Saturday
2025-01-11
4:40 PM		Welcome Guest
RSS
  
My site
Main Registration Login
Nastavak »
Site menu

Our poll
Rate my site
Results | Polls archive
Total of answers: 59

Statistics
Total online: 5
Guests: 5
Users: 0

Login form

Jarac za Azazela. Pažnja je onda bila us me -

rena na preostalog jarca koji je stajao na poslepodnevnom

suncu, nervozno tresući svojim uši -

ma i gledajući u mnoštvo. Prvosveštenik je stavio

svoje ruke na njegovu glavu i ispovedio grehe

naroda nad njim. Ovaj jarac je zatim, od strane

sveštenika, izveden kroz istočna (glavna) vrata

više od 15 kilometara u pustinju, i nikada više nije

viđen.

U danima Drugog Hrama, ovaj jarac je oči -

gled nobio bio ubijen, jer on (noseći grehe Izra -

ilja) nije mogao da dođe u naseljeno mesto. Da

bi se sprečila eventualna tragedija, ovaj jarac je

bio odvođen do litice stene i bacan u ambis od

strane sveštenika.

Dok je jarac za Azazela bio odvođen u pusti -

nju, a narod očekivao vest da je to učinjeno, pos -

le podnevna služba se nastavljala. Prvosveštenik

je završavao sa žrtvovanjem teleta i jarca na ol -

taru, i njihovi preostali delovi bili su izneti van

gra da gde su spaljeni.

Tada se prvosveštenik obratio narodu. On je

či tao tekstove o Danu očišćenja iz 3. Knjige Mojsi -

jeve i citirao tekstove iz 4. Knjige Mojsijeve na -

pamet, da bi se potvrdilo da su sve zapovesti

adekvatno ispunjene.

Konačno, ostale žrtve za Dan očišćenja bile su

prinete.

I dok je toplo poslepodnevno sunce blistalo

na zapadu, prvosveštenik je ulazio u Svetinju nad

Svetinjama (g) poslednji put, da bi uklonio ka -

dionicu i posudu sa tamjanom. Onda se on okupao

po peti put u toku dana i preobukao u svoje

zlatno odelo. Kako se hladna jesenja noć brzo približavala,

on je obavio regularnu večernju službu

u Hramu i tako priveo kraju Dan očišćenja.

Buduće ispunjenje

Kao i ostali jesenji praznici, Dan očišćenja

pro ročki ukazuje na buduću aktivnost Mesije ve -

zano za Izrael. Ti događaji će se desiti na kraju

istorije kada Mesija bude došao da uspostavi svoj

presto.

Pokajanje Izraela. Jevrejski prorok Danilo

je zapisao mnoštvo proročkih događaja o Izraelu

u svom izveštaju o "sedamdeset sedmica”. Ove

proročke "sedmice”, u istorijskoj perspektivi (a

postoji i buduća perspektiva), predstavljaju periode

od sedam godina, umesto sedam dana. Mno -

gi biblijski tekstovi to potvrđuju. Na drugim mestima,

poslednja polovina sedamdesete sedmice je

opisana kao 3,5 godine (Danilo 7,25; 12,7; Otkri -

ve nje 12,14), ili 42 meseca (Otkrivenje 11,2; 13,

5), ili 1260 dana (Otkrivenje 11,3; 12,6). Period

od sedam godina veoma je blizak Izraelu zbog

Šabatne Godine.

Zajedno, ovih sedamdeset "sedmica” daju

490 godina (70 x 7 godina).

Danilo je predvideo da će biti period od 69

sedmica (483 godina) od kad "izađe reč da se

Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode

(Mesije)” (Danilo 9,25). On je prorekao da će

Mesija biti ubijen ("pogubljen”, Danilo 9,26) posle

69. sedmice. Tih 69 sedmica u Danilovom proročanstvu

su sada prošlost. One su započele kada

je persijski car Artakserks izdao zapovest da se

Jerusalim ponovo sazida (Jezdra 7,6-7; 9,9; Ne -

mija 2,5) u 4. veku pre naše ere (pre Hrista), i

završile se pre nego što je Mesija razapet od

strane Rimljana 31. godine naše ere.

Danilo je dalje prorekao da će posle razapi -

nja nja Mesije postojati neodređeni vremenski pe -

riod nakon što istekne sedamdeseta sedmica

(pos lednji period od sedam godina). Tokom tog

perioda vremena, neznabošci će razoriti Jerusalim

i Hram (Danilo 9,26). To se ispunilo kada je Tit sa

rimskom vojskom razorio Drugi Hram 70. godine

naše ere. Osija je prorekao da će se tokom tog

perioda Mesija vratiti na Nebo i čekati do dana

pokajanja Izrailja: "Otići ću i vratiću se na svoje

mesto dokle ne priznaju svoju krivicu i potraže

lice moje. Kad budu u nevolji, tražiće me” (Osija

5,15).

U budućoj perspektivi, Danilovih sedamdeset

sedmica je pred nama. Biblija uči da će ona za -

početi kada se uspostavi vladar ovog zlog sveta

na kraju istorije. U jevrejskoj teologiji on je poznat

kao Armilus. U hrišćanskoj teologiji on je poznat

kao Antihrist. U sredini sedamdesete sedmi -

ce, on će oskvrnuti Hram svojim prisustvom i uki -

nuće žrtveni sistem (Danilo 9,27; Matej 24,15; 2.

Solunjanima 2,4). On će progoniti Jevreje, teraju -

ći ih da pobegnu u pustinju: "I biće žalosno vre -

me, kakvoga nije bilo otkako je naroda do ta da”

(Danilo 12,1; Jeremija 30,7; Otkrivenje 12,6).

Ali Gospod će ustati u svom gnevu da izvrši

sud nad zlima. Mesija će se suprostaviti svojim

neprijateljima i na kraju sedamdesete sedmice

slomiti jaram ugnjetavanja neznabožaca sa vrata

Izraela (Psalam 2,9; Isaija 9,4). Tada će biti us -

postavljen presto Mesije, "i Gospod će biti Car

nad svom zemljom” (Zaharija 14,9; Psalam 2,8).

Kada Mesija dođe da uspostavi svoj presto,

Izrailj će gledati i Njega (Isusa) kojega probo do -

še, i pokajaće se (Zaharija 12,10). Gresi naroda

biće izbrisali, i Gospod će zauvek zaboraviti njihove

grehe (Isaija 43,25; Jeremija 31,34). Isaija

je prorekao da će se narod duhovno roditi u jedan

dan (Isaija 66,8; Rimljanima 11,26). To će biti

pro ročko ispunjenje izrailjskog Dana očišćenja

kada narod stane u pokajanju licem k licu pred

svo jim Mesijom na kraju sedamdesete sedmice

(Danilo 9,24). (U ovoj knjizi termin "Izrael” se

obično odnosi na državu, a termin "Izrailj” na

narod države Izrael.)

Kovčeg zaveta. Kovčeg Zaveta je blisko po -

vezan sa Danom očišćenja pošto je prvosveštenik

ulazio u Svetinju nad Svetinjama jedino na Dan

očišćenja na bi poprskao krv nad njim. Kovčeg

Zaveta je bio viđen samo u izrailjskom danu po -

kajanja.

