|
ARTOS ili AZIMA
|
|
| bibleboy | Date: Saturday, 2012-04-14, 12:46 PM | Message # 46 |
|
Major general
Group: Administrators
Messages: 367
Status: Offline
| A i logicno je da se jagnje pripremi u zadnjim satima 14. nisana te da se odmah nakon zalaska sunca jede. Da jagnje bude frisko za jelo, a ne ustojano.
|
| |
| |
| bibleboy | Date: Sunday, 2012-04-15, 1:12 PM | Message # 47 |
|
Major general
Group: Administrators
Messages: 367
Status: Offline
| Evo i Septuaginta kaze kako je Rashi istumacio 2 Moj. 12:6:
pros esp¢eran
towards evening.
Dakle moglo bi se prevesti kao ''prema veceri'' ili ''predvece''.
A ovo se odnosi na 3 Moj.23:5
anam¢eson twn esperin¢wn
between the evenings
''izmedju veceri''
|
| |
| |
|
| bibleboy | Date: Tuesday, 2013-04-23, 3:39 PM | Message # 49 |
|
Major general
Group: Administrators
Messages: 367
Status: Offline
| Misljenja sam da se u Svetinji koristio obican kvasni hleb. (v. 1 Moj. 27:17; 2 Moj. 25:30)
|
| |
| |
| bibleboy | Date: Sunday, 2013-08-18, 7:04 AM | Message # 50 |
|
Major general
Group: Administrators
Messages: 367
Status: Offline
| Dobar dan,Da li vam je poznato da se negde u Bibliji hebrejska rec ''lehem''
upotrebljava u smislu beskvasnog hleba? Vidi 1 Moj. 27:17; i 2 Moj.
25:30. Kod prvom stiha ima znacenje kvasnog sto je nesumnjivo, ali kod
drugog po nekima ima znacenje ''beskvasnog'', a po nekima ''kvasnog''.
Sta vi mislite o tome? U Evandjelju po Luki 24:30 kaze da je Isus
prelomio ''artos'', tj. kvasni hleb sto je u skladu sa praksom nase
crkve pravoslavne. Medjutim, to je bilo 3 dana od Njegovog pogubljenja
kada su Jevreji svetkovali Praznik beskvasnih hlebova koji traje sedam
dana kao sto je poznato, te nije moguce da je taj hleb bio kvasni nego
beskvasni. Kako nasa pravoslavna crkva tumaci tu prividnu kontradikciju?
Hvala.Pozdrav
|
| |
| |
| bibleboy | Date: Sunday, 2013-08-18, 7:16 AM | Message # 51 |
|
Major general
Group: Administrators
Messages: 367
Status: Offline
| - Бог вам добро дао ,
АЗИМА(гр.αζυμος, лат. азима, бесквасни (хлеб), преснац). Употребу бесквасног хлеба у обреду Евхаристије цариградски патријарх Михаило Керуларије (1000-1058) наводи као једну од "латинских јереси". У полемици између Запада и Истока (ХI-ХIV), Латини који употребљаваху бесквасни хлеб названи су "азимити". Источна Црква противи се употреби азиме за евхаристијски хлеб, аргументујући свој став овако: то је остатак јудејске пасхе (Изл. 12,15-18; Пон. Зак. 16,4,8; Мт. 26,17); приликом установљења Евхаристије (Мк. 14,22; 2. Кор. 11,23) Христос је узео "хлеб", то јест квасни хлеб; апостоли и прва Црква нису узимали азиму (Дела 2,42); азима прасликује смрт а не живот, док квасац представља душу у телу, односно непропадљиви елемент (Јн. 6,31,35,48, 51); употреба азиме изврће смисао Тајне Вечере, јер би она била проста пасхална вечера а не установа Евхаристије, Тајне Новога Завета; употреба азиме указује на посебну евхаристијску западну теологију. У полемици са Јерменском црквом, која такође употребљава бесквасни хлеб, византијски теолози (нарочито Никита Ститат 1005-1092), доводе у везу употребу азиме и аполинаријевску христологију Јермена. Азима подразумева аполинаријевство, јерес која оспорава да је Исус Христос, као човек, имао душу. Једна одлука Флорентинског Сабора (1439) елиминише проблем азиме с листе контроверзи између Запада и Истока, допуштајући да се и квасни и бесквасни хлеб могу узимати у евхаристијском чину. У православној литургијској пракси евхаристијски хлеб треба да буде квасан, као символ људске природе Исуса Христа, одуховљене и нераспадиве. Обични квасни хлеб прасликује људску природу и показује Христову сасуштаственост са нашим човештвом. Са поштовањем грешни монах Иринеј
|
| |
| |
| bibleboy | Date: Sunday, 2013-08-18, 7:21 AM | Message # 52 |
|
Major general
Group: Administrators
Messages: 367
Status: Offline
| Dragi Irineju, imam jos neka pitanja u vezi Vecere Gospodnje.
Ako sam pravilno razumeo ono sto pise u Bibliji, Isus je priredio
Pashalnu svecanost 14. Nisana tj. dan ranije u cetvrtak, nego sto se
proslavljala zvanicna Jevrejska Pasha koja je te godine bila 15. Nisana u
Subotu. Znaci Pashalno jagnje je pripremnjelo 13. Nisana predvece, a
14. Nisana su imali Veceru u danu u kome je Isus bio poguljen. Posto je
to bila Pasha za predpostaviti je da su na stolu bili: ispeceno jagnje,
beskvasni hleb, i gorko zelje, pa se postavlja pitanje odkuda vino, jer
se vino u Mojsijevim knjigama u opste ne spominje u vezi Pashe. Kada je
uvedeno i zasto i ko je uveo da se pije vino za vreme tog obreda, jer
zakon to ne nalaze? U vezi sa tim prisecam se stiha iz Biblije da je
Hristos odbio da konzumira vino sa sircetom kada su mu ponudili na
krstu. Sem toga, kakvo je to bilo vino na toj Poslednjoj veceri, jer se u
opisu upotrebljava izraz ''casa'' i ''rod vinogradski''? Da li je to
bilo pravo vino ili grozdjani sok? Pozdrav
Svako dobro od Gospoda
Milos
|
| |
| |
