UDARNA SNAGA ISTINE - TEORIJA TRECEG PUTA
 
Monday
2016-12-05
4:25 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
TEORIJA TRECEG PUTA »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

PUT

Kritika materijalisticke teologije u informacionim drustvima


 

Uvod

Slika sadasnjeg razumevanja hriscanstva izgleda kao rastrgnuta zivotinja. Sa jedne strane ono ide od shvatanja da je svako slovce napisano u prepisima i prevodima Biblije, apsolutna istina izdiktirana od Boga, te se stoga ne podnosi nikakav prigovor o nedoslednosti istih, koji bi se cuo od bilo koga. Osoba koja bi se usudila da izrazi glediste suprotno dogmi crkve biva okarakterisana izrazom ''neplodno tlo'' i tretirana kao nepozeljno, bezvredno i benadezno bice. Sa druge strane pojavljuju se pogledi koji iako hriscanstvo smatraju pozitivnom religijom, premda ne kao istinu odozgo, nego kao smisljeni projekat od strane coveka iz Nazareta koji je imao dobre namere i zeleo da popravi covecanstvo zasnivajuci svoju nauku na ljubavi, veri i nadi u bolju sutrasnjicu, jer je poznata stvar da cak i lazna nada moze imati pozitivan efekat na neku osobu, posto uliva snagu iako je rec o neistini. Predpostavimo da je vaskrsenje jedna takva neistina. Medjutim, ako nekome podje za rukom da nas ubedi da verujemo da vaskrsenje zaista postoji to nama moze uveliko da olaksa zivot i da ga prozivimo i zavrsimo kao veoma srecna osoba, za razliku od neke druge koja je bila skepticna i sumnjicava prema svemu tome i zato joj je zivot protekao u atmosferi zlovolje, dok se ona prva manje plasila, a vise nadala u boje sutra. Lazna nada ima zdrav ucinak na funkcionisanje naseg tela. Mi se opustamo i postizemo vece rezultate i u radu i svemu drugome i na kraju krajeva bolje se i osecamo. Medjutim, onog trenutka kada saznamo da je nada bila nerealna, pozitivni efekti se ponistavaju. Verovanje u uzvisene ideje vuce ka progresu. Hriscanska drustva na zapadu su mnogo razvijenija i materijalno i tehnoloski i civilizacijski, nego ona koja u svom korenu imaju fatalisticke religiozne sisteme kao sto je budizam i hinduizam. Koncept da je nas zivot samo ovo sto sada imamo i posle toga dolazi kraj razara svaku misao o vecnosti i destimulise na bilo kakvu pozitivnu akciju. Dakle, kao sto je opste poznato nada je mocna stvar, a osobito ako je realna i ostvariva. Da ponovim opet cak i lazna nada moze da proizvede pozitivne efekte, a kamoli nesto sto je istina. Na primer, kada neko oboli od opake bolesti i lekar mu otvoreno kaze medicinsku prognozu da mu preostaje najvise 6 meseci zivota, doticni ce mozda umreti u roko od dva meseca, ophrvan i bolescu i strahovima i razocaranjem i apatijom. Medjutim, ako mu kaze da postoji sansa da se izleci, obolela osoba ce mozda ziveti jos 5 godina ili cak potpuno ozdraviti.
 