Kada je Solomonov Hram bio razoren od stra -

ne Vavilonjana, godine 597. pre naše ere, Kovčeg

zaveta je nestao. On više nikada nije spomenut

ponovo u Starom zavetu i nikada nije vraćen u

Dru gi Hram. Neki smatraju da je Kovčeg bio sa -

kriven da bi se sačuvao od Vavilonjana, i to navodi

na mnoge priče u pogledu njegove navodne

lokacije. Neki veruju da je odnešen u Etiopiju,

neki veruju da je sakriven u pećini u Jordanu,

drugi veruju da je sakriven na svetom mestu

ispod brda gde je bio Hram i da čeka izgradnju

Trećeg Hrama. U konačnim analizama, ni Biblija

ni istorija ne beleže šta se desilo sa Kovčegom.

Međutim, Biblija uči da su zemaljski Hram i

predmeti u njemu bili samo slika nebeskog Hrama

(Jevrejima 9,23-24). Pravi Kovčeg zaveta postoji

danas na Nebu. Veoma je značajno da će na kra -

ju sedamdesete sedmice nebeski Hram biti otvo -

ren i Kovčeg zaveta će moći da se vidi (Otkrivenje

11,19). To će biti budući izrailjski Dan očišćenja,

jer će narod pre toga jednodušno reći: "Hodite da

se vratimo ka Gospodu” (Osija 6,1).

Primena

Zahtev za krvlju. Krvna žrtva je bila potrebna,

prema Bibliji, i veoma je povezana sa problemom

greha. Otkupljujuća smrt nevinog bila je ne -

ophodna zato što je očišćenje (pokrivanje) greha

moglo biti učinjeno jedino preko krvi (3. Mojsijeva

17,11). Novi zavet takođe kaže: "Bez proljevanja

krvi nema oproštenja” od greha (Jevrejima 9,22).

Taj koncept je nastavio da se iznosi od strane

rabina jedan vek nakon Isusa. U Talmudu, jevrej -

skom komentaru verovanja i običaja, stoji: "Nema

očišćenja osim preko krvi” (Joma 5a). Rešenje za

problem greha je uvek povezan sa otkupljujućim

prolivanjem krvi.

Biblija uči da je Bog - Bog apsolutne pravde.

On će uvek učiniti ono što Njegova čista pravda

zahteva. Njegova pravda operiše sa dvojnim principom,

da će On osuditi neposlušnost (greh) i na -

graditi poslušnost (pravednost). On ne može, i

ne će, da pređe preko greha. Prorok kaže: "Čiste

su oči Tvoje da ne možeš gledati zla, i bezakonja

ne možeš gledati” (Avakum 1,13). Kazna za krše -

nje Božjeg zakona je smrt (prolivanje krvi). Nje -

gova pravda to zahteva, ali u svojoj milosti On je

dao mogućnost zamene. To jest, za pojedinca koji

se iskreno kaje, onaj koji je nevin može poslužiti

kao zamena. Pošto "nema nikoga dobro da tvori,

nema nijednoga” (Psalam 14,3), Bog je zapovedio

da se žrtvuju jaganjci, junci i jarci kao slika

za veta.

Stari i Novi zavet. Prorok Jeremija je pro -

rekao Novi zavet koji će Bog uspostaviti sa svojim

narodom: "Evo idu dani, govori Gospod, kad ću

učiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim

nov zavet... metnuću zavet svoj u njih, i na srcu

njihovom napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi

biti narod... jer ću im oprostiti bezakonja njihova

i greha njihovih neću više pominjati” (Jeremija

31,31-34).

Sigurnost. U trenutku kada neko prihvati

Me sijinu žrtvu na krstu, pitanje greha je rešeno

zauvek. To omogućava veliku mogućnost svakom

čoveku danas da zna da Njegova žrtva nije bila

samo savršena i prihvaćena od Boga, već je ta -

kođe bila i dovoljna, jednom za sve. Ne može biti

veće sigurnosti od ove.

Mi ne treba da se pitamo svake godine da li

su naša imena zapisana u Knjizi života. Biblija nas

uverava da mi možemo znati da imamo život - ne

samo u toku naredne godine, već za večnost (1.

Jovanova 5,13).

Zaključak

Godinu za godinom, zvuk ovnujskog roga po -

ziva Izrailj na pokajanje, iako danas nema očiš -

ćenja. Ne postoje krvne žrtve, nema hrama, ne -

ma sveštenstva, i nema ispunjavanja levitskih re -

gulativa.

U grudima mnogih ljudi postoji želja za pra -

vim pokajanjem pred Bogom. Ali ono se nikada

ne će postići kroz ljudsku tradiciju. Ono može doći

jedino kroz prihvatanje velike žrtve Isusa Hrista,

Jagnjeta Božjeg.

Tekst Starog zaveta nam kaže da je Bog obez -

bedio da Mesija bude Njegov "prinos za greh”

(Isaija 53,10). On je danas jedina žrtva za greh.

Ako se Njegova žrtva odbaci, ostaje samo jedna

jedina tragična alternativa: ljudi moraju podneti

kaznu za svoje vlastite grehe. Ta kazna je smrt i

večno odvajanje od Boga (Isaija 59,2; Rimljanima

6,23). Ali onima koji ga prihvate, On kaže: "I gre -

ha njihovih više neću pominjati” (Jeremija 31,34).

PRAZNIK SENICA

Sedmi i poslednji praznik dat Izrailju poznat je

kao Sukot ili "Praznik Senica”. To je najradosniji

od svih biblijskih praznika. To je takođe najistak -

nutiji praznik, koji se češće spominje u Bibliji ne -

go bilo koji drugi praznik. Ovaj praznik je takođe

služio kao istorijska pozadina važnog učenja Me -

sije, koje je zapisano u Jevanđelju po Jovanu, od

7. do 9. poglavlja.

Biblijski stav

Značenje Praznika Senica. Praznik Senica

je poznat pod najmanje dva imena u Bibliji. Naj -

češće je označen kao Sukot ili "Senice”. Reč "se -

nica” označava kolibu ili šator. Ovaj praznik je do -

bio to ime na osnovu biblijskog zahteva da svi Iz -

railjci žive pod šatorima ili u privremenim skloništima

tokom ovog praznika. To je bilo godišnje

podsećanje na Božju brigu tokom 40-godišnjeg

boravka u pustinji kada je Izrailj živeo u sličnim

skloništima. Ovaj poslednji praznik u godini ta -

kođe je poznat u Bibliji kao "Praznik žetve” (2.

Mojsijeva 23,16; 34,22), jer je proslavljan nakon

što su svi usevi bili požnjeveni i prikupljeni.

Ovaj praznik je proslavljan sa velikom ra -

došću. Radost je bila dvostruka - zbog uspomene

na Božju dobrotu iz prošlosti i brigu tokom njihovog

boravka u pustinji, i zbog sadašnje Božje

dobrote i brige u vezi sa završetkom žetve.

Vreme Praznika Senica. Praznik Senica pa -

da u jesen. Prema biblijskom kalendaru on se od -

vija 15. Tišrija, sedmog meseca (obično krajem

septembra do sredine oktobra), samo pet dana

nakon svečanog Dana očišćenja.

Praznik Senica traje sedam dana. Prvi dan i

dan nakon Praznika Senica (osmi dan, poznat kao

Šemini aceret ) bili su sveti sabori ili Šabati (3.

Mojsijeva 23,36.39). Kao takvi, nijedan posao nije

bio dozvoljen tim danima.

Zapis o Prazniku Senica. Tri teksta u Bibliji

opisuju biblijski pogled na Praznik Senica. Narod

je živeo pod šatorima i radovao se pred Gospo -

dom sa granama u rukama (3. Mojsijeva 23,33-

43). Tada je bilo više dnevnih, žrtvenih prinosa

(4. Mojsijeva 29,12-39). Šabatne godine, Zakon

je bio javno čitan tokom Praznika Senica (5. Moj -

sijeva 31,10-13).

Važnost Praznika Senica. Zato što je ra -

dost bila povezana sa Praznikom Senica, on je

postao najpoznatiji izrailjski praznik. On je jednostavno

označen kao "praznik” od strane starih

rabina.

Važnost Praznika Senica se takođe vidi u njegovom

uključenju kao jednog od tri hodočasna

praznika. Tri puta tokom godine, svi jevrejski

muš karci trebali su da se pojave pred Gospodom

u Hramu (Praznik Beskvasnih hlebova, Praznik

Sed mica i Praznik Senica - 2. Mojsijeva 23,17;

34,22-23; 5. Mojsijeva 16,16). Oni su bili poznati

kao hodočasni praznici jer su zahtevali dolaženje

u Jerusalim. Tokom Praznika Senica, narod je trebao

da donese svoje desetke i prinose u Hram,

"da niko ne dođe prazan pred Gospodom” (5.

Moj sijeva 16,16).

Dalji značaj je viđen u velikom broju potrebnih

žrtava tokom sedmice praznika. Svakog dana

jedan jarac, 14 jaganjaca, dva ovna i više junaca

(13 prvog dana, a svakog narednog dana po je -

dan manje) bilo je prinošeno u Hramu. Svaka od

žrtvi bila je prinošena sa svojim odgovarajućih

jes tivim prinosima (brašno i ulje) i prinosima za

pi će (grožđani sok). Sva 24 reda sveštenika učes -

tvovala su u žrtvenoj službi tokom sedmice.

U danima Hrama, Praznik Senica je bio posmatran

sa velikim strahopoštovanjem, jer je na

Praz nik Senica Solomon odlučio da izgradi novi

Hram za Gospoda. Prilikom tog davnog proslav -

lja nja Praznika Senica (2. Dnevnika 5,3), slava

Gos podnja se spustila sa neba i upalila vatru na

oltaru (e) i ispunila Svetinju nad Svetinjama (g)

(1. Carevima 8, 2. Dnevnika 7,1-10).

Molitva na Praznik Senica. Praznik Senica

se odvijao tokom promene sezone u Izrailju i oz -

načava početak zimske kišne sezone. Neki se mo -

gu iznenaditi kad čuju da Jerusalim prima toliko

puno padavina svake godine. Padavine u Jerusa -

limu su u periodu od novembra do marta. Ove

osvežavajuće kiše daju neophodnu vlažnost za

ob rađivanje tla i sejanje novih useva. Ako su iz

od ređenih razloga vremenske prilike takve da ne -

ma padavina nekoliko sedmica, može doći do

kob ne oskudice u vodi koja bi se odrazila na use -

ve u sledećoj godini. Pošto je Praznik Senica pros -

lavljan u tom važnom trenutku kada su padavine

kiše trebale da dostignu vrhunac, ova dva do -

gađaja su bila nerazdvojivo povezana. Čak i da -

nas, molitve za kišu ostale su važan deo obeležavanja

Praznika Senica.

Služba na Praznik Senica. U danima Hra -

ma, na Praznik Senica jevrejski hodočasnici su se

sakupljali u Jerusalimu. Oni su dolazili iz svakog

sela u državi i iz mnogih stranih država, veoma

često u velikim karavanima zbog zaštite. To je bilo

ugodno putovanje uz mnoštvo pesama duž puta.

Prilikom dolaska u Jerusalim, hodočasnici su

usmerili svoje snage na izgradnju kolibe za praz -

nik. Poslepodne 14. Tišrija, hiljade i hiljade lisna -

tih koliba formiralo je ulice i zauzimalo okolna po -

lja i brežuljke. Sve su bile precizno locirane unu -

tar dnevnog putovanja na Šabat (oko 700 me -

tara) do Hrama.

Prilikom zalaska sunca, zvuk trube šofar (ov -

nujskog roga) iz Hrama objavio je početak praznika.

Osećanje povećanog uzbuđenja spuštalo se

nad gradom kako je padao mrak. Mnoštvo svetlucavih

logorskih vatri sijalo je na celom okolnom

području kao mnoštvo malih dragulja na izve ze -

nom platnu. Kako se noć spuštala, mogli su se ču -

ti tihi razgovori i šaputanje koji su bili nošeni noć -

nim povetarcem.

Ceremonija prolivanja vode. Tokom Praz -

ni ka Senica, služba u Hramu je ukazivala na in -

ten zivne padavine kiše. Svakog jutra tokom Praz -

nika Senica, prolivanje vode (žrtveno izlivanje

teč nosti) činjeno je pred Gospodom kao vizuelna

molitva za kišu.

Ubrzo nakon svanuća svakog jutra, dok su

mnoge žrtve bile pripremljene, prvosveštenik se

zajedno sa radosnom povorkom muzičara i ljudi

spuštao do Banje Siloamske. Prvosveštenik je no -

sio zlatan bokal koji je bio u stanju da primi oko

jedan litar vode. On je polagano spuštao bokal u

vodu i vraćao ga nazad na Svetu Goru gde je bio

Hram.

U isto vreme, druga povorka je išla dole do

obližnje lokacije, južno od Jerusalima, koja se

216

zvala "Moca”, gde su vrbe kraj potoka rasle u

velikom izobilju. Ovde su oni uzimali duge, tanke

štapove i odnosili ih u Hram. U Hramu, štapovi su

bili smešteni na stranama oltara tako da su njihovi

vrhovi formirali pokrivač od nagnutih grana

iznad oltara.

U međuvremenu, prvosveštenik sa vodom iz

Banje Siloamske je ušao na južna vrata Hrama.

Ona su bila poznata kao Vodena Vrata (h) zbog

ove ceremonije. Kada je ušao, tri zvuka srebrnih

truba čulo se u Hramu, a sveštenik je pri svakom

zvuku ponavljao reči proroka Isaije: "S radošću

ćete crpsti vodu iz izvora ovoga spasenja” (Isaija

12,3).

Prvosveštenik je polako išao ka velikom ka -

menom oltaru (e) u unutrašnjem delu Hrama i

pe njao se desnom stranom strme ravni. Na vrhu,

on se okrenuo na levo, gde su bila dva srebrna

basena koja su oticala do osnove oltara. Jedan je

služio za regularne prinose od pića (prolivanje

grožđanog soka), a drugi za prolivanje vode

tokom ovog praznika.

Kada je prvosveštenik podigao zlatni bokal da

izlije vodeni prinos, narod je uzviknuo: "Podigni

ruku!” Kao odgovor, prvosveštenik je podigao

svo ju ruku još više i izlio vodu, omogućavajući

narodu da to vidi.

Kada je prvosveštenik izlio vodu pred Gos po -

dom, prinos od pića je istovremeno bio izlivan u

drugi basen. Tri piska srebrnih truba je odmah

pra tilo izlivanje, i označilo početak muzike u Hra -

mu. Narod je slušao hor Levita koji je pevao Halel

(to jest, zahvalnost iz Psalama 113-118).

U odgovarajuće vreme, skup je mahao svojih

palmovim granama u smeru oltara i zajedno pe -

vao: "O Gospode, pomozi! O Gospode, daj da bu -

de u napredak!” (Psalam 118,25). U isto vreme su

sveštenici, sa palmovim granama u rukama, išli

oko oltara.

