Protiv kafe: Georgije Nazarov, naturolog.
Za kafu: Dr Vesna Babić, internista-kardiolog, Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu Kliničkog centra Srbije.
Iz magazina "Zdrav život".
Za vas odabrala Radmila Grujičić
PROTIV
Pored hrane koju često koristimo na pogrešan način, postoje i pića koja takođe imaju štetan uticaj na organizam, naročito kada on postane zavisan od njih, a uzimamo ih duže vreme i u većim količinama.
Dve šolje kafe sadrže istu količinu stimulansa kofeina koliko i jedna tableta. Upotrebom kafe sprečava se usvajanje vitamina i minerala u organizmu, znatno otežava proces varenja hrane, ali i inicira razvoj oboljenja vezanih za nedostatak vitamina i minerala. Kafa negativno utiče na nervni sistem, zato što je kofein snažna psihoaktivna supstanca koja stvara blagu zavisnost, a može uticati i na pojavu nesanice, izazvati gorušicu, dijareju, kod nekih žena i pojavu tumora dojke.
Naše često, omiljeno piće – kafa povećava opasnost od pojave raka bešike, bubrega, pankreasa... I to i onda kad uzimanje kafe ne prati pušenje cigareta. U kombinaciji s cigaretama, rizik od raka raste.
Istina je da jedna do dve šolje kafe dnevno mogu imati čak i pozitivno dejstvo, recimo tako što kafa podstiče mentalne aktivnosti.
Među ljubiteljima kafe ima manje astme i bronhospazma, a kod nekih osoba kafa podstiče redovno praženjenje creva.
Ako se i pored svega odlučite na konzumiranje kafe, nju treba piti na prazan stomak, bar jedan sat pre jela, kako ne bi sprečila usvajanje vitamina i minerala iz hrane, ali je takođe ne treba piti ni posle 5-6 sati popodne, da ne bi došlo do prevelikog nadražaja nervnog sistema.
Imajući u vidu sve što je rečeno, uobičajenu crnu kafu bi trebalo zameniti kafom od žitarica i soje, a kafu bez kofeina treba izbegavati, jer se u mnogim slučajevima pokazala štetnijom od kafe s kofeinom.
ZA
Iako se u medicinskoj literaturi navodi da je kafa mogući uzročnik glavobolje i nesanice, palpitacije (osećaj lupanja i preskakanja srca) i ubrzanog rada srca, otkriveno je da ona ima i neke pozitivne efekte.
Često se, pogrešno, poistovećuju dejstvo kafe i kofeina. Tačno je, međutim, da je najviše ispitivana i studirana supstanca izolovana iz zrna kafe – kofein (trimetilksantin). On se nalazi u preko 60 različitih vrsta biljaka: u lišću, semenu ili plodovima voća. Osim u kafi, ima ga i u čaju, koli guarani, gaziranim pićima, farmakološkim preparatima - analgeticima kao adjuvans (dodatak koji pomaže dejstvo) ili u lekovima za prehladu i grip.
I kofein, kao i dimetilksantini – teofilin i teobromin, ima bronhodilatatorno (širi bronhije) dejstvo, koje ima primenu u neonatologiji pri lečenju neonatalne apneje (nemogućnosti normalnog disanja kod novorođenčadi).
Kofein se lako apsorbuje i njegov poluživot iznosi od 2 do 10 h, prosečno 4 h. Ne akumulira se u telu, brzo se metaboliše, a brzina metabolisanja je individualna ili izmenjena u određenim stanjima. Usporena je u trudnoći (naročito u poslednjem trimestru), kod korišćenja kontraceptivnih pilula ili pak ubrzana kod pušača.
Od svih dejstava kofeina najispitivaniji je efekat na raspoloženje i budnost.
On spada u blage stimulante centralnog nervnog sistema – mozga ili bubrega, na primer, a može ubrzavati i metabolizam. Kofein ubrzava analizu informacija za 10%. Jedna šoljica kafe sprečava postprandijalni pad koncentracije (fiziološka redistribucija krvotoka u trbušne krvne sudove i relativni manjak dotoka u centralni nervni sistem). Kofein otklanja osećaj fizičke slabosti, koja se viđa kod prehlade ili gripa, i podiže nivo psihofizičke spremnosti i efikasnosti, smanjujući depresiju i anksioznost. Uticaj kofeina na san je opštezapažen i korišćen, ali je definisan individualnim razlikama u brzini razgradnje u organizmu. Može se koristiti i za prevenciju saobraćajnih nesreća (na osnovu Istraživanja o snu – Sleep reasearch, Univerziteta Lohborou (Loughborough) iz V. Britanije). U metaboličkom smislu, ubrzava razgradnju masti (lipoliza) i povećava potrošnju energije, te se može smatrati korisnim u programima za redukciju telesne težine.
Uticaj kofeina na bronhije u smislu njihovog širenja dokazan je dvema studijama (SAD i Italija), gde je utvrđena povezanost konzumiranja tri šoljice kafe na dan sa značajnim smanjenjem pojave astmatičnih napada. Taj odnos je dozno zavisan: što više kafe – ređi astmatični napadi.
Diuretski efekat kofeina može se smatrati zanemarljivim ili slabim pod uslovima normalne konzumacije kafe i kod ljudi bez urinarnih tegoba. On blago širi mišiće pluća i krvnih sudova, ali na tonus mišića mokraćne bešike deluje tako da ga povećava i kod određene grupe ljudi može proizvesti nekontrolisano mokrenje ili povećati nagon, što u neku ruku može da simulira diuretski efekat koji uistinu ne postoji.
U smislu koronarne bolesti srca, kafa, odnosno kofein nije dokazani faktor rizika, ali se povezuje s načinom života koji je rizičan za ovu vrstu oboljenja – sedenterni način života (nekretanje), pušenje, način ishrane itd. Nije dokazan ni uticaj na pojavu srčanih aritmija, kao ni na povećanje arterijskog pritiska kod normotenzivnih ili hipotenzivnih ljudi (ljudi koji imaju normalan ili nizak pritisak). Čak i konzumiranje izuzetno velikih količina kafe ne dovodi do dužeg efekta povišavanja pritiska – normalizacija nastupa za 2-3 dana, kao što ni apstinencija od kafe ne prouzrokuje značajnije oscilacije u arterijskom pritisku kod normalnih, zdravih ljudi.
Kofein podjednako povećava i LDL i HDL (loš i dobar holesterol), ali ne menja njihov međusobni odnos, što je, u smislu rizika za koronarnu bolest ili ubrzanu aterogenezu, od prevashodnog značaja, te se ne može smatrati štetnim. Efekat na lipide u krvi zavisi i od vrste kafe i od načina pripremanja: najnepovoljniji efekat ima "turska" kafa (najbogatija kofeinom u odnosu na druge vrste; načinom na koji se priprema oslobađa se najviše kofeina). Ostali efekti kafe (prisustvo antioksidanasa, flavonoida... u zrnima kafe), van dejstva kofeina, još su u fazi ispitivanja.