|
„37. Sedam dana činićeš očišćenje na oltaru i osvetićeš ga, te će oltar biti svetinja nad svetinjama ...
38. I ovo ćeš prinositi na oltaru: dva jagnjeta od godine svaki dan bez prekida.
39. jedno jagnje prinosi jutrom a drugo prinosi večerom,
...
42. To neka bude žrtva paljenica svagda od kolena do kolena vašeg ...”
[2.Moj 29]
„1. Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
2. Zapovedi sinovima Izrailjevim, i reci im: Prinose moje, hleb moj,
žrtve što mi se sažižu za ugodni miris, pazite da mi prinosite na vreme.
3. Reci im dakle: Ovo je žrtva ognjena što ćete prinositi Gospodu: dva jagnjeta od godine zdrava, svaki dan na žrtvu paljenicu bez prestanka.
4. Jedno jagnje prinesi ujutru, a drugo jagnje prinesi uveče.
5. I desetinu efe belog brašna za dar smešanog s četvrtinom ina čistog ulja.
6. To je žrtva paljenica svagdašnja, koja bi prinesena na gori sinajskoj za miris ugodni, žrtva ognjena Gospodu.
7. I naliv njen da bude četvrt ina na svako jagnje; u svetinji prinosi naliv dobrog pića Gospodu.
8. A drugo jagnje prinesi uveče; dar kao ujutru i naliv njegov prinesi za žrtvu ognjenu, za ugodni miris Gospodu.”
[4.Mojsijeva 28]
Dakle, knjige Mojsijeve definišu određene vrlo važne pojmove vezane za starozavetno jevrejsko bogosluženje:
- „svetinja” je oltar na kojem je prinošena „žrtva svagdašnja”
- „žrtva svagdašnja” su dva jagnjeta prinošena ujutru i uveče svakoga dana.
- „očišćenje svetinje” je propisani obred koji je trajao sedam dana.
Ove su se žrtve svakodnevno, ujutro i uveče, prinosile u svetinji u jerusalimskom hramu.
|