Psalam 118 je smatram mesijanskim psal -

mom i kao takav je davao mesijanski naglasak

prazniku. To je razlog zašto je Isus dočekan od

stra ne mnoštva uzvikivanjem Osana (jevrejska

reč za "spasi” u Psalmu 118,25) i mahanjem palmovim

granama pri Njegovom trijumfalnom ulas -

ku u Jerusalim (Matej 21,8-9; Luka 19,38; Jovan

12,13). Oni su u Njemu videli Cara Mesiju koji je

došao da oslobodi ("spasi”) Izrailju kao ispunje -

nje 118. psalma. Oni su ga obasipali, u mesijanskoj

slici, palmovim grančicama iz Praznika Se ni -

ca. Ova ista slika se nalazi u Otkrivenju 7,9-10

gde se otkupljeni ljudi, sa palmovim grančicama

u rukama, nalaze pred Božjim prestolom i pred

Jagnjetom.

Svetlosna ceremonija u Hramu. Proslav -

lja nje izlivanja vode (nasuprot ceremoniji ) bilo je

vršeno tokom večeri praznika impresivnom svetlosnom

ceremonijom u Hramu. Ona je poznata

kao Simkat bet hašoava ("Radost kućnog primanja

(vode)”).

Kako se drugo veče Praznika Senica pribli ža -

valo, narod se skupljao u širokom spoljnom delu

Hrama, poznatom kao "Odeljenje za žene” (j).

Tom prilikom, bila je podignuta ograda koja je

odvajala muškarce od žena. U centru odeljenja

sta jale se četiri izdignute menore (svećnjaci),

sva ka sa 4 grane uljanih lampi. Njihovi fitilji su bili

napravljeni od iznošenih lanenih odela sveštenika.

Svaka menora je imala 4 duge merdevine koje

su vodile do lampi, a koje su periodično popunjavane

od strane mladih sveštenika koji su nosili ve -

like bokale sa maslinovim uljem.

Praznik Senica je počinjao sredinom lunarnog

meseca kada je Mesec bio pun, a jesenje nebo

vedro. Obrisi okolnih jevrejskih brda bili su jasno

vidljivi pod mesečevom svetlošću. Nasuprot toj

pozadini, svetlo u hramskoj svečanosti bilo je ve -

ličanstveno. Tokom cele noći, plamen menorinih

ulj nih lampi je ispunjavao Hram i ulice u Jeru sa -

limu predivnom svetlošću.

Dok je proslava bila u toku, grupa Levita se

prikupila u unutrašnjem odeljenju poznatom kao

Odeljenje za Izrailjce (d). Pošto se skupila, grupa

Levita je prošla kroz Nikanor Vrata (i) stojeći na

stepeništu od 15 stepenika, okrenuti prema dole

ka Odeljenju za Izrailjke. Zvuh flauta u Hramu,

tru ba, harfi i drugih instrumenata pojačavao se

kako su Leviti pevali Psalme penjanja (Psalmi

120-134). Sa svakim novim psalmom oni su se

spuštali po jedan stepenik.

Ova proslava je bila ponavljana svake večeri

od drugog do poslednjeg dana kao uvod za uzimanje

vode ujutru. Svetlosna svečanost podse -

ćala je na spuštanje Božje slave u vreme Solo mo -

na i ukazivala da povratak te slave u danima Me -

sije (Jezekilj 43,1-6).

Jovan je zapisao da je to bio dan nakon Praz -

nika Senica (osmi dan), koji je smatran Šabatom,

kada se Isus vratio sa Maslinske Gore da pro po -

veda u Hramu (Jovan 8,2; 7,2.37). Kada su fariseji

došli da ga uhvate, Isus je kazao: "Ja sam videlo

svetu. Ko ide za mnom neće hoditi po tami,

nego će imati videlo života” (Jovan 8,12). Fariseji

nisu razumeli značenje Njegovih reči. Oni su znali

da je to mesijanska tvrdnja i odmah su ga nazvali

lažljivcem. Oni su bili upoznati sa mnogim tekstovima

u Bibliji koji pripisuju svetlo Mesiji. On je

nazvan "Zvezda iz Jakova”, "Svetlost Izrailja”,

"Svet lost narodima (ne-Jevrejima)”, "Sunce prav -

de”, itd.

Nakon tog dana, Mesija je naglasio ovu istinu

kada je izlečio slepog čoveka. Kada je to učinio,

ponovo je kazao: "Dok sam na svetu videlo sam

svetu” (Jovan 9,5). Fariseji su se ponovo okomili

na Isusa. Pitanje Njegovog mesijanstva bilo je

nas tavljeno (Jovan 9,14). Mada nije postojao ni -

217

jedan Mojsijev zakon protiv isceljenja na Šabat,

tradicija fariseja je to označila kao rad i tako ga

zabranila.

Više od same mesijanske tvrdnje, Isusova

tvrdnja da je "svetlost svetu” potiče od svetlosne

proslave u Hramu. Ova proslava je još bila živa u

njihovim umovima. Oni su hteli da je proslavljaju

samo u nizu od 6 noći. Svetlost koju je On po -

nudio (to jest, spasenje - Isaija 49,6) bila je svetlost

ne samo za ljude u Hramu, već za ceo svet.

On sam je bio izvor te svetlosti.

Ceremonija "Hošana raba”. Sedmog i

poslednjeg dana Praznika Senica, služba u Hramu

je dostigla vrhunac. Padavine od kiše su trebale

da dostignu svoj maksimum. Jevrejska tradicija je

smatrala da tog dana Bog odlučuje da li će biti

kiše za useve u sledećoj godini. Vezano sa tim,

tog poslednjeg dana praznika ritual izlivanja vode

u Hramu imao je veliki značaj. Voda je bila najvažnija

misao u svačijem umu.

Tokom ostalih šest dana praznika, srebrne

tru be su tri puta trubile. Ovog dana, trube su trubile

tri puta po sedam puta. Ostalim danima praz -

nika sveštenici su pravili samo jedan krug oko

oltara. Ovog dana, sveštenici su pravili sedam

kru gova. Dok su išli oko oltara, oni su pevali stihove

Osane (Psalam 118,25), a narod je mahao

palmovim grančicama. Iz tog razloga, ovaj dan je

poznat kao Hošana raba, ili "Velika Osana”. Misao

o kiši za nastupajuću godinu i svetlosti Mesije

(Psa lam 118) bila je na prvom mestu.

Bila je to oko 30. godine naše ere. Bio je Ho -

ša na raba, poslednji dan, veliki dan Praznika Se -

nica. Sjajno jutarnje sunce postajalo je sve toplije

kako je mnoštvo ulazilo u odeljenja Hrama za

službu na Hošana raba. Dok je narod pažljivo

pos matrao sveštenike, snažan glas se pročuo

mnoš tvom. Sveštenici su bili preneraženi, a narod

se okrenuo u velikom iznenađenju da vidi ko iza -

ziva prekid službe. Videli su mladog Galilejca u

svojim tridesetim godinama, za koga su mnogi

smatrali da je veliki učitelj, prorok ili čak Mesija.

On je uzviknuo: "Ko je žedan neka dođe k meni i

pije. Koji me veruje kao što Pismo reče, iz njegova

tela poteći će reke žive vode” (Jovan 7,37-38;

4,14). Drugim rečima, On je rekao: Ja sam od go -

vor na vaše molitve. Ja sam Mesija. Ja vas sada

mo gu spasiti da više nikada ne osetite žeđ za

spa senjem.