Ovih dana (meseca Augusta 2013.) ispod jedne ogromne vrbe na Kanalskoj obali Velikog Backog kanala u Bezdanu (dvadesetak kilometada od Sombora) gde sam boravio desetak dana, stvorio sam u mislima novu teoriju o razumevanju hriscanstva. Odlucio sam da je nazovem: ''teorija treceg puta''. Naime, kao sto znate u Svetom Pismu se jasno naziru dve verzije hriscanstva: Jakovljeva i Pavlova. Prva zastupa glediste da se mi spasavamo i verom i delima, dok druga odbacuje takav pristup i tvrdi da se spasavamo iskljucivo verom. Medjutim, bilo bi krajnje pogresno zakljuciti da ja ovde uvodim novu vrstu hriscanstva. To nisu nove vrste nego su to istorijske etape u percepciji Hristovog ucenja. Opste je poznato u nauci da su prvi hriscani bili pripadnici Jevrejske nacije i zvali su ih Nazareni ili sledbenici Isusa iz Nazareta. Ovi ljudi su i nakon Isusovog odlaska i dalje posecivali hram u Jerusalimu i obavljali sve obrede i drzali praznike navedene u Tori, kao i njihovi sunarodnici koji nisu prihvatili Hrista. Oni u pocetku nisu napustali judaizam niti su bili iskljucivani od vecine, vec su smatrani jednom od frakcija unutar jevrejske vere. Kasnije kada se evandjelje pocelo propovedati i medju nejevrejima nastale su tenzije i pokrenuto je pitanje da li i hriscani iz paganstva treba da drze Mojsijev zakon? Spor je resen na saboru u Jerusalimu na taj nacin sto je neznabozcima nalozeno da se uzdrzavaju od nemoralnih dela i nezdrave zivotne prakse, te upuceni na Sinagoge da tamo o tome nauce vise, ali da se nikakvo drugo breme ne stavlja na njih, a koje su inace Jevreji duzni da nose, jer su te obaveze specifican deo sadrzaja njihovog saveza sa Bogom. Na koje se zapravo obaveze pri tome mislilo? Na obrezanje i na Mojsijev zakon. Tom prilikom Jakov je rekao da neznabosci ne trebaju da drze taj zakon i da vrse obrezivanje svoje dece. Sa tim su se svi slozili. Za razliku od njega Petar, Pavle i Varnava su zauzeli stav da ni oni judeohriscani ne trebaju da se drze tih uredaba. Prema tome, u pogledu neznabozaca koji se obracaju Hristu postigli su jedinstven stav. Tada su zapravo i nastale dve uslovno receno verzije hriscanstva, ali je ono ipak ostalo jedinstveno zahvaljujuci tome sto je Pavle svoj autoritet podredio autoritetima iz Jerusalima. Razlika je bila samo u tome sto je jedna strana Jakovljeva zauzela stav da judeohriscani imaju siri dijapazon obaveza prema Bogu nego hriscani iz paganstva, ali zato i vecu odgovornost. Naravno to podrazumeva i vece privilegije. (v. Rimljanima poslanica 3:1-2) A onda 70. g. n. e. hram je bio razoren i Jevreji su bili rasuti. Jakovljeva verzija hriscanstva je tada iscezla, a nadvladala je Pavlova, i tako ce biti sve do odredjenog trenutka u buducnosti kada ce se ponovo Izrael restaurirati, tada cemo opet imati dve masline i dva ziska sto stoje pred Gospodom. Jevreji u sadasnjim okolnostima ne mogu da drze sve Bozije propise iz Staroga Zaveta. Medjutim, Bog je kroz usta apostola Jakova koji je na saboru u Jerusalimu citirao proroka Amosa nagovestio obnovu Izraela. Evo tih stihova:
 

Djela apostolska 15,15

I s ovijem se udaraju riječi proroka, kao što je napisano:

Djela apostolska 15,16

Potom ću se vratiti, i sazidaću dom Davidov, koji je pao, i njegove razvaline popraviću, i podignuću ga,

Djela apostolska 15,17

Da potraže Gospoda ostali ljudi i svi narodi u kojima se ime moje spomenu, govori Gospod koji tvori sve ovo.

Moja teorija koju sam upravo najavio, a koju cu nastojati ovde na mom sajtu da razvijem, pokazace da je moguc jedinstven ''put'' bez nipodastavanja prethodne dve verzije hriscanstva, bar ne u meri u kojoj je Pavle negirao Jakova. Necu se mnogo pozivati na Bibliju kao sto ni Isus nije cesto citirao Sveto Pismo nego je radije uzimao ilustracije iz prirode i zivota obicnih ljudi da bi objasnio svoje ucenje. Namera mi je da uz Boziju pomoc vaspostavim jedan verski pokret koji ce se zvati PUT, a koji bi kasnije prerastao u Zajednicu (Crkvu) istoimenog naziva. Predlazem latinski naziv VIA. On bi bio organizovan u malim grupama koje bi se sastojale od 2-12 clanova. Pokret bi u sebi ukljucivao sva dosadasnja relevantna tumacenja Biblije i cuvao ih kao dragocenost na putu razumevanja konacne istine hriscanstva. Medjutim, to ne znaci da bi se primera radi jedna mala grupa sastojala od clanova koji razlicito veruju recimo po pitanju koji dan treba svetkovati. Ne. Svetkovatelji Subote bi bili u jednoj grupi, a svetkovatelji Nedelje u drugoj. No, ako neko u procesu proucavanja dodje do novih spoznaja, on moze preci u grupu koja odgovara tom razumevanju biblijske istine. Saradnja izmedju grupa bi se podrazumevala i bila pozeljna. Clanovi jedne gupe bi mogli da prisustvuju kao gosti u nekoj drugoj grupi. Bogosluzenja bi se odvijala na raznim mestima i ne bi trebala da traje duze od 3 sata, osim ako nije u pitanju neka posebna svecanost kao sto je sabor, i po pravilu ne bi bila sinagogalnog tipa nego bi to bilo neposredno i ativno sudelovanje svih clanova, ali nije iskljucena mogucnost i takvog oblika bogosluzenja ukoliko doticna grupa zeli da ga uvede. To bi se ostvarilo fuzionisanjem veceg broja malih grupa, pri cemu skupstina ne bi trebala da broji vise od 144 clana. Medjutim, treba voditi racuna da bi to iziskivalo izvesne troskove u vezi iznajmljivanja odgovarajuce prostorije ili pak kupovinu molitvenog doma, a to moze da znaci stvaranje zajednicke imovine sa kojom neko ko je ovlascen od zajenice treba da raspolaze. U vezi toga mogu da nastanu odredjeni problemi koje zajednice bez imovine nemaju. Zbog toga treba biti veoma oprezan i dobro odvagati da li je korist veca nego rizik? Placenih pastora i staresina ne bi bilo i niko se ne bi smatrao privilegovanim koga bi drugi clanovi finansijski izdrzavali. Upravljanje grupom bi se odvijalo po sistemu rotacije. Vodja grupe bi se menjao svake 4 godine. Grupa bi upraznjavala sistematsko proucavanje Biblije, molitvu, zahvaljivanje i pevanje Bogu Ocu i Njegovom Sinu Isusu Hristu. Clanovi bi se medjusobno veoma uvazavali i jedni druge voleli kao da su srodnici po krvi. Niko nikoga ne bi osudjivao, jer smo svi gresni i nemamo mandat od Boga da budemo sudije bliznjima. Pokret ''PUT'' bio bi internacionalan, interkontinentalan i interdenominacioni po svom karakteru. U njemu su dobrodosli svi koji iskreno zele da saznaju sta je istina naseg vremena i koji su nezadovoljni duhovnim stanjem sadasnjih crkava i stoga zele da napuste ''Vavilon''. (v. Otkrivenje 18:4) Postavlja se pitanje. Kada izadju iz svojih crkava gde ti ljudi treba da idu i kome? Odgovor se nalazi u samom Pismu. Citajmo reci Isusa Hrista: Matej 18,20 ''Jer gdje su dva ili tri sabrani u ime moje ondje sam ja među njima.'' Sta to znaci? Crkva je zajednica, sabranje. Ona nije ni gradjevinski objekat niti institucija. Sama rec ''crkva'' u srpskom jeziku je stranog porekla, a dokaz za to je da se njeno znacenje ne vidi odmah bez objasnjenja kao kod drugih (narodnih) reci naseg jezika nego je potrebno neko tumacenje da bi se predocilo sta znaci, ali i tu ima razlicitih gledista o cemu mozete citati na sledecem linku: http://revelationtoday.ucoz.com/index/da_li_je_isus_osnovao_crkvu/0-417 



                                                                                      Teorijski deo

Osnovni dokumenat na kome bi se temeljio pokret bio bi Biblija protestantskog kanona. Dakle 27 knjiga Novoga Saveza i 39 knjiga Staroga Saveza. Ona bi bila lenger za pokret i merilo kojim bi procenjivali ispravnost pojedinih ucenja. Razlika izmedju dosadasnjih verskih pokreta i ovog bila bi u tome da ovaj ne bi odbacivao nikoga ko ima drugacija pojmanja biblijskih stihova nego bi objedinjavao sve i cuvao jedinstvo u razlicitosti. Ja sam dosao do spoznaje da osnovni uzrok drobljenja hriscanstva nije u dogmatskim razlikama nego u eksploatatorskom sistemu finansiranja crkvene organizacije. Uklanjanjem toga sistema uklanja se i generator razbijanja jedinstva hriscanske crkve. Ako se to dosledno sprovede sizme unutar zajednice bi trebale da se zaustave. Ali predrasude ce ostati jos dugo vremena da zive u ljudima i isceznuce u daljem toku zivota pokreta.
Prvi hriscani su svoju veru nazivali ''PUT''. Kao dokaz za to procitajmo sledeci stih:
Djela apostolska 9,2 ''I izmoli u njega poslanice u Damask na zbornice, ako koga nađe od ovoga puta, i ljude i žene svezane da dovede u Jerusalim.'' I sam Isus je izjavio da je On ''put'': Jovan 14,6 ''Isus mu reče: ja sam put i istina i život; niko neće doći k ocu do kroza me.'' I u Starom Zavetu mozemo naci stihove koji ukazuju da je Hristova nauka ''put.'' To bi trebalo da znaci da je razumevanje Hristovog ucenja proces, a ne trenutni skok u neku konacnu istinu. Da je to tako imamo odlican primer u samoj Bibliji koji sam gore samo nagovestio. Naime, mnogi skolari tvrde da je apostol Jakov izneo drugaciju verziju hriscanstva za razliku od apostola Pavla. Kao prvo, zapazimo da je Isusov brat pisao svoju poslanicu Jevrejima koji su bili rasejani po citavom svetu. U njoj on naglasava da se ljudi spasavaju i verom i delima. Pogledajmo sledeci stih: Jakov 2,24 ''Vidite li dakle da se djelima pravda čovjek, a ne samom vjerom?'' Kojim delima? Ja odgovaram pre svega delima zakona koji su navedeni u Tori, ali i svim drugim dobrim delima kao sto je ono koje je recimo Raava bludnica ucinila: Jakov 2,25 ''A tako i Raav kurva ne opravda li se djelima kad primi uhode, i izvede ih drugijem putem?'' Kada sam napisao ''delima zakona koji su navedeni u Tori'', mislio sam na sva dela koja se ticu Jevreja kao sto je obrezanje, drzanje Bozijih praznika, a narocito Dekaloga. Medjutim, neko ce postaviti pitanje u cemu je sustinska razlika izmedju te verijante hriscanstva i one koju je Pavle zastupao? Sustinska ralika ne postoji. Razlika se odnosi samo na ono sto je specifikum Jevreja, a to je da su oni primili zakon na Sinaju, oni su ti koji su bili izvedeni iz Egipta i tako dalje pa shodno tome i zahtevi koji se pred njima stavljaju su drugacije oblikovani i njima prilagodjeni. Pavle u Rimljanima poslanici kaze ovo: Rimljanima 3,20 ''Jer se djelima zakona nijedno tijelo neće opravdati pred njim; jer kroz zakon dolazi poznanje grijeha.'' Na koja dela zakona ovde Pavle misli? Jasno na moralne odredbe. Ali te odredbe nisu neznaboscima uklesane i u kamenu kao sto je to bilo ucinjeno Jevrejima, nego ih oni imaju u svojoj prirodi kao ljudska bica sto je zajednicka osobina koju dele sa Jevrejima. I upravo to zelim da jace naglasim, da skrenem paznju citaocima da to ne znaci da Jevrejima nije taj zakon u savesti pa im ga je zato Bog dao na kamenim plocama. Oni su pod posebnim Testamentom za razliku od drugih nacija, u tome je poenta. Ako je neko pod ugovorom onda to podrazumeva da ima neka prava, ali i obaveze. Jedna od tih obaveza je recimo obrezanje. Ono sto dosadasnja teologija nije mogla da razume je upravo to da nema razlike izmedju Mojsijevog zakona datog Jevrejima i Zakona Slobode koji je inkorporiran u svim ljudima u njihovoj vlastitoj prirodi i deluje preko savesti. Taj Zakon je nepromenljiv, ali oblik toga zakona je promenljiv i moze se izraziti na najrazlicitije nacine shodno okolnostima i potrebama ljudi. Ako je to tako zasto onda imamo kao sto sam naveo dve verzije hriscanstva. To je zato sto imamo jedan Boziji narod koji se sastoji od dva svedoka. Jedan svedok ima odredjene obaveze koje su postale stvar njegovog nacionalnog identiteta i u tome se razlikuje od drugog svedoka, paganskih naroda koji su prihvatili Hrista, ali ta razlika nije u funkciji razdvajanja, naprotiv ona je komplementarna. Prvi svedok prethodi drugom, ali on ne prestaje sa egzistencijom nakon pojave drugog nego oba ''putuju'' ka konacnom razumevanju istine. Ono sto bih ja voleo da vidim jeste da oba svedoka zajedno putuju, a ne odvojeno kao sto je sada. Ono sto je neobicno vazno je da se shvati da covek moze da mrzi Boga, a da istovremeno spolja gledano drzi kompletan Dekalog, ali ne moze da voli Boga, a da ne drzi zapovesti. Isto stvar stoji i sa verom. Ne moze neko da veruje, a da istovremeno krsi Bozije zapovesti, medjutim moze da drzi zapovesti, ali da ne veruje. Ako covek tako postupa nije mio Bogu i takvim delima se ne moze spasiti. Stvoritelj gleda na pobude koje stoje iza ucinjenih dela. Ako su dela ucinjena iz ljubavi koja je potaknuta verom onda se covek takvim delima i spasava. Pavle kaze da obrezanje pomaze ako zakon drzis. Rimljanima 2,25 ''Obrezanje pomaže ako zakon držiš; ako li si prestupnik zakona, obrezanje je tvoje neobrezanje postalo.'' Na koga se to odnosi. Na Jevreje i na one koji zele da postanu Jevreji i da kao takvi slede Hrista, njima obrezanje pomaze ako zakon drze, jer se oni drzanjem toga zakona spasavaju naravno uz veru u zrtvu Isusa Hrista. Pismo na vise mesta pravi jasnu diferenciju izmedju vere i dela i ne tumaci da su ta dela rezultat ili plod vere, jer je rec o posebnim delima, a ne o delima vere ili plodovima ucinjenih dela. Objasnicu to na plastican nacin uzimajuci primer iz licnog zivota koji je toliko obican da je sigurno dozivljen kod mnogih ljudi. Cesto mi se desava u zivotu da kada udjem u neku prodavnicu i prodavacica mi se nasmesi, iz te radnje izlazim sa osmehom na licu kao da sam s njom malte ne vodio ljubav, ali mi se desava i to da me neka pogleda popreko i onda ja visi ne ulazim u takvu prodavnicu ni ja ni moj novac. Vidite to je jedno delo, cin, koji  ne mora da bude ucinjen zato sto ona veruje u Boga ili zato sto mene voli, ne to se obicno radi iz interesa, medjutim ono ima svoj rezultat kao sto vera sa svoje strane ima svoje plodove. Jedan od veoma jakih ako ne i najjacih stihova koji to potvrdjuju nalazi se u Novom zavetu. Izvolite stih: Otkrivenje 14,12 ''Ovdje je trpljenje svetijeh, koji drže zapovijesti Božije i vjeru Isusovu.'' Iz navedenog stiha vidimo da Biblija u jednak i ravnopravan odnos stavlja obe kategorije. Jedno moze ali ne mora da proizilazi iz drugog i drugo moze ali ne mora da proizilazi iz prvog, jer dela koja se tu podrazumevaju mogu da budu plod vere sto se u ostalom od nas i ocekuje i ona se podrazumevaju pod izrazom ''vera'' i nabrojana su na drugom mestu u Svetom Pismu. Tu se radi po mom misljenju o delima koja se eksplicitno zahtevaju od Jevreja i nalaze se u Tori. Jedno takvo delo je recimo obrezanje.
Sada bih nesto rekao o tome kako se na primer u Crkvi adventista sedmoga dana tumaci odnos vere i dela. Obicnim vernicima se kaze da postoji beskrajno velika razlika izmedju poslusnosti Bogu, jer uzivate u spasonosnoj zajednici sa Njim, i drzanja Njegovih zapovesti u nadi da ce vam mozda tako Bog biti vise naklonjen, pa ćete dobiti od Njega nagradu umesto kazne. Mnogo ce toga biti reseno, kazu oni, kada jednostavno otkrijete da ste vec primili spasenje - umesto da cinite stvari, kako biste ga zaradili ili zasluzili. U skadu sa tim, tvrde dalje, da je predivno iskustvo kada konačno shvatite, da ne postoji ni jedna jedina stvar koju mozete ''uciniti'' da biste bili spaseni.

Teolozi nekih denominacija misle da opravdanje verom razumeju mnogo bolje od drugih, ali kada ih covek saslusa stice se utiskak da oni ni sami sebe ne razumeju sta govore. Pobuda je kljucna stvar u pojmanju opravdanja verom, jer i vera i dela se cine iz nekih pobuda koje mogu biti dolicne ili nedolicne. Postavlja se pitanje da li je zelja za spasenjem nedolicna pobuda? Ja smatram da nije. Procitajmo sledeci stih iz Novoga Zaveta: Matej 19,17 ''A on reče mu: što me zoveš blagijem? niko nije blag osim jednoga Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovijesti.'' Medjutim, postoje ljudi koja smatraju da je takva zelja nemoralna. Oni otprilike kazu sledece: ''Hriscani treba da budu nacisto u vezi odnosa između vere i dela - izmedju cinjenja dobra da bi nas Bog spasio, i cinjenja dobra iz zahvalnosti sto nas je On vec spasio!'' Zadnji deo recenice ne odgovara stvarnosti, jer nas Bog jos uvek nije spasio, a sem toga svako ko sada duhovno dobro stoji, moze jednog trenutka da padne. Bog ce spasenje konacno realizovati na samom kraju istorije. Stoga bih ja bih rekao ovako: ''Hriscani treba da budu nacisto u vezi odnosa izmedju vere i dela - između cinjenja dobra da bi nas Bog spasio, i cinjenja dobra iz zahvalnosti što ce nas On jednoga dana spasiti!'' Zasto se onda tako uce obicni vernici od strane crkvene oligarhije? Pa zato sto kroz takav koncept zele da iznegiraju nauku o spasenju verom, a ne delima, jer ako smo vec sada spaseni ne treba onda verovati u spasenje, ono je tu, vec ostvareno. Onog trenutka kada budemo spaseni, veri ce doci kraj. 1. Petrova 1,9 ''Primajući kraj svoje vjere, spasenije dušama.'' Medjutim, istina je da se pripadnici jedne od dve varijante hriscanstva spasavaju i verom i delima, jer pred Gospodarem zemaljskim imamo dva ziska i dve masline. To su dva svedoka iz Otkrivenja. Oba se spasavaju na potpuno isti nacin verom u Zrtvu Isusa Hrista. Razlika je samo u tome sto jedan ima dodatne obaveze koje drugi nema, a proizilaze iz njegove istorije odnosa sa Bogom. Simbolika pitome i divlje masline je veoma prisutna u Bibliji. U tom pogledu pogledajmo sledece stihove:

Rimljanima 11,24

Jer kad si ti otsječen od rođene masline, i pricijepio se na nerođenu pitomu maslinu; a kamo li ovi koji će se pricijepiti na rođenu svoju maslinu!

Rimljanima 11,25

Jer vam, braćo, neću zatajiti tajne ove (da ne budete ponositi), šljepota Izrailju pade u dijel dokle ne uđe neznabožaca koliko treba.

Rimljanima 11,26

I tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: doći će od Siona izbavitelj i odvratiće bezbožnost od Jakova.

Rimljanima 11,27

I ovo im je moj zavjet kad otmem njihove grijehe.

Znamo naime da je Isus prokleo nerodnu maslinu. Citajmo sledeca cetiri stiha:

Marko 11,13

I vidjevši izdaleka smokvu s lišćem dođe ne bi li što našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne nađe osim lišća; jer još ne bješe vrijeme smokvama.

Marko 11,14

I odgovarajući Isus reče joj: da otsad od tebe niko ne jede roda dovijeka. I slušahu učenici njegovi.

 

Marko 11,20

I ujutru prolazeći vidješe smokvu gdje se posušila iz korijena.

Marko 11,21

I opomenuvši se Petar reče mu: Ravi! gle, smokva što si je prokleo posušila se.

Tu imamo snaznu simoliku koju valja razumeti. Maslina je simbol Bozijeg naroda. Imamo dve masline divlju i pitomu. Uslovno receno to su dva Bozija naroda. Jevreji i Nejevreji koji su priznali Isusa Hrista. Oni treba da postanu jedno, kako Pismo kaze ''zajednicar u korenu i u masti od masline.'' Pokret PUT treba da ima pred sobom ostvarenje toga cilja.

''Ako ljubis Boga iz celog srca, onda moras drzate sve zapovesti sa prve ploce, a ako ljubis bliznjega kao samoga sebe, tada se tome mora pridruziti i drzanje svih zapovesti sa druge ploce.
Ovakvo tumacenje je osnovano na prvobitnom znacenju reci ''vera'' (pistis), jer ona ne znaci samo ''poverenje'' vec i ''vernost''. H. Heinz, Zwischen Zeit und Ewigkeit
Da je zaista tako potvrdjuju sledeci stihovi iz Biblije:

Jakov 2,19

Ti vjeruješ da je jedan Bog; dobro činiš; i đavoli vjeruju, i drkću.

Jakov 2,20

Ali hoćeš li razumjeti, o čovječe sujetni! da je vjera bez djela mrtva?

Sada treba jos jednom postaviti pitanje na koju vrstu dela je Jakov mislio kada je rekao: Jakov 2,24 ''Vidite li dakle da se djelima pravda čovjek, a ne samom vjerom?'', ako izraz ''vera'', na grckom ''pistis'', kao sto smo videli, obuhvata svojim znacenjem i ''vernost''? Dakle sam taj izraz podrazumeva i dela. Kakva dela? Dela vere. A kakva su onda ta dopunska dela? Da li su i ona rezultat vere? Da. Avram je vrsio obrezanje, jer je verovao u Boga. Da li je prinosenje zivotinjskih zrtata i Drzanje Bozijih praznika bilo od vere? Jeste, ali ta tela nisu iz korpusa moralnog zakona u tome je poenta.

Medjutim, nemojmo mislite da je drzanje Deset Zapoceti sve sto Bog od nas zahteva. Sam izraz ''deset zapovesti'' se u opste ne pojavljuje u Svetom Pismu. U 5 Moj. 10:4 se upotrebljava jedan izraz koje se moze prevesti kao: ''deset reci'' ili ''deset kazivanja'' ili ''deset izreka''. A posto se brojem deset u Bibliji izrazava ideja minimuma (vidi 1 Moj. 18:32), onda to znaci da su ''Deset zapovesti'' samo minimum Bozijih reprezentativnih zahteva prema nama. Zloba, pakost, ljubomora, licemerstvo, ponos ... su takodje pod osudom Velikog Bozijeg moralnog zakona.

Pokret ''PUT'' istrazivace sve aspekte ljudskog zivota koristeci se istinama otkrivenim u Svetom Pismu i otkricima nauke i nece imati zacementirani kredo. Mi smo na putu sve vece spoznaje istine koju je Bog nama predocio u Bibliji, a kao sto znamo iz vlastitog iskustva prilikom putovanja krajolik je sa svakim kilometrom sve drukciji. Istina se ne plasi preispitivanja i ne treba izrazavati negodovanje prema vernicima koji preduzimju dubinska istrazivanja Biblije.

Pokret bi negovao i nalagao najvise moralne standarde ponasanja kod svojih clanova imajuci kao uzor norme date u Svetom Pismu. Kada je rec o moralnom ponasanju reci Isusa Hrista su najprikladnije da to opisu:

Matej 7,12

Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima: jer je to zakon i proroci.

Luka 6,31

I kako hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima onako.

Pokret nece apriori donositi konacne zakljucke kada su u pitanju nedokucive stvari kao sto je pitanje Bozanske prirode. Tu nalazem da ako Biblija daje ''konfuzno objasnjenje'' trebalo bi da i mi sledimo isti metod. Dalje, Hriscanska zajednica koja bi se formirala u nastavku pokreta praktikovala bi druzenje oko otvorenog stola sto je tradicija koja je dosla od Isusa Hrista. Prilikom tih okupljanja uzimala bi se euharistija (Pricest, Vecera Gospodnja). U vezi sa euharistijom postavlja se pitanje koja vrsta hrane i pica bi se koristila u tom obredu? Da bi citalac razumeo problematiku neka procita sledece postove na forumu ovog sajta, a tema nosi naslov ''artos ili azima'': http://revelationtoday.ucoz.com/forum/2-30-1
Ja smatram da bi bili najblizi istini ako bi se koristio beskvasni hleb i bezalkoholno vino. Medjutim, ukoliko bi bilo clanova koji smatraju da je ispravnije koristiti kvasni hleb i alkoholno vino, to bi bilo prihvaceno, ali bi takvi bili u odgovarajucoj grupi. Naravno, uzimanje takvog hleba i vina bilo bi u simbolickim kolicinama da ne bi doslo do opijanja.

Sto se tice ishrane, zelim da kazem sledece: poznato je da izvesni hriscani ne jedu odredjene vrste mesa poput ortodoksnih Jevreja. (v. 3 Moj. 11) Smatram da je to ispravno. Medjutim, nisam pristalica tumacenja da covek ni u kakvim okolnostima ne bi smeo da jede tu vrstu hrane, jer smatram da su Boziji propisi uvedeni sa ciljem da se sacuva ljudski zivot. Naime, zakon o cistim i necistim zivotinjama je radi coveka, a ne covek radi tog zakona. Preferiram biljni nacin ishrane, ali niko ko se na drugaciji nacin hrani ne sme biti prozivan zbog toga. Uredba o ne jedenju krvi je i dalje na snazi kao i ne jedenje sala od zivotinja. Zabrana konzumiranja krvi se ne odnosi na primanje transfuzije.

Pokret smatra da clanovi ne bi trebali da uzimaju u cilju postizanja uzitka bilo koji oblik stimulativnih sredstava kao sto su duvan, kafa, pravi caj, alkohol, i droge. Kao lek u izuzetnim slucajevima ova sredstva se mogu uzimati, ali kao napitak ne. Ja licno izbegavam da koristim sve sto je nabrojano, jer i nauka dokazuje da su te materije stetne, ali ja nisam merilo za druge. Medjutim, ne osudjujem nikoga ko te napitke i sredstva za postizanje uzitka koristi. Medjutim, ako neko recimo pije alkohol i zakoraci postepeno u alkoholizam da li takav ima mesto u raju? Ja mislim da nema. Vidite ovo: 1. Korincanima 6,10 Ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije, ni hajduci, carstva Božijega neće naslijediti. Ista stvar stoji i sa kafom. Ako mi 14 solja kafe popijemo u toku dana i to nam postane glavno zadovoljstvo u zivotu, a nasa zena i deca pa i sam Bog dodju na drugo mesto da li cemo kao takvi uci u Nebo? U ovom stihu imate lepo objasnjenje: Luka 7,34 ''Dođe sin čovječij koji i jede i pije, a vi kažete: gle čovjeka izjelice i pijanice, druga carinicima i grješnicima.''
Isus nije izbegavao ljude koji su pili, a izgleda da je i sam umereno konzumirao alkoholna pica. Ranije sam sakupljao adventisticki casopis ''Zivot i Zdravlje'', pa secam se da su u njemu i sami adventisticki lekari tvrdili da kafa do dve soljice na dan nije stetna.
No svako za sebe treba da odluci prema svojoj savesti kako ce postupiti po pitanju stimulativnih sredstava koja se danas masovno koriste.

U Bibliji postoje neke veoma teske i neobicne stvari koje zahtevaju dublje istrazivanje. Jedna od njih je Petrova vizija u Delima apostolskim 10. Hriscani koji konzumiraju meso i od necistih zivotinja prema 3 Moj. 11 navode je kao dokaz da u Novom Zavetu taj propis vise ne vazi. Zapravo ne znam nikoga ko se bavi pitanjem ishrane iz biblijske perspektive, a da ga ta vizija nije zbunila. Naime, sa jedne strane u Starom Zavetu imamo eksplicitnu zabranu jedenja mesa od izvesnih zivotinja, a u pomenutoj viziji pak naredbu da Petar ustane, pokolje i pojede takve zivotinje. Neko bi rekli to je vizija, a ne zapovest. Tacno, ali u toj viziji se nesto zapoveda i kada se Petar oglusio o tu naredbu usledilo je Boziji odgovor u vidu negodovanja. Prvo, postavlja se pitanje zbog cega bi Bog koristio viziju da bi ukinuo jednu odredbu iz Starog Zaveta koja je uvedena kao propis? Drugo, da je Petar poslusao Boga i pojeo neciste zivotinje, to jedenje bi bilo simbolicko, a ne stvarno, posto je rec o viziji. Trece, tri pute se ponovilo spustanje necistih zivotinja i tri puta je zatrazeno da ih Petar pojede, sto ukazuje da on nije odmah razumeo znacenje vizije, jer da jeste poslusao bi Boziji nalog i tada se ne bi tri puta prizor ponovio. Kasnije Petar objasnjava da utvara znaci da ni jednog coveka ne treba smatrati poganim, a o ukidanju zakona o citim i necitim zivotinjama nema ni jedne reci. Sve to me navodi na zakljucak da se treba i dalje drzati Bozijeg propisa kada je rec o ishrani mesom. Druga neobicnost je u vezi euharistije. Naime, kao sto znate u Starom Zavetu je strogo zabranjeno jedenje bilo kakve krvi, a ovde kod Pricesti, Isus savetuje svoje sledbenike da simbolicki jedu njegovo telo i piju njegovu krv, jer kaze ''ako ne jedete tijela sina čovječijega i ne pijete krvi njegove, nećete imati života u sebi.'' (v. Jovan 6:53-56) Treca neobicnost, koja je veoma upecatljiva, povezana je sa Drugom Bozijom zapovescu. Ta zapovest kaze da se nesme obozavati nista sto je na Zemlji ili na Nebu ili u vodama. Nista sto je stvoreno pa ni sam covek ma kakav on bio. Medjutim, mi u Novom Zavetu imamo pojavu Boga u obliku coveka koji nije odbijao obozavanje. Isusova ljudska priroda je od Marije, a ona je bila stvorenje. Dakle, obozavanje ljudske prirode je u Starom Zavetu zabranjeno, jer je to greh, medjutim u Novom je prihvatljivo i neophodno radi postizanja vecnoga zivota, ali ne obozavanje bilo kojeg coveka nego jednog Coveka, Isusa Hrista. Moramo se zapitati, mi koji volimo Mesiju, sta mi obozavamo kada Ga hvalimo, Njegovu ljudsku prirodu ili Njegovo bozanstvo u toj ljudskoj prirodi? Zasto su uvedeni tako neobicni koncepti u Bibliji? Ja mislim da je to zato sto Bog zeli da iznad nase vere stalno lebdi izvesna sumnja. Jer bez sumnje nema vere i bez vere nema sumnje, a Stvoritelj je odredio da posredstvom nje dodjemo do blagodati. Procitajmo sledece stihove:
 

Galatima 3,14

Da među neznabošcima bude blagoslov Avraamov u Hristu Isusu, da obećanje Duha primimo kroz vjeru.

Galatima 3,22

Ali pismo zatvori sve pod grijeh, da se obećanje dade kroz vjeru Isusa Hrista onima koji vjeruju.

Efescima 2,8

Jer ste blagodaću spaseni kroz vjeru; i to nije od vas, dar je Božij,

Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz