UDARNA SNAGA ISTINE - Biblija - "Iza zavese" Jevrejima 6:19

Biblija - "Iza zavese" Jevrejima 6:19

Na osnovu učenja Elene Vajt, Hristos je nakon svog vaznesenja ušao “iza zavese nebeske svetinje” što po njenom tumačenju znači u prvi deo svetinje na Nebu, a 1844. godine ušao je u drugi deo te svetinje da bi otpočeo “zavrsni deo pomirenja” tj . istražni sud.

Time ona tumači izraz “iza zavese” kao vrata koja su delila svetinju (prvi deo) od spoljneg dvorišta.

“Sveštenička služba obavljana tokom godine u PRVOM DELU SVETINJE, “IZA ZAVESE” koja je predstavljala VRATA KOJA SU ODVAJALA SVETINJU OD SPOLJNEG DVORISTA. Ova služba predstavljala je Hristovu službu koju je otpočeo Njegovim vaznesenjem....”
( Velika Borba, p.421; Spiritual Gifts Vol.1 p 159; Early Writings p.251)

“Oni koji su pratili svetlost proročkih reči videli su da je Hristos NA KRAJU 2300 DANA, 1844., umesto da dođe na zemlju, TADA ušao u svetinju nad svetinjama nebeske svetinje, da bi obavio završno delo pomirenja pred njegov dolazak”
(Velika Borba , p. 422)

Pogledajmo šta Sveto Pismo kaže o tome:

“Koji imamo kao tvrd i pouzdan lenger duše, KOJI ULAZI IZA NAJDALJE ZAVESE, GDE ISUS UĐE NAPRIJED ZA NAS, postavši POGLAVAR SVEŠTENIČKI...”
(Jevrejima 6:19, 20)

Veoma jasno apostol Pavle kaže da je Hristos UŠAO “iza zavese” (proslo vreme - aorist). A dobro znamo da poslanica Jevrejima nije pisana sredinom 19. veka već u 1. veku. Veoma važna činjenica vezana za ovaj stih je sam izraz “iza zavese.”

Čitajuci Sveto Pismo može se primetiti da se ovaj izraz uvek odnosio na zavesu koja je delila dve hramske prostorije, svetinju od svetinje nad svetinjama, a ne na “vrata” koja su delila svetinju od spoljnjeg dvorišta. (gde se nalazio umivaonik, žrtvenik) U tim slučajevima jevrejski izraz za zavesu (paroket) je veoma jasan.

“I obesi zavesu (paroket) o kuke, i unesi za zaves kovčeg od svedočanstva, da vam ZAVESA RASTAVLJA SVETINJU OD SVETINJE NAD SVETINJAMA”
(2. Mojsijeva 26, 33)

(takodje vidi: 2 Mojsijeva 26:31,33,35; 27:21; 30:6; 35:12; 36:35; 38:27; 39:34; 40:3, 21,22,26: 3. Mojsijeva 4:6,17; 16:2,12,15; 21:23; 24:3; 4. Mojsijeva 4:5; 18:7 itd)

U svim ovim slučajevima “zavesa” označava ono što deli svetinju od svetinje nad svetinjama.

Vrata na ulasku u svetinju se nikada nisu zvala “zavesa” (paroket) već jednostavno “VRATA OD SVETINJE” ili “VRATA OD SATORA OD SASTANKA” (vidi 3. Mojsijeva 17,4-6; 4. Mojsijeva 6:10,13)

Sledeća veoma važna činjenica je Novozavatena upotreba termina “zavesa” (katapetasmos):

“a Isus opet povika iza glasa i ispusti dušu, i gle ZAVES (katapetasma) CRKVENI razdrije se nadvoje od gornjega kraja do donjega”
[Matej 27:50-52]

(interesanto je da se zavesa pocepala odozgo što ukazuje da je sam Bog to uradio a ne čovek)

Ista situacija i upotreba reči ZAVESA (katapetasmos) je i u Marku 15:37,38, Luka 23:44,45. Ima li dileme o kojoj se ZAVESI ovde radi? Naravno da ne! Reč je o ZAVESI koja je delila svetinju (prvi deo) od svetinje nad svetinjama (drugi deo).

Takođe treba primetiti upotrebu tog istog izraza u samoj poslanici Jevrejima. Zavesa (katapetasmos) se osim u Jevrejima 6:19 spominje na još dva mesta u ovoj poslanici:

“A za drugom zavesom (katapetasmos) beše skinija koja se zove svetinja nad svetinjama”
[Jevrejima 9:3]

“Imajući dakle, braćo, slobodu za ulazak u Svetinju krvlju Isusovom, putem novim i živim, koji nam je je On otvorio ZAVESOM (katapetasmos), to jest tijelom svojim”
[Jevrejima 10:19, 20]

Zakljucak:

Elena Vajt sasvim pogrešno tumači izraz “iza zavese” iz Jevrejima 6:19 kako bi time očigledno opravdala svoje “vizije” da je Hristos 1844. godine ušao u nebesku svetinju nad svetinjama gde je otpočeo “istrazni sud”.

Sveto Pismo je po ovom pitanju jasno. Gospod je po svom vaznesenju ušao “u samo Nebo” (Jevrejima 9:24) “iza zavese.” On nam je otvorio ulazak u Svetinju Tela Njegovog (Jevrejima 10:20) postavši naš Poglavar Sveštenički.

22. oktobra 1844. godine osim što je možda bio oblačan dan (pozna jesen) nije se ništa drugo dogodilo.

“Nebeska Svetinja” “Trece Nebo” “samo Nebo” “presto blagodati” “savršenija Skinija” su izrazi koji nam ukazuju na duhovnu realnost Božjeg prebivanja, njegove brige o nama i našu mogućnost da “slobodno pristupimo prestolu blagodati i nađemo mir”. (Jevrejima 4:16)