|
IV
Економске огњене печурке
Након што је остварио извесне успехе на духовном плану, Шолим је почео да размиља о повратку кући у Србију. Али Наташа, није могла себе да види као житељку те мале земље на Балкану. Шолим је ту почео да се ''ломи'', али једна околност му је помогла. Наиме, чули су се гласови о припремама за Треће светски рат. Стао је да убеђује Наташу да ће Русија бити прва на удару Америчких нуклеарних пројектила и да се требају што пре евакуисати у земљу његових предака. Пошто је Србија имала известан неутрални статус сматрао је да би тамо били најсигурнији. Осим тога, у подруму своје куће у Итебеју имао је лабораторију коју је давно саградио за потребе истраживања, јер је некада студирао хемију. У тој добро заштићеној просторији је извео многе експерименте које никада није објавио. Наташа се на крају сложила и они су једнога дана кренули пут Србије. Кратко након што су приспели у Банат, стигле су вести о конфликтима у Каспијском Базену. Многи су тада говорили да ће ускоро започети Трећи светски рат и да ће се он водити нуклеарним средствима, међутим то је пре био почетак великог економског рата до тада невиђеног у историји човечанства. Многи народи су били доведени на ивицу опстанка, други су били територијално подељени, у трећима су били изазвани грађански ратови међу којима је била и једна тако велика држава и народ, Русија. Она је била подељена на два дела. Европски део Русије је приступио ЕУ, а Азијски део је потпао под економски и политички утицај Кине и САД. Иза свих тих деструктивних процеса по народе стајале су снаге мултинационалног капитала које су настојале да успоставе једну светску владу ради контроле природних ресурса и стицања моћи над малим, слабим и сиромашним државама. Економска ситуација у Србији је у тим временима била изузетно тешка и да би прехранио своју жену и ћерку као и себе, Шолим је кренуо у потрегу за неким послом, јер пензија коју је примао није могла да покрије све веће трошкове живота. Сем тога Наташа је била трудна па су морали да размишљају и о долазећој принови. Било му је тада 55. година, и потпуно је био свестан да га ни једна државна ни приватна фирма или организација не би примили у радни однос, а да узме да ради неки физички посао није могао због природе болести. Једина могућност је била да нађе посао у приватној иницијативи. Будући да је поседовао лап топ и солидну интернет конекцију, сурфовањем је једнога дана наишао на рекламу извесне финансијске компаније која је нудила посао веб трговца. Посао се састојао у инвестирању средстава на светском финансијском тржишту.Након сто се регистровао на сајту компаније започео је интензивно да се упознаје са послом. Није му било тешко да савлада начин рада, јер је по образовању био дипломирани економиста. Пошто је имао мало капитала одлучио је да уложи за почетак 100 ЕУР. У почетку посао тргованја валутним паровима и осталим финансијским инструментима му није ишло на руку. Правио је значајне губитке, али се касније срећа окренула на његову страну и од тада је остваривао профит. Инфлација у Србији је била све већа, ипак успевао да обезбеди довољно средстава за своју породицу. Из света су му стизале вести да се покрет муњевито шири што га је веома охрабрило и дало му енергију да још више продуби своје разумевање Светога Писма. Резултат тог његовог духовног рада био је већи број књига које је написао и издао, а онда разаслао у све мале групе покрета Пут диљем света. Та дела су ојачала покрет у моралном и теолошком смислу тако да су друге верске групације почеле да завиде члановима покрета и чак да их мрзе. Шолим им је непрестално упућивао речи охрабрења да истрају на стази истине и кад год је искрсао неки проблем он се из све снаге трудио да се нађе право решење.
Једне ноћи Наташа је добила трудове. Хитно је пребачена до болнице где се породила. Медицинска сестра је изашла и саопштила Шолиму да је добио сина. У мислима је најпре захвалио Богу и одмах је почео да размишља које име да му да, али је размишљање о томе одложио за касније да би чуо Наташине предлоге.
