Thursday
2024-03-28
8:08 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Nastavak XIII »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 59

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Да ли звезде и планете утичу на догађаје у нашем животу и да ли пружају неке предзнаке које би требало одвагнути приликом доношења одлука?

Одакле потиче астрологија?

„Западњачка астрологија директно потиче из теорија и обичаја Халдејаца и Вавилонаца из трећег миленијума пре н. е.“ (The Encyclopedia Americana, 1977, 2. том, страна 557).

„Астрологија се заснива на две вавилонске представе: на зодијаку и божанству небеских тела... Вавилонци су планетама приписивали утицаје какви би се очекивали од њихових божанстава“ (Great Cities of the Ancient World, Њујорк, 1972, Л. Спраг де Камп, страна 150).

„У Вавилонији као и у Асирији, астрологија је као непосредни изданак вавилонске културе... имала своје место у званичном култу као једно од два главна средства која су свештеницима стајала на располагању... за утврђивање воље и намере богова, а друго средство је било гледање у јетру жртвоване животиње... Сматрало се да кретање сунца, месеца и пет планета представља активност пет богова, заједно с богом месеца Сином и богом сунца Шамашом, који су припремали догађаје на земљи“ (Encyclopædia Britannica, 1911, 2. том, страна 796).

Какво гледиште о томе има Створитељ човечанства?

П. зак. 18:10-12: „Нека се код тебе не нађе нико... који гата, ни који се бави магијом, ни који прориче по знамењу... Јер ко год тако нешто чини одвратан је Јехови.“

Вавилонцима је рекао: „Нека сад устану и нека те спасу они који обожавају небо, који гледају у звезде, који у време младог месеца објављују шта ће те снаћи. Гле, постали су као стрњика....Такви ће бити они који ти чарају, око којих се трудиш од своје младости. Одлутаће свако на своју страну. Нико те неће спасти“ (Иса. 47:13-15).

   Једног просечног хришћанина када је реч о судбини углавном занима шта ће бити са њиме после смрти, то јест да ли ће доспети у рај или отићи у гехену?
Шолим је ишао корак даље и питао се како датости у којима човек живи утичу на оно што зовемо судбином. Наиме, постоје у човековом животу околности које не зависе од њега и које не може да мења. На пример, ако је рођен у сиромашној, необразованој породици са врло лошим генетским наслеђем, има ли такав шансе пред Богом да се оствари као људско биће. Утиче ли то и на исход његове вечне судбине или нема никакав утицај? Неке цркве попут адвентистичке придају велику важност очувању здравља тврдећи да је због болести немогуће посвећење тела. Другим речима, онај који не води рачуна о своме психофизичком здрављу губи право на небо, јер онеспособљава себе за службу Богу и  ближњима. Међутим, ово питање није тако једноставно као што на први поглед изгледа. Има православаца који уче друге људе да је загробни живот сан снова, а овамо чине све што је у њиховој моћи да што дуже остану овде на земљи. Користе сва могућа средства која су често веома скупа, не би ли доживели дубоку старост. Својим понашањем и практичним животом показују да је сва њихова нада овде, а својим беседама другима казују да је прави живот тамо горе. Шоле се питао може ли човек бригом о себи да допринесе своме расту? Ево одговора на то питање из самог Светог Писма:
Матеј 6,27 А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
Према томе све су то узалудне радње које човек предузима.
Постоји нешто у вези питања судбине око чега се наш јунак поприлично намучио да би схватио у чему је поента. Наиме, пре доста година на крају једне проповеди коју је одржао извесни адвентистички теолог, Шолим је дотичном поставио следеће питање: ''Какво је ваше гледиште по питању предодређења?''
Добио је овакакв одговор који ћу укратко парафразирати:
Бог фронтално посматра целокупну реализацију у свемиру. Творац није предодредио ко ће бити спасен, а ко изгубљен, премда Он то унапред зна на основу свог свезнања. То је у ствари знање из будућности, јер Он не живи у времену нити време има било какав утицај на Њега. Господ целу ту реализацију у времену посматра као садашњост. Према томе, Он види какве одлуке ћемо ми донети у нашим животима, јер нас је обдарио слободном вољом. Дакле, није нас унапред испограмирао шта ћемо одлучити. Предодредио је критеријуме за наше спасење. И онај ко задовољи те критеријуме на основу своје слободе избора улази у опсег оних који су изабрани. Предодређени су наиме сви они који прихвате и испуне те унапред постављене критеријуме.

   Веома је важно да питање које човек поставља буде формулисано на прави начин. Оно које је Шолим поставио професору адвентистичке теологије је било сувише сложено и упоштено. Заправо он је хтео да питао ово: ''Геолози процењују да је Земља стара 4 милијарде година, а астрономи рачунају да свемир може бити стар и 15 милијарди година. Да ли је Бог знао да ће Адам и Ева сагрешити пре него што је створио планету земљу?'' Када се ово питање појавило у Шолимовом уму уплашио се, јер му се учинило бесмисленим и помислио је у себи да би се постидео ако би некоме такво питање поставио. Уз то сетио се Христових речи: Матеј 12,36 ''А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју реку људи дати одговор у дан страшног суда.'' Ево и једног савременијег превода истог стиха:  ''Кажем вам да ће људи за сваку безвредну реч коју изговоре положити рачун у Судњи дан.'' Међутим, схватио је да су онаква питања неминовна, јер се односе на Ентитет који је ван граница времена, простора и материје и да су наведене Исуове речи упућене људима који изговарају ''злобне'' речи, а не онима који постављају ''морска'' питања. Треба сазнати шта Писмо каже по питању тога да ли Бог зна исходе и оних ствари које још увек не постоје, али су у Створитељевом плану да буду створене. Знамо да постоје ствари које је Бог замислио, али их још није реализовао  посматрано из перспективе човека. Међутим, Он је свестан сукцесивности времена, иако је изван времена и изнад света. И зато на евентуално подпитање оном одговору професора ''да Бог фронтално посматра целокупну реализацију'', било би да ли ту спада и реализација онога што Јехова још није замислио? Одговор би био: ''не постоји ништа што Бог већ није замислио'', јер смо мало пре утврдили да Бог види прошлост,садашњост и будућност као што ми гледамо садашњост.
Ови стихови из Библије то и потврђују:
Исаија 46,9 Памтите што је било од старине; јер сам ја Бог, и нема другога Бога, и нико није као ја,
Исаија 46,10 Који од почетка јављам крај и издалека што још није било; који кажем: намера моја стоји и учинићу све што ми је воља.

   Е сад вратимо се на онај одломак из чланка од Јеховиних сведока који је на питање  ''Када је Бог створио Адама, да ли је знао да ће Адам сагрешити?'',

дао следећи одговор:

Бог је Адаму и Еви рекао следеће: „Рађајте се и множите се, напуните земљу и себи је подложите, и владајте над морским рибама и створењима која лете по небу и над свим створењима што се мичу по земљи.“ „Тада је Јехова Бог дао човеку ову заповест: ’Са сваког дрвета у врту слободно једи док се не наситиш. Али с дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети‘“ (Пост. 1:28; 2:16, 17). Да ли би ти подстицао своју децу да се прихвате неког посла који би им донео дивну будућност, иако од самог почетка знаш да је то осуђено на неуспех? Да ли би их упозорио на последице, мада знаш да си све тако испланирао да они доживе неуспех? Да ли је онда разумно тако нешто приписати Богу?

Мат. 7:11: „Дакле, ако ви, иако сте зли, знате да дајете својој деци добре дарове, колико ће више Отац ваш који је на небесима дати добра онима који га моле!“

Да је Бог унапред одредио и предвидео Адамов грех и све последице које су из тога проистекле, то би значило да је стварањем Адама намерно покренуо све зло које је почињено у људској историји. У том случају он би био крив за све ратове, криминал, неморал, тлачење, лажи, лицемерство и болести. Али Библија сасвим јасно каже: „Ти ниси Бог који у злу ужива“ (Пс. 5:4). „Онога ко воли насиље, силно мрзи душа његова“ (Пс. 11:5). „Бог... не може да лаже“ (Титу 1:2). „Од тлачења и насиља откупиће [Онај кога је Бог одредио да буде Месијански Краљ] душу њихову, крв њихова биће драгоцена у очима његовим“ (Пс. 72:14). „Бог је љубав“ (1. Јов. 4:8). „Он воли праведност и правду“ (Пс. 33:5).

   Аутори текста су желели да нам предоче да Бог није знао да ће Адам згрешити. Кажу: ''Да је Бог унапред одредио и предвидео Адамов грех и све последице које су из тога проистекле, то би значило да је стварањем Адама намерно покренуо све зло које је почињено у људској историји.''
Видите драги читаоци у речима ''унапред одредио и предвидео'' се крије шпекулација аутора цитираног пасуса. Јер, ако је нешто унапред одређено, шта има  да се предвиђа? Бог није унапред одредио Адамов грех, али је предвидео тај грех. Ако је то тако, а очигледно јесте, поставља се питање Божије правичности. Јеховини сведоци су заузели став да би у том случају Јехова био веома неправедан. Шолим је насупрот томе сматрао да је Јахве управо због тога изузетно праведан, јер Он је захваљујући свом свезнању видео да ће Адам и Ева згрешити, али је такође видео и да ће се покајати те да ће на крају крајева Његов Син, Исус Христос решити проблем греха и да ће се историја света завршити у рају. Јеховини сведоци ово одбијају, јер се држе своје догме о томе да Адам и Ева неће бити спасени. Али пазимо да никога не укоравамо ни за шта. Ни ''суботаре'' звог светковања субите, ни ''недељаре'' због окупљања недељом, ни Јеховине сведоке због веровања да је Исус био распет на стубу, а не на крсту, ни сваштоједе због хране, који држе да је Бог допустио да се једе све што човека може да исхрани, али исто тако ни оне који не једу сва јела. У том погледу држимо се ових стихова:

Римљанима 14,1 А слабог у вери примајте лепо, да се не смета савест.
Римљанима 14,2 Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.
Римљанима 14,3 Који једе нека не укорава онога који не једе; и који не једе нека не осуђује онога који једе; јер га Бог прими.
Римљанима 14,4 Ко си ти који судиш туђему слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.
Римљанима 14,5 Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
Римљанима 14,6 Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
Римљанима 14,7 Јер ниједан од нас не живи себи, и ниједан не умире себи.
Римљанима 14,8 Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако дакле живимо, ако умиремо, Господњи смо.
Римљанима 14,9 Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.
Римљанима 14,10 А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изаћи на суд пред Христа.
Римљанима 14,11 Јер је писано: тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.
Римљанима 14,12 Тако ће дакле сваки од нас дати Богу одговор за себе.
1. Тимотију 4,1 А Дух разговетно говори да ће у последња времена одступити неки од вере слушајући лажне духове и науке ђаволске,
1. Тимотију 4,2 У лицемерју лажа, жигосанијех на својој савести,
1. Тимотију 4,3 Који забрањују женити се, и заповедају уздржавати се од јела која Бог створи за јело са захвалношћу вернима и онима који познаше истину.
1. Тимотију 4,4 Јер је свако створење Божије добро и ништа није на одмет кад се прима са захвалношћу.
1. Тимотију 4,5 Јер се освећује речју Божијом и молитвом.

   Овим смо заокружили приказ и реалног и имагинарног живота Шолима Ћидапопа. У погледу овог задњег корачао је са надом да ће неко некада у будућности остварити бар неке од идеја из његове маште о праведнијем свету. Видели смо шта је волео шта је мрзео, о чему је сањао и чему се надао. Мислим да је дошао тренутак да се стави тачка на последњу реченицу овог романа. А та реченица нека буде стих из Писма који је веома волео:

Псалам 42,1 Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже!

Написао
Милош Попадић
На северу Србије 2015.





 

 

   
 































Садржај

Предговор..........................................................................................................................1


             Први део
(Шолимов реални живот)

             I  
Детињство..........................................................................................................................2
Да ли ће он бити човек
            II
Приближавање адвентизму и удаљавање од њега........................................................10
            III
Борба за материјалну егзистенцију.................................................................................12
            IV
Краљевска болест..............................................................................................................14
            V
Љубав..................................................................................................................................27
           VI
Пут у свет религије............................................................................................................28
           VII
Прва фаза истраживања Писма........................................................................................30
          VIII
Друга фаза истраживања Писма...................................................................................... 41
           IX
Трећа фаза истраживања Писма...................................................................................... 54
Вавилонска кула
            X
Шема...................................................................................................................................59
           XI
Закон, милост, благодат и вера.........................................................................................73
          XII
Грех.....................................................................................................................................77
          XIII
Новозаветни обреди.......................................................................................................... 79




                 Други део
(Шолимов свет имагинације)

            I
Прелазак.............................................................................................................................90
           II
Покрет Пут ........................................................................................................................92
          III
Борба за истиниту веру ..................................................................................................111
          IV
Економске огњене печурке.............................................................................................139
          V
Закључак...........................................................................................................................140   
 

Calendar
«  March 2024  »
SuMoTuWeThFrSa
     12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2024
    Free website builderuCoz