Zvuk Njegovih reči prošao je njihovim umovima

u trenutku tišine koja je usledila. Ova tišina je

onda bila prekinuta. Religiozne vođe su bile ogor -

čene. Ko je on da prekida službu u Hramu i odakle

mu autoritet da se naziva Mesijom? On očigledno

nije bio neko koga su oni prihvatali, niti se

obazirao na njihove sankcije. Oni su ga smatrali

oz biljnim izazovom svom religioznom autoritetu.

"A neki od njih šćadijahu da ga uhvate, ali niko ne

metnu ruku na Njega” (Jovan 7,44).

Nastala je oštra debata među ljudima. Oni ga

nisu smatrali ni ludim ni nečistim. Autoritativna

tvrdnja Njegovih reči bila je potpuno shvaćena.

Ali debata je nastala po pitanju Njegovog identiteta.

Neki su smatrali da je On "prorok” (Jovan

7,40) koga je Mojsije prorekao da će se pojaviti u

Izrailju (5. Mojsijeva 18,15). To je bio On. Me đu -

tim, u svojoj teologiji, oni su verovali da taj prorok

neće biti ista ličnost kao i Mesija (Jovan 1,19-

21). Neki su smatrali da je Mesija - i zaista, to je

bila istina. Međutim, drugi su o tome raspravljali:

"Ne kaže li Pismo da će Hristos (Mesija) doći od

se mena Davidova, i iz sela Vitlejema odakle beše

David?” (Jovan 7,42).

Oni su ignorisali da je Isus bio, zaista, po to -

mak Davida, i da je Njegovo mesto rođenja bio

Vit lejem. I Jovan je to zapisao: "Tako raspra pos -

tade u narodu Njega radi” (Jovan 7,43).

U jeku ovih iznenadnih događaja, religiozne

vo đe su sazvale hitan tajni skup. To je bio skup

svešteničkih vođa, onih 24 sveštenika koji su

pred vodili 24 grupe sveštenika (1. Dnevnika 24,1-

19). Tu su bili aristokratski sadukeji koji su nadgledali

službu u Hramu. Takođe su bili prisutni i

fariseji. Oni su bili prenosioci usmene, vanbiblij -

ske tradicije u Izrailju. Oni su nadgledali službu u

sinagogi. Ove dve grupe, obično u velikoj suprotnosti

po pitanju teologije i u borbi za religioznu

vlast, bili su jedinstveni u svojoj mržnji prema

Isusu.

Oni su pozvali službenike da im podnesu iz -

veš taj zašto nisu sprečili Isusa. Službenici su bili

Leviti koji su se šetali u prostoru Hrama i prime -

njivali zakon u Hramu. Oni su bili snaga bezbednosti,

čuvari u Hramu, čija je obaveza bila da

spreče Isusa da prekida službu. Nekoliko dana ra -

nije, službenici su naredili da se Isus spreči u svojoj

aktivnosti (Jovan 7,14,30-32), ali sada su propustili

da to učine. Službenici su, takođe, bili pod

utiskom Njegovih reči i odgovorili su u svojoj od -

brani: "Nikada čovek nije tako govorio kao ovaj

Čovek” (Jovan 7,46). Nakon što su bili žestoko

ukoreni, službenici su oterani.

Buduće ispunjenje

Žetva. Biblija često govori o konačnom sudu

kao o žetvi (Osija 6,11; Joil 3,13; Matej 13,39;

Otkrivenje 14,15). To je budući Dan žetve kada

će Bog prikupiti svoj narod za sebe i uništiti zle

kao plevu i strnjiku (Malahija 4,1-2). Tako da nije

iznenađenje da Praznik Senica povezuje buduć -

nost Izrailja sa njegovom prošlošću.

Kada Mesija uspostavi svoje Carstvo, On će

pri kupiti ostatak Izrailja u njegovoj zemlji. Isaija

opisuje taj događaj kao žetvu maslina. Grančice

218

drveća biće utabane sa prutevima i maslinovim

plodovima, prikupljenim kada budu pali na

zemlju: "I u to će vreme Gospod ovijati od obale

reke do potoka Misirskoga, a vi sinovi Izrailjevi,

sabraćete se jedan po jedan. I tada će se zatrubiti

u veliku trubu, i koji se behu izgubili u zemlji

Asirskoj i koji bijahu zagnani u zemlju Misirsku,

doći će i klanjaće se Gospodu na svetoj gori u Je -

ru salimu” (Isaija 27,12-13; Isaija 11,11-12; Je re -

mi ja 23,7-8).

Pravedni među ne-Jevrejima, takođe, biće

pri kupljeni ka Gospodu. Tog dana, ne-Jevreji će

se moliti u Jerusalimu. Zaharija je prorekao: "I ko

god ostane od svih naroda koji dođu na Je -

rusalim, svak će dolaziti od godine do godine da

se pokloni caru, Gospodu nad vojskama, i da

praz nuje Praznik Senica. I ako koji od plemena

zemaljskih ne bi došli u Jerusalim da se poklone

caru, Gospodu nad vojskama, na njih neće biti

dažda” (Zaharija 14,16-17).

Ovaj stih nudi biblijsku osnovu za tradiciju

mo ljenja tokom Praznika Senica.

Senica (koliba). Gospod neće samo prikupiti

svoj narod, već će ih nastaniti u svojim sredinama

to kom dolazećeg mesijanskog carstva: "I

šator će moj biti kod njih, i ja ću im biti Bog i oni

će mi biti narod. I narod će poznati da sam ja

Gospod koji posvećujem Izrailja, kad svetinja

moja bude us red njih doveka” (Jezekilj 37,27-28;

Otkrivenje 21,3).

Znak Božje prisutnosti, Njegova slava, biće

ponovo vidljiva u Sionu (Isaija 60,1.19; Zaharija

2,5). Ona će izgledati kao sjaj vatre nad celom

planinom Sion. Ona će biti kao senica, obezbeđujući

zaštitu i zaklon za narod nakon više vekova

progonstva i vremena muke Jakovljeve: "Gospod

će stvoriti nad svakim stanom na Gori Sinajskoj i

nad zborovima njezinim oblak danju s dimom, i

svetlost plamena noću, jer će nad svom slavom

biti zaklon. I biće koliba (senica), da senom zaklanja

danju od vrućine i da bude utočište i zaklon

od poplave i od dažda” (Isaija 4,5-6).

Primena

Svetlost. Kada je Mesija govorio o sebi kao

svetlosti svetu, On je mislio na spasenje i opro š -

tenje greha koje je On ponudio svakome koji ga

prihvati. To isto je govorio i Gospod preko proroka

Isaije: "Nego te učinih videlom neznabošcima,

da budeš moje spasenje do krajeva zemaljskih”

(Isaija 49,6). On nudi tu svetlost ljudima i danas:

"Ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će

imati videlo života” (Jovan 8,12).

Voda. Postoje tri tipa izvora vode u izrailjskoj

zemlji. Veliki, u steni isklesani rezervoari, poznati

kao cisterne, korišćeni su za prikupljanje kiše

tokom kišnih meseci. Masivne cisterne, sposobne

da drže milione litara vode, i danas postoje kod

tvrđave Masada. Međutim, cisterne su najmanje

cenjeni i vrednovani izvor vode u Izrailju - one la -

ko mogu da se zagade i ne mogu da se obnavljaju

sve do sledeće kišne sezone. Bunari su mnogo

važniji izvor vode. Oni obezbeđuju svežu, tekuću

vo du, ali i oni mogu presahnuti tokom suše. Naj -

važniji izvor vode u Izrailju jesu potoci i reke koji

se snabdevaju iz izvora. Oni su poznati u Bibliji

kao "živa voda” ili, drugim rečima, voda u pokretu.

