UDARNA SNAGA ISTINE - Hipertenzija, od dijagnoze do lečenja
 
Wednesday
2016-12-07
8:34 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Hipertenzija, od dijagnoze do lečenja »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 33

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Hipertenzija, od dijagnoze do lečenja

 

Broj obolelih od visokog krvnog pritiska sve je veći. Prema nekim procenama arterijsku hipertenziju ima preko 35% odraslog stanovništva razvijenih zemalja, a u našoj zemlji taj procenat je još veći i iznosi 46.5%. Razloga za to je mnogo, od toga da ljudi danas žive duže, češće se kontrolišu pa se i bolest češće dijagnostikuje, ali se i manje kreću, imaju veću telesnu težinu jer jedu više rafinisane hrane sa većim udelom soli.

 

Hipertenzija, od dijagnoze do lečenjaTakođe, u prilog povećanju broja obo­lelih od hipertenzije ide i pomeranje granice onoga što se smatra normal­nim krvnim pritiskom koje su u poslednjih 15-ak godina godina spuštene sa 160/95 na 140/90mm Hg.

Upravo ovo pomeranje granica kao i činjenica da se na lekove za regulaciju pritiska u zemljama EU troši najviše novca, nameće se pitanje koliko je opravdano uzimanje lekova protiv hiper­tenzije.

Stavovi stručnjaka su po pitanju visine pri­tiska koji se smatra graničnim nepodelje­na. Ona je ista za osobe oba pola i nije ve­zana za godine, iznosi 140/90mm Hg.

Sve vrednosti iznad ovih smatraju se hiperten­zijom i povezane su sa povećanim rizikom obolevanja od kardiovaskularnih, cerebro­vaskularnih i bubrežnih bolesti.

Međutim, postavljanje dijagnoze ne treba da sa sobom automatski povlači farmakoterapiju, odno­sno uzimanje lekova.

Kada se propisuju lekovi

Ukoliko osim povišenog krvnog pritiska kod bolesnika postoje i drugi faktori rizi­ka, potrebno je započeti lečenje lekovima, za sve druge najpre se savetuje promena loših životnih navika, odnosno izbalansirana ishrana, umerena fizička aktivnost, prekid konzumiranja duvana… Najčešće se već primenom ovih mera, povišeni pritisak vraća u normalu. Kod bolesnika kod kojih je pritisak viši od 160/100mm Hg, kao i ka­da postoje i drugi faktori rizika (pušenje, po­većana telesna težina, porodična anamneza, bolesti bubrega, dijabetes, dokazana srčana ili moždana bolest), sa terapijom lekovima treba početi odmah.

Terapija nije za sve ista

Većina obolelih dobro zna koliko može da bude frustrirajuć put do prave terapije, odnosno leka koji bi pritisak držao pod kontrolom. Jedan lek kod nekih izaziva ne­ugodne neželjene efekte, drugi se dobro podnosi, ali nije delotvoran. Pacijenti se zbog toga neretko ljute i osećaju delom nekog eksperimenta, ali mora se znati da terapija zahteva individualan pristup svakom bolesniku. Kod čak petine, hipertenzija se ne može kontrolisati primenom samo jednog leka i u tim situacija­ma u terapiju se uvodi dodatni lek.

Takođe, kod visokog krvnog pritiska kada postoje i drugi faktori rizika, na samom početku terapije propisuju se dva leka kako bi se pritisak što brže vratio na željene vrednosti. Na tržištu postoje i fiksne kombinacije od­nosno, dva leka u jednoj tableti, koje su se pokazale jako efika­snima i jednostavnije su za primenu.

Bez obzira što se postigla željena vrednost, treba nastaviti sa kontrolisanjem visine pritiska jer se dešava da posle nekog vre­mena terapiju treba promeniti.

Kao glavni razlog za prestanak uzimanja terapije, pacijenti navodepojavu tegoba koje nastaju kao posledica neželjenog dejstva leka. Na primer, javlja se kašalj koji pacijenta uznemirava i utiče na normalan život. Najgore što pacijent može da uradi je da preki­ne uzimanje leka. Umesto toga, treba se obratiti lekaru kako bi lek bio zamenjen drugim.

Merenje krvnog pritiska

Kontrola krvnog pritiska nije ni teška ni skupa medicinska pro­cedura pa izgovora za izbegavanje nema. Pritisak treba meriti prema uputstvima, u sedećem položaju, nakon mirovanja od najmanje 5 minuta i sustezanja od pušenja, konzumiranja kafe ili hrane koja utiče na visinu pritiska. Merenje treba obaviti ispravnim aparatom, preporučuje se onaj sa narukvicom za nadlakticu.

Hipertenzija, od dijagnoze do lečenja

Vrednosti krvnog pritiska na levoj i desnoj ruci mogu se razli­kovati. Ukoliko je ova razlika manja od 10mm Hg, obično nema značaja i posledica je anatomske nesimetrije leve i desne strane kardiovaskularnog sistema. U takvim slučajevima, merodavan je viši izmeren pritisak.