V
Закључак
Јесен живота је пристигла, а са њом и све чешће посете болницама. Али од укупне масе жељених и нежељених дешавања из тог периода издвојићу једно које вреди навести. Током лечења упознаје извесног мушкарца средњих година, који је такође боловао од хемофилије. Овај је био веома огорчен и озлојеђен, јер је због неадвекватног медицинског збрињавања и третмана постао тежак инвалид већ у својој раној младости. Често је говорио Шолиму који га је пажљиво слушао, да у лечењу особа од хемофилије има много злочина и да то вапи за одмаздом широких размера. И да је за особу оболелу од хемофилије која се лечи под таквим здравственим системом какав има Србија, боље да се никада и није родила, јер је наша држава једина у свету у којој је кућна терапија за хемофиличаре била забрањена. Рече да, када би имао полуге власти у својим рукама да би развио систем за откривање зликоваца па макар се они сакрили и у мишијим рупама. Шолим га је уверавао да ту правду ни један човек није у стању да спроведе, а да при том не згреши. Само Небо ту ствар може да изравна, закључио је Ћидапоп у разговору са братом по болести чије је име било Милан.
У најпознијим годинама свога живота, волео је да размишља на отвореном у природи. То је често радио седећи са својим сином Марком испод великог дрвета у свом дворишту. Теме су биле различите, али је пар њих доминирало. Да ли ће покрет ПУТ који је створио допринети побољшању човечанства и да ли се таква идеја коју је реализовао свиђа Краљу универзума у кога је веровао? Сматрао је да је ПУТ његово животно дело и све своје наде је окренуо у том правцу. Међутим, видео је да се свет креће ка све већем расулу и ка све већем усвајању нижих вредности и нижих стандарада у свим областима живота. Према једном извештају из 2010. године у свету је било 2,3 милијарде хришћана. Међутим, у тој публикацији се такође наводи да су ти хришћани такође подељени у више од 41 000 деноминација – од којих свака има своја учења и правила понашања. Разумео је да Створитељ свесно допушта да се ствари тако развијају и да са тим има неки план, али га је мучило питање да ли се покрет који је васпоставио са великом муком уклапа у Божији наум? Један глас му је говорио да је то што ради чист промашај, али други тиши глас га је убеђивао да смисао покрета постоји и да има своје место у свету религије иако се за сада то не види.
По чему се покрет ПУТ разликује од других верских покрета који су се појављивали током историје? Друга верска усмерења мање више нуде потенцијалним кандидатима за чланство могућност да напредују у смислу каријере. Наиме, да се обогате, да се преселе у неку просперитетнију земљу, да реше свој брачни статус и друго. ПУТ се својом филозофијом лишио свих таквих мотива и стимуланаса. Он је са те стране тотално одбојан за човека данашњице и по томе је јединствен. Али шта Покрет има да понуди? Искреност, верску искреност. Пошто држи да не располажемо коначним истинама ни о чему, нама је остало да будемо на путу ка све већој спознаји, али да притом не тргујемо са тим даровима.
Шолим је био уверен да готово све верске деноминације његовог времена нису имале за циљ да промовишу истину о Богу, него им је циљ био у томе да направе ''производ'', који ће бити по нечему специфичан у односу на ''производе'' свих других групација, то јест да изграде сопствени имиџ. Неко је рекао: ''да би основао секту мораш имати нешто "спектакуларно", да сви греше, а само си ти паметан.'' Дакле, имати своју ''робу'', која ће се ''продавати''на верском тржишту ради постизања материјалне добити, је сан већине верских конфесија. Стога покрет ПУТ није требало да има никакав посебан производ који се не би могао даље дорађивати и који би био камен међаш. Узмимо као пример верску организацију која се назива ''Јеховини сведоци.'' Њихов производ има два истурена елемента: 1) Они користе Божије име ''Јехова'' чешће него припадници других вера и под 2) Научавају да је Исус погубљен на стубу, а не на крсту. Те две карактеристике их чине препознатљивим у свету религије. Наравно постоје и друге разлике, али се оне откривају тек када се мало дубље ''загребе'' у њихову теологију. И Хришћанска адвентистичка црква такође има свој специфичан производ. Он се огледа у светковању суботе и у не конзумирању одређених врста меса. Ако би рецимо Јеховини сведоци изашли у народ и рекли: ''људи није битно за наше спасење да ли користимо Божије име на хебрејском или некористимо, такође није битно да ли је Исус био разапет на стубу или на крсту'', и ако би Адвентисти са своје стране рекли: ''људи није грех не светковати суботу, али такође ни светковање суботе није грех, нити од тога зависи наше спасење у Богу'', и једни и други би се лишили робе за продају, али цркве и не требају да се баве купопродајом него стварањем добрих људи који ће развијати карактер сличан Исусовом. Нажалост, цркве данашњице се тиме не баве. Док људи не оставе по страни трговачки (шпекулантски) дух у верским питањима неће бити никаквог моралног напретка човечанства.
