Hiljade ljudi u Srbiji u poslednjih petnaest godina pati od depresije i stresa. Većina je opterećena strahom da im je ugrožena bezbednost i da su izgubili kontrolu nad sopstvenim životom. Potrošnja medikamenata za smirenje, pogotovo „bensedina“, toliko je porasla da je država morala da interveniše i zabrani kupovinu tog leka bez recepta. Ipak, lekari opšte prakse, koji su i prva stepenica na putu do psihijatra, žale se da i dalje svaki treći pacijent uzima neki od lekova za smirenje.
- Lekari u Srbiji najviše prepisuju sedative, i to „bensedin“, „bromazepam“, „loran“ i „ksalol“. Odmah iza njih su lekovi za sniženje krvnog pritiska, protiv bolova, antibiotici i lekovi za dijabet. Država godišnje izdvoji tri milijarde dinara za nabavku lekova za sniženje pritiska, a po milijardu i po za lekove protiv bolova i antibiotike - kaže za „Blic“ pomoćnik ministra zdravlja dr Vasilije Antić.
Psihijatri upozoravaju da će stanje takozvane bensedinske nacije kod nas trajati godinama. Stručnjaci za ljudske duše kažu da je dugogodišnja politička i socijalna kriza u kojoj smo živeli bez sumnje ostavila dubok trag na psihičko stanje nacije, a neki procenjuju da je u pitanju trajan beleg. U poslednjoj deceniji najgore su prošli ljudi tankih živaca, ali ni oni sa gvozdenim nervima nisu mogli da ostanu hladni pred svim što nam se dešavalo. Profesor dr Tijana Mandić kaže da pomoći ima i da je prvi uslov ozdravljenja da počnemo da živimo u stabilnijem sistemu. Ona smatra da je pravo pitanje zašto su toliki ljudi postali zavisnici i napominje da nikako ne smemo da ih krivimo.
- Sistem nam nameće traume i stres. Naravno, to ne opravdava individue u potpunosti, ali prvo treba istražiti sistemsku odgovornost. Mnogo ljudi je zavisno od sedativa, ali nećemo im pomoći tako što ćemo ih okrivljavati na nekakvom površnom nivou. Stabilan sistem u kom se živi omogućava i pojedincima normalan život. Onda ćemo imati pravo da tražimo individualnu stabilnost - smatra dr Mandić.
Mada lekari tvrde da izbegavaju da propisuju lekove za smirenje, pacijenti su dobro snabdeveni ovim medikamentima. To potvrđuje i podatak da se tokom jedne godine kod nas proda gotovo pet miliona kutija „bensedina“.
- Veoma sam kritična i obazriva kada propisujem sedative, posebno kada su u pitanju pacijenti koji ih više godina koriste. Uvek im preporučujem da moraju više da se bore i da crpe snagu iz sebe, jer ništa ne dobijaju ako su opušteni, a problem i dalje postoji. Ljudima je potrebno više vere u sebe, više snage, a manje oslanjaju na lekove. Kardiolozi mnogo prepisuju sedative, ali je to neophodno da bi se smanjila napetost organizma - objašnjava dr Zorica Minović, specijalista neuropsihijatrije u Domu zdravlja „Stari grad“ i dodaje da su uprkos svemu sedativi i dalje definitivno prvi na listi po broju izdatih kutija leka.
Kada je reč o strukturi pacijenata koji uzimaju sedative, naša sagovornica ističe da je najviše uznemirenih ljudi koji su pred otkazom na radnom mestu ili im se otkaz samo nagoveštava. Oni dolaze kod nje da se izjadaju. Druga kategorija su građani sa biroa za zapošljavanje ili oni koji su već dobili otkaz. Uglavnom je reč o srednjoj generaciji, prosečne starosti 35 godina, koji ne mogu lako da se uklope u nova kretanja.
- Baš danas mi je bilo nekoliko ljudi kojima sam morala da otvorim bolovanje, da im obezbedim nekoliko dana da se smire i odmore od egzistencijalnih problema. Čini mi se da su se izbegla lica snašla i prebrodila većinu problema u novoj sredini, jer ih veoma malo dolazi po pomoć neuropsihijatra. Poslednjih 15 godina ratova, sankcija, krize i bombardovanja znatno su nam poremetili sistem vrednosti i životne kriterijume. Trebaće nam mnogo godina da se „skinemo“ sa sedativa i nađemo motivaciju za normalan život - smatra dr Minović.
Među razlozima zašto je „bensedin“ prvi na listi izdatih lekova jeste i taj što ga, uz redovnu terapiju, uzimaju i srčani bolesnici. U Srbiji je broj takvih pacijenata takođe veliki. Podaci pokazuju da su više od dve trećine umrlih kod nas žrtve bolesti srca i krvnih sudova. Zato nije čudno što su uz medikamente za smirenje i lekovi za sniženje krvnog pritiska među prvih pet koji se najviše prepisuju.
Ivan Mišković
