Wednesday
2018-09-26
1:32 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Моја запажања у животу »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 37

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

66)  Има много глумаца међу онима који кажу да су лојални Богу. Такве ћете најлакше препознати по једној особини која је за све њих универзална. Наиме, њима је најодвратније то што људска бића имају јаку потребу да сазнају истину. Такви би хтели да приморају људе да ту своју потребу трапме за лажи које им они сербирају. Неки дан а месец је фебруар 2018. написао сам неколико коментара на једном сајту сасвим добронамерно без икакве намере да провоцирам, али је уследило одмах упозорење а онда брисање истих. Упитао сам се зашто? Добио сам једноставан одговор, човек нема капацитет да одговори те стога шта му друго и преостаје него да посегне за ''гумицом.'' Они ће настојати да о вама прикупе што више информација, чак ће покушати да вам нападну и екаунт, али су толико лоши глумци да их скоро свако може доста поуздано детектовати и блокирати њихове атаке за које они мисле да су богоубодни. То су махом они који се плаше да себе окруже паметнијим и бољим особама јер у таквом друштву се осећају мизерно и посрано.

67) Добро и зло. Светлост и тама. Праведност и грех. Све те категорије се појављују већ на првим страницама Светога Писма, а ипак остаје и даље отворено питање зашто Бог који је апосолутно добро, који је  свемогућ, савршен и вечан дозвољава страдање невиних и сво зло на овоме свету? Лајбниц је рекао да ми неразумемо Бога, другим речима ми не разумемо разлоге постојања зла. Питам се да ли разлози уопште и постоје??? Јер ако постоје онда је свако зло оправдано. Ако пак не онда смо одговорни за сву патњу. Међутим, са нивоа свести обичног човека који перципира свет једино са својих пет чула не може се објаснити постојање зла тако да оно задовољи људски интелект. Како постићи проширено стање свести које би нам помогло да макар завиримо у ту велику тајну?

Ако проучавамо Библију, на првој страници можемо прочитати да је Бог стварајући ову нашу планету констатовао да је светлост ''добра'', а да је пре тога била тама која би се могло окарактерисати као ''зло'' односно као супротност добру, па се поставља ужасно тешко питање да ли је Бог дуалан, ако јесте, то онда значи да у Њему постоји и добро и зло у јединству, што би било тотално несхватљиво, или пак постоје два Бога, добри Бог и зли Бог као што је у паганским религијама што се супроти здравом разуму, јер је немогуће да постоје две бесконачности, или је Бог вечно добро, а да је зло настало касније вољом неког од створених бића? Стим у вези пребало би разликовати грех од зла. Јер сваки грех је зло, али није свако зло грех. А постоји још једна загонетка у Светом Писму која се односи на проблем зла, а то је да у Едену у његовом средишту нису постојала три дрвета него два: дрво живота и дрво познања добра и зла. Дакле, немамо посебно дрво познања добра, а посебно дрво познања зла него су у питању два супротстављена принципа у једном дрвету. Зашто? У Постанку јасно стоји да је Елохим у почетку створио небо и земљу и да је земља била у тами, а затим Бог успоставља светлост за коју каже да је добра. Према томе, ту немамо неког посебног Бога који ствара таму то јест зло па затим неког другог Бога који ствара светлост, то јест добро, већ је реч о једном те истом Божанству. Да ли из тога можемо да извучемо закључак да је Бог дуалан? Не! Тама је одсуство светлости. Бог не производи таму као некакву супстанцију и у Њему нема никаквог мрака, пошто је пре постављања светлости тама већ егзистирала и она је по мом мишљењу могла да се појави једино повлачењем Бога са једног дела простора у коме Је желео да створи универзум. Јер читамо у Писму да Господ није оставио свет у хаосу него је наставио његово уређење до стања које је назвао ''веома добрим.'' Покушавам самом себи да објасним шта је то апсолутно добро, а шта је апсолутно зло? Мислим овако: када се Бог, а Он је ДУХ неманифестује онда је апсолутно добро. Тада нема никаквог кретања, никакве промене. Неко је рекао да је апсолутно добро бесконачност, а у нашем искуству вечна садашњост јер је она увек иста, она је непроменљива, а све што се мења, дакле само кретање или промена оно је морално релативно. Када ви из најбоље намере учините нешто добро ви не знате све последице тог дела, има бар једна лоша. Дакле, по том гледишту у асолутном смислу оно што се не мења, што је увек исто, што је вечно, то је апсолутно добро, а било каква акција она изазива и једно и друго, она је у ствари дуална, и добро и зло. Међутим, када Бог ствара онда творевина у почетним фазама може да буде несавршена али када дође до финализације тада она постаје ''на слику и прилику Божију'', то јест хармонична са својим Творцем. Али, ако је неки ентитет творевине обдарен кретањем и вољом, те изабере пут независности од свога Створитеља, настаје деструкција таквог ентитета a са њим и целокупног система у коме живи. Нo, Бог има план Спасења. Корисно је прочитати следећe стихoве који добро објашњавају суштину изнетог:
5. Mojsijeva 32,39 Vidite sada da sam ja, ja sam, i da nema Boga osim mene. Ja ubijam i oživljujem, ranim i iscjeljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz moje ruke.
Isaija 45,7 Koji pravim svjetlost i stvaram mrak, gradim mir i stvaram zlo; ja Gospod činim sve to.
Plac Jeremijin 3,38 Ne dolaze li i zla i dobra iz usta višnjega?
Amos 3,6 Hoće li truba trubiti po gradu, a narod da ne dotrči uplašen? hoće li biti nesreća u gradu, a Gospod da je ne učini?

68) Постоје истине, грозне истине које неки пију као воду и наслађују се њима као са медом. За њих те истине немају никакву светост, они се према носиоцима тих нежељених стварности односе као према тоалет папиру. И одмах проналазе оправдање за своју нељудскост наводном бригом за друге који су такође носиоци истих или сличних нежељених стварности али имају другачији друштвени статус, можда су млађе особе или су из богатијих породица које своји подмићивањем обезбеђују за себе или своје укућане другачији односно бољи третман. А када човек изблиза погледа ствари није њих брига ни за једне ни за друге, они се руководе таштином и личним интересима. Када не би били под притиском виших инстанци већина би се држали принципа своје професије и опште људске етике. Самилост и сажаљење су код таквих потпуно ишчезли заправо они их никада и нису развили јер су то изданци људске горчине а на положаје од великог значаја за друштво су и постављени управо због тих дефицита. Они кажу да својим поступцима уклањају неподобне и неприлагођене чланове заједнице, а заправо они су ти који су неподобни и неприлагођени јер не поседују оно најплеменитије што сваки човек треба да има да би се назвао човеком. Кажу истина боли, али поставља се питање да ли човек треба да јој дозволи да му нанесе бол или треба да се уздигне на такав ново свести да она не изазиве нежељене последице.

69) Знам једног инвалида, хендикепирану особу, чија се сестра хвали његовом домишљатошћу у решавању властитих проблема везаних за болест од које пати. Наиме, пошто због одређеног здравственог проблема има ограничене покрете у скоро свим великим зглобовима тела посебно у коленима, па да би себи олакшао коришћење ВЦ-а, купио је повисилицу за вц шољу. Коме се она похвалила? Најближом комшијама и то у присуству свога брата. Наведена особа ми се поверила да се при томе осећала јако неугодно, заправо посрамљено и јадно. Ово вам је драги читаоци један пример како неко из најбоље намере може другога да психички убије, јер ко би се од нас здравих, а камоли болесних осећао добро после такве ситуације? Нико. Узгред речено како се није сетила да га похвали јер је написао више књига и чланака. Е то никако. Зашто? Па то би га изједначило са другима, али он по њеним мерилима треба да буде и да остане испод других чак и када га неко похваљује.

70) Имамо сам течу и тетку из Београда заправо две тетке и двојцу теча. За једне знам да су умрли, а за ове друге не знам, изгубили смо контакт. И управо прича је о овим другима. Једном приликом када су долазили код нас у госте у Итебеју ја сам се толико обрадовао да сам им потрчао у сусрет и притом сам се спотако о једну малу жичану ограду коју је ћале поставио поред стазе где је био шпалир винове лозе, да сам треснуо колико сам био дуг. Иначе они су имали једну ћерку која је била годину дана млађа од мене, симпатична цурица, коврџаве косе, јако сам волео да се са њом играм маме и тате, а тетка када је то приметила рекла је: шта се то играте па ви сте брат и сестра?

71) Моја покисла пријатељица са фејзбука. Њен еротски селфи у колима. Њена умочена хаљина припијена за прелепе бутине. Знам, не би требало да ме занима колико има удварача? Подразумева се да их има много. Прелепа је. Нити да ли би је неко "попрскао" или "умочио" у њу? Једино што ме занима у вези ње је то коме ли ће поклонити своју љубав? А када боље промислим, запитам се зашто би ме и то уопште занимало?

72) Људски живот је предмет големе манипулације. Манипулишу нама и када нас лече, и када нас не лече. То раде и када нам дају хуманитарну помоћ и када се старају да нам живот буде што угоднији. Ко то манипулише и због чега? Држава врши манипулацију над својим грађанима, партија над својим члановима, секте и цркве над паством, а ово задње је најпогубније, јер човек усваја уверења која често нису истинита. Купује лаж као да је истина, а онда је шири према другима и незнајући да је точкић у великој машинерији манипулације. На послетку и сами себе знамо да изманипулишемо да би побегли од стварности која нам није ни мало драга. Каже ми једна пријатељица да би  се радо чула са мном, али не налази времена. Шта да јој одговорим на то, мој Боже? Можда ништа, а можда да јој узвратим да онај ко није достојанствен тог малог делића времена извојеног за њега, не треба ни да га добије. За кога немаш времена занемари га. Зар то није логично? Мислим да је човек који нешто жели највише угрожен манипулацијама то јест најрањивији је тада. Али како у овоме свету не желети ништа, зар је тако могуће живети? Како само можемо да будемо насамарени, а да не знамо ни како ни због чега? Ни до тог знања није лако доћи. Ако је тако како не бити изманипулисан, односно како се заштитити од тако одвратне појаве у животу човека?

73) ''Криминогена медицина'' је у великом замаху, посебно је то видљиво у земљи Србији. Човек не може имати поверења чак ни у дијагностичке налазе које му такав здравствени систем предочава. Стопа смртности је због тога све већа. Међутим, стићи ће их Божији гнев. Можда ја нећу бити на челу те осветничке војске, али моје идеје оне ће сигурно бити.

74) 1990. био сам на лечењу у Институту за ортопедију на Бањици, у Београду. Током једног ручка у јелу сам пронашао метални окрљак. Био је ту присутан физијатар Неша коме сам показао нађени предмет. Рекао је: дај ми то да реферишем код надлежних што је и учинио. Након неког времена чуо се смех из једног одељења где се окупљају доктори и медицинске сестре, одмах потом вратио се физијатар, погледао у мене, и рекао: ''ти када би гурнуо руку у котарицу пуну п. ухватио би за к.'' Данас, када размишљам о том догађају, осведочен сам да ме Христос Исус штити и брине о мени. Ко зна како би прошао да сам прогутао тај метални шиљак, обзиром на моју ''краљевску болест.''?

75) 2018 је година, јун месец, размишљам о Светом Писму. Намеће ми се мисао да и оно води неку своју политику. Назвао бих је: ''Света политика Светога Писма.'' Како она функционише, шта је карактерише, у којим областима и темама које се обрађују у Светој Књизи се најочитије појављује? Покушаћу да проникнем у ту област како бих себи и другима дао одговоре на нека питања и уз Божију помоћ формулисао ту необичну ''политику''. Узмимо као илустрацију два примера: један је људска исхрана, а други је питање бесмртности људске душе. Кренимо од првог. Свакоме ко изучава Свето Писмо је познато да Стари Завет учи да једење извесних врста меса погани човека. (в. 1 Мој. 11) Има који би на ово рекли ''па да, али то је важило за Стари Завет'', у Новом ствари нису такве. И заиста Исус у Еванђељу каже ''не погани човека што улази у уста него што излази'', али у Делима апостолским читамо да Петар добија визију у којој му се каже за нечисте животиње: ''покољи и поједи.'' (в. 
Matej 15,11;  Matej 15,20; Marko 7,15 Djela apostolska 10,15. Петар три пута одбија да то учини и на крају се пита шта би утвара требала да значи? Дакле, Петар и после одласка Исуса Христа на небо наставља да не једе нечисте животиње што би требало да значи или да их Он није ни подучавао да их једу или га они нису како треба разумели? Даље, у Новом Завету налазимо више стихова који иду у прилог тога да подела на чисте и нечисте животиње више не важи, али такође постоје одељци који нису против такве поделе. Нећу их све наводити јер су ти текстови добро познати онима који читају Библију. Ипак, навешћу неке од њих јер су веома јаки аргументи, било за било против. Један од таквих стихова који је ''за'' је овај:
1. Korincanima 10,26 Jer je Gospodnja zemlja i što je na njoj.
Неки од адвентистичких тумача на то кажу отприлике ово: у граду Коринту, незнабошци су приносили својим боговима само чисте врсте животиња, које су биле претходно понуђене у храмовима, а потом изношене на пијаце да се продају. Е сад, шта рећи на такву интерпретацију? Да се у месарама Коринта није ни могло наћи месо од неке нечисте животиње. Није ли такво тумачење тенденциозно, наиме познато је да адвентисти заговарају не једење нечистог меса из 1 Мој. 11.
Стих који сам навео каже да је Господња земља и што је на њој. Ако стих разумемо на основу очигледног значења, морамо да га схватимо у смислу да се у њему каже да све оно што је на замљи, а може да послужи за исхрану, није за бацање, није грех употребити такву храну ако смо у нужди, наравно нећемо јести било шта гадно као што су пацови, змије, бубе уколико смо у могућности да приуштимо себи квалитетнију храну као што је риба, телетина и остале папкаре преживаре. Ово је мени некако логично, зар не? Међутим, сад настаје један проблем, а он се налази у Откривењу па ћу цитирати тај стих:

Otkrivenje 18,2 I povika jakijem glasom govoreći: pade, pade Vavilon veliki, i posta stan đavolima, i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistijeh i mrskijeh; jer otrovnijem vinom kurvarstva svojega napoji sve narode;
Наиме, ако закон о чистим и нечистим животињама више не важи у Новом Завету, зашто онда Откривење у свом симболичком језику користи израз ''птице нечисте и мрске.'' Ако оне више нису нечисте онда нема смисла да се употребљавају као такве чак ни симболички.
А што се тиче адвентистичког тумачења оно по мени полази од предпоставке која силује текст. Зашто тако мислим? Предпоставимо да се у целом Коринту заиста није могло наићи на нечисто месо у месарама, јер су Грци својим боговима приносили само бикове или волове, опет имамо проблем јер стих не каже да је само град Коринт Господњи него да је Господња земља и што је на њој.

Прешао бих сад на други пример а он је повезан са веровањем да је Мојсије васкснут и вазнет на Небо. Ако прочитамо задња поглавља 5 Мој. лако можемо устврдити да Тора научава да је Мојсије умро и да га је Јахве сахранио на једној планини. И све би то било јако једноставно за разумети све док читањем не стигнемо до Јудине посланице и до 9 стиха где стоји да се арханђео Микаел препирао за тело Мојсијево. Међутим, у наставку се не даје исход те борбе око Мојсијевог тела, али у Еванђељу имамо извештај да је Христос узео своја три ученика Јакова, Петра и Јована и одвео их на планину Тавор или Табор где се преобразио и том приликом указали су се Илија и Мојсије. Е сад, у целом Светом Писму не налазимо помена о томе да је Мојсије васксао. Ако није васксао онда у том догађају Преображења имамо феноменалан доказ за веровање у бесмртност људске душе односно загробни живот. Али, и овде имамо један проблем јер неки црквени оци као што је био Ориген су тврдили да је у њихово време постојала књига која се звала ''Узашашће Мојсијево'' у којој је стајало да га је Бог васкрсао и однео на небо и да у ствари Јуда 1:9 цитира део из те књиге која садржи запис о тој свађи између Микаела и Ђавола у погледу Мојсијевог тела. Шта ћемо сад? Тек смо помислили ето коначног доказа о томе шта се дешава када човек умре, што је питање које мучи човечанство хиљадама година, кад оно шипак, опет смо на почетку.

Но да се вратимо на формулисање Свете политике Светога Писма. Напред изложено мени говори да је Библија тако осмишљена да она не казује експлицитно ни да је слободно ни да није слободно јести нечисте врсте животиња, то јест нити да је одобрено у Новом завету нити да није одобрено, нити да је корисно, нити да није корисно конзумирати такве намирница. Пошто је очигледно да не жели да нам на наша питања одговори са да или не, да ли нам бар пружа неку другу могућност? Другим речима, да ли нас оставља по том питању као јадне сиричиће или пак има да нам понуди решење? Уверен сам да има. Излаз из проблема је разум који нам је дат од Бога. Сматрам наиме да ми треба на исти начин као што Библија нама говори о разним питањима и ми другима да казујемо. Држимо се библијске политике. Наиме, ако она неће да каже о нечему отворено не треба ни ми да заузимамо отворен став. Паметније је следити ту фамозну политику Писма него се сврстати или зацементирати у одређену тврдњу па после човек не може из тих окова да се ослободи. У пракси то би значило не јести ако нам одређена храна шкоди, или се после јела лоше осећамо, слушајмо разум, Господ говори кроз њега. Исто је и по питању Мојсијевог васкрсења. Свето Писмо нам није открило да ли је или није васкрснут и стога не можемо на основу оних стихова који описују пеображење Христово да донесемо закључак да ли је људска душа бесмртна или не? Оставимо ту спознају за будућност када ће нам је Бог сам открити. Мислим да је за нас таква политика најпаметнија.
Осећам потребу да у вези исхране кажем још коју.


Noje je znao za podelu na čiste i nečiste životinje. (v.1 Moj.7:2) To je bilo dakle pre uspostavljanja saveza na Sinaju. Tada Јevreji kao nacija nisu ni postojali. Zbog čega je Noju dato to znanje ili bolje reći predznanje još pre nego što je čovečanstvu bilo odobreno da jede bilo kakvo meso od životinja?
Ne samo Noa nego i Kain i Avelj su znali za tu podelu.
Jedan je prineo poljoprivredne proizvode a drugi papkare i prezivare. Sve su oni znali šta i kako mnogo pre Mojsija. Medjutim, mene kopka nesto drugo. Naime, u vreme Kaina, Avelja i Nao na osnovu čega je njima predočena razlika medju životinjama, jer u tim vremenima životinje jos nisu bile mesojedi, sve su jele istu hranu zeleno bilje travu, zar ne? (v. 1 Moj.1:30; 1 Moj.9:1-17)
Znamo da životinje kao što su koza, krava i ovca preživaju, i u tom procesu, dva puta prerade hranu, i dva puta je sprži želudčana kiselina, te bakterije i paraziti ne prežive do svih djelova tijela!
Zato je njihovo meso čisto od bilo kakvih parazita i mikro organizama!
Možda je Bog zato označio te životinje čistima, jer im je telo čisto !
Isusovo telo je takođe bilo čisto od grijeha!
Sve žrtve čistih životinja su ukazivale na žrtvu Isusa Hrista - čistu žrtvu koja uklanja greh - jer je i sama žrtva bila bez grijeha!
Bitno je da smo čisti, bez greha, vera u Isusa Hrista kao otkupnu žrtvu će nas očistiti!

To je занимљиво и има неке основе. Но у вези бактерија и других непријатељских организама зар се оне не уништавају самом припремом хране, термичком обрадом макар се радило и о месу нечистих животиња?
Ako su sve životinje bile biljojedi otkuda kod Noa uputstvo u vezi čistih i nečistih životinja, jer mu je rečeno da od čistih uzme po sedmoro, muzjaka i ženku, a od nečistih po dvoje, mužjaka i ženku. Jer, prema 3 Moj 11 kriterijum za podelu na čiste i nečiste životinje je uglavnom to da li su one mesojedi ili biljojedi, pa tako su strvinari proglašeni nečistima a biljojedi čistima?

Čim je čovek pao u greh Bog ga je izbacio iz Raja obukavši ga u životinjsku kožu. Prvi prinos koji su ljudi prineli na žrtvu za greh je životinjski, a te žrve su se po mišljenju nekih morale jesti. Zato Bog ne primi žrtvu od Kaina, jer je to nesvesnost Božjeg plana spasenja, a koja se očituje i u tisućama današnjih religija.
Ali na osnovu čega misle da su se morale jesti, jer ako su to bile žrtve paljenice, a one su se spaljivale u celosti stoga nije ostajalo ništa za pojesti od njih. Koliko je meni poznato samo takvu vrstu žrtava su prinosili ljudi sve do Sinaja, tek onda imamo uvođenje i drugih tipova prinošenja kao što su žrtve jestivnije, zahvalnice i druge. Predpostavljam da misle na žrtve koje su sveštenici jeli, ali mi nemamo nigde primer da su patrijarski jeli žrtve koje su prinosili. Za Noa se kaže da je prineo žrtve paljnice.
Po tome tvrdi neko ne bi bilo nečistih životinja danas, a vidimo da su spasene. Ne treba izvlačiti verovanje iz stihova koji su logično nerazumevanje vremena Noa.
Nisu spaseni dinosauri i kosti su im po celoj zemlji. Ono sto je bilo nečisto Izraelcima ne mora i nije ni slično bilo za Noa.

Mislim da je jedno od mogućih odgovora na ovo zamršeno pitanje taj da je sada slobodno jesti sve životinje sa liste onih nečistih iz 3 Moj.11 stim što i dalje ostaje podela na te dve kategorije, jer svinja na primer, nije promenila biologiju i postala biljojed kao u početku što je bilo, ali sada u novozavetnim okolnostima ta razlika nije radi toga da bi se znalo koja se jede a koja ne, nego je ta podela ostala u smislu one predpotopne, tačnije rečeno od pada u greh pa do Potopa kada se nikakvo meso nije ni jelo, a ipak se pravila razlika između životinja te se znalo koja je čista a koja ne, najverovatnije u pogledu prikladnosti za prinošenje na žrtvu paljenicu. Takođe, važnu informaciju o vezi čistih i nečistih životinja daje nam Petrova vizija u Delima apostolskim 10. Gospod je putem vizije pokazao Petru da ni jednog čoveka ne zove nečistim ili poganim. Ako nekog čoveka, nejevrejina, jedenje mesa nečistih životinja kao što je recimo svinja, ne čini poganim ili nečistim, onda ni same te životinje nisu nečiste ni pogane. Meni se prosto nameće takav zaključak i čini mi se razumnim.

