Шта је глосолалија?
Питање: Шта је глосолалија?
Одговор: Гласолалија, феномен који се другачије зове и „ушићен говор” је изговарање неразговетних звукова, налик језику док је особа у стању екстазе.Глосолалија се понекад меша са ксеноглосијом, што је библијски „дар језика”. Међутим, док је глосолалија брбљање на непостојећем језику, ксеноглосија је могућност течног говорења језика који особа никад није учила.
Поред тога, док ксеноглосија није урођена или природна способност, проучавања су показала да је глосолалија научено понашање. Истраживање које је спровео Лутерански медицински центар показује да се глосолалија лако учи давањем једноставних упутстава. Штавише, установљено је да студенти могу да покажу „говор у језицима” у потпуном одсуству било каквог транса или заноса. Други тест спроведен на 60 студената показао је да је после слушања једноминутног примера глосолалије, 20% било у стању да то прецизно имитира. После одређеног вежбања, 70% је успело.
Гласолалија се може приметити у било ком делу света. Паганске религије широм света опседнуте су језицима. Ово укључује Шамане у Судану, Шанго секту на западној обали Африке, Зор секту у Етиопији, Вуду секту на Хаитију и Абориџане у јужној Америци и Аустралији. Мрмљање или бесмислен говор сматра се дубоким мистичним увидом које свети људим имају још од давнина.
Постоје два аспекта глосолалије. Прво је говорење или мрмљање које подсећа на језик. Практично свако може ово да уради; чак и деца пре него што науче да причају, могу, мимиком, да подражавају прави језик, мада неразумљиво. То није ништа необично. Други аспект глосолалије је екстаза или показивање ушићености која личи на транс. Ни у овом случају није ништа необично, мада је теже радити то намерно, него што је чисто изговарање звукова који подсећају на језик.
Неки хришћани, посебно у оквиру пентекосног покрета, верују да постоји натприродно објашњење слично оном које је описано у Новом завету. Они верују да је главна сврха дара говора у језицима да се покаже како је Свети Дух изливен на њих као на дан Педесетнице (Дела 2), што је пропоковао Јоил (Дела 2:17).
Међу тим хришћанским црквама које признају практиковање глосолалије, до једне мере, не постоји јединствен став око тога, како глосолалија делује. На пример, неки су непоколебљиви у уверењу да је то заиста дар Светог Духа, док други умањују њену важност, говорећи како је Павле учио да „говор у језицима” није ни близу тако битан као други дарови Светог Духа (види 1. Коринћанима 13). Такође, постоје и они који желе да избегну поделе у цркви по том питању не спомињући то или тумачећи га као једноставно психолошко искуство. Затим, постоје и они који сматрају да је глосолалија сама сатанска превара.
Егзотични језици могу да се чују и разумеју широм света, али постојећи језици се не чују, нити разумеју када се говоре као „ушићен говор” или „језици”.Оно што чујемо је обиље ушићења, забуне и буке. Једноставно не можемо да кажемо, као у време прве цркве да „свако разуме свој језик у ком се родио” (Дела 2:8).
Једноставно речено, практиковање глосолалије није библијски дар језика. Павле је јасно ставио до знања да је главна сврха говора у језицима била да се да знак онима који нису веровали и да се прошири радосна вест, Христово еванђеље (1. Коринћанима 14:19,22). |
