Zoofilija - Upozorenje Covecanstvu
Зоофилија (грч. zṓion - животиња и philia - љубав-пријатељство) представља доживљавање сексуалног задовољства приликом сексуалног односа са животињом. У већини земаља овакав однос је кажњив законом. Постоји велики ризик од преношења инфекција и разних зооноза (болести заједничке људима и неким животињама). Несексуална зоофилија је термин који се користи да објасни однос који се углавном сматра толерантним. Међутим термин зоофилија се углавном користи за дефинисање поменутог сексуалног односа.
Zoofilija ili sodomija predstavlja doživljavanje spolnog zadovoljstva prilikom spolnog odnosa sa životinjama. To je najstarija nastranost. Rasprostrajena je na svim dijelovima zemlje.
Posmatranje spolnog odnosa životinja izaziva poistovjećivanje sa
njihovom hrabrošću. Može biti aktivna i pasivna. Ona oslobađa osobu straha da će biti odbijena. Često je prisutna u djetinjstvu. Vikipedija
Zoofilija ili seks sa životinjama
Vezu između čoveka i životinje razmatrao je već veliki broj naucnika različitih usmerenja. Kinsey je u jednom od svojih istraživanja utvrdio da je približno 8 % odraslih muškaraca opštilo sa životinjom.
Još od vremena kada je čovek udomaćio prvu
životinju i sve do danas odnos između čoveka i životinje je stvar
rasprava i nagađanja. Čovek je od onih dana do danas imao prilično
blizak odnos sa životinjom. Ne samo da je o njoj yavisan zbog
preživljavanja, nego mnogi životinji čak daju prednost pred čovekom. Uopšteno u damašnje vreme postoje ljudi koji su radije nabavili
životinju kao partnera.
Neki u svom odnosu s životinjom idu tako daleko da s njom i spolno opšte. U tom slučaju govorimo o zoofiliji. Seks sa životinjom
još od davnina uzburkava ljudsku maštu. Još grčka i rimska mitologija
poznaju priče o tome. Verovatno vas ima malo koji niste čuli poneke
priče o pastirima, koji su duge dane na paši skraćivali tako da su
poseksali kakvu ovcu ili kravu, što je već bilo pri ruci. Uopšteno je
zoofilija u većoj meri karakteristična za muškarce sa sela. Životinje
su ponekad previše spremna bića za izživljavanje čovekove potrebe za
prevlašću. Ne odgovaraju, ne žale se, nisu rastrošne, zahtevne, naprave
sve što ih naučiš, povodljive su. Životinje imaju neke osete na
zavidno višoj razini nego ljudi, no nemaju razvijen onaj deo koji nas
čini ljudima - a to je razum, svesnost o samome sebi, mogućnost izbora i
autonomnog djelovanja.
Seks sa životinjom je dakle zločin, jer životinja ne može sporazumno pristati na taj odnos. Uprkos tome što neki pobornici tvrde kako psa ili konja čovek ne može prisiliti na nešto što mu ne odgovara, znamo da to nije tako. Životinje u velikoj meri prema čoveku imaju izuzetan osećaj pripadnosti, podređenosti. Generalno pas može biti jako zlostavljan, ali neće napustiti svog gospodara. Pre će ga slepo slediti. Ali može li se to shvaćati kao dobrovoljno slaganje? A dete, koje se ne odupre odraslom i pristane na taj odnos?
A čovek se od životinje razlikuje i po svojoj mašti vezanoj uz okrutnost koja nema granica. Uživanje u okrutnosti ljudska je specifičnost, koja ponekad ljude čini većim životinjama od samih životinja. Propisi koji zabranjuju polne odnose između čoveka i životinje pokazuju da je društvo posegnulo u čovjekov odnos prema životinjama, da ga regulira i da čovekovo postupanje sa životinjama nije na celoj liniji odnosa nedodirljivo prepušteno ljudskoj samovolji i čovekovim pravima vlasništva.
-------------------------------------------------------------------------------------------
Koliko daleko seže ljudska ljubav prema životinjama?
Zoofilija ili bestijalnost svrstava se među najveće tabue seksualne prakse, a za tabue iz povesti kulture, umetnosti i žanra znamo da što su veći tabui, veći užitak se oslobađa prilikom rušenja istih. Bestijalnost je stara koliko i čovečanstvo, a najviše slučajeva nalazimo u antičkim mitovima i pripovijetkama u kojima božanstva prilaze običnim smrtnicima u obliku neke tačno određene životinje. Setimo se Lede koju poseti Zeus u obliku labuda te na Zeusovu ljubavnicu i koja je imala odnos s bikom u koga se također pretvorio Zeus kada je odveo Kadmosovu sestru Europu. U antici su verovali u magičnost seksualnog sjedinjenja sa životinjom, a jedini koji su u toj svetoj zemlji bili sposobni oploditi potomstvo, bili su njihovi bogovi.
Razvoj psihoanalize potaknuo je detaljnija istraživanja ljudske seksualnosti, te se Alfred Kinsey (1894-1956), američki biolog, jedan od pionira istraživanja tog područja u svojem istaknutom izvještaju, koji je u konzervativnoj američkoj javnosti uzrokovao tektonska pomicanja posvetio i zoofiliji, jer se između 20 000 ispitanika susreo sa gotovo sto Amerikanaca i Amerikanki koji su više od tri puta doživeli orgazam s nekom životinjom. Po Kinseyevim konstatacijama u toj su skupini prevladavali muškarci, a većina istih dolazi iz ruralnog predela. Zoofilija se po njegovom mišljenju veže uz adolescenciju i završava kada adolescent uspostavi seksualni odnos s osobom suprotnog ili istog spola. Po mišljenju Kinseya, čovek se navodno zbliži sa životnjim iz znatiželje ili onda kada nema druge mogućnosti za zadovoljenje svojih potreba.
Richard Krafft-Ebing (1840-1902), njemački psihijatar, neurolog i kriminolog, profesor na Univerziteta u Beču, 1886. godine izdao je poznatu Psychopathio Sexualis, u kojoj je prvi sistematski razvrstio seksualna odstupanja te ih pokušao naučno utemeljiti. Zoofiliju je definisao kao oblik fetišizma koji izvire iz urođene preosjetljivosti živaca. Seksualni odnos s domaćim životinjama može u psihički nezreloj osobi s prerano probuđenim seksualnim nagonom uzrokovati seksualno uzbuđenje koje dovede do koitusa. Krafft-Ebing je i autor neologizma zoorastija kojom zoofiliju razlikuje od slučajeva prilikom kojih dolazi do seksualnog odnosa sa životinjama iz patoloških pobuda. Zanimljivo je i psihoanalitičko objašnjenje zoofilije koje tvrdi da životinja zoofilu predstavlja dehumanizirani objekt te zoofil prema objektu požude ne osjeća nikakav strah niti nikakvu dužnost. Objekt se neće osvećivati ako ga prevari, neće pretiti ako ga napusti. I upravo odsutnost tih osećaja mu omogući potpunije seksualno uživanje. Opšte je mišljenje da seksualno opštenje sa životinjama uzrokuje teskobu, posebice radi straha od društvene stigme i ismejavanja, a zabrinjavajuća je u slučaju kada postane redoviti oblik seksualnog života i kada uteče na uspostavljanje veze i seksualnih kontakata s ljudima. U tom slučaju prestanak seksa sa životinjama ne osigurava da će se odnosi sa ženama, odnoso muškarcima poboljšati.
---------------------------------------------------------------------------
'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
Zakljucak:
Kako
Biblija gleda na zoofiliju? Poznato je da su u Sodomi ljudi opstili sa
zivotinjama otuda i imamo izraz ''sodomija''. Zatim u 3. Mojsijeva 20,15 stoji:
''Ko bi obležao živinče, da se pogubi; ubijte i živinče.'' I u 3. Mojsijeva 20,16 ''I ako bi žena legla pod živinče, ubij i ženu i živinče, neka poginu, krv njihova na njih.'' Na osnovu
ovog propisa da se zakljuciti da se ista praksa desavala i u gradu
Jerihonu. Pogledajmo sledeci stih: Isus Navin 6,21 ''I pobiše kao prokleto oštrijem mačem sve što bješe u gradu, i žene i ljude, i djecu i starce, i volove i ovce i magarce.''
Pitam se zasto u danasnjim pravnim sistemima sveta nije ovaj propis nasao svoje mesto kao sto su to nasle druge biblijske zapovesti kao recimo zabrana da se ubija, krade ..., jer smo videli da je zoofilija u stvari zlostavljanje zivotinja, a osim toga osoba koja opsti sa nekom zivotinjom daje vecu cas i dostojanstvo zivotinji negoli coveku, sto smatram da je veliki greh pred Bogom. Kada neka lepotica kao sto ste imali prilike da vidite u video materijalima koje sam postavio, legne pod zivotinju ona tim cinom pljuje na ljudskost muskaraca sto je veoma sramno i ogavno. Da li covecanstvo koje radi navedene stvari razmislja o posledicama zoofilije. Ucenjaci kazu da u vagini zene zive odredjene vrste bakterija koje kao sto znamo mogu u sebi da nose razne viruse, a druge bakterije zive u ustima ili analnom otvoru zene pa se otud oralni i analni seks ne preporucuje u kombinaciji sa vaginalnim, jer virusi izmedju sebe razmenjuju gene te tako nastaju novi tipovi virusa protiv kojih nema leka. Prema tome, posledice zoofilije po srecu i dobrobit coveka su nesagledive kada se osmotre sire i dublje. Biblija je za to znala jos u pradavnim vremenima i dala je odredjene instrukcije u tom pogledu koje se danas krse nemilosrdno. Upozorio bih na to da se posledice ne ogranicavaju samo na one koji taj greh cine nego i na nevine, jer recimo vi ste povredjeni i treba vam hitno transfuzija, a krv koja vam je data dosla je iz osobe koja kod kuce ima kucnog ljubimca sa kojim se redovno seksa. Sta ce biti sa vama kada takva krv udje u vas organizam? Virusi su u stanju da mutiraju nase gene. Na internetu je dostupno videti sta rade neki ljudi sa zivotinjama i sa kakvim zadovoljstvom i strascu da bi kod drugih proizveli patnju i smrt i da bi zadovoljili svoju nastranost. Zapazite da to nisu neke bolesne ili hendikepirane osobe nego su uglavnom u pitanju lepotice koje bi mogle na svakom prstu da imaju po nekoliko frajera.
Milos Popadic