| Site menu |
|
 |
| Our poll |
|
|
| Statistics |
Total online: 20 Guests: 20 Users: 0 |
|
| Login form |
|
|
|
Apostolski Sabor - Dela 15
|
|
|
|
Prvi Hrišćani bili su
jerusalimski Jevreji koji su držali celokupni Mojsijev zakon, počev od
obrezanja, praznika, prinošenja žrtvi i svega ostalog. Tu se nije
postavljalo pitanje da li je Mojsijev zakon (Tora) potreban ili ne - svi
su ga držali od početka do kraja. Dolazak Mesije Jevreji su
doživljavali kao "jevrejsku stvar", pa su se tako i ponašali.
|
|
Međutim, uskoro su Hrišćanstvo počeli
da prihvataju i mnogi Grci i drugi neznabošci, posebno velika zajednica
Hrišćana iz neznaboštva bila je u gradu Antiohiji. Tada je došlo do
sukoba jer neki od Jevreja-Hrišćana "sišavši iz Judeje učahu braću: Ako
se ne obrežete, po običaju Mojsejevu, ne možete se spasti... Onda
ustadoše neki od jeresi farisejske koji su povjerovali, govoreći da ih
valja obrezati i zapovjediti da drže Zakon Mojsejev" (Dela 15:1,5). Ovde
se zapravo postavilo jedno ključno pitanje - da li biti Hrišćanin
podrazumeva da se prvo primi Judaizam, tj. postane Jevrejin. Jer je
"obrezati se" značilo prihvatiti celokupni Mojsijev zakon sa svim
odredbama koje su držali ovi Jevreji-Hrišćani: "a svjedočim opet svakome
čovjeku koji se obrezuje da je dužan sav zakon tvoriti" kaže apostol
Pavle Galatima (5:1).
Dakle, glavni problem sa ovim prvim
Jevrejima-Hrišćanima bio je u tome što su smatrali da sledbenik
Hrista/Mesije može biti samo Jevrejin i zato su tražili od neznabožaca
koji žele da postanu Hrišćani da se obrežu i prihvate celokupni Mojsijev
zakon. To je po starozavetnom zakonu bilo moguće i takvi su se nazivali
"jevrejski prozeliti", a pominju se na više mesta u Pismu. Nakon
katiheze i obrezanja, oni bi postali sasvim ravnopravni članovi sinagoge
- potpuni Jevreji. U tom kotekstu možemo razumeti pitanja koja je
rešavao apostol Pavle u svojim poslanicama, pre svega Galatima i
Rimljanima, mada se toga dotiče u gotovo svim svojim spisima.
I apostolski sabor doneo je jasnu odluku da Mojsijev zakon - Tora nije na snazi za Hrišćane:
"Apostoli i prezviteri i braća
pozdravljaju braću iz neznabožaca koja su u Antiohiji i Siriji i
Kilikiji. Pošto čusmo da neki izišavši od nas uznemiriše vas riječima, i
smutiše duše vaše govoreći da se obrezujete i da držite Zakon, što im
mi ne zapovjedismo; Zato mi sabrani jednodušno, nađosmo za dobro da vam
pošaljemo izbrane ljude sa našim dragim Varnavom i Pavlom, Ljudima koji
su predali duše svoje za Ime Gospoda našega Isusa Hrista. Poslasmo,
dakle, Judu i Silu, da vam i oni to isto usmeno kažu. Jer ugodno bi
Svetome Duhu i nama da nikakvo breme više ne mećemo na vas osim ovoga
što je neophodno: Da se čuvate od žrtava idolskih i od krvi i od
udavljenoga i od bluda, (i što nećete da se čini vama ne činite
drugima); od ovoga ako se čuvate, dobro ćete činiti.
Budite zdravo."
(Dela 15)
Ovde je zanimljivo da apostolska odluka,
iako oslobađa Hrišćane Mojsijevog zakona, strogo sledi pravila
jevrejskih učitelja. Naime, ovde navedene "neophodne" zapovesti za
Hrišćane jesu, po jevrejskom rabinskom učenju, tzv. "Nojeve zapovesti"
koje važe za sve potomke Noja, tj. čitavo današnje čovečanstvo. Noju je
Gospod dao nekoliko zapovesti (1.Mojsijeva 9) koje su Jevreji nazivali
„Nojeve zapovesti” i koje su smatrali obaveznim za sve narode, jer su
svi narodi potomci Noja. Na taj način, Jevreji-Hrišćani su bili
zadovoljni odlukom jer se uklapala u njihovo učenje, a Hrišćani su bili
spašeni ropstva Mojsijevom zakonu za koji apostol Pavle objašnjava da je
bio samo privremen i da je ukinut Hristovom smrću i Vaskrsenjem. |
|
| Calendar |
| « January 2025 » | | Su | Mo | Tu | We | Th | Fr | Sa | | | | | 1 | 2 | 3 | 4 | | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
|
|
|