Од стварања света па до пада у грех, Свето Писмо нас извештава да је храна намењена животињама била зелено биље. Од пада у грех па до Великог потопа, немамо извештај какве су се промене десила у животињском свету, али нам Писмо каже да се земља искварила и напунила насиља. Да ли је дошло до нарушавања закона о исхрани у животињском свету у том времену, немамо податак? Судећи да је Бог одобрио животињама и људима да конзумирају месо тек након Потопа, рекло би се да није, али ипак не знамо тачно. Међутим, као што је већ речено Каин, Авељ и Ное су већ баратали појмовима као што су чисте и нечисте животиње. Стога се поставља логично питање по ком критеријуму су те животиње разврстане у те две категорије када оне у том периоду још нису ни јеле месо. А ако нису јеле такву храну онда су оне и антомски и билошки биле другачије. Критеријум за данашњу поделу на чисте и нечисте животиње изгледа да није важио у та времена. Саме речи ''чисте'' и нечисте'' животиње су можда имале сасвим друга значења, или су вишезначне речи у хебрејском језику.

На крају овог чланка желео бих да се извиним читаоцима којима можда неће бити право што сам овде употребио неке изразе као што су ''света политика'', ''библијска политика'', које сам сам начинио, иако сам био свестан да је термин ''политика'' веома искомпромитиран и незгодно га је било повезати са речима као што су ''свети'' или ''библијски'', јер каже народ ''политика је курва'', али ја сам ипак то учинио јер ми је помогла да се боље изразим, а некако осећам да је таква примена оплеменила и саму ту реч.

76) У нашој србској медицини у огромној мери завладао некакав простачки дух. Медицинари користе свакакве изговоре само да би остварили забушавање у свом послу. ''Краљевска болест'' је једна од оних коју највише заобилазе у широком луку, јер она захтева високу усредсређеност на пацијента и његов проблем, не пружа ни једног тренутка луксуз лутања у мислима. Желе што мање да раде, и то на онима који су најслабији и којима је лечење најпотребније. При томе мисле да тиме чине добро болеснику наводно не би да га повреде, међутим ради се о томе да, ако се догоди нежељена реакција од стране организма пацијента, од лекара добијају критику која гласи: ''па префорсирао си га.'' Варају се ако мисле да им се то неће вратити и обити о главу. Не разумеју они унутрашњу повезаност ствари. Како ће народ бити изненађен када види резултате таквог понашања, наиме када ножеви блистави као вода одраде крвави посао. Знају они тачно шта раде, секу карику која је најслабија, али доћи ће време када ће они постати та карика. Са тугом у срцу морам да констатујем да је код нас и човечност и стручност наших медицинара постала јако упитна. Да ли ће никаква реформа или револуција успети да уклони тај медицински коров који производи у нас огромну смртност и инвалидност народа?

77) У погледу вере и проучавања Светог Писма СКЛВИ (акроним који значи: Скајп конверенција луталица које воле истину), скраћено звани ЕсКаЕл-овци, чији сам и сам редовни члан, чине велику грешку заобилазећи решавање проблема који су мање горући у свету религије. Уместо тога ''нападају'' питања која никада не могу бити разрешена. Тако на пример, покушавају да дефинишу божанску природу, да објасне како је дошло до сједињења људске и божанске природе у личности Исуса Христа и томе слично, те се у дебатама стално враћају на исту тему ма коју другу започели. То је јако симптоматично и као резултат показује велику неефикасност и непродуктивност у полемикама. Ми у ствари ''шлајфујемо'' у својим конференцијама. Стога не треба кренути од најузвишеније теме ка мање узвишенима него обрнуто. Има толико много питања која остају отворена а која треба размотрити и чија решења би могла да појачају поверење у Свето Писмо као Реч Божију. Неки од чланова показују склоност