши.
Матеј 5,19 Ако ко поквари једну од овијех најмањијех заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небескоме.

   Многи не схватају да постоји огромна разлика између укидања (кварења) Торе и Пророка, то јест онога што је написано у њој, а односи се на мисију Исуса Христа од испуњења истог од стране Божијег Сина. Ако је нешто остварено и тиме престало да важи, то није насилно уклоњено некаквим самовољним ауторитетом. Дакле, смисао  онога што је наведено у Закону и Пророцима је постигнут и било би и непотребно и бесмислено упражњавати нешто што је испуњено.

   Свето писмо каже да када се промени свештенство мора да се промени и закон.
 
Јеврејима 7,12  Јер, кад се промени свештенство, мора се и закон променити.

Исус је првосвестеник по реду Мелхиседекову, а не по Левитском реду. Нисмо под Мојсијевим законом,  већ под  Христовим законом. Послушајмо шта Писмо о томе каже:

Римљанима 7,4 Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другога, онога што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.
1. Коринцанима 9,21 Онима који су без закона био сам као без закона, премда нијесам Богу без закона него сам у закону Христову, да придобијем оне који су без закона.
Галатима 2,16 Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.
Галатима 6,2 Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.

   Апостол Павле каже у једном стиху, да се нико неће оправдати делима закона, а у другом стиху исте посланице да се потрудимо један за другога како би испунили закон Христов. На која дела закона је мислио Павле? Очигледно на дела Мојсијевог закона. Имати веру Исусову и испунити Његов закон је битно за спасење. Прочитајмо следеће стихове:

Јован 13,34 Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
Римљанима 13,8 И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другога закон испуни.
Јован 14,15 Ако имате љубав к мени, заповести моје држите.

   Према томе браћо моја, од нас се тражи да испунимо закон Христов! У Еванђељу по Матеју Исус нам поручује:
Матеј 5,20 Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.

   У Откривењу, последњој књизи Библије је записано да се свети препознају по томе што држе заповести Божије и веру Исусову и имају Његово сведочананство.

Откривење 12,17 И разгневи се змија на жену, и отиде да се побије са осталим семеном њеним, које држи заповести Божије и има сведочанство Исуса Христа.
Откривење 14,12 Овде је трпљење светих, који држе заповести Божије и веру Исусову.
Откривење 19,10 И паднувши пред ногама његовим поклоних му се; и рече ми: гле, немој, ја сам слуга као и ти и браћа твоја која имају сведочанство Исусово. Богу се поклони; јер је сведочанство Исусово Дух Пророштва.

   Шта је сведочанство Исусово? То је оно што нам је он саопштио кроз Свето Писмо. Христов закон је Божији закон као што је то био и Мојсијев. Назива се тако, јер је Христос посредник Новога завета. Највиши и коначни  Божији заступник. И зато је Његов закон јачи и већи и бољи од претходног Мојсијевог. Зато се за Њега и каже у Старом завету да ће закон учинити великим и славним. (в. Исаија  42:21)

   Реформатор Мартин Лутер је Декалог (Десет Божијих заповести) поделио на два дела. На природне и церемонијалне заповести. Сматрао је да су све одредбе из Декалога природне, сем једне, четврте. Адвентисти су нешто слично учинили кад су целокупни Мојсијев закон поделили на морални и церемонијални. По њима моралне заповести су све оне са камених плоча, а обредне све остале сем грађанских закона и здраваствених прописа. Да ли је то требало урадити или не? У Светом Писму ми не проналазимо такву поделу Божијег закона. Нема стиха у којем ми можемо  прочитали "церемонијални закон"? То је људска терминологија која је измишљена зарад одређених "теолоских заблуда." Божији морални закон нису само "10 заповјести", то нећемо наћи нигде у Библији. Уђимо у Писмо и пронађимо одговоре на оваква питања:

Ефесцима 2,15 Закон заповијести наукама укинувши; да из обога начини собом једног новог човека, чинећи мир;

Својим телом укинуо је непријатељство, Закон који се састоји од заповести и одредаба, да би у јединству са собом од две групе створио једног новог човека и успоставио мир
(Ефешанима 2:15 превод НС)

Ефесцима 2,15 Закон заповести са прописима обескријепи да у себи, успостављајући мир, од двојице сазда једног новог човека

14 на тај начин што је избрисао обвезницу која је својим одредбама била против нас и уклонио је - приковавши је на крст.
(Кол.2: 14)

   Држимо да горњи стихови јасно говоре у прилог тога да је Стари Савез са својим кодексом закона  укинут, те замењен Новим Савезом и Новим Законом који се назива Христовим.

   Постоји гледиште које нам се чини прихватљивим, јер је изгледа у складу са целокупном науком Библије. Наиме, ради се о извесним заповестима као што је на пример обрезање, затим систем приношења животињских жртава и слично, које нису у апсолутном смислу речи Божије заповести премда их је он наложио да се држе. Међутим,  познато је да су Египћани практиковали обрезање још пре Јевреја, а такође присутно је веровање код неких истраживача да су Каин и Авељ први увели приношење крвних и бескрвних жртава којима су хтели сваки на свој начин да покажу захвалност или да угоде Богу. Према таквом резоновању Творац је касније развио и систематизовао ту њихову идеју приношења жртава.  И,  можемо читати да се Авељева жртва допала Господу, а на Каинову није погледао.

   Сматрамо да горе изнето гледиште није без Библијског покрића, а то доказујемо следећим стихом:

1. Коринцанима 7,19 Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијех.

А ми браћо сви знамо да је управо Бог наредио Авраму, а касније и Израелском народу да се сви њихови мушкарци обрезују осмог дана по рођењу.

   Ми верујемо да је Божији закон непроменљив и да постоји од када постоји универзум. Тај закон је током историје даван у различитим формама и применама. Облици тога закона могу бити променљиви али начела на којима се он базира су иста и трајна. Коначни облик тога закона нама је дан кроз Исуса Христа и тај облик Божијег закон је најузвишенији и најбољи од свих претходних тако да се за Мојсијев закон каже да је ''сенка'' онога што је имало да дође. Данас у свету постоје деноминације које тврде да заповести из Декалога нису ''сенка''. Ми се не би могли сложити са таквом констатацијом. Исус је у Еванђељу по Матеју рекао:

Матеј 5,21 Чули сте како је казано старима: не убиј; јер ко убије, биће крив суду.
Матеј 5,22 А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог ни за шта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: рака! биће крив скупштини; а ко рече: будало! биће крив паклу огњеном.

21 Нисте ли чули да је казано прецима:

‘Не почини злочин убиства’, и ко почини

злочин убиства заслужује смртну казну. 22

А ја вам кажем да сваки који љути свога

пријатеља, заслужује казну, а који назове

свога брата ‘безвредним’ заслужиће казну

синагоге, а који га назове ‘будалом’ заслу -

жује ватру уништења.
("Шем-Товов јеврејски Матеј")

21  „Чули сте да је старима речено: ’Не убиј.  Ко убије,  одговараће пред судом.‘  22  А ја вам кажем: Свако ко се упорно гневи  на свог брата одговараће  пред судом. А ко свог брата назове увредљивим именом, одговараће пред највишим судом. А ко му каже да није вредан да живи, сам би могао доспети у огањ гехене.
(Превод НС)

   Дакле, читајући можемо јасно да видимо да је Божија заповест о неприкосновености и достојанству људског живота дата кроз Христов закон неупоредиво јача, већа и боља него та иста заповест дата у Мојсијевом закону. Према томе, онај првобитни закон је ''сенка'' спрам овог коначног Христовог.

   Централна група покрета ПУТ поздравља браћу широм света те се нада да ће изнете смернице у овом документу бити на благослов свима који га буду читали.

Централа                                                                                     Потписи чланова:
Лета Господњег 2015.

 

                                                                                              Шолим Ћидапоп
                                                                                              Елиза Ћидапоп

                                                                                              Абрахам Стратимировић
                                                                                              Доротеј Стефановић
                                                                                              Стефан Анастасијевић
                                                                                              Нада Болорин
                                                                                              Милица Карапанџић
 

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz