Site menu |
|
|
Our poll |
|
|
Statistics |
Total online: 18 Guests: 18 Users: 0 |
|
Login form |
|
|
|
CRKVA I SEKTE - Zoran Jovanović
(1) CRKVA HRISTOVA - PRAVOSLAVNA CRKVA OD ISTOKA
Na samom početku razjasnićemo neke pojmove: šta je Crkva; zašto je ona
Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska; ko su njeni članovi; ko rukovodi
životom Crkve, i šta je to Zajednica Svetih?
Crkva je dom Božiji "nazidan na temelju apostola i
proroka, gde je ugaoni kamen sam Isus Hristos, na kome sva građevina,
skladno spojena, raste u hram sveti u Gospodu" (Ef. 2.20-21).
Crkva je Božija porodica stvorena rečju, delom i
krvlju Isusa Hrista, a rukovođena i nadahnuta Duhom Svetim kao što Sv.
Pismo kaže: "I Ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog Utešitelja da
prebiva s vama vavijek; Duha Istine, ... , koga će Otac poslati u ime
Moje, On će vas naučiti svemu i podsetiće vas na sve što vam rekoh" (Jn. 14.16,26). Gospod je to svoje obećanje ispunio u pedeseti dan po vaskrsenju (u nedelju) (D. ap. 2.1-4). Crkva je Jedna, zato što je Ona
jedno duhovno telo s jednom glavom, Isusom Hristom: "... , i Njega
postavi iznad svega za glavu Crkvi; koja je telo Njegovo, ..." (Ef. 1.22-23); i s jednim Duhom Svetim koji boravi u Njoj (Ef. 4.4-6 ; Flplj. 1.27).
Crkva je Sveta, jer je Ona osvećena svetošću Njenog Osnivača, Isusa Hrista, i stoga što je Njen cilj da osveti ljude (Ef. 5.23-27 ; Rim. 11.16). Sveta je što u Njoj prebiva Duh Sveti; Sveta je zato što joj pripada Nebeska Crkva; Sveta je po učenju o Svetim Tajnama.
Crkva je Saborna (Vaseljenska) zato što Ona nije
ograničena ni prostorom, ni vremenom ni rasom ni jezikom. Ona se obraća
čitavom čovečanstvu. Vaskrsli Gospod je uputio svoje apostole: "Idite i
naučite sve narode..." (Mt. 28.19 ; Jev. 12.22-24).
Crkva je i Apostolska, zbog toga što su duh,
učenje i rad Hristovih apostola potpuno očuvani u Crkvi. Crkva mora u
potpunosti da se pokorava apostolima zato što ih je Hristos lično
izabrao i dao im vlast da govore, i rade u Njegovo ime (Jn. 15.27 ; gl. 17).
Što se tiče Njenog jerarhijskog (svešteničkog) ustrojstva, to je želja
samog Gospoda: On - Glava; organi - apostoli i njihovi naslednici:
episkopi sa sveštenicima i đakonima; i ćelije tela - vernici. To je
volja Božija, i za nas, Ona je Amin. Znači da u Crkvi Hristovoj nemaju
svi istu ulogu (službu). Na to nas upućuje i samo Sveto Pismo: "... I
ove postavi Bog u Crkvi: prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje,
zatim čudotvorce, onda darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja,
različitih jezika. Jesu li svi apostoli? Jesu li svi proroci? Jesu li
svi učitelji i čudotvorci?..." (1Kor. 12.28-30). Videti i ove delove: (Ef. 4.11 ; Tit. 1.5-9 ; Rim. 12.4-8 ; D. ap. 20.28-30 ; Flplj. 1.1 ; 1Tim. gl.3).
Prema tome, Crkva je veliki, živi duhovni organizam, koji ap. Pavle
upoređuje sa ljudskim telom i njegovim organima. Glava tog duhovnog
organizma ili tela (Crkve) jeste Gospod Isus Hristos: " I On je glava
tela, Crkve, ... " (Kol. 1.18,24 ; Ef. 1.22-23 ; 5.23); A članovi Crkve su udovi tela: " Ne znate li da su telesa vaša udovi Hristovi? " (1Kor. 6.15); " vi ste telo Hristovo, i udovi ponaosob " (1Kor. 12.12-27).
Gospod je u svojoj Crkvi za vidljive organe najpre postavio sv. apostole
i snabdeo ih blagodatnom silom i apsolutnom vlašću da uče, poučavaju,
opraštaju ili ne opraštaju grehe; da nepokorne članove isključuju iz
Crkve kao neznabošce: " Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i
škorpije i na svu silu vražiju i ništa vam neće nauditi ", ... , " ko
vas sluša Mene sluša, i ko se vas odriče, Mene se odriče; a ko se Mene
odriče, odriče se Onoga koji je Mene poslao " (Lk. 10.19,16). I dalje: " kojima oprostite grehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su " (Jn. 20.23). Videti i ove delove: (Mr. 16.15-20 ; Mt. 16.19 ; 18.15-18).
Zapazimo nešto, iako su Gospoda slušali i pratili mnogi ljudi, On je ovu vlast dao isključivo i samo svojim apostolima (sedamdesetorici i dvanaestorici). Ovu istinu potvrđuje i Hristova prvosveštenička molitva (Jn. gl.17) - u kojoj se On moli za svoje apostole (osim za jednoga, koji će ga izdati); i samo njima predaje Reč Božiju; i samo njih posvećuje Istinom; i samo njih šalje u svet da propovedaju Jevanđelje.
Ovo je veoma bitna činjenica da bi smo na pravi način shvatili i
razumeli vekovno ustrojstvo Hristove Crkve. Ova vlast se na dalje, preko
apostola - kroz polaganje ruku (rukopoloženje), prenosila svim potonjim
pastirima Crkve, sve do današnjeg dana i do kraja veka (apostolsko
prejemstvo): " I rukopoložiše im prezvitere za svaku Crkvu, ... " (D. ap. 14.23 ; 6.2-6 ; 9.17 ; 13.2-3 ; 1Tim. 4.14 ; 5.22 ; 2Tim. 1.6 ; Jev. 6.2).
Iz svega ovog, dosad izloženog, lako možemo zaključiti da se bez
apostolskog prejemstva i jerarhijskog ustrojstva, ne može govoriti o
Crkvi - već samo o sekti.
A što se tiče teze o " sveopštem sveštenstvu ",
koju zagovaraju skoro sve sekte, kao što smo već napred videli Sv.
Pismo je kategorično - od toga nema ništa! Samo je jedan Put i Istina, a
ona se nalazi jedino u Crkvi Hristovoj, jer je Ona " stub i tvrđava
Istine " (1Tim. 3.15).
Bog je glava i životni princip Crkve, a On je Istina (Jn. 14.6 ; 8.14,45).
Prema tome, Crkva je od Istine (Boga) i na Istini sazdana, Istina se u
Njoj sadrži. Ona Istinu propoveda i širi po svetu, čuva je i brani od
onih koji Nju hoće da izopače i pretvore u laž (D. ap. 20.29). U tome je Ona uspela silom Onoga koji u Njoj živi i Njome upravlja (Ef. 5.29),oslanjajući
se na obećanje Gospoda našeg Isusa Hrista: "... sazidaću Crkvu svoju, i
vrata pakla neće je nadvladati, ... , i evo, ja sam sa vama u sve dane
do svršetka sveta " (Mt. 16.18 ; 28.19-20). Ova Gospodnja obećanja prvenstveno se odnose na Njegovu Crkvu, jer ih je dao samo
svojim apostolima, kada je bio nasamo sa njima, a tek posle se mogu
shvatiti kao poruka svim ljudima koji veruju u Njega, i koji se već
nalaze u Njegovoj Crkvi.
Stupajući verom, krštenjem, i ostalim sv. tajnama u Crkvu, ljudi stupaju
u organsko duhovno jedinstvo sa Gospodom, postaju ćelije duhovnog tela
Hristovog (Ef. 1.23); hramovi Duha Svetoga (1Kor. 3.16 ; 6.19).
Gospod je to jedinstvo (ljudi sa Njim kroz Crkvu) jasnije predstavio,
upoređujući sebe sa čokotom, a članove Svoje Crkve sa lozama: " Ostanite
u meni, i Ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe
ako ne ostane na čokotu, tako ni vi ako u Meni ne ostanete. Ja sam
čokot, a vi loza. Ko ostaje u Meni i Ja u njemu, taj donosi mnogi plod,
jer bez Mene ne možete činiti ništa. Ko u Meni ne ostane, izbaciće se
napolje kao loza i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i
spaliti. Ja sam istinski čokot, i Otac Moj je vinogradar. Svaku lozu na
Meni koja ne rađa roda odseca je; a svaku koja rod rađa, čisti je da
više roda rodi " (Jn. 15.4-6,1-2).
Članovi Crkve su svi ljudi koji su ujedinjeni istom verom, i nadom,
vezani istim zakonom Božijim o ljubavi, osvećeni istim svetim tajnama, i
kojima rukovode zakoniti episkopi i sveštenici (apostolsko prejemstvo).
U Crkvi su ujedinjeni i Nebo i Zemlja. To znači da su njeni članovi svi
istinski verujući svih vremena i prostora, i živi i upokojeni. A pošto
pokojnici nisu umrli nego živi, jer: " Bog nije Bog mrtvih, nego živih;
jer su u Njemu svi živi " (Lk. 20.38), opštenje među svim udovima nikad se ne prekida, i nikad neće prestati.
Vidljiva (Zemaljska) i Nevidljiva (Nebeska) Crkva su povezane međusobno Zajednicom Svetih,
koja se sastoji u molitvama i delima milosrđa živih članova za umrle - s
jedne strane, i u molitvama i zauzimanju umrlih za žive s druge strane.
Eto kakva je Crkva, Bogom stvorena.
Božija Mater (Lk. 1.43,28,48-49 ; 11.27), anđeli, i svi ugodnici
Božiji - apostoli, proroci, svetitelji, i mučenici, kojima se obraćamo
svojim molbama - svi se oni za nas mole, zastupaju nas pred našom
glavom, Hristom, pružaju nam ruku pomoći u našim nevoljama, teše nas u
stradanjima (Otk. 5.8-13 ; 8.3-4).
Hristos jeste jedini Zastupnik i Posrednik, jer je On sebe prineo na
žrtvu radi spasenja ljudi. Takvu žrtvu niko drugi nikad niti je prineo,
niti će prineti. A mi i kad se obraćamo nebeskim članovima Crkve sa
molbom da nam pomognu, mi ištemo samo njihove molitve za nas pred
Jedinim velikozastupnikom, Hristom. Zar će molitva jednog za drugog biti
vređanje Hrista? Zašto onda apostol kaže: " molite se jedni za druge ".
Zato, što je usrdna molitva pravednika veoma moćna (Jk. 5.16). Ako se mi, grešnici na Zemlji (1Jn. 1.8 ; Rim. 5.12), molimo jedni za druge; i ako naša molitva može pomoći onima za koje se uzmolimo (koje zastupamo),
koliko je tek moćnija molitva pravednika na Nebu, koji obitavaju u
Nebeskoj Crkvi! Mi se za pomoć obraćamo svetiteljima i oni se za nas
mole zato što smo svi mi udovi jednog i istog Tela Hristovog, tj. Crkve.
A udovi tela jedan drugome pomažu. Setimo se i sledećih reči: " I ako
strada jedan ud (u velikom Telu - Crkvi Hristovoj), s njim stradaju svi
udovi; ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1Kor. 12.26).
Raduju se i slave duše pravednika na nebu, koji su dostigli
savršenstvo, radujemo se i slavimo i mi s njima jer - ako li se jedan ud
proslavlja, s njim se raduju svi udovi ".
Svi sektaši u glas viču: to je nemoguće, to nije istina. Ne postoji
nikakva Nebeska Crkva ni sveci koji se tamo za nas mole; niti je duša
besmrtna i odvojiva od tela. To je izmišljotina i direktno ruganje
Hristovoj nauci, i Reči Božijoj! Osim što fanatično ponavljaju: to je
laž, to je laž, oni nam ne nude nikakav konkretan argument za tu svoju
tvrdnju - jer ga i nemaju. Sv. Pismo, na koje se tako ponosno pozivaju,
samo ih demantuje. S toga im moramo ponoviti pitanje apostola: " Da li razumete to što čitate? " (D. ap. 8.30)
; jer ap. Petar opominje: " da postoje neka mesta koja su teško
razumljiva, koja neuki i neutvrđeni (u veri) izvrću, kao i ostala Pisma
na svoju sopstvenu propast " (2Pt. 3.16).
Da, duša je besmrtna, i ona nadživljuje telo - što ćemo kasnije i
potkrepiti dokazima. Da se svetitelji mole za nas, i to smo videli (Otk. 8.3-4 ; 5.8-13). A što se tiče postojanja Nebeske Crkve - da Ona postoji, Sv. Pismo je jasno, i izričito (Jev. 12.18-24 ; Ef. 1.3-10); O Njoj govori prorok Jezekilja kad ga je Bog uzneo u Nebeski Jerusalim: "... a posle me odvede u Crkvu " (Jez. 41.1); Samom ap. Jovanu Gospod je zapovedio da izmeri Nebeski Hram Božiji, i one koji se u Njemu klanjaju (Otk. 11.1); Sami sv. anđeli i mučenici obitavaju u Njemu i mole se za nas (Otk. 8.3-4 ; 14.15-18 ; 16.17).
Postojanje Nebeske Crkve potvrđuje i samo vekovno iskustvo Zemaljske
Crkve, kao i lična iskustva skoro svih svetitelja koje je Crkva
iznedrila i uvrstila u red najvećih otaca Pravoslavlja (sv. Vasilije,
sv. Jovan Zlatousti, sv. Jovan Damaskin, sv. Atanasije Veliki, sv.
Serafim Sarovski, sv. Grigorije Bogoslov, sv. Grigorije Niski, sv. Jovan
Lestvičnik, sv. Antonije Veliki i svi drugi) - Napomenimo da neke od
ovih svetitelja sektaši često citiraju (normalno samo kada im to
odgovara - kao npr. adventisti).
Sada se zaista nameće jedno logičko pitanje: da li današnji jeretici
(sektaši) mogu smatrati sebe boljim poznavaocima Hristove nauke, kada
negiraju sve ono što je Crkva učila kroz vekove, i što je smatrala za
nepokolebljivu Istinu!? Ako je tako, onda je Hristova Crkva živela u
zabludi 19- st vekova, i pokazuje se kao laža; a svi svetitelji kroz
vekove, kao najveći lažljivci i jeretici!
Svakom, ponaosob, ostavljamo da zaključi šta je od ovoga Istina! Nama,
pravoslavnim hrišćanima Istina je poznata, i ona se nalazi jedino u
Hristovoj (Pravosravnoj) Crkvi, a ne u nekoj od " hrišćanskih " sekti.
Sektaško (jeretičko) negiranje postojanja Nebeske Crkve znači
odbacivanje i vidljive Zemaljske Crkve Hristove. Takav čovek se ne može
nazvati ni vernikom, a još manje hrišćaninom, jer ruži delo Božije, a
znamo " da se Bog ne da ružiti " (Gal. 6.7). Ap. Pavle kaže za takvog: " da se izopačio i da greši. Samoga sebe je osudio " (Tit. 3.10-11).
Na kraju, shvatimo ovo - da Crkva Hristova svoj početak ima od onog časa
kad ju je Gospod osnovao; da počinje od Hrista (i da On jedini može
postaviti temelj Crkve (1Kor. 3.11)), a ne od bilo kog čoveka kao što je to slučaj sa svim sektama. Uzmimo kao primer: Osnivači adventizma su Vilijam Miler (bivši baptista) i Helena Vajt, tzv. " proročica "; osnivači baptizma su Toma Mincer, Johan Bokelson, Eberli Bolt, Konrad Grebel, Feliks Manc i dr.; osnivač nazarena je Samuilo Henrik Frelih; osnivač Jehovinih svedoka je Čarl Taze Rasel; osnivač mormona (Hristova crkva svetaca poslednjih dana) je Yozef Smit, itd. .
Kao što vidimo, ni jednu od ovih " crkvica " nije osnovao Gospod, već
pojedine ličnosti koje su - zbog samo njima poznatih razloga -
napustile, ili bile izbačene iz svojih dotadašnjih " crkvi ". I skoro
sve one potiču iz 18- og i 19- og veka, a kao što znamo, nije Gospod
Isus Hristos čekao 19- ti vek, da mu tamo negde, u Americi, neki farmer
ili biznismen osniva Njegovu Crkvu.
Ko veruje Sv. Pismu, može smatrati Crkvom samo onu hrišćansku versku
zajednicu koja počinje od vremena stradanja Spasitelja, i od dana kada
je On poslao Duha Utešitelja na apostole (D. ap. 2.1-4) - (kada
je i nastala prva Crkvena opština u Jerusalimu); i koja ima neprekidno
sveštenstvo, koje u neprekinutom nizu potiče od apostola (apostolsko
prejemstvo). A to je van svake sumnje Pravoslavna (u originalu
Pravoverna) Crkva od Istoka, o čemu svedoče neprekinuto Sveto Predanje, i
sama istorija Crkve.
Isto tako, Gospod je obećao da će biti večno u Njoj; sve do svršetka sveta (Mt. 28.20), i ovo obećanje se mora ispuniti, jer: " Nebo i zemlja će proći, a reči Moje neće proći "- rekao je Gospod (Mr. 13.31).
Kakav bi to maloverni čovek mogao da sumnja u obećanja Gospodnja? Jasno
je da će Crkva Hristova do kraja veka, do drugog Spasiteljevog dolaska,
sačuvati u čistoti Istinu Hristovu - Njeno Bogom predano učenje. Iako
će mnogi pokušati da izvrnu Istinu (D. ap. 20.29-30), mi verujemo u Hristove reči: " da je ni vrata pakla neće nadvladati " (Mt. 16.18).
Umesto zaključka navešćemo mesta iz Sv. Pisma koja treba imati u vidu da
bi se na pravilan način mislilo o Crkvi Hristovoj; da niko ne bi
zalutao s pravog Puta i otisnuo se u maglovita priviđenja sektaških
zamki i zabluda; jeftinih i privremenih zadovoljstava i ushićenja, koja
na kraju imaju za cilj potpuni gubitak sopstvene ličnosti i identiteta -
Bespogovornog sledbenika sekte, i slepog roba ljudskim iluzijama i
maštarijama. A onima koji su već zalutali, ako Bog da, da otvorimo oči,
ne bi li se vratili Pravoj veri:
Blagodatna sredstva spasenja i sveto učenje dati su Crkvi: Ef. 3.9-10 ; 1Tim. 3.15
Crkvu je sazdao Gospod, i Ona će ostati do kraja veka: Mt. 16.18 ; 28.20
Temelj Crkve može biti samo Hristos i niko drugi: 1Kor. 3.11 ; D. ap. 4.11 ; Mt. 21.42 ; 1Pt. 2.6 ; Rim. 9.33
Hristos je Glava Crkve: Ef. 1.22 ; 4.15 ; 5.23 ; Kol. 1.18
Crkva je zajednica onih koji na istiniti način veruju u Boga: D. ap. 2.44 ; 20.28 ; Jev. 3.6
Da bi smo se spasili, moramo pripadati Crkvi: Mt. 18.17 ; D. ap. 2.47
Crkva je Jedna: Jn. 10.16 ; Mt. 16.18 ; Ef. 4.4-6 ; Jn. 17.11,20-21 ; 1Kor. 12.13 ; Rim. 12.5-6 ; Kol. 3.15
Crkva je Sveta: Ef. 5.25-27 ; Rim. 11.16; - Sveta je jer u Njoj obitava Duh Sveti: 1Kor. 6. 19; - Sveta je po učenju: Jn. 17.17-19 ; 16.13 ; 14.26; - Svetim Tajnama: 1Kor. 6.11
Članovi Crkve moraju stremiti svetosti: 1Pt. 1.15-16 ; Ef. 4.21-24 ; 1.4
Hristos je dopustio da u Crkvi budu i grešnici: Mt. 13.24-30,47-49 ; 2Tim. 2.20-21 ; Rim. 9.22-23
Crkva ne može biti ukorena zbog prebivanja grešnika u Njoj: Rim. 11.17-18 ; 14.4 ; 1Kor. 12.21-24 ; 2Tim. 2.20
Duh Sveti obitava u Crkvi i u članovima Crkve: Jn. 14.16-17 ; D. ap. 1.4-5 ; 2.17-18 ; 1Kor. 3.16 ; 12.13
Crkva je Saborna: Mt. 28.16-20 ; Kol. 3.11 ; Mt. 24.14 ; Jev. 12.22-24 ; Mr. 16.15-18
Crkva je Apostolska: Ef. 2.19-20 ; Otk. 21.14
Crkva je neprekidna: Mt. 28.20 ; Ef. 3.21
Crkva se ne može sakriti: Mt. 5.14 ; Mr. 4.21 ; Lk. 11.33
Ko može da poučava u Crkvi: Mt. 28.19-20 ; Ef. 4.11 ; 1Kor. 12.28 ; Rim. 10.15 ; 2Tim. 1. 11 ; 4.2 ; Jev. 5.4
Nebeska Crkva postoji: Jez. 41.1 ; gl. 42 ; Jev. 12.22-24 ; Ef. 1.3-10 ; Otk. 8.3-4 ; 11.1 ; 14. 15-18 ; 16.17
|
|
Calendar |
« January 2025 » | Su | Mo | Tu | We | Th | Fr | Sa | | | | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
|
|
|