Gospod je koristio ovu istinu da bi opisao po -

bunu i idolopoklonstvo Izrailja: "Jer dva zla učini

moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, isko -

paše sebi studence, studence isprovaljivane, koji

ne mogu da drže vode” (Jeremija 2,13).

Kada se Isus obratio ljudima u Hramu zadnjeg

dana praznika, On je aludirao na istu stvar. On je

kazao: "Koji me veruje kao što Pismo reče, iz njegova

tela poteći će reke žive vode ” (Jovan 7,38).

To je bila najčistija voda, najvrednija voda, voda

koja nikad ne presušuje.

Stara jevrejska teologija povezivala je ceremoniju

uzimanja vode sa Svetim Duhom. Isusovo

pozivanje na vodu bilo je korišćeno u potpuno

istom smislu:

"A ovo reče za Duha kojega posle primiše oni

koji veruju u ime Njegovo” (Jovan 7,39).

Izlivanje Svetog Duha u vezi sa spasenjem

bila je jedna od najviše spominjanih tema od stra -

ne starozavetnih proroka (Isaija 32,15; 59,21;

Jezekilj 11,19; 36,27; 37,14; 39,29; Joil 2,28-29).

Gospod je rekao preko Isaije: "Jer ću izliti vodu

na žednoga i potoke na suvu zemlju, izliću Duh

svoj na seme tvoje” (Isaija 44,3).

Jevrejski prorok Zaharija prorokovao je o bu -

du ćem slavnom danu kada će Izrailj pogledati na

probodenog Mesiju i pokajati se zbog svog od ba -

civanja Njega. Božji Duh će se izliti na njih i oni

će ući u Novi zavet: "I izliću na dom Davidov i na

sta novnike jerusalimske Duh milosti i molitava, i

pogledaće na mene kojega probodoše, i plakaće

za njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za

prvencem” (Zaharija 12,10).

Isus je kazao: "Ko je žedan neka dođe k meni

i pije” (Jovan 7,37). Postoji samo jedna voda koja

može ugasiti duhovnu žeđ čoveka. To je voda ži -

vo ta koju Gospod nudi.

JUBILARNA GODINA

Kao dodatak svetim danima i svetim sedmicama,

Bog je takođe odredio i svete godine za

Izrailj. Možda najpoznatija od njih je Jubilarna go -

dina. Međutim, biblijski detalji o Jubilarnoj godini

se retko diskutuju. Ima malo adekvatnih tekstova

o ovom predmetu.

Veoma često je konceptu Jubilarne godine

da vana veoma mistična konotacija, naročito kako

se približava novi milenijum. Na primer, Papa je

brzo nazvao 2000. godinu kao "Jubilarnu godinu”

potpunog ekumenskog povezivanja između hriš -

ćanstva, islama i judaizma. On je pozvao na is -

tovremeno proslavljanje u Jerusalimu i Rimu. To

je veoma drugačiji koncept Jubilarne godine od

onoga datog u Bibliji.

Postoji takođe mnoštvo špekulacija od strane

onih koji pokušavaju da odrede datum sledeće

Ju bilarne godine, u određivanju dolaska Mesije. U

svetlu današnjeg interesovanja, postavlja se pi -

tanje: Šta Biblija uči po pitanju Jubilarne godine,

i kada će biti sledeća Jubilarna godina?

Biblijski stav

Šabatna godina. Da bismo razumeli Ju bi lar -

nu godinu, moramo se prvo upoznati sa Šabatnom

godinom. Šabatna godina je poznata pod

ne koliko imena u Bibliji. Svako od tih imena ističe

određeni aspekt njenog proslavljanja. Ona je poznata

kao Sedma godina pošto se proslavljala sva -

ke sedme godine (2. Mojsijeva 23,11; 3. Mojsi je -

va 25,20; 5. Mojsijeva 15,9; Nemija 10,31). Ona

je takođe poznata kao Zemljin Šabat, jer se zem -

lja nije obrađivala te godine (3. Mojsijeva 25,4.6;

26,34.43). Konačno, Šabatna godina je poznata

kao Oprosna godina, jer su svi dugovi bili

oprašta ni (ukidani) te godine (5. Mojsijeva 15,1-

2; 31,10).

Zahtevi za Šabatnu godinu. Gospod je

nag lasio nekoliko zahteva za Šabatnu godinu. Pr -

vo, to je bila Šabatna godina za odmor zemlje (2.

Mojsijeva 23,10-11), baš kao što je Šabat dan za

odmor ljudi (2. Mojsijeva 23,12). Šabatna godina

je bila sedma godina u "sedmici” godina. Tokom

Šabatne godine sve poljoprivredne aktivnosti bile

su zabranjene. Nije bilo oranja, ni sejanja, niti se

radilo oko vinove loze ili maslinovih drveća (2.

Moj sijeva 23,10-11; 3. Mojsijeva 25,2-5).

Gospod je obećao naročito obilnu žetvu u šes -

toj godini, tako da se ona mogla uskladištiti kao

hrana za sedmu godinu. To je bilo slično duploj

por ciji mane koju je On dao Izrailju u pustinji šes -

tog dana, tako da se ona koristila sedmog dana

(Šabat). Šabatna godina je obično opominjala Iz -

railj da se obraća Gospodu i za najosnovnije ži -

votne potrebe.

Šabatne godine su započinjale u mesecu Tiš -

riju (septembar/oktobar), zajedno sa počet kom

ci vilne Nove godine. Zabrana rada zemlje stupala

je na snagu 30 dana pre toga, pošto su aktivnosti

obrađivanja na kraju šeste godine bile priprema

za berbu u sedmoj godini. Zabrana protiv obrađivanja

zemlje tradicionalno je primenjivana jedino

u izrailjskoj zemlji (3. Mojsijeva 25,2), a ne na

jev rejskim poljima u stranim zemljama.

Drugo, svaki usev koji je prirodno nikao u

sed moj godini bio je dostupan svakome u zemlji

(2. Mojsijeva 23,11; 3. Mojsijeva 25,6-7). Pravo

svo jine nije se primenjivalo na ovo slobodno uzimanje.

Treće, svaki produkt koji je nikao tokom Ša -

bat ne godine mogao se jesti samo tokom sezone.

On nije mogao biti skladišten za buduće korišće -

nje, pošto je kosidba (žanjenje u svrhu skladiš -

tenja) bila strogo zabranjena (3. Mojsijeva 25,5).

Četvrto, dugovi su bili opraštani u Šabatnoj

go dini (5. Mojsijeva 15,1-4). Šabatna godina je

bi la poseban period milosti u kojem se dugovi ni -

su vraćali. Sami dugovi nisu izbrisivani, već samo

plaćanje tokom Šabatne godine. Pošto se polja

nisu mogla obrađivati, dohodak se nije mogao

steći od poljoprivrede, i tako, plaćanje dugova je

bilo odgođeno. Međutim, dužnici u stranim zem -

ljama nisu bili oslobođeni plaćanja dugova Izra -

iljcima tokom Šabatne godine (5. Mojsijeva 15,3)

pošto su ljudi u drugim zemljama obrađivali svoja

polja.

Četvrto, u Šabatnoj godini, Zakon Gospodnji

je bio čitan naglas narodu tokom Praznika Senica

(5. Mojsijeva 31,10-13, Nemija 8,2.13-18).