Универзална жеља човека је коначно спасење од смрти и постизање среће. Атеизам као што је познато одбацује Бога и тврди да ће човечанство једном решити проблем смрти и коначно остварити срећу. Таквом концепту Ћидапоп није желео да посвећује време, јер је дошао до закњучка да се човек све више удаљава од среће управо зато што много воли и упражњава тај безбожнички поглед на свет. Религије пак нуде у глобалу три различита пута који воде до спасења. Један од њих заговара спасење добрим делима. То није библијски концепт и Шолим га је одбацио једним резултним не. Овај други поглед каже да се човек спасава искључиво вером у Бога и у Његовог Сина Исуса Христа. Трећи је у ствари кобинација првог и другог стајалишта. Међутим, ту код тог трећег концепта се наш главни лик романа нашао на муци. Ту муку ћу описати укратко на овај начин.
Матеј 5,43 Чули сте да је казано: љуби ближњега својега, и мрзи на непријатеља свог.
Матеј 5,44 А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;
Матеј 5,45 Да будете синови оца својега који је на небесима; јер он заповеда своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.
Матеј 5,46 Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници?
Матеј 5,47 И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?
Матеј 5,48 Будите ви дакле савршени, као што је савршен отац ваш небески.
Римљанима 3,20 Јер се делима закона ниједно тело неће оправдати пред њим; јер кроз закон долази познање греха.
Галатима 2,16 Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.
Галатима 3,5 Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли делима закона или чувењем вере?
Јаков 2,19 Ти верујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи верују, и дркћу.
Јаков 2,20 Али хоћеш ли разумети, о човече сујетни! да је вера без дела мртва?
Јаков 2,21 Авраам отац наш не оправда ли се делима кад принесе Исака, сина свог на олтар?
Јаков 2,22 Видиш ли да вера поможе делима његовим, и кроз дела сврши се вера?
Јаков 2,23 И изврши се писмо које говори: Авраам верова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божји назва се.
Јаков 2,24 Видите ли дакле да се делима правда човек, а не самом вером?
Јаков 2,25 А тако и Раав курва не оправда ли се делима кад прими уходе, и изведе их другијем путем?
Јаков 2,26 Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.
Христос је рекао, као што горе можемо читати, да волимо и своје непријатеље. Да ли наше спасење зависи од тога? Ја мислим да да, јер Исус те речи није рекао у ветар. Међутим, како помирити ту Исусову изјаву са изјавом апостола Павла, који је написао да се делима закона ни једно тело неће спасити пред Богом. Изјаве апостола Јакова коју сам горе већ цитирао и изјава апостола Јована су лакше за разумети и довести у склад са Исусовим изјавама. Ево да прочитамо и изјаву апостола Јована која се односи на веру и дела закона:
Откривење 14,12 Овде је трпљење светих, који држе заповести Божије и веру Исусову.
Стално сам под неким утиском, говорио је Шолим, да ми не знамо тачне дефиниције ни '' вере '' ни '' дела '' у библијском смислу. На пример, адвентисти кажу да грчка реч '' пистис '' која се преводи као '' вера '', означава не само поверење него и верност, оданост. Међутим, да ли је то заиста тако, посто се у Светом Писму поред вере наводе и дела закона? Јер ако вера обухвата својим значењем и дела зашто се онда дела закона посебно наводе у стиховима где се упоредо говори и о вери и о делима? Пре ће бити да су Јевреји који су писали књиге Новога Завета давали Грчким речима она значења која имају еквивалентне речи у хебрејском језику. То свакако генерише одређену забуну код површног читаоца. Овај стих који је изговорио сам Исус му је много помогао у разумевању проблема вере:
Матеј 9,22 А Исус се окрену и видјевши је рече: "Храбро, кћери, вера те твоја спасила." И жена би спашена од тога часа.