Razlika veća od 10mm Hg, može ukazivati na veći rizik od peri­fernih vaskularnih bolesti, dok razlika veća od 15mm Hg može ukazivati na rizik od cerebrovaskularnih bolesti, 70% veći rizik od kardiovaskularne smrtnosti i 60% veći rizik od smrti bilo kog uzroka.

Zdrava osoba koja brine o svom zdravlju, pritisak bi trebalo da kontroliše bar jednom godišnje, dok bolesnici koji imaju hiper­tenziju, kada se postavlja dijagnoza ili kada se prilagođava terapija, pritisak treba da mere bar tri puta nedeljno u različitim do­bima dana. Bolesnici kod kojih je posti­gnuta kontrola pritiska, trebali bi pritisak da mere jednom nedeljno i to pre uzimanja sledeće terapijske doze.

Hipertenzija belog mantila

Pacijenti koji povišen krvni pritisak imaju samo u lekarskoj ordinaciji, ili u prisustvu medicinskog osoblja, dok je izvan ordina­cije pritisak normalan, spadaju u grupu pacijenata sa hipertenzijom belog mantila. Ovim osobama se neretko propisuje tera­pija a da ona zapravo uopšte nije potrebna. Dijagnoza ovog stanja može se postaviti samo pomoću kontinuiranog 24-časovnog merenja krvnog pritiska. Zanimljivo je da je učestalost ovog fenomena prilično visoka i prema različitim istraživanjima prisutan je kod skoro svakog četvrtog ili petog bo­lesnika kod kojeg je postavljena dijagnoza arterijske hipertenzije.

Visok krvni pritisak i demencija

Uticaj povišenog krvnog pritiska na mozak odavno je poznat i povezuje se prvenstveno sa povećanjem rizika od moždanog udara. Smanjenjem krvnog pritiska na željene vrednosti, rizik od moždanog udara se smanjuje. Ono što se manje zna i o tome manje govori je, da povišeni krvni pritisak doprinosi bržem kognitivnom propadanju i demenciji. Ovim problemom doktori se nisu puno bavili, što je i razumljivo jer je nakon Drugog svetskog rata prosečan ži­votni vek čoveka bio 70-75 godina pa i de­mencija nije bila učestala.

U poslednjih 60 godina, životni vek je značajno produžen pa imamo dosta ljudi od 80, 85 pa i 90 go­dina koji pate od demencije koja je postala veliki socijalni problem kako u Evropi takoi u SAD. Patološki procesi kognitivnog opada­nja počinju u srednjem dobu i traju mnogo godina. Lečenjem hipertenzije, sigurno će se usporiti kognitivno opadanje čoveka, a da li se može zaustaviti, još uvek se pouzdano ne zna.

U razvijenim društvima, veliki napori se či­ne, ne samo u pravcu lečenja hipertenzivnih bolesnika, već i u preventivi, prevashodno u smanjenju količine soli u industrijskim pro­izvodima. Na žalost, rezultati ove inicijative na globalnom nivou su relativno skromni.
=======================

Pravilno merenje krvnog pritiska
Pravilno merenje krvnog pritiska
Aparat za merenje pritiska
 
Iako gotovo polovina stanovnika Srbije ima hipertenziju zbog koje više puta dnevno kontroliše krvni pritisak, povodi za merenje pritiska često su i povremeni simptomi poput glavobolje, vrtoglavice ili mučnine. Pacijenti koji vrednosti pritiska kontrolišu kućnim meračima, po ugledu na većinu lekara u ambulantama, pritisak obično mere samo na jednoj ruci. Nažalost, malobrojni su oni koji znaju i primenjuju staro medicinsko pravilo da se precizne vrednosti krvnog pritiska dobijaju samo ako se meri na obe ruke.
Koje su prednosti ovakvog merenja i na šta ukazuju moguće razlike pritisaka izmerenih na levoj i desnoj ruci pitali smo dr Gorana Popovića, internistu kardiologa Doma zdravlja "Dr Ristić" u Beogradu:
- U slučaju kad se kontroliše u kući pomoću samomerača, krvni pritisak se najčešće meri na jednoj ruci, obično levoj i sasvim je dovoljna orijentacija kretanja krvnog pritiska. Merenje, međutim, može da se obavi i na obe ruke ili samo na desnoj ruci. Merenje na obe ruke neophodno je pacijentima koji prvi put dolaze na pregled, jer se na taj način lekar najbolje orijentiše o vrednosti pritiska i procenjuje da li je potrebno merenje ponavljati ili ne. Merenjem na obe ruke, mnogo se preciznije procenjuje da li je krvni pritisak pacijenta u granicama normalnih vrednosti ili iznad njih.

Koja je normalna, dozvoljena razlika između ova dva pritiska?
- Uobičajeno je da je krvni pritisak jednak na levoj i desnoj ruci. Ukoliko je razlika pritisaka izmerenih na obe ruke 5-10 milimetara živinog stuba, to nije neuobičajeno i nije znak nekog poremećaja. Ako se, međutim, merenjem uoči razlika viša od 20 mmHg i ako se ponavlja pri svakom merenju, tada treba posumnjati da postoji neki od poremećaja cirkulacije kroz ruku na kojoj je izmeren niži krvni pritisak.