Sve porodice u ekonomskoj strukturi starog

Izrailja imale su malo svojine vezane za posao. U

ekstremnim okolnostima, kada bi se stvorili du -

govi koji se nisu mogli vratiti, bilo je dopušteno

da dužnik iznajmi sebe u službu kreditoru (oblik

ropstva) kao krajnja mogućnost. Međutim, u ovoj

godini to nije bio slučaj. Biblija kaže da su jevrej -

ski robovi bili oslobađani ropstva sedme godine i

svog posebnog oblika iznajmljivanja (2. Mojsijeva

21,2; 5. Mojsijeva 15,12).

Istorija Šabatne godine. Gospod je upozorio

da ako Izrailj odbije da drži ove zakone, da će

ih poslati u ropstvo, tako da će "zemlji biti mili

Šabati njezini za sve vreme dokle bude pusta i

kad budete u zemlji svojih neprijatelja” (3. Mojsi -

jeva 26,34). Ranije u istoriji, Izrailj nije izvršavao

Gospodnju zapovest da obeležava Šabatnu godi -

nu. Kao posledica toga, Bog je dopustio da pos -

tanu robovi u Vavilonu tokom sedamdeset godina,

"dokle se zemlja ne izdovolji Šabatima svojim”

(2. Dnevnika 36,21).

Istorija otkriva da je Šabatna godina bila

pažljivo proslavljana nakon povratka iz vavilonskog

ropstva. Izrailj je svečano obećao, u vreme

Nemije, da će držati Šabatnu godinu (Nemija 10,

31). Pod grčkom vlašću, Izrailj je bio oslobođen

da plaća danak Aleksandru Velikom tokom Šabatnih

godina. Dva veka kasnije, Šabatna godina se

još uvek držala tokom jevrejske nezavisnosti.

Kas nije, Rimljani su nastavili politiku Grka u odricanju

od danka u Izrailju tokom Šabatnih godina.

220

Konačno, istorija beleži da je Herodova opsada

Je rusalima bila posebno teška zbog oskudice

hrane u Šabatnoj godini.

Nakon razorenja Hrama, 70. godine naše ere,

Šabatna godina se nije sveobuhvatno obeležavala

pošto je većina Jevreja bila rasuta van zemlje Iz -

railja. Tako postoji nesigurnost po pitanju vremena

Šabatne godine i postoje mnoge debate među

rabinima. Kada ne bi bilo ovih nesigurnosti, mi bi

i danas mogli da izračunamo kada nastupa Šabatna

godina. Međutim, danas ima malo onih koji

tre tiraju ovo pitanje. Ipak, smatra se da je pos -

lednja Šabatna godina u 20. veku započela 16.

septembra 1993. godine.

Jubilarna godina

Druga izrailjska sveta godina bila je Jubilarna

godina. Njeno određivanje po godinama bilo je

kao određivanje Praznika Sedmica po danima. Ju -

bilarna godina se odvijala svake pedesete godine.

To je bila godina nakon sedam Šabatnih godina ili

nakon prolaska sedam sedmica godina (3. Moj si -

jeva 25,8-11). Praznik Sedmica se odvijao pede -

se tog dana, dan nakon što je prošlo sedam sedmica

od Praznika Prvina.

Neki smatraju da je Jubilarna godina bila u

stvarnosti 49. godina, kao posebna Šabatna godi -

na. Međutim, to je u jasnoj suprotnosti sa nadahnutom

Božjom Reči koja određuje Jubilarnu godi -

nu kao posebnu 50. godinu (3. Mojsijeva 25,10-

11). Takođe, Jubilarna godina je bila 50. godina i

takođe 1. godina u brojanju u sledećem Šabatnom

ciklusu.

Jubilarna godina je poznata kao Jovel na jev -

rejskom jeziku. Mnogi veruju da je poreklo ovog

imena od jevrejske reči "ovan” (vidi Isus Navin

6,5) pošto trubljenje u ovnujski rog na Dan očiš -

ćenja objavljuje početak Jubilarne godine (3.

Moj sijeva 25,9). Josif Flavije je smatrao da ova

reč znači "sloboda”.

Zahtevi za Jubilarnu godinu. Osnovni za -

ko ni za Šabatnu godinu takođe važe i za Jubilarnu

godinu. Zemlja je trebala da se odmara, pravo

vlasništva nije važilo ni za jedan produkt na poljima,

i proizvodi u Jubilarnoj godini nisu se mogli

skla dištiti za buduće korišćenje (3. Mojsijeva 25,

11-12). Bog je milostivo obećao trostruke useve

u šestoj godini poslednjeg Šabatnog ciklusa da bi

obezbedio hranu tokom dve godine kada se zem -

lja ne bude obrađivala (Šabatna i Jubilarna godina),

do "devete godine”, godine nakon Jubilarne

(3. Mojsijeva 25,20-22).

Biblija daje tri dodatna zahteva za Jubilarnu

godinu. Prvo, ovnujski rog (truba šofar) je trubila

na Dan očišćenja i objavljivala početak Jubilarne

godine (3. Mojsijeva 25,9).

Drugo, svi unajmljeni radnici zbog dugova

(ro bovi) bili su oslobođeni (3. Mojsijeva 25,39-

54). To je bilo bezuslovno oslobođenje.

Treće, sva zemlja je bila vraćana svojim prvobitnim

vlasnicima (3. Mojsijeva 25,13.23-28).

Ovaj zakon je čuvao identitet plemena i njihovo

dobijeno nasledstvo (4. Mojsijeva 36,4.7).

Glavna svrha Jubilarne godine bilo je sprečavanje

ugnjetavanja u Izrailju (3. Mojsijeva 25,14.

17). Izrailjci su mogli sebe iznajmiti u službu drugome

da bi izmirili dug, ali oni nisu imali pravo da

prodaju sebe ili svoju porodicu zauvek u ropstvo.

Sam Gospod je prisvojio za sebe sinove Izrailjeve

nakon što ih je otkupio od egipatskog ropstva (3.

Mojsijeva 25,42.55). Na sličan način, Izrailjac je

mogao izmajmiti svoju zemlju tokom određenih

godina, ali on nije imao pravo da zauvek proda

svoje plemensko nasleđe. Sam Gospod je prisvojio

zemlju Izrael za sebe (3. Mojsijeva 25,23) i on

ju je podelio među plemenima. To su bile nepobitne

činjenice. Bog, kao suvereni Vladar univer -

zuma, prisvojio je narod i zemlju.

Jubilarna godina je ponovo uspostavila eko -

nomsku strukturu izrailjskog društva kao što je bi -

la kada ih je Bog doveo u ovu zemlju. Identitet

plemena bio je očuvan, zemlja je ostala u rukama

malih zemljoradnika i narod je bio slobodan da

raz vija svoj vlastiti posao.

Istorija Jubilarne godine. Proslavljanje Ju -

bi larne godine, kao i Šabatne godine, takođe je

bilo zanemareno tokom rane istorije Izrailja. U

stva ri, nema istorijskog zapisa, biblijskog ili vanbiblijskog,

da je Izrailj ikada posle proslavljao

Jubilarnu Godinu. Josif Flavije često navodi

proslavljanje Šabatne godine, ali nikada Jubilarne

godine.

Stari rabini su generalno verovali da Jubilarna

godina nije proslavljana nakon odlaska severnih

deset plemena (722. godine pre naše ere) pošto

je biblijska zapovest za proslavljanje bila za "sve

koji žive u zemlji” (3. Mojsijeva 25,10). Oni veruju

da se Jubilarna godina proslavljala samo kada

je sav jevrejski narod bio u zemlji, sa svakim plemenom

na svojoj vlastitoj teritoriji. Možda je to

razlog što je samo Šabatna godina (a ne i Ju bi -

larna godina) bila spomenuta tokom svečanog

obe ćanja naroda u vreme Nemije (Nemija 10,31).