Шта је ову жену која је крварила спасило? Вера. Да ли је она своју веру нечим показала? Јесте. Чиме? Додиривањем хаљине Исуса Христа са вером да ће јој то помоћи и помогло јој је. Дакле, ту је вера показана једним чином.
Замислимо неког човека који не верује у Бога. Може ли такав човек да држи рецимо прву заповест? ''Немој имати других богова уза ме.'' Да,
јер може да фолира као да држи све заповести, а да нема ни трунке вере.
Схватио је да је библијска вера у ствари чин искрености. Искрено учињено дело то је вера. Та дела могу бити обухваћена Декалогом, али могу бити и изван опсега закона датог на Синају.
Друга тема о којој је такође често размишљао је Божији закон. Да ли је тај закон од вечности или не? Да ли је непроменљив? Да ли га треба и у времену Новог завета држати?
Сматрао је да су начела Божијег закон непроменљива у својој бити, променљива је само форма тога закона који је у различитим историјским епохама дат у различитим видовима и адаптацијама.
Сетио се тумачење које је чуо од једног пријатеља из Швајцарске, библијског монотеисте. Оно му је помогне у разумевању питања закона. Путем преписке дебатовали су у вези суботе. Пријатељ је рекао нешто интересантно, а то је да је за њега сваки дан субота, јер је у миру са Богом свакога дана, а не само седмог. Шолим је после тога размисљао о тим његовим речима и закључио да је човек близу истине. Наиме, ако је свакога дана у ствари субота онда заповест из декалога у суштини није укинута, она је само променила форму али је и даље ту и њен смисао се остварује. Она је сада примељена у пунини свог значења.
Шолим је тврдио као да у мислима чује ехо неизговорених Исусових речи:
'' Чули сте како је казано старима: Сети се да светкујеш дан суботни, али ја вам кажем, нека вам сваки дан буде субота. ''
Ово у Светом Писму не пише да је Исус изјавио, али мислим да није искључена могућност да је тако несто рекао својим ученицима, јер се неке ствари могу извести по аналогији служећи се стиховима као што је на пример овај библијски пасус:
Матеј 5,27 Чули сте како је казано старима: не чини прељубе.
Матеј 5,28 А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом.
Поред горе изнетих тема о којима је Шолим мозгао постоји једна са којом није могао да изађе на крај. То је питање судбине. Да ли је Бог унапред предодредио да ли ће неко бити спасен или не? Бавећи се том проблематиком, запазио је да је велики проблем у разумевању предестинације терминолошке природе. Разли људи различите ствари подразумевају под истим терминома. На пример, за атеисту, који не верује у Творца, питање шта ће бити са њим после смрти, је депласирано. Он под термином ''судбина'' подразумева то какав је он у генетском погледу. Ако је рецимо рођен болестан, казаће ''таква ми је судбина.'' За атеисту је исход који ће се догодити судбина. Узмимо као илустрацију да се неки атеиста није оженио, а умро је. Шта ће други атеисти на то рећи? Таква му је била судбина да се не ожени. Међутим, Шолима је интересовало како Свето Писмо гледа на те ствари? На интернету је пронашао чланак од стране Јеховиних сведока који се бави питањем судбине, стога ћу га сада изложити:
Судбина
Дефиниција: Неизбежан и често неповољан исход. Фатализам је веровање да су сви догађаји одређени Божјом вољом или неком надљудском силом, и да се све мора догодити баш онако како се и догађа, јер је то унапред одређено. Није библијско учење.
Да ли је свакоме унапред одређено када ће умрети?
То веровање је било раширено међу Грцима и Римљанима. Према паганској грчкој митологији, судбину су представљале три богиње које су преле нит живота, одређивале њену дужину и пресецале је.
