|
Ko su zapravo Albigenzi?
Albigenzi se pojavljuju kao
neognostička i neomanihejska sekta na jugu Francuske tokom 12. i 13.
veka (Albi – pokrajina/grad). Nazivani su i Katarima (kataros – čisto),
iako su bili samo deo Katarskog pokreta. Osnov njihovog učenja bazirao
se na dualizmu i raznim gnostičkim idejama. Verovali su u 2 boga, dobrog i lošeg. Zli bog je onaj bog Starog Zaveta, kreator fizičke materije uključujući i ljudsko telo.
Dobri bog je kreator svog duhovnog sveta i to je bog Novog Zaveta. Taj
dobri bog je poslao Isusa Hrista, stvoreno biće, na zemlju da oslobodi
sve božanske duše koje su zarobljene u fizičkim telima. Upravo zato
Albigenzi nisu verovali ni da je Hristos došao u stvarnom telu, već je to bila samo iluzija
(slično jeresi docetizma iz ranih vekova). Njegova nebeska suština je
probila Marijino uho, ulazeći tako u nju, a rađanje koje je usledilo je
bila samo iluzija. Takođe njegove muke i stradanja po njima nisu bili stvarni.
Šta kažu adventistički stručnjaci?
"Ovi Katari su bili
veoma različiti od Valdenžana. Verovali su da je Isus anđeo, odbijajući
da je Isus bio stvaran čovek koji je umro i vaskrsao. Takođe, verovali
su da je Stari Zavet došao od Sotone. Protivili su se braku. Zapravo u
to vreme oni su bili ono što je Dejvid Koreš u naše."
(Adventist Review, Nov 20, 2003)
 Ko je Dejvid Koreš?
|
Učili su da Isus zapravo nije spasio čoveka,
već samo pokazao put kojim mi možemo zadobiti spasenje. Takođe učili su
protiv braka i seksualnih odnosa koji bi zapravo doveli do rađanja
novog tela. (mada su praktivali konkubinat) Za one koji su već bili u
braku bilo je sasvim dozvoljeno i preporučljivo da napuste svoje
supružnike. Tako da su odbijali i hranu koja bi na bilo koji način bila
povezana sa reprodukcijom kao što su mleko, jaja ili meso (osim ribe).
Nisu verovali u vaskrsenje tela.
Bili su podeljeni u dve grupe.
Obične vernike i Savršene. Ovi „savršeni" su uvek putovali u paru i
strogo se držali svojih pravila. Cilj onih običnih je bilo primanje
obreda inicijacije (consolamentum) iz ruke „savršenih" koji se često
izvodio na samrtničkoj postelji. U slučaju da osoba ne bi odmah umrla,
onda bi često ubrzavali proces umiranja ne dajući osobi ništa da jede
(to su zvali endura, ili istrajati u bolu i patnji), a često su se i
same osobe samovoljno odlučivale na enduru kako bi se oslobodile od
sveta materije. (tipična samoubistva) Taj obred je bio
najvažniji i smatrali su ga pravim krštenjem, budući da su odbijali
krštenje vodom, jer je za njih i voda deo ovog materijalnog zlog sveta.
Tokom primanja u zajednicu „savršenih" kandidat je pitan: „Da
li obećavaš da odsada nećeš jesti meso, jaja, sir, mast, i da ćeš
živeti samo od povrća i ribe. Da nećeš lagati, psovati, ubijati, da
nećeš svoje telo odati bilo kojoj raskoši, da nećeš nikada ići sam kada
imaš priliku da ideš u društvu, da nećeš nikada spavati bez pantalona i
majce i da se nikada nećeš odreći svoje vere pred vatrom, vodom ili bilo
kojom pretnjom smrti."
Protivili su se ratu i svakom
obliku kažnjavanja koje bi država preduzimala. Rimokatolici su u više
navrata pokušavali da suzbiju dalje širenje ove jeresi koje je u jednom
momentu zahvatilo više od 1000 naselja i gradova. Na saboru u Toluzu
(1119. godine) se učenje Albigenza definiše kao jeretičko, međutim to
nije mnogo uticalo na one koji su prihvatali verovanja Albigenza.
Kasnije (1145.) papa Eugen 3 šalje delegaciju kardinala u Languduk,
međutim ni njihovi pozivi nemaju efekta.
Stvari
se radikalizuju nakon što je papski izaslanik Giles Abej ubijen 1208. na
njegovom putu nazad u Rim. Papa Inoćentije 3 pokreće obračun protiv
Albigenza. Čitav sever Fransuske se okreće protiv juga, i ostaju poznate
reči jednog od izvršioca dela koji se pitao kako da razlikuje katolike
od katara, na šta je dobio odgovor „pobij sve a Gospod će prepoznati
svoje" (mada rimokatolici negiraju autentičnost takve izjave i tvde da
je ona podmetnuta). Smatra se da je poslednji katar ubijen 1321. godine
čime je ovaj pokret sasvim ugušen.
|