Da ponovimo još jednom: Ne postoje čvrsti

istorijski zapisi, do sad otkriveni, na osnovu kojih

bi se odredila Jubilarna godina. Ćak i da ih je bilo,

konačne kalkulacije bile bi veoma nesigurne zbog

narodne katastrofe vezane za asirsko ropstvo, va -

vilonsko ropstvo, rimsko razorenje Hrama i rase -

ljavanje koje je usledilo. Da li je računanje Ju bi -

larne godine nastavljano kada je narod Izrailja

bio van zemlje? Ako nije, da li je ciklus nastavljen

nakon njihovog odlaska, ili je počinjao ispočetka

kada se narod Izrailja vraćao? Pošto se to ne zna,

221

truba šofar (ovnujski rog) trubi u sinagogi kao us -

po mena na Jubilarnu godinu na kraju Dana očiš -

ćenja svake godine.

Dakle, pokušaj određivanja godine Mesijinog

do laska, na osnovu određivanja Jubilarne godine,

po mnogima je uzaludan. Većina teologa smatra

da je nemoguće danas znati vreme Jubilarne go -

dine pošto svako određivanje mora pretpostaviti

početnu godinu.

Pored toga, Biblija nigde ne kaže da se Mesija

mora vratiti na Jubilarnu godinu.

Buduće ispunjenje

Ispunjenje Jubilarne godine ne mora da se

na lazi u nje nom određivanju, već u proročkoj istini

koju ona prikazuje. Jubilarna godina ukazuje

na po novno obnavljanje Izrailja od strane Mesije

i rezultujućeg mesijanskog Carstva mira. Ali kako

će to biti ostvareno?

Ugnjetavanje Izrailja biće okončano. Iz -

railj je pod jarmom neznabožačke dominacije još

od vavilonskog ropstva 586. godine pre naše ere

(mada se može reći takođe i od odlaska u asirsko

ropstvo 722. godine pre naše ere). Čak i danas,

dva od tri dela jevrejskog naroda živi pod vladavinom

neznabožaca. Zbog okolnih naroda, Iz -

ra ilj poseduje veoma mali deo Obećane zemlje,

nema Hram, i ne može se uvek moliti na gori gde

je bio Hram, koja je bila data caru Davidu u nas -

ledstvo.

Danilo je prorekao da će ugnjetavanje nez na -

božaca postati veoma oštro na kraju istorije ovog

sveta. Zli neznabožački vladar će se "podignuti i

uzvisiti iznag svakoga boga, i čudno će govoriti na

Boga nad bogovima” (Danilo 11,36). Taj vladar će

preduzeti žestoki progon Izrailja: "I biće žalosno

vreme, kakoga nije bilo otkako je naroda dotada,

i u to vreme će se izbaviti tvoj narod” (Danilo

12,1).

Prorok Jeremija takođe govori o tom "vreme -

nu muke Jakovljeve” i isto tako obećava da će Iz -

ra ilj biti oslobođen (Jeremija 30,4-7). On je pro -

rekao:

"Jer u taj dan, govori Gospod nad vojskama,

slomiću jaram njegov s vrata tvojega, i sveze tvo -

je pokidaću, i neće ga više tuđini nagoniti da im

slu ži. Nego će služiti Gospodu Bogu svojemu i Da -

vidu caru svojemu, kojega ću im podignuti” (Je -

re mija 30,8-9).

Gospod je slično obećao preko još jednog

jevrejskog proroka: "I tada će se skinuti breme

njegovo s ramena tvojega (zlog vladara) i jaram

njegov s vrata tvojega” (Isaija 10,27).

Kada Mesija dođe, On će slomiti jaram ugnjetavanja

Izrailja. Ali ovo oslobođenje će doći tek

ka da se narod bude prvo pokajao za svoje grehe.

Narod se mora pokajati pre nego što truba šofar

objavi oslobođenje od njihovog ropstva (Jubilarna

godina). Ovaj deo je važan pošto je greh u ko re -

nu ugnjetavanja, kako je Bog rekao: "Koji je iz -

me đu rukodavalaca mojih kome vas prodadoh?

Gle, za bezakonja svoja prodadoste se” (Isaija

50,1). U slavni dan Mesije, Izrailj će se vratiti

Gos podu, i sledno tome, neće više biti rob među

na rodima, već otkupljeni sluga Živoga Boga. Ug -

nje tavanje Izrailja biće okončano.

Vlasništvo Izrailja biće vraćeno. Kada

Me sija dođe, velika truba šofar će trubiti, a Izra -

iljci u drugim zemljama biće prikupljeni u svoju

zemlju. Neće biti neslaganja oko pristupa Svetoj

Gori, kao što je jevrejski prorok rekao: "I tada će

se zatrubiti u veliku trubu, i koji se behu izgubili

u zemlji Asirskoj i koji bijahu zagnani u zemlju Mi -

sirsku, doći će i klanjaće se Gospodu na svetoj

go ri u Jerusalimu (Isaija 27,13). Niti će biti spora

oko vlasništva zemlje, kako je Gospod obećao: "I

Gospod će zatrubiti u trubu... I Gospod Bog njihov

izbaviće ih u taj dan kao stado svojega naroda,

jer će se kamenje u vencu podignuti u zemlji

Njegovoj ” (Zaharija 9,14-16).

Prorok je prorekao da kada Mesija dođe "po -

dignuće se pleme Jakovljevo i vratiti ostatak Izra -

iljev” (Isaija 49,6). On će takođe učiniti da oni

"na s lede opustelo nasledstvo” (Isaija 49,8; Jeze -

kilj 47,13 - 48,29; Amos 9,14-15; Avdija 17). Dru -

gim rečima, Mesija će raspodeliti zemlju Izrailj

(opus telo nasledstvo) i vratiti ih plemenima Ja -

kov ljevim. Na kraju, sam Gospod je vlasnik zem -

lje, i On je izabrao da je da Avramu i njegovim

po tomcima kao "državu večnu” (1. Mojsijeva 17,

8).

Ljudi na Srednjem Istku nastavljaju grozničavo

da rade po pitanju mirovnih planova, ali na

kraju, oni to neće uspeti, jer Bog ima svoj Mirovni

plan. On je oličen u Sinu Davidovom, i celokupna

istorija ide ka trenutku povratka Mesije.

Tog dana, Sotona će biti isteran (Jezekilj 28,

2.8.13-19), i vladavila zlog cara biće prekinuta

(Psa lam 2,9). Tog dana, sinovi Izrailjevi će se "uz -

dati u ime Gospodnje” (Sofonija 3,12) i "hoditi u

ime Gospoda Boga svojega uvek i doveka” (Mihej

4,5). I tog dana, Mesija će uspostaviti svoj presto

i mesijansko Carstvo zauvek (Isaija 9,7).

Konačno, u slavni dan Mesije, biće Jubilarna

godina odmora za zemlju i sloboda za Božji na -

rod. Svako će "sedeti pod svojom vinovom lozom

... jer usta Gospoda nad vojskama rekoše” (Mihej

4,4).

(Za tačne podatke o datumima biblijskih praznika

u naše vreme, pogledati na internetu izveštaje o

uočavanju Mladom Meseca i zrelog ječma u Iz -

raelu. Na primer: http://www.karaite-korner.org/

holiday_dates.shtml)
Calendar
«  January 2025  »
SuMoTuWeThFrSa
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Site friends
  • Create your own site

    		•

    Copyright MyCorp © 2025
    Free website builder — uCoz