Koji su uzroci ove razlike?
- Najčešći razlog razlike u pritiscima merenim na obe ruke je suženje krvnog suda arterije ruke ili postojanje jednog vratnog rebra više koje pritiska krvni sud. U oba slučaja prokrvljenost ruke je smanjena, pa je i izmereni krvni pritisak niži. Da bi se ova sumnja potvrdila, neophodno je rendgensko snimanje vratne kičme ili dopler krvnih sudova ruku, a koji pregled bi trebalo da se obavi odlučuje lekar.

Kako se pravilno meri krvni pritisak?
- Da bi se pravilno procenilo kretanje krvnog pritiska, neophodno je korektno merenje, bilo da se obavlja kod kuće ili u lekarskoj ordinaciji.
0Pacijent kome se meri pritisak trebalo bi, prvo, desetak minuta da bude miran, da se ne pomera i da ne razgovara tokom merenja. Osim toga, trebalo bi da sedi.
0Manžetna aparata postavlja se na nadlakticu, centimetar ili dva iznad pregiba lakta, a ovo pravilo važi za digitalne samomerače kao i za profesionalne aparate.
0Važno je i da se merenje ne obavlja više puta uzastopno, već da se između merenja pauzira bar pet minuta. Poželjno je, takođe, a naročito na početku, obaviti tri merenja, pa uzeti srednju vrednost kao najprecizniju.
0U ordinaciji je uobičajeno da se merenje ponovi na kraju obavljenog pregleda, jer iz iskustva znamo da većina pacijenata na pregled dolazi sa zebnjom i strahom od nalaza, pa se pri drugom merenju obično izmeri niža vrednost pritiska.

Koje aparate je najbolje koristiti?
- Na tržištu postoji veliki izbor digitalnih samomerača krvnog pritiska. Većina pokazuje relane vrednosti koje mnogo ne odstupaju od onih dobijenih prilikom merenja profesionalnim aparatima sa živinim stubom ili manometrom. Ipak, za kućnu upotrebu mnogo su komforniji i podesniji digitalni samomerači. Ali, bez obzira na to koja vrsta aparata se koristi, da bi se dobila realna vrednost pritiska, neophodno je da ispoštuje procedura merenja navedena u uputsvu. Osim toga, poželjno je da se pre kupovine aparata, pacijent posavetuje sa lekarom i da kupljeni aparat donese na pregled da bi se obučio kako pravilno da postavi manžetnu, kao i da proveri ispravnost aparata. Preporučuje se da se kupi aparat čija se manžetna postavlja na nadlakticu, jer su u tom slučaju greške pri merenju manje. Manžetna samomerača, takođe, mora da bude dovoljno duga da obuhvati nadlakticu. Pacijentima koji sami mere pritisak ne preporučujem aparate koji se postavljaju na prst šake, jer su krajnje nepouzdani.

Kada je neophodno da se visok pritisak leči?
- Dijagnozu povišenog krvnog pritiska daje lekar internista ili kardiolog i on jedini može da leči ovu bolest na pravi način. Da bi se postavila dijagnoza, potrebno je da se u više navrata izmeri krvni pritisak viši od 140/90 mmHg. U nekim slučajevima, pre započinjanja lečenja, potrebno je da pacijent 24 časa nosi i holter krvnog pritiska. Ovaj aparat, takođe, može da se postavi i tokom lečenja, posebno u slučajevima kada je izostao efekat izabranih lekova ili ako vrednosti krvnog pritiska stalno varira. Za lečenje hipertenzije postoji mnogo lekova, a izbor najboljeg bi trebalo prepustiti lekaru koji kasnije periodično kontroliše pacijenta.

Kako se hipertenzija najefikasnije leči?
- Za lečenje hipertenzije postoji mnogo lekova, a izbor najboljeg bi trebalo prepustiti lekaru koji kasnije periodično kontroliše pacijenta. Dobra regulacija krvnog pritiska podrazumeva postizanje normalnih vrednosti, dakle ispod 140/90 mmHg, bez obzira na godine pacijenta. Oboleli koji imaju povišen krvni pritisak lekove moraju da uzimaju redovno, u određeno vreme i da posle normalizacije pritiska ne prekidaju terapiju. Neophodno je, takođe, da smanje uzimanje soli i masnoća.


ČUVA ORGANIZAM
Regulisanje krvnog pritiska sačuvaće organizam od oštećenja srca, krvne sudove i organe poput bubrega, mozga i očiju. Lečenje bi trebalo da počne na vreme, pre nego što dođe do oštećenja drugih organa, što je posebno značajno za obolele koji imaju još neko pridruženo oboljenje. Osim toga, pacijenti sa povišenim pritiskom trebalo bi periodično da odlaze na kontrolne preglede.

J. Matijević
Calendar
«  December 2016  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2016
    Free website builderuCoz