| Site menu |
|
 |
| Our poll |
|
|
| Statistics |
Total online: 5 Guests: 5 Users: 0 |
|
| Login form |
|
|
|
Biblijska godina
Gregorijanski kalendar. Većina sveta
danas koristi solarni kalendar koji ima svoje po -
reklo u rimskom kalendaru uspostavljenom za
195
vre me Julija Cezara 45. godine pre Hrista (pre na -
še ere). Poznat kao Julijanski kalendar, on ima
365 dana u godini, a svaka četvrta godina je
prestupna. Za vreme prestupne godine dodaje se
još jedan dan u mesecu februaru.
Tokom vremena, uočeno je da je solarna go -
di na kraća za oko 11 minuta od 365,25 dana (365
i 1/4). I bilo je potrebno podešavanje da bi se
kompenzovalo ovo neslaganje između solarne go -
dine i civilnog kalendara. Godine 1582, papa Gre -
gorije izdao je dekret koji proklamuje da je prva
go dina na početku veka (1600, 1700, itd.) takođe
prestupna, ali samo ako je u isto vreme deljiva sa
400 (1600, 2000, itd.). Ovaj revidirani Julijanski
kalendar nazvan je Gregorijanski kalendar i predstavlja
kalendar koji se danas koristi od strane
najvećeg dela sveta.
Biblijski kalendar. Biblijski kalendar se na -
lazi između lunarnog i solarnog računanja vremena.
Biblijski meseci su zasnovani na mesečevim
fa zama, sa prosečnom dužinom od 29,5 dana.
Obična biblijska godina ima 12 meseci ili, drugim
rečima, oko 354 dana u godini.
Biblija zapoveda da se različiti praznici pros -
lavljaju u njihovo određeno vreme. Pasha, na pri -
mer, bila je određena da se proslavlja na proleće.
Godišnja doba su, međutim, određena Zemljinom
rotacijom oko Sunca, a ne oko Meseca. Ako bi
bib lijski kalendar koristio samo lunarnu godinu
(354 dana), nastao bi nerešiv problem. Razlika od
oko 11 dana između lunarne godine (354 dana) i
solarne godine (365,25 dana) uskoro bi uzrokovala
da se Pasha praznuje van određenog vremena,
a ne kako je to propisano u Bibliji.
Da bi se otklonila ova razlika, rabini su nap -
ravili kalendar je zasnovan na ciklusu od 19 godi -
na, u kojem 3., 6., 8., 11., 14., 17. i 19. godina su
prestupne godine. Tokom prestupne godine,
jedan dan se dodaje mesecu Adaru, a 13. mesec
(koji ima 29 dana), poznat kao Adar šeni (Drugi
Adar ili Ve-Adar), dodaje se u kalendar. Za razliku
od rabinskog kalendara, biblijski kalendar nije
mo guće tačno matematički podesiti za budućnost
jer zavisi od vremena uočavanja Mladog Meseca,
kao i od vremena kad zri ječam, što nije moguće
unapred tačno predvideti (jer u krajnjoj liniji od
Boga zavise). Ipak, biblijski kalendar dodaje 13.
mesec godini kada je potrebno da prvi mesec u
godini bude onda kada zri ječam.
Dakle, biblijski kalendar je lunarno-solarni ka -
lendar - lu narni kalendar podešen sa solarnom
go dinom.
Sve do 359. godine naše ere, Sinedrion je
pred sedavao u Jerusalimu kao vrhovni zakono -
dav ni autoritet za sve stvari vezane za Jevreje.
On je kontrolisao način za određivanje Mladine i
objavljivao početak svakog meseca nakon izjave
dva svedoka. Ali promene političkih prilika u re -
gionu često su sprečavale vremensko utvrđivanje
početka praznika. To je posebno imalo odražaja
kod onih koji su živeli u dijaspori (Jevreji koji su
živeli van Izraela) u određivanju početaka praznika.
Godine 360. naše ere, Hilel II, prvosveštenik,
objavio je Sinedrionov precizan način računanja
vremena, fiksirajući tako današnji jevrejski kalendar
i eliminišući potrebu za svedocima. Ovo je uk -
lonilo kontrolu Sinedriona nad životom Jevreja i
eventualno skretanje sa pravog puta.
Zbog razlika između Gregorijanskog i biblij -
skog kalendara, biblijski praznici padaju u različite
dane po Gregorijanskom kalendaru svake godine.
Na primer, Pasha nekada pada u martu, a nekada
u aprilu.
Dva kalendara. Nekoliko događaja je dominantno
u istoriji Jevreja, a među njima najviše iz -
lazak iz Egipta. Prilikom izvođenja Njegovog naro -
da iz Egipta, Božja aktivnost je bila tako snažna i
vidljiva da je religiozni život Izrailja bio zauvek iz -
menjen. Sedam svetih praznika bilo je dato Izra -
ilju od strane Gospoda (3. Mojsijeva 23. poglav -
lje). Kao dodatak, Izrailju je bio dat novi kalendar
koji je započinjao sa svojom religijskom Novom
Go dinom u mesecu Nisanu (mart-april), u mesecu
kada je Bog oslobodio Izrailj iz Egipta. Bog je
zapovedio: "Ovaj mesec da vam je početak me -
se cima, da vam je prvi mesec u godini” (2. Moj -
sijeva 12,2).
Do izlaska iz Egipta, Izrailj je obeležavao Novi
godinu prema poljoprivrednom ili civilnom kalendaru
koja je počinjala nakon žetve. Vreme žetve
je ukazivalo na poljoprivrednu godinu. Nakon pe -
rioda žetve, ciklus oranja, sejanja, košenja ponovo
je započinjao. Izrailj, kao poljoprivredno društvo,
prirodno je započinjao Novu Godinu nakon
žet ve (2. Mojsijeva 23,16; 34,22).
Nakon izlaska iz Egipta, Izrailj je očigledno
imao dve Nove Godine - poljoprivrednu i religij -
sku. Prema religijskom kalendaru, Nova godina
za počinje mesecom Nisanom (mart-april) i koristi
se za sva određivanja vremena u Bibliji. Međutim,
mnogo starija, poljoprivredna ili civilna Nova go -
di na (septembar-oktobar, u vreme Praznika Tru -
ba), nastavljena je tradicionalno da postoji u Iz -
ra elu.
Jubilarna godina je bila poljoprivredna godina
koja je bila posvećena, i bila je obeležavana svake
50. godine. Tokom Jubilarne godine, zemlja u c -
elom Izrailju je ostajala neobrađivana tokom cele
sezone (3. Mojsijeva 25,11). Kao takva, Jubilarna
godina je započinjala u sedmom mesecu (3. Moj -
sijeva 25,9), po religijskom kalendaru, ukazujući
na poljoprivrednu Novu godinu koja je započi -
njala na jesen.
Razorenjem Hrama 70. godine naše ere i ra -
se janjem Izrailja, obeležavanje Praznika Truba
(ko je je bilo u 7. mesecu) je splasnulo. Kao rezul-
196
tat toga, Praznik Truba je počeo da se jednostav -
no proslavlja kao Roš hašana ("Početak godine”)
pošto je ukazivao na civilnu Novu godinu. Kao i
savremena Nova godina, Roš hašana je ostala u
jevrejskoj tradiciji kao Nova godina po civilnom
kalendaru.
Izrailjsko korišćenje dva kalendara, jednog u
civilne, a drugog u religijske svrhe, potvrđeno je
od strane istoričara. Jevrejski istoričar iz prvog
ve ka, Josif Flavije, objašnjava da su Jevreji, dok
su bili u Egiptu, započinjali svoj kalendar mese -
com Tišrijem, ali je "Mojsije uspostavio da Ni -
san... bude prvi mesec za njihove praznike, zato
što ih je izveo iz Egipta tokom tog meseca: tako
tog meseca započinju sve svečanosti koje se od -
vijaju u slavu Bogu, mada je on zadržao prvobitni
redosled meseci prilikom kojih se nekada prodavalo
i kupovalo, i prilikom kojih su se odvijali
ostali uobičajeni poslovi” (Antiquites of the Jews
1. 3.3.). Stari rabinska objava, pre vremena Hris -
ta, sadržavala je zapovest: "Mesec koji smo u sta -
ra vremena nazivali prvim mesecom... sada se
na ziva sedmim mesecom.”
Biblijski meseci. U Bibliji se spominju imena
za samo nekoliko meseca. Prvi mesec se zvao
Aviv (2. Mojsijeva 13,4; 23,15; 34,18; 4. Mojsi -
jeva 16,1); drugi mesec Zif (1. Carevima 6,1.37);
sedmi mesec Etanim (1. Carevima 8,2); a osmi
mesec Vul (1. Carevima 6,38). U Bibliji se meseci,
kao i dani, nazivaju rednim brojevima ("prvi
mesec”, "drugi mesec”, itd). Nakon vavilonskog
ropstva (586. godine pre naše ere), Jevreji su prihvatili
vavilonska imena za mesece i sve do danas
ih koriste.
Sistem računanja. Većina sveta koristi sistem
računanja koji broji godine pre rođenja Isusa
(B.C., "Before Christ” ili "pre Hrista”) i nakon Nje -
govog rođenja (A.D, Anno Domini, latinski "u go -
dini našeg Gospoda”). Isti periodi vremena se
označavaju i kao "pre zajedničke ere” (B.C.E,
"Before Common Era”) i "zajednička era” (C.E,
"Common Era”).
Savremeni jevrejski sistem računanja vremena
koji se danas ko risti započinje sa brojanjem
godina od godine stvaranja sveta. (Prema rabinskoj
tradiciji, to se desilo u jesen 3761. pre naše
ere). Dakle, današnja jevrejska godina se može
izračunati dodavanjem 3760 ili 3761 godine gregorijanskoj
godini (pošto jevrejska Nova Godina
započinje u septembru/oktobru, a gregorijanska
Nova Godina u januaru). Na primer, 2000. godina
+ 3760/3761 = 5760/5761.
Biblijski praznici. Biblijski praznici su ne -
brojeno puta značajniji od mnoštva drugih "kulturnih
događaja”. Ti praznici su uspostavljeni od
strane Gospoda i oni su Gospodnja svojina. On ih
naziva moji praznici (3. Mojsijeva 23,2).
Praznici iz 3. Knjige Mojsijeve 23. poglavlja su
više nego praznici u smislu posebnih jela i praz -
ničkih događaja. Mnogi od njih ne uključuju hra -
nu, a neki su veoma mračni po svom tonu. Jev -
rejska reč moed poseduje više od značenja "sve -
čano određeno vreme”. Ovi "praznici” su u stvari
"susreti” ili "provedeno vreme” sa Gospodom.
Neg de su u pitanju dani, a negde sedmice. Svi
zajedno, "praznici” Gospodnji formiraju božanski
kalendar okupljanja, sa Jerusalimom kao mestom
sastanka (Isaija 33,20).
Primena
Mnogi ljudi pogrešno izjednačavaju svetkova -
nje posvećenih dana sa pravednošću pred Bo -
gom. Neki dolaze u sinagogu na Dan očišćenja, a
drugi u crkvu za Božić ili Uskrs. Oni veruju da su
pravedni u Božjim očima jer obavljaju svoje religiozne
"dužnosti”.
Bog je ukorio Izrailjce za držanje spoljnih zah -
teva Zakona, dok su zanemarili smisao pove -
zanosti sa Njim: "A o Mladinama i Šabatima i o
sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonje
i svetkovine. Na Mladine vaše i na praznike vaše
mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi”
(Isaija 1,13-14; Amos 5,21).
Zašto je Bog mrzeo praznične dane kada je
On bio taj koji ih je uspostavio? Očigledno, On
nije mrzeo same praznične dane, već licemeran
na čin na koji su oni svetkovani. Narod je pog -
rešno razumevao i izvrtao Božji zakon. Oni su se
odrekli lične zajednice sa Bogom. Umesto toga,
oni su tražili da budu samopravedni kroz držanje
zahteva zakona.
Spoljno držanje Zakona bilo je bez značaja
bez unutrašnje veze sa živim Bogom. To je razlog
zbog kojeg je Bog zapovedio Izrailju: "Čuj Iz -
railju: Gospod je Bog naš jedini Gospod. Zato
ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega
i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje. I neka ove
reči koje ti ja zapovedam danas budu u srcu
tvom” (5. Mojsijeva 6,4-6). Toliko je velika važ -
nost ovih reči da one počinju sa Šema, najsvetijom
molitvom unutar judazima. One su takođe
zapisane na dovratcima većine religioznih Jevreja
i na tefilinu (svitku Biblije) kojeg neki nose na
čelu i ruci tokom molitve.
Mesija je takođe istakao ovu istinu: "Ljubi
Gos poda Boga svojega svim srcem svojim, i svom
dušom svojom, i svom misli svojom. Ovo je prva
i najveća zapovest” (Matej 22,37-38). Prvo i najvažnije,
Bog želi istinsku vezu sa ljudima.
Mnogi u vreme proroka Isaije verovali su da
su pravedni pred Bogom zato što su religiozni -
oni su držali micvot (zapovesti), oni su se molili,
oni su svetkovali svete dane. Danas, većina čo -
večanstva, bilo Jevreja ili ne-Jevreja, nalazi se u
197
identičnoj situaciji. Oni pogrešno veruju da će im
držanje serije religioznih obreda ili praznika do -
neti prihvatanje u Božjim očima.
Biblija upoređuje praznične dane sa senkama
koje proročki ukazuju na ličnost i rad istorijski
najveće osobe - Mesije Izrailja (Kološanima 2,16-
17). Ovi praznici zajedno prikazuju aktivnost Me -
sije od Golgote do Njegovog carstva. On sam je
izvor bogatstva, dok su sveti dani samo senke
Njegovog neizbrisivog traga u istoriji.
Ovo se može ilustrovati sa mužem koji se
vraća kući nakon dugog puta. Njegovo srce može
brže otkucavati u naslućivanju, videći obris senke
svoje žene kako izlazi na glavna vrata, ali on ne
može zagrliti njenu senku. Tu ne bi bilo zadovoljstva.
Umesto toga, on ulazi kroz vrata i grli je
lično, a ne njenu senku.
Isus izjavljuje: "Ja sam put, istina i život. Niko
neće doći k Ocu do kroza me” (Jovan 14,6). Da li
ćemo ići za senkama ili ćemo u potpunosti zagr li ti
Mesiju? Samo nam On može dati ono što je pot -
rebno.
PASHA
Pasha je stari praznik koji se proteže nekih 35
vekova u ljudskoj istoriji. Ovaj praznik je us pos -
tav ljen u vreme velikih egipatskih piramida. Iz -
veštaj o Pashi je ispunjen upečtvljivim scenama:
odlukom o ubijanju jevrejskih novorođenčadi, za -
tim o be bi koja je ostavljena u reci, ropstvu Jev -
reja, grmom koji gori, egipatskim vračarima, periodima
suprostavljanja od strane faraona, Božjim
nepogodama, armijom koja je u pokretu, razdvajanjem
mora i rođenjem posebnog naroda uz od -
jeke grmljavina sa planine.
Pasha sadrži važnu poruku za današnje vre -
me. Ovaj praznik daje osnovu za razumevanje
do gađaja u Gornjoj Sobi, simbola za Gospodnjim
stolom i značenje Mesijine smrti.
Biblijski stav
Značenje Pashe. Tokom više od 400 godina,
jevrejski narod je živeo u Egiptu (2. Mojsijeva
12,40). A tada je došlo vreme da ih Bog uvede u
zem lju koju im je obećao (1. Mojsijeva 46,3-4;
50,24). U 2. Knjizi Mojsijevoj 11. poglavlju, Bog
ob javljuje, preko svog sluge Mojsija, deseto i ko -
načno zlo koje će pogoditi Egipćane i njihove laž -
ne bogove. U ponoć, Gospod je prošao kroz Egi -
pat i ubio prvence u svakoj porodici i među sto -
kom. Sa ovim poslednjim, najvećim zlom, Bog je
na dramatičan način oslobodio svoj narod iz egipatskog
ropstva.
U 2. Knjizi Mojsijevoj 12. poglavlju, Bog jasno
ukazuje šta treba da učine oni koji mu veruju i ta -
ko, suprotno od faraona i Egipćana, ne budu zahvaćeni
poslednjim zlom. Oni su trebali da odvoje
muško jagnje od godinu dana. Ono je moralo da
bude savršeno, bez ikakve mane ili nedostatka.
Ono je trebalo da bude uzeto iz stada 10. dana
biblijskog meseca Nisana i da se čuva do 14. dana
istog meseca. To je bilo vreme tokom koga je
sva ka porodica trebala da pripremi jagnje i uveri
se da je sa njim sve u redu. To je takođe bilo
vreme da porodica postane bliska sa svojim jagnjetom,
tako da ono nije bilo samo jagnje (2.
Moj sijeva 12,3), već njihovo jagnje (2. Mojsijeva
12,5). To je duboko uticalo na njih, ukazujući na
visoku cenu žrtve. Neko ko je nevin umirao je
mesto njih.
Uveče 14. dana, nakon zalaska sunca, jag -
njad su bila javno zaklana od strane "celog zbo -
ra”. Svi ljudi su bili odgovorni za smrt jagnjadi.
Ipak, sa druge strane, svaka porodica pojedina -
čno uzimala je krv od svog jagnjeta i poprskala
njime dovratke na svojim vratima kao vidljivi znak
svoje vere u Gospoda (2. Mojsijeva 12,13). U tom
trenutku, nevino jagnje je postalo njihova zamena,
čineći mogućim da ih "zaobiđe” Božji sud. Ta -
ko je Gospod uspostavio Pashu kao "noć koja se
svetkuje Gospodu, u koju ih izvede iz Misira” (2.
Moj sijeva 12,42).
Vreme Pashe. Prema Bibliji, Pasha je jedno -
dnevni praznik koji je odmah praćen sedmodnev -
nim Praznikom Beskvasnih hlebova. Oba praznika
se danas obično spajaju zajedno kao jedan, i jednostavno
se zovu "Pasha”.
Bog je uredio da se Pasha proslavlja svake
godine 14. dana biblijskog meseca Nisana (mart-april),
na dan kada je Bog izbavio svoj narod iz
Egipta (2. Mojsijeva 12,6; 3. Mojsijeva 23,5; 4.
Moj sijeva 9,3; 28,16). Njegovo izbavljenje je bilo
tako moćno i upečatljivo da je jevrejski religiozni
kalendar bio zauvek izmenjen. Kao uspomena na
to čudesno izbavljenje, mesec Nisan (poznat kao
Aviv pre vavilonskog ropstva - 2. Mojsijeva 13,4;
34,18) postao je od tada prvi mesec jevrejske re -
ligiozne godine (2. Mojsijeva 12,2; 4. Mojsijeva
9,5; 28,16).
Izveštaj o Pashi. Prema biblijskom izveštaju,
jagnje je bilo centralni deo službe za Pashu (2.
Mojsijeva 12; 34,25; 5. Mojsijeva 16,1-7). Ono je
bilo centralna stvar svega što se radilo. Da nije
bilo jagnjeta, ne bi bilo ni izbavljenja. Pošto je
jagnje bilo u središtu Pashalne služne, termin
"Pasha” se koristio i za jagnje i za praznik (2. Moj -
sijeva 12,21; 5. Mojsijeva 16,2.6; Luka 22,7; 1.
Korinaćanima 5,7). Jedno nije moglo da postoji
bez drugog. Jagnje je bilo oličenje praznika, i bez
njega, praznik bi bio beznačajan.
U svemu tome, Bog je zahtevao da se tri simbola,
u vidu hrane, konzumiraju u noći Pashe -
jagnje, maca (beskvasni hleb) i gorko zelje (2.
Mojsijeva 12,8). Žrtva je bila mlado jagnje, koje
je opisivalo nevinost. Ono je bilo ispečeno na vatri
198
prikazujući sud koji je pao na njega umesto na
prvenca. Maca (beskvasni hleb) je bio konzumiran
simbolizujući čistoću žrtve, jer je kvasac, sa
svojim nadimajućim karakteristikama, često bio
simbol greha (1. Korinćanima 5,6-8). Gorko zelje
je konzumirano kao opomena na patnju jagnjeta.
Važnost Pashe. Može se izvući nekoliko važ -
nih činjenica iz Praznika Pashe. Postojala je samo
jedna Pasha kada je Bog prohodio zemlju kojoj je
sudio. Svako vreme Pashe, od tada, predstavlja
uspomenu na taj događaj (2. Mojsijeva 13,3).
Pasha se veoma razlikuje od drugih religi -
oznih praznika u svetu. Pasha je najstariji konti -
nualno proslavljan praznik koji danas postoji, i ko -
ji se praktikuje nekih 3.500 godina. Pasha je pros -
lavljana u Sinajskoj pustinji godinu dana nakon
izlaska Izrailjaca iz Egipta (4. Mojsijeva 9,1-14);
bila je proslavljana kada je jevrejski narod ušao u
zemlju Izrailj (Isus Navin 5,10-12); bila je pros -
lavljana u danima cara Jezekije (2. Dnevnika 30)
i cara Josije (2. Carevima 23,21-23; 2. Dnevnika
35,1-19), bila je proslavljana nakon izlaska iz va -
vi lonskog ropstva (Jezdra 6,19-20), i bila je uveliko
praznovana u danima Isusa (Jovan 11,55).
Čak i danas, većina Jevreja proslavlja Pashu više
nego ijedan drugi jevrejski sveti dan. To je snažna,
koheziona sila unutar jevrejske kulture i zaje -
dnice.
Obeležavanje Pashe je bilo tako važno da je
Bog dao dodatni dan za one koji nisu bili u stanju
da obeleže Pashu 14. Nisana. Oni koji su se os -
kvrnuli dodirivanjem mrtvog tela ili su bili na du -
gom putovanju, mogli su proslavljati Pashu 30
dana kasnije, 14. dana 2. meseca (4. Mojsijeva
9,1-14; 2. Dnevnika 30,2.15). Nijedan od drugih
božanski uspostavljenih praznika nije imao ovu
mogućnost.
Služba na Pashu. Bog je zapovedio da se
Pasha obeležava, kao uspomena, zauvek (2. Moj -
sijeva 12,14). On je takođe kazao da je potrebno
da se odvija služba (2. Mojsijeva 12,25). Ova
služ ba je uključivala jagnje, maca (beskvasni
hleb) i gorko zelje, tako da se u umovima ljudi
stal no ponavljala priča o Izlasku, iz generacije u
generaciju (2. Mojsijeva 12,26.27). Gospod, me -
đutim, nije dao detalje vezane za redosled službe,
već samo da se ona treba obavljati.
Nekoliko vekova pre Hrista, bila je uspostav -
ljena neka vrsta tradicionalne pashalne službe.
Ova ritualna služba na Pashu je nazvana Seder,
od jevrejske reči koja znači "red”. Ona uključuje
tradicionalno čitanje Biblije, molitve, simboličku
hranu i pesme tokom Pashalne službe. Osnovni
način pashalnog Sedera zadržao je dosta onoga
od pre 2.000 godina, iako je služba nastavila da
se ulepšava sa više pesama i običaja u srednjem
veku.
Ispunjenje
Pasha nagoveštava jevrejskog Mesiju kao pra -
vo Pashalno Jagnje. Jevrejski prorok Isaija govori
o Mesiji u terminima pashalnog jagnjeta i o ve -
likom otkupu koji će On učiniti (Isaija 53). On će
biti nevino, čisto Jagnje, na koga će se izliti Božji
sud umesto na ljude. On će biti Onaj koji će, uz
veliku patnju i smrt, proliti svoju krv da bi obez -
bedio veliko izbavljenje od greha.
Nema sumnje da je Isus Hristos Pashalno
Jag nje. Biblija to beleži. Istorijom to odzvanja.
Ipak, jedno pashalno pitanje ostaje, i ono je najvažnije
od svih: "Da li je On moje Pashalno Jag -
nje?” Kao što su Izrailjci nekada trebali pojedinačno
da poprskaju vrata krvlju, tako i danas ljudi
pojedinačno trebaju doneti odluku u pogledu Jag -
njeta Božjeg. Još uvek nema oslobođenja bez
jag njeta.
PRAZNIK BESKVASNIH HLEBOVA
Drugi biblijski praznik dobio je ime po hlebu
koji je trebao da se jede tokom praznika. Jev -
rejski tekst Biblije naziva taj praznik Hag hamacot.
Maca i množina macot su jevrejske reči za
"beskvasni hleb”. Dakle, ovaj praznik je poznat
kao Praznik Beskvasnih hlebova. Razumevanje
praktičnih istina na koje ukazuje ovaj važni praz -
nik, veoma je važno za religijski život danas.
Biblijski stav
Značenje praznika. Praznik Beskvasnih hle -
bova je uspomena na Božje čudesno izbavljenje
iz egipatskog ropstva, kada su Izrailjci usred noći
napustili Egipat, dok još nije bilo vremena da se
hlebno testo uzdigne. Tako da je Gospod zapovedio:
"Sedam dana jedi s njom (Pashom - jagnjetom)
presan hleb, hleb nevoljnički, jer si hiteći
izašao iz zemlje Misirske, pa da se opominješ da -
na kada si izašao iz Misira, dok si god živ” (5. Moj -
sijeva 16,3; 2. Mojsijeva 12,39).
Vreme praznika. Praznik Beskvasnih hlebova
se praznuje u rano proleće (mart - april). On
počinje 15. dana biblijskog meseca Nisana i traje
7 dana. Pošto Praznik Beskvasnih hlebova (sedmodnevni
praznik) počinje dan nakon Pashe (jed -
nodnevni praznik), često se ova dva praznika spajaju
u jedan i zajedno nazivaju "osam dana Pas -
he”. Za vreme Drugog Hrama (u Isusovo vreme),
bilo je takođe uobičajeno da se svih osam dana
nazivaju Praznikom Beskvasnih hlebova (Luka 22,
1.7). Važnost praznika. Praznik Beskvasnih hlebova
bio je istaknuti biblijski praznik. Suprotno od
drugih praznika koji su bili uspostavljeni u 3.
Knjizi Mojsijevoj 23. poglavlju, zapovest koja je
uspostavila ovaj praznik bila je data pre izlaska iz
Egipta (2. Mojsijeva 12,14-20). Pasha i Praznik
199
Beskvasnih hlebova su prvi uspostavljeni. Detalji
o ostalim praznicima su dati kasnije. Praznik Bes -
kvasnih hlebova takođe je prvi od tri godišnja
hodočasna praznika. Za vreme tri od sedam go -
dišnjih praznika (Praznik Beskvasnih hlebova,
Praz nik Sedmica i Praznik Senica), svi jevrejski
muš karci su trebali da stanu pred Gospoda u Hra -
mu (2. Mojsijeva 23,14-17; 34,18-23; 5. Moj si je -
va 16,16; 2. Dnevnika 8,13).
Da bi ispoštovao tu zapovest, Mesija je putovao
u Jerusalim tokom svakog hodočasnog praz -
nika. Nakon jednog takvog hodočašća za Praznik
Beskvasnih hlebova, kada je imao 12 godina, Me -
sija je imao interesantan susret. To je zabe -
leženo: "I kad mu bi dvanaest godina, dođoše oni
u Jerusalim prema običaju praznika. I kad dane
provedoše i oni se vratiše, osta dete Isus u Je -
rusalimu... I posle tri dana nađoše ga u crkvi gde
sedi među učiteljima, i sluša ih, i pita ih. I svi koji
ga slušahu divljahu se Njegovu razumu i odgovorima”
(Luka 2,42-43,46-47). Mesija je potpuno
zadivio najbolje poznavaoce Tore (Zakona, ili Moj -
sijevih knjiga) u Izrailju. On je bio neugledni Ga -
li lejac, nije imao univerzitetsko obrazovanje, i
imao je samo 12 godina, nije imao čak ni Bar
micva (nije bio Sin Zakona, što se postajalo sa 13
godina). Ipak, Njegovo razumevanje i shva tanje
Biblije bilo je zapanjujuće. Nikada ranije oni nisu
susreli nekoga kao što je bio On.
Zapis o prazniku. Biblijski izveštaj daje sa -
mo tri instrukcije za Praznik Beskvasnih hlebova.
Posebne žrtve bile su prinošene u Hramu to -
kom svakog dana praznika (3. Mojsijeva 23,8; 4.
Mojsijeva 28,19-24). Prvi i sedmi dan praznika bili
su neradni dani sa uzdržavanjem od svih poslova
(2. Mojsijeva 12,16; 3. Mojsijeva 23,7-8; 4. Moj -
si jeva 28,25; 5. Mojsijeva 16,8) i kvasac je bio
stro go zabranjen. Ne manje nego 6 tekstova nag -
lašava zabranu korišćenja kvasca tokom ovog
praz nika (2. Mojsijeva 12,14-20; 13,6-8; 23,15;
34,18; 3. Mojsijeva 23,6; 5. Mojsijeva 16,3.8).
U jevrejskom jeziku, kvasac je poznat kao
hamec, koji doslovno znači "kiseo”. Kvasac
(obično gljivice ili prašak za pecivo) je korišćen za
stvaranja vrenja, naročito u hlebnom testu. Kada
kvasac ukiseli testo, nastaju mali vazdušni me -
hurovi koji uzrokuju da testo poraste.
Ne samo da je konzumiranje hrane sa
kvascem (kao što su hleb i kifla) bilo zabranjeno
tokom praznika, već je čak i prisustvo kvasca u
bilo kojoj kući bilo nedozvoljeno. Gospod je za -
povedio Mojsiju: "Sedam dana jedite hlebove
pres ne, i prvoga dana uklonite kvasac iz kuća
svo jih, jer ko bi god jeo što sa kvascem od prvoga
dana do sedmoga, istrebiće se ona duša iz Iz -
railja” (2. Mojsijeva 12,15). Nepoštovanje bo žan -
ske zapovesti povlačilo je zaista oštre konsek -
vence. I ponovo je bilo zapoveđeno: "Hlebovi
pres ni da se jedu sedam dana, i da se ne vidi u
tebe ništa s kvascem, niti da se vidi u tebe kvasac
u celom kraju tvom” (2. Mojsijeva 13,7). Pro ši -
renje ograničenja bilo je dalje naglašeno: "I da se
ne vidi u tebe kvasac za sedam dana nigde među
granicama tvojim” (5. Mojsijeva 16,4).
Jasnoća Božje zapovesti ne ostavlja mesta za
raspravu. Svaki kvasac, nije bitno koliko mali iz -
nos ili koliko neznatno prisutan, nije bio dozvoljen
tokom Praznika Beskvasnih hlebova. Nije bilo do -
voljno jednostavno uzdržavati se od jedenja kvasca,
ili od dodirivanja kvasca, ili čak od gledanja u
kvasac stavljajući ga na skriveno mesto. Sav kva -
sac je morao biti uništen. Propuštanje da se tako
ura di predstavljalo je ozbiljno kršenje biblijskog
za kona.
Ispunjenje
Greh je u Bibliji često puta prikazivan kvas -
cem (Matej 16,6.11; Marko 8,15; Luka 12,1; Ga -
la tima 5,9). Stari rabini takođe su verovali da
"kvasac predstavlja zle otkucaje srca”. Kvasac le -
po prikazuje sliku greha pošto se on brzo širi kroz
testo, obuzima ga, ukiseljava ga, izaziva vrenje u
njemu, i povećava više puta njegovu prvobitnu
veličinu bez promene njegove težine. U stvari,
ovaj proces kiseljenja (prvi stadijum raspadanja)
veoma je efikasan, kao i proces smrti koji je Bog
dopustio nakon Adamovog greha.
Dok kvasac oslikava greh, jedino je beskvasni
hleb (maca ) bio korišten u Hramu (3. Mojsijeva
2,11; 6,16-17; 10,12). Prilozi su morali biti čisti i
sve što je bilo sa kvascem smatralo se nečistim i
neadekvatnim.
Kao i kod ostalih praznika Gospodnjih za pi -
sanih u 3. Mojsijevoj 23. poglavlju, proročko zna -
čenje Praznika Beskvasnih hlebova se otkriva u
životu Mesije. Pasha prikazuje otkupljujuću smrt
Mesije kao Pashalnog Jagnjeta, Praznik Bes kvas -
nih hlebova prikazuje čistotu i sahranjivanje Me -
si je, a Praznik Prvina prikazuje vaskrsenje Mesije.
Jevrejski proroci su predskazali dan kada će
Mesija biti žrtvovan za greh. Prorok kaže u vezi
Mesije: "A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze
na se... i Gospod pusti na Njega bezakonje sviju
nas... kad položi dušu svoju u prinos za greh”
(Isaija 53,4.6.10).
Ali jevrejski proroci takođe govore o Mesijinoj
čudesnoj sahrani. Isaija je prorekao: "Odrediše
mu grob sa zločincima, ali na smrt bi s bogatim,
jer ne učini nepravde, niti se nađe prevara u ustima
Njegovim” (Isaija 53,9).
Obično onaj ko umire kao zločinac zaslužuje i
sahranu kao zločinac. Ali to nije slučaj sa Me si -
jom. Mesija je ubijen kao da je bio zločinac, ali
Bog nije dopustio da se Njegovo telo izbaci van
grada na đubre. Mesija je zaslužio adekvatnu
200
sah ranu zato što je bio čista, bezgrešna (bez
kvasca) žrtva. On nije umro zbog svojih prestupa
(bio je nevin), već zbog naših (mi smo krivci).
Dakle, Bog je odredio da se Mesija sahrani u
grobu bogatog čoveka. Mesija je bio sahranjen u
grobu Josifa iz Arimateje (Matej 27,57-60), člana
Sinedriona. To je bio Božji stav prema nevinosti
Mesije.
Ali, postoji dublji značaj u vezi sahranjivanja
Mesije, u tome što se Njegovo telo nije pretvorilo
u prah. Car David je prorekao za Mesiju: "Jer ne -
ćeš ostaviti dušu moju u grobu, niti ćeš dati da
svetac Tvoj vidi truljenje” (Psalam 16,10). Oči -
gled no, car David nije ovo prorokovao za sebe.
Nje gov grob je duboko poštovano mesto u Jeru -
salimu tokom skoro 3.000 godina. Davidovo telo
se raspalo (kao što je to slučaj sa telom svakoga
koji je umro u istoriji), ali Mesijino nije. Adamovi
sinovi su grešnici pod Božjom osudom: "U prah
ćeš se vratiti” (1. Mojsijeva 3,19). Kao čista, bezgrešna
žrtva, Mesija nije bio pod osudom vraća -
nja u prah. Dakle, Mesija je ustao iz groba trećeg
dana, nakon što je platio za naše grehe (Psalam
103,12; Jevrejima 9,26).
Mesija je učinio ispunjenje Praznika Bes kvas -
nih hlebova u tome da je bio čista, bezgrešna
(bez kvasca) žrtva. Bog je to potvrdio Mesijinom
sahranom u grobu bogatog čoveka. Dakle, nije
bilo dopušteno da telo Mesije istrune u grobu
(kao što se testo ukiseli od kvasca), već je izašao
iz njega jer nije bio grešnik pod osudom smrti i
ras pada.
Primena
Interesantno je da je apostol Pavle koristio
ceremoniju očišćenja od kvasca da bi preneo du -
hovne istine religioznim ljudima u Korintu: "Očis -
tite dakle stari kvasac, da budete novo testo, kao
što ste presni, jer i Pasha naša zakla se za nas,
Hris tos. Zato da praznujemo ne u starome kvascu,
ni u kvascu pakosti i lukavstva, nego u presnome
hlebu čistote i istine” (1. Korinćanima 5,7-
8).
Pavlova poruka je jednostavna i direktna. Za
ljude koji su verom prihvatili žrtvu Pashalnog Jag -
njeta na Golgoti, Pasha je prošlost. Oslobođenje
koje je izvršio Mesija, kao pravo Pashalno Jagnje,
već je doživljeno u njihovim životima. Oni sada
žive u Prazniku Beskvasnih hlebova gde se zahteva
čistoća i odvajanje od kvasca.
Ali Pavle izražava razočarenje i zabrinutost jer
su ljudi u Korintu još uvek zadržavali svoje stare
grehe. Nije dovoljno samo jednostavno odbaciti
veliku parčad hleba sa stola, a ostaviti male
komadiće kvasca razbacane po podu. Malo kvasca
će ukiseliti sve ostalo. "Ne znate li da malo
kvasca sve testo ukiseli?” (1. Korinćanima 5,6).
On im zapoveda da ga očiste - i to potpuno. Dru -
gim rečima, on kaže: "Kako možete ući u Praznik
Beskvasnih hlebova dok još jedete hlebove sa
kvascem? To nije ispravno. Tome ovde nema
mes ta. To dvoje ne ide zajedno. To je sramota!
Oslobodite se toga!”
Pavle je jednostavno govorio ono što je ranije
zapisao u Rimljanima poslanici 6,1-18. Čovek
neće dugo biti pod silom (dominacijom) greha -
ona će ga slomiti. Čovek nije dugo vremena bes -
po moćni rob greha, već radije onaj koji žudi za
njim (Jakov 1,14-15). Tragedija je da je samo
ma lo ljudi realizovalo u svom životu ovu istinu
vezanu za očišćenje od greha. Većinu nastavlja
da zavodi njihovo telo misleći i radeći da ako je
greh još uvek poslodavac zla onda su oni oba -
vezni da mu se pokoravaju.
U Božjim očima mi smo sada beskvasni (op -
ravdani i čisti) i pozvani da živimo svetim životom.
Adekvatnu poruku nalazimo u Pavlovom upozo -
renju. Kao što se to čini u ceremoniji očišćenja,
ta ko je potrebno da i mi temeljno očistimo naše
živote. Nije dovoljno jednostavno baciti krupnu
parčad hleba sa stola i sakriti omiljeni kolač u kredenac
ili dopustiti da neprimećene mrve ostanu
pod šporetom. Mi treba da uzmemo svetiljku Bož -
je Reči i da analiziramo naš život. Svaki ćošak,
sva ku pukotinu i svaki prozorski prag potrebno je
preg ledati sa tim svetlom. Cilj nije postignut sve
dok svaka mrlja kvasca nije očišćena. Zašto? Pav -
le daje odgovor i snažan podsticaj: "Jer i Pasha
na ša zakla se za nas, Hristos” (1. Korinćanima
5,7).
PRAZNIK PRVINA
Jedan deo sistematske teologije ili glavni deo
biblijske doktrine, poznat je kao "eshatologija” ili
doslovno, proučavanje poslednjih događaja. Ovo
vitalno područje biblijske doktrine analizira bu du -
će proročke događaje u Bibliji, kao što su izbav -
ljenje Crkve, Dan Gospodnji, povratak Mesije, ob -
navljanje Izrailja i Mesijino Carstvo. Dakle, njeno
celokupno proučavanje posvećeno je poslednjim
događajima.
Mada ne kao glavna stvar, niti kao ona koja se
često proučava, pitanje vezano za prve stvari je
jedno o kome Biblija ima dosta toga da kaže. Ma -
lo nejasan i u suštini neproučavan tokom skoro
dve hiljade godina, izrailjski Praznih Prvina bio je
stari sveti dan potpuno posvećen prvim stvarima.
Njegova snažna poruka i neiscrpne istine predstavljaju
predmet opsežnih studija danas od
strane Božjeg naroda.
Biblijski stav
Značenje prvina. Prvine označavaju početak
žetve žitarica u Izrailju. Ječam je bila prva
201
žitarica koja je sazrevala od onih koje su bile po -
sejane u zimskim mesecima. Na Praznik Prvina,
snop ječma je bio požnjeven i donet u Hram kao
zahvalnost koja se izražavala Bogu za žetvu. Ovaj
snop je predstavljao žetvu ječma kao celinu i slu -
žio je kao obećanje ili garancija da će ostatak
žetve biti obavljen u danima koji slede.
Vreme praznika prvina. Praznik Prvina bio
je rani prolećni praznik, treći u biblijskom praz -
ničkom ciklusu. Prema biblijskom kalendaru, on
se odvijao tokom Nisana, prvog biblijskog meseca
(mart ili april), ubrzo nakon početka Pashe.
Biblija ne precizira kalendarski datum Praz -
nika Prvina, već samo opisuje njegovo vreme
svet kovanja kao "sutradan nakon Šabata” (3.
Moj sijeva 23,11). To je navelo na razliite interpre -
tacije i rasprave po pitanju koji Šabat je u pita -
nju.
Neki teolozi smatraju da se to odnosi na prvi
sedmični Šabat koji se pojavljuje u sedmici Pashe.
Međutim, reč Šabat takođe opisuje svaki sveti
dan tokom koga se ne radi, bez obzira o kom se
danu u sedmici radi (3. Mojsijeva 23,24.32.39).
Mnogi smatraju da Šabat koji je bio u pitanju je
bio 15. Nisan, prvi dan Praznika Beskvasnih hlebova.
Taj dan je bio "sabor sveti” (3. Mojsijeva
23,7) kada se ništa nije radilo. Isti opis je bio dat
za sedmični Šabat (3. Mojsijeva 23,3) i svete Ša -
bate drugim danima u sedmici (3. Mojsijeva 23,
24-25.28.32.36.39).
Međutim, biblijski tekst koji odmah sledi daje
odgovor na pitanje kada treba obeležavati Praznik
Prvina: "Potom, od prvoga dana po Šabatu, od
dana kad prinesete snop za žrtvu obrtanu, brojte
sedam sedmica punih. Do prvoga dana po sedmoj
sedmica izbrojte pedeset dana, onda prinesite
nov dar Gospodu”" (3. Mojsijeva 23,16.17).
Biblijski tekst kaže da je od Praznika Prvina
pot rebno brojati "sedam sedmica punih” da bi se
došlo do sledećeg prolećnog praznika - Praznika
Sedmica. Pošto je poznato da Bog računa vreme
u celinama po "sedam”, kao što su "sedam dana”
(za Šabat), "sedam godina” (za Šabatnu godinu),
"sedam puta sedam godina” (za Jubilarnu godina)
"sedamdeset godina” (za ropstvo, videti: Je -
remija 25,11.12), itd, jasno je da u ovom tekstu
Bog zapoveda da se od Praznika prvina do
Praznika Sedmica izbroji "sedam sedmica pu -
nih”", što podrazumeva sedmice od prvog dana
sedmice, do Šabata, kao sedmog dana (prvi dan
sedmice danas većina ljudi naziva "nedelja”, a u
Izraelu su taj dan zove prema Bibliji - "prvi dan”).
To znači da Praznik Prvina mora da bude u
prvi dan sedmice, nakon sedmičnog Šabata, da bi
od tog praznika moglo da se izbroji sedam punih
sedmica do sledećeg praznika.
Tako, hronologija Pashalnih praznika jeste:
Pas ha (14. Nisan), Praznik Beskvasnih hlebova (7
dana, 15.-21. Nisan), i Praznik Prvina (prvi dan
posle sedmičnog Šabata). U godini kada se Isus
žrtvovao, Pasha se obeležavala u četvrtak (14.
Nisan), prvi dan Beskvasnih hlebova bio je u pe -
tak (15. Nisan), a Prvine su bile u nedelju (17. Ni -
san). Zapis o Prazniku Prvina. Odredba vezana
za Praznik Prvina data je od strane Gospoda u 3.
Mojsijevoj 23,9-14. Snop (jevrejski omer, što zna -
či "mera”) bio je unet od strane sveštenika u
Hram, koji ga je obrtao pred Gospodom sa ciljem
prihvatanja. Postojala je takođe žrtva i prinos koje
su išle sa tim: zdravo muško jagnje od godinu da -
na, belo brašno pomešano sa uljem i naliv od vi -
na.
Narodu je bilo zabranjeno da uzme bilo koji
deo žetve na bilo koji način pre nego što se prvi -
ne prinesu Gospodu (3. Mojsijeva 23,14). Prema
Bibliji, zanemarivanje prinošenja prvina bilo je
smat rano zakidanjem Boga (Malahija 3,8).
Ritual za vreme Praznika Prvina je bio de talj -
no opisan u 5. Mojsijevoj 26,1-10. Postupci prili -
kom ovog praznika, čak i reči molitve zahvalnosti
Bogu, detaljno su zapisani u tom tekstu.
Važnost Praznika Prvina. Praznik Prvina
bio je naročito posmatran kao vremenski znak.
On je označavao početak žetve u Izrailju, i što je
još važnije, on je označavao početak odbrojava -
nja Praznika Sedmica, četvrtog biblijskog godiš -
njeg praznika. Počinjući sa Praznikom Prvina, bilo
je brojano 49 dana (ili sedam sedmica), i pedesetog
dana, bio je proslavljan Praznik Sedmica.
Gos pod je zapovedio: "Potom od prvoga dana po
Šabatu, od dana kad prinesete snop za žrtvu obrtanu,
brojte sedam sedmica punih. Do prvoga da -
na po sedmoj sedmici izbrojte pedeset dana” (3.
Mojsijeva 23,15-16).
Kao rezultat, taj period vremena je bio, i još
je, poznat kao Sefirat ha-omer (jevrejski "broja -
nje od omera”) jer je brojanje dana išlo od omera
(jevrejski "snop, mera”) do Praznika Sedmica.
Služba na Praznik prvina
Za narod. U danima dok je postojao Hram,
14. Nisana je brižljivo pripremanje za pashalne
praz nike bilo kompletirano: jagnjad su bila iza -
brana za Pashalnu žrtvu, kuće su bile očišćene od
svog kvasca u pripremi za Praznik Beskvasnih hlebova,
a ječmeni snopovi su bili označeni na poljima
za Praznik Prvina.
Prolaskom svake sedmice, vreme u Izrailju je
bilo sve toplije. Zimske kiše su prestale, a oblačni
dani su brzo nastupali. Gledajući na istok od Hra -
ma, mogla se videti veličanstvena panorama Mas -
linske Gore i doline potoka Kedrona koji su odsjajavali
na prolećnom suncu. Preko potoka Kedrona
u području zvanom Dolina Jasena, malo, otvo -
202
reno polje ječma stajalo je nasuprot pozadine
trav natih, zelenih brežuljaka i maglovitih sivih
mas linovih drveća. Zrele žitarice, koje su se lagalo
njihale na slabom povetarcu, stvarale su relaksirajuću
i uspavljujuću pojavu. Na jednom kraju
po lja, nekoliko snopova ječma bilo je upadljivo is -
taknuto i spojeno zajedno, još neposečeno, u
oče kivanju dolaska Praznika Prvina.
Ovo ječmeno polje bilo je specijalno polje,
ob rađivano isključivo za nacionalni Praznik Prvina,
koje je držano striktno u skladu sa rabinskom tra -
dicijom. Ono se oralo na jesen i sejalo ječmom
ne kih 70 dana kasnije tokom zimskih meseci.
Stal no posmatranje bilo je potvrda da je usev rastao
prirodno, bez veštačkog zalivanja ili đubrenja.
U danima koji su prethodili Pashi, nekoliko snopova
bilo je označeno i vezano od strane predstav -
nika Sinedriona, vladajućeg religioznog tela u Iz -
railju. Sa tim, priprema za Praznik Prvina bila je
kompletirana.
Nekoliko dana kasnije, završetkom Šabata, na
zalazak sunca (početak novog biblijskog dana),
grupa od tri čoveka iz Sinedriona pojavila su se iz
područja Hrama, zajedno sa mnoštvom uzbu đe -
nih pratioca. Povorka je imala svoj put prema ječmenom
polju da bi se obavila ceremonija žetve.
Sa srpovima u rukama i korpama pod rukom, tri
izabrana žeteoca bila su spremno poređana is -
pred određenih snopova ječma. Kada su bili pri -
premljeni, svečana tišina zavladala je mnoštvom
za trenutak. Moglo se čuti samo se tiho njihanje
žitarica. Iznenada, jednoglasni povici žeteoca
pre kinuli su tišinu jutra serijom pitanja upućenih
gledaocima: "Jel' sunce izašlo?” "Sa ovim sr -
pom?” "U ovu korpu?” "Da žanjem (sada)?” Dobi -
janjem potvrdnih odgovora, sveštenici su ponovili
ovaj konačni verifikacioni proces dva puta za
svaki slučaj. Označeni snopovi su onda bili pož -
njeveni dok se jedna efa (oko 20 litara) nije pri -
kupila.
U prostoru Hrama odvijalo se vršenje žitarica
sa prutevima, a ne volovskim kolima da se zrna
ječma ne bi oštetila. Ono je zatim bilo osušeno na
otvorenoj vatri i provejano na vetru da bi se uklo -
nila pleva. Konačno, ječam je bio samleven i pro -
pušten kroz intenzivni proces sejanja.
U jutro prvog dana sedmice, prvine od žetve
bile su iznešene pred Gospoda. Jedan omer (oko
2,5 litre) ječmenog brašna bilo je pomešano sa
oko 3 decilitra (0,3 litra) maslinovog ulja, i mala
količina tamjana je bila ubačena u to. To je postalo
žrtva od Prvina. Sveštenik ju je obrtao pred
Gos podom u skladu sa 3. Mojsijevom 23,11-13 i
zapalio malu količinu na oltaru. Ostatak je bio dat
Levitima.
Za porodicu. Praznik Prvina bio je svetkovi -
na naroda u celini, ali je i svaka porodica donosila
svoje posebne prvine u Hram. Početkom sva -
kog proleća, poljoprivrednici u Izrailju su se pri -
premali za ritual, odvajajući svoje prvine od osta -
lih klasova u polju. U celoj zemlji, ovaj ritual bio
je ponavljan. Poljoprivrednici, praćeni mnoštvom
dece, ulazili su u polja da bi označili svoje najbo -
lje klasove. Kanap ili vrpca bili su pažljivo ob mo -
tani oko odabranih prvina da ih ne oštete. Oni su
bili odvojeni za Gospoda kada je svaki poljo pri -
vrednik izjavio: "Vidite, ovo su prvine.” Uzbuđenje
je dostizalo vrhunac kada su prvine sazrele i bile
konačno požnjevene za Pashalno hodočašće u Je -
rusalim.
U jutro prvog dana sedmice, vijugave ulice
Jerusalima su oživljavale uz miris beskvasnih hlebova,
zvuke smejanja dece, uzbuđenih povika
žena, plačom beba, udaljenim lajanjem pasa,
nervoznim blejanjem ovaca i nežnim zvucima grlica.
Jerusalim je očekivao Praznik Prvina.
Jutro ranog proleća bilo je hladno, a vazduh
još uvek miran. Mala sumaglica bila je prisutna u
vazduhu, i polako se razilazila u svetlosti jutar -
njeg sunca. Uzdignuti Hram, sa svojim belim mermernim
stubovima i zlatnim ukrasima, stajao je
kao blistavi dragulj na Brdu Sion. Izvan njegovih
vrata, predivna muzika flauta dodirivala je srca
onih koji su dolazili, podsećajući na tradicionalni
radosni pozdrav: "Hvalite Boga u svetinji Nje go -
voj” (Psalam 150,1). Unutar vrata Hrama, horovi
levita pevali su uz muziku 30. psalam: "Uzvi ša -
vaću te, Gospode, jer si me oteo, i nisi dao neprijateljima
mojim da mi se svete.” Ova scena se
nastavljala tokom dana kako se jevrejski narod
skupljao u Božji hram.
Gledajući u Odeljenje za sveštenike (c) (vidi
sliku Hrama na str. 223), neki su mogli videti cr -
vene plamenove sa žrtvenog oltara (e) koji su se
dizali do neba kao stub od pare i plavog dima
pomerajući se polako prema istoku. Mnoštvo
sveš tenika bilo je tu prisutno: neki su održavali
vatru, neki su klali žrtve, neki su izlivali prinose od
pića, a neki su obrtali prvine pred Gospodom.
U Odeljenju za Izrailjce (d), stalni priliv ljudi
mogao se videti na 15. stepenici kod Nikanorskih
vrata (i), koji su svečano pokazivali sveštenicima
203
svoje prinose pod njenim impresivnim lukom.
Mno gi su vodili male bele jaganjce na užadima.
Neki od ljudi su bili očigledno siromašni, što se
videlo po njihovom jednostavnom oblačenju. Je -
dan od takvih, Jehuda ben Saba, mladi, snažni
ratar, istupio je napred i rekao u velikom zanosu:
"Dajmo svi zahvalnost Gospodu.” Kada je to
rekao, uručio je grubi drveni kavez prisutnom
sveš teniku. Dve grlice su bile vezane unutra kao
alternativne žrtve paljenice za one koji su bili siromašni
da prinesu jagnje (3. Mojsijeva 5,7; 12,8;
14,22). Kada je sveštenik primio grlice, mladi ra -
tar se u molitvi obratio Bogu i tražio oproštaj za
grehe.
Jehuda je pažljivo posmatrao pripremanje
njegove žrtve u skladu sa Mojsijevim zakonom (3.
Mojsijeva 1,14-17). Svaki korak bio je učinjen
tačno, brzo, i uz očiglednu ažurnost sveštenika.
Jehuda je video da sveštenik pažljivo proliva krv
na oltar. On je video pokidano perje sa vrata kako
pada na zemlju i leži na pepelu pored oltara, če -
kajući da se ukloni na mesto van grada. Konačno,
zapazio je da je sveštenik raspolovio svaku pticu
preko grudne kosti i stavio ih na žrtvenu vatru.
Kako je gledao u nastali beli stub dima, Je -
huda se u svojim mislima vratio vekovima unazad
do svog oca Avrama. On se pitao da li možda njegova
žrtva paljenica sada leži na istom mestu gde
je Bog milostivo obezbedio ovna kao zamenu za
Isaka.
Pokret prisutnog sveštenika zaokupio je njegovu
pažnju i prekinuo njegovo trenutno razmiš -
ljanje. Stajući licem k licu prema svešteniku, Je -
hu da je ponovio porodičnu molitvu za Praznik Pr -
vina. Jasnim jevrejskim jezikom on je kazao sveš -
teniku: "Priznajem danas pred Gospodom Bogom
tvojim da sam ušao u zemlju za koju se Gospod
zakleo ocima našim da će nam je dati” (5. Moj -
sijeva 26,3).
Onda je Jehuda skinuo korpu sa svog ramena
i predao je svešteniku. Jednostavna korpa od vr -
binih kora sadržala je meru (omer) ječma za njegov
prinos na Praznik Prvina. Sveštenik je stavio
svoje ruke nad korpom i polako ih pokretao pred
Gospodom, dok je Jehuda nastavio svoju ceremonijalnu
molitvu: "Otac moj bijaše siromah Sirin
i siđe u Misir s malo čeljadi, i bi onde došljak, pa
posta narod velik i silan i obilan po broju. I do -
vede nas na ovo mesto, i dade nam zemlju ovu,
zemlju u kojoj teče mleko i med. Zato sad evo
donesoh prvine od roda ove zemlje koju si mi
dao, Gospode” (5. Mojsijeva 26,5.9-10).
Kada je molitva zahvalnosti bila završena,
sveštenik je stavljao korpu ispred oltara i bacio
šaku zrnevlja na vatru. Jehuda se poklonio pred
Gospodom, a onda okrenuo u spoljne odeljenje
da pozdravi svoju porodicu. Ugledavši oca, njegova
deca su pritrčala i uhvatila ga za kolena. Za -
po vesti ovog svetog dana bile su ispunjene. Je -
huda i njegova uzbuđena porodica su otišli, ra du -
jući se novoj žetvi od Gospoda. I to iskustvo se
ponav ljalo stotinama i stotinama puta tokom starih
da na Praznika Prvina.
Primena
Prve stvari generalno. Prve stvari su važna
i često ponavljana tema u Bibliji. Bog je kazao,
uopšte, da prvine od svih poljoprivrednih proizvoda
pripadaju Njemu - od žitarica, do grožđanog
soka, ulja i vune (2. Mojsijeva 22,29; 23,19; 34,
26; 5. Mojsijeva 18,4; 26,2). To je uključivalo se -
dam glavnih useva zemlje Izrailja: ječam, pše -
nicu, grožđe, smokve, nar, masline i urme. Prvine
od hlebnog testa takođe se pripadale Njemu, kao
"prinos od gumna” (4. Mojsijeva 15,20.21). Ta ko -
đe još, muški prvenci od svih životinja (2. Mojsi -
jeva 22,30; 3. Mojsijeva 27,26), i konačno, svaki
prvenac od samih Izrailjaca pripadao je Njemu (2.
Mojsijeva 13,2.12-15; 34,19-20; 4. Mojsijeva 3,
13; 18,15-16).
Prema Mojsijevom Zakonu, svaki muški
prvenac bio je donešen kod sveštenika kada je
imao mesec dana (4. Mojsijeva 18,16). U svojoj
mi losti, Bog je omogućio da se prvenac može ot -
kupiti i tako osloboditi od zvanične službe Gos -
podu tokom celog života. U toj ceremoniji pos -
većenja, zvanoj Pidion haben (jevrejski "Otkup za
sina”), bilo je moguće otkupiti sina od službe ce -
log života plaćanjem pet sikala (srebrni novac)
svešteniku (4. Mojsijeva 18,16). "Pidion haben” je
važio za sve, osim za Levite. Oni su bili određeni
da služe u Hramu, i tako, nisu mogli biti izuzeti.
Kada je bio mesec dana star, Isus je bio
donešen u Hram za svoj Pidion haben. Marija i
Josif su ga doneli pred Gospoda: "Kao što je na -
pisano u zakonu Gospodnjem: 'Da se svako dete
muško koje najpre otvori matericu posveti Gos -
podu'” (Luka 2,23).
Značajno je da je tom prilikom Isus bio prvi
put imenovan Mesijom. Pobožni Simeon je uzeo
Dete u ruke i zahvalio se Gospodu: "Jer videše oči
moje spasenje Tvoje” (Luka 2,30). Kao drugi svedok,
Ana proročica objavila je Njegovo mesijanstvo
"svima koji čekahu spasenje u Jerusalimu”
(Lu ka 2,38).
Značenje ceremonije Pidion habena dato je
od strane Gospoda: "Jer je moj svaki prvenac, od
onoga dana kad pobih sve prvence u zemlji Mi -
sirskoj, posvetih sebi svakoga prvenca u Izrailju,
od čoveka do živinčeta, moji će biti, ja sam Gos -
pod” (4. Mojsijeva 3,13).
Kada je Bog otkupio Izrailjce iz egipatskog
ropstva, On je to učinio kroz krv Pashalnog jag -
njeta. Svi prvenci bili su pod prokletstvom smrti i
suda. Izbavljenje je bilo moguće jedino izraža-
204
vanjem vere u Boga kroz krv nevinog Pashalnog
jagnjeta (2. Mojsijeva 12,12-13).
Isto tako, u duhovnom smislu, svi ljudi su
prvenci. Svi su sagrešili kao i Adam, i dakle, pod
prokletstvom su smrti i potrebuju otkupljenje
(Rim ljanima 5,17.19; 1. Korinćanima 15,22). Spa -
senje je moguće jedino izražavanjem vere u Boga
kroz otkupljujuću krv Mesije, pravog pashalnog
jagnjeta žrtvovanog kao naša zamena (1. Ko -
rinćanima 5,7). |
|
| Calendar |
| « January 2025 » | | Su | Mo | Tu | We | Th | Fr | Sa | | | | | 1 | 2 | 3 | 4 | | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
|
|
|
