Tuesday
2024-03-19
2:57 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Како у новозаветним околностима светковати суботу? »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 59

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Како у новозаветним околностима светковати суботу?

Пре него што одговоримо на горе постављено питање треба разјаснити да ли уопште хришћани треба да држе суботу јер се у томе чују различити гласови од стране разних хришћанских деноминација? Као што је познато већина је одбацила такав концепт тврдећи да је он превазиђен и непотребан у Новом Завету. Огроман број хришћана светкује један други дан, недељу као замену за суботу. То је занимљиво јер је очигледно да је неки облик светковања одређеног дана незаобилазан. Хришћане, који свекују недељу, ''сабатаријани'' поспрдно називају ''недељарима''. Разматрањем тог проблема запазио сам да они који светкују недељу мада не светкују одређен дан који је наведен у Светом Писму, држе се седмичног циклуса који је саставни део суботње заповести. Било је покушаја у историји да се седмични циклус уклони, али се у томе није успело. Од стране неких протестантских заједница чују се ставови да није битно који дан светкујемо, кажу може то да буде за неког верника било који дан, понедалјак, уторак и тако даље. Погледајте, ни они што је јако занимљиво не напуштају седмични оквир. Мени то говори да животни ритам рада и одмора који је Бог успоставио приликом стварања света је неопходан човеку без обзира који облик појмања хришћанства заступао.

У Новом савезу проналазим четири стиха која су по мени кључни у доказивању да је држање суботе потребно и да она спада у трајније заповести него што су то обредни закони Старога Завета. Ево их редом:

Luka 23,56 Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.

Дакле, из овог стига јасно се види да су Христови ученици наставили да светкују суботу и после смрти свога Учитеља. А што је још битније из овог стиха такође видимо да је Исус свој начин светковаља у време те велике суботе испланирао тако да је Он чак и у околностима своје смрти светковао сабат, јер знамо да је био погубљен у петак, у суботу је био у гробу, а у недељу је васкрсао. Да ли је то порука за нас да и ми према својим сопственим околностима светкујемо тај дан? Да, управо тако мислим.

Djela apostolska 14,15 Ljudi! šta to činite? I mi smo kao i vi smrtni ljudi, koji vam propovijedamo jevanđelje da se od ovijeh lažnih stvari obratite k Bogu živome, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima;

У наведеном стиху Варнава и Павле директно цитирали из 2 Мој. 20:11 део из четврте заповести који се односи на суботу, да би обуздали идолопоклонство. Зашто нису цитирали другу Божију заповест која такође осуђује идолатрију. Цитат из четврте заповести је био прикладнији за ту ситуацију, чак и са њом су једва успели да задрже народ да им не принесу жртве.

Jevrejima 4,9 Daklem je ostavljeno još počivanje narodu Božijemu.

Код овог стиха у грчким рукописима стоји да је остављен ''сабатизам'' народу Божијем. Шта тај израз значи, то нека свако за себе проучи. Ја држим да тим изразом писац позива читаоца да држи суботњи дан, то јест да га осмисли на радост Богу.

Kolosanima 2,16 Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote;

Стари завет прави јасну диференцију измеђи седмичне суботе која се често назива ''Господњом суботом'' и осталих субота које назива ''вашим суботама.'' И у горе наведеном стиху апостол Павле заправо цитира Осију 2:11 где се јасно види на које је суботе мислио. Наиме на церемонијалне којих је било седам.

Када је реч о сабату одавно се питам да ли је Богу у ствари битан само ритмични циклус од седам дана који је успостављен приликом стварања света без обзира од ког дана ћемо га почети бројати односно који ће нам дан пасти као седми, или Му је веома битно да управо Његова седмица која је до нас дошла цикличним понављањем буде уважена а заједно са њом и њен односно Његов седми дан, што би онда значило да је у 2 Мој 16 Он поново вратио тај дуго заборављени ритам угођен са оном првом седмицом из Постања. Било како било, Бог у сваком случају има Свој дан. Доказ можемо наћи у Откривењу 1:10 и без обзира које од понуђена три тумачења тога стиха узели за исправно, наведена чињеница стоји. Ја лично преферирам интерпретацију да је реч о суботи. Главни проблем у свему овоме је не знање. Ми немамо ваљану дефиницију времена. Ми не знамо шта је то време. Ако је време стална садашљост и ако време не зависи од кретања материје, онда то значи да је сваки дан у ствари исто време. Али шта је онда субота? У чему је разлика међу данима? Можда су то некаква интерна времена унутар сталне садашњости. Да ли је временски проток у ствари наша илузија? Време је изгледа космолошки закон и то најопштији и најтајанственији. Није ли тежња људи да објасне Бога, а да притом немају појма шта је то време, претенциозна? Како досегнути небо на крилима незнања? Ми смо технолошки узнапредовали али у фудаменталним наукама смо веома много подбацили.

Написао:
Милош Попадић


 

Calendar
«  March 2024  »
SuMoTuWeThFrSa
     12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2024
    Free website builderuCoz