Проповедник 3:1, 2 говори о ’времену кад се умире‘. Али Проповедник 7:17 показује да то није унапред одређени тренутак јер каже: „Не буди сувише зао, и не буди луд. Зашто да умреш пре времена?“ У Пословицама 10:27 пише: „Злима се скраћују године.“ А у Псалму 55:23 стоји: „Они који су за крв криви и варалице неће проживети ни половину дана својих.“ Шта онда значе речи из Проповедника 3:1, 2? Ту се једноставно говори о непрекидном циклусу живота и смрти у овом несавршеном свету. Постоји време када се људи рађају и време када умиру — обично када имају 70 или 80 година, али понекад умиру раније или касније (Пс. 90:10; види и Проповедника 9:11).
Када би свакоме приликом рођења или још раније био одређен тренутак и начин смрти, онда не би било потребе избегавати опасне ситуације или бринути о здрављу, а мере предострожности не би измениле стопу смртности. Да ли сматраш да је бојно поље у време рата исто тако безбедно као и нечији дом далеко од ратне зоне? Да ли бринеш о свом здрављу и водиш децу код лекара? Зашто пушачи у просеку умиру три до четири године пре непушача? Зашто има мање саобраћајних несрећа са смртним исходом када возачи и путници везују сигурносни појас и када се поштују саобраћајни прописи? Очигледно је да је корисно предузети мере предострожности.
Да ли је све што се догађа „Божја воља“?
2. Петр. 3:9: „Јехова... је стрпљив с вама јер не жели да ико пропадне, већ да сви дођу до покајања.“ (Али не реагују сви повољно на његово стрпљење. Очигледно је да није „Божја воља“ када неко не жели да се покаје. Упореди с Откривењем 9:20, 21.)
Јер. 7:23-26: „Али ово сам им [Израелцима] заповедио: ’Слушајте мој глас и бићу ваш Бог, а ви ћете бити мој народ. У свему ходите путем који ћу вам одредити, да би вам било добро.‘ Али они нису слушали... А ја сам вам слао све своје слуге, пророке, устајао сам рано сваки дан и слао их. Али овај ме народ није слушао и нису пригнули своје ухо, него су остали непокорни.“ (Очигледно је да није била „Божја воља“ да зло преовладава у Израелу.)
Мар. 3:35: „Ко год врши Божју вољу, он ми је брат и сестра и мајка.“ (Када би све што неко ради била „Божја воља“ онда би сви били у добрим односима са Исусом. Али према ономе што стоји у Јовану 8:44, он је некима рекао: „Ваш је отац Ђаво.“)
Због чега се догађају многе наизглед необјашњиве ствари?
Проп. 9:11: „Време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога од њих.“ (Дакле, неко је жртва несрећних околности не зато што је његов живот унапред одређен, већ због случајности.)
Да ли људи сносе одговорност за многе проблеме које имају?
Римљ. 5:12: „Као што је преко једног човека [Адама] у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили.“ (Сви смо од Адама наследили несавршеност, укључујући и склоност ка неисправном понашању.)
Проп. 8:9: „Човек влада над човеком на несрећу његову.“
Посл. 13:1: „Мудар је син који прихвата очеве опомене.“ (Оно што родитељи раде прилично утиче на живот њихове деце.)
Гал. 6:7: „Не заваравајте се: Бог се не може исмејавати. Јер шта човек посеје, то ће и пожњети.“ (Види и Пословице 11:17; 23:29, 30; 29:15; 1. Коринћанима 6:18.)
Постоје ли надљудске силе које људима стварају проблеме?
Откр. 12:12: „Тешко вама, земљо и море, јер је Ђаво сишао к вама, веома гневан, знајући да има мало времена!“ (Види и Дела апостолска 10:38.)
Да ли Бог све унапред зна и све унапред одређује?
Иса. 46:9, 10: „Ја [сам] Бог... нема другог Бога и... нико није као ја. Ја од почетка јављам шта ће на крају бити, од давнина јављам оно што још није било. Ја кажем: ’Моја намера ће се остварити и учинићу све што желим.‘“ (Бог је обзнанио своју намеру, унапред је одредио неке ствари у вези са остварењем те намере и има безграничну моћ која гарантује да ће се то и остварити.)
Иса. 11:1-3: „Младица ће изникнути из Јесејевог пања, изданак из његовог корена доносиће плод. [Исус је рођен као Јесејев потомак.] На њему ће почивати Јеховин дух... Он ће уживати у страху од Јехове.“
П. зак. 31:20, 21: „Јер ћу их довести [Израелце] у земљу коју сам под заклетвом обећао њиховим праочевима, у земљу у којој тече мед и млеко. Они ће тамо јести, наситиће се и угојиће се, па ће се окренути другим боговима и њима ће служити, а мене ће презрети и прекршиће мој савез. Када их снађу многа зла и невоље, ова песма [која говори о томе како су поступали јер нису ценили Божју милост] сведочиће против њих... Јер ја добро знам чему су већ данас склони, док их још нисам довео у земљу коју сам им под заклетвом обећао.“ (Запази да то што је Бог могао да предвиди какве ће бити последице њиховог понашања није значило да је он одговоран за то нити да је он то желео, већ је на основу њихових поступака могао унапред видети шта ће се десити. Слично томе, метеоролози на основу посматрања могу с великом тачношћу предвидети какво ће време бити, али они не проузрокују такво време нити оно мора бити по њиховој вољи.)
Да ли Божја способност да предвиди догађаје или да их унапред одреди доказује да он то чини за све поступке свих својих створења?
Откр. 22:17: „Ко год чује, нека каже: ’Дођи!‘ И ко је год жедан, нека дође! Ко год жели, нека узме воду живота бесплатно!“ (Није предодређено како ће ко одлучити; свака особа сама за себе одлучује.)
Римљ. 2:4, 5: „Можда презиреш богатство његове доброте и уздржљивости и дуготрпљивости, не схватајући да те Божја доброта води до покајања? Него својом тврдокорношћу и непокајничким срцем навлачиш на себе гнев за дан гнева и откривања Божјег праведног суда.“ (Нико није од стране Бога присиљен да поступа на одређен начин. Али је свако одговоран за оно што ради.)
Соф. 2:3: „Тражите Јехову, сви кротки на земљи... Тражите праведност, тражите кротост, и вероватно ћете бити заштићени у дан гнева Јеховиног!“ (Да ли би праведан Бог који је оличење љубави подстицао људе да чине оно што је исправно и да се надају награди ако зна да је већ унапред одређено да неће успети у томе?)
Пример: Власник радио-апарата може слушати вести. Али чињеница да може слушати неку станицу не значи да ће он то и урадити. Прво мора укључити радио, а затим пронаћи станицу. Исто тако, Јехова има способност да унапред зна шта ће се догодити, али Библија показује да он ту своју способност користи на селективан и увиђаван начин, поштујући слободну вољу коју је дао људима. (Упореди с Постанком 22:12; 18:20, 21.)
Када је Бог створио Адама, да ли је знао да ће Адам сагрешити?
Бог је Адаму и Еви рекао следеће: „Рађајте се и множите се, напуните земљу и себи је подложите, и владајте над морским рибама и створењима која лете по небу и над свим створењима што се мичу по земљи.“ „Тада је Јехова Бог дао човеку ову заповест: ’Са сваког дрвета у врту слободно једи док се не наситиш. Али с дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети‘“ (Пост. 1:28; 2:16, 17). Да ли би ти подстицао своју децу да се прихвате неког посла који би им донео дивну будућност, иако од самог почетка знаш да је то осуђено на неуспех? Да ли би их упозорио на последице, мада знаш да си све тако испланирао да они доживе неуспех? Да ли је онда разумно тако нешто приписати Богу?
Мат. 7:11: „Дакле, ако ви, иако сте зли, знате да дајете својој деци добре дарове, колико ће више Отац ваш који је на небесима дати добра онима који га моле!“
Да је Бог унапред одредио и предвидео Адамов грех и све последице које су из тога проистекле, то би значило да је стварањем Адама намерно покренуо све зло које је почињено у људској историји. У том случају он би био крив за све ратове, криминал, неморал, тлачење, лажи, лицемерство и болести. Али Библија сасвим јасно каже: „Ти ниси Бог који у злу ужива“ (Пс. 5:4). „Онога ко воли насиље, силно мрзи душа његова“ (Пс. 11:5). „Бог... не може да лаже“ (Титу 1:2). „Од тлачења и насиља откупиће [Онај кога је Бог одредио да буде Месијански Краљ] душу њихову, крв њихова биће драгоцена у очима његовим“ (Пс. 72:14). „Бог је љубав“ (1. Јов. 4:8). „Он воли праведност и правду“ (Пс. 33:5).
Да ли је Бог предодредио живот Јакова и Исава?
Пост. 25:23: „Јехова јој је рекао [Ребеки]: ’Два су народа у твојој утроби; два ће се народа из твоје утробе разделити. Један народ биће јачи од другог народа, и старији [Исав] ће служити млађем [Јакову].‘“ (Јехова је могао прочитати генетски запис нерођених близанаца. Можда је то узео у обзир када је предвидео какве ће особине та два дечака развити и када је рекао какав ће бити исход [Пс. 139:16]. Али овде нема никаквог наговештаја да је он тачно утврдио њихову вечну судбину или да је унапред одредио све догађаје у њиховом животу.)
Да ли је било предодређено да Јуда Искариотски изда Исуса?
Пс. 41:9: „Човек који је у миру са мном био, у ког сам се поуздао, који је хлеб мој јео, подигао се на мене.“ (Запази да у овом пророчанству није специфично речено који ће Исусов блиски сарадник то бити. Јехова је знао да је Ђаво искористио Давидовог саветника Ахитофела да га изда, и омогућио је да се то запише јер то показује како Ђаво делује и шта ће учинити у будућности. Ђаво је „ставио у срце Јуде Искариотског, Симоновог сина, намеру да га изда [Исуса]“, а не Бог (Јов. 13:2). Јуда се није одупро, већ је подлегао Сатанином утицају.)
Јов. 6:64: „Исус је од почетка знао... ко је онај који ће га издати.“ (Не од почетка стварања, нити од Јудиног рођења, већ „од почетка“ његовог издајничког понашања. Упореди с Постанком 1:1, Луком 1:2 и 1. Јовановом 2:7, 13, где реч „почетак“ има релативно значење. Запази такође шта пише у Јовану 12:4-6.)
Зар није апостол Павле говорио о томе да су хришћани „предодређени“?
Римљ. 8:28, 29: „Знамо да Бог даје да сва његова дела сложно доприносе добру оних који га воле, оних који су позвани по његовој намери. Јер оне којима је прво поклонио пажњу, њих је и унапред одредио [„предодредио“, Ча] да буду обликовани по слици његовог Сина, да он буде првенац међу многом браћом.“ (Види и Ефешанима 1:5, 11.) Међутим, тим истим особама се у 2. Петровој 1:10 каже следеће: „Дајте све од себе да бисте потврдили свој позив и избор, јер ако то чините, никада нећете посрнути.“ (Ако су те особе биле предодређене за спасење, ни у ком случају не би могле посрнути, без обзира на то шта раде. Пошто сваки појединац мора сам за себе да се потруди, то онда значи да је унапред одређено само то да ће постојати таква група људи. Божја намера је да читава та група људи одговара примеру који је дао Исус Христ. Међутим, они које је Бог изабрао да буду део те групе морају доказати своју верност да би добили награду која им је обећана.)
Еф. 1:4, 5: „Нас је пре постанка света изабрао да будемо у јединству с њим [Исусом Христом], да бисмо били свети и без мане пред њим у љубави. Јер је унапред одредио да нас преко Исуса Христа усвоји као синове, што му је угодно и по вољи.“ (Вредно је запазити да у Луки 11:50, 51 Исус упоређује ’постанак света‘ с временом када је живео Авељ. Авељ је први човек који је током живота имао Божју наклоност. Дакле, после побуне у Едену, али пре него што је зачет Авељ, Бог је одлучио да створи „потомство“, то јест „семе“, преко кога ће омогућити избављење [Пст. 3:15]. Божја намера је била да се главном Потомку, Исусу Христу, придружи група његових верних следбеника која ће заједно с њим владати над земљом посредством Месијанског Краљевства.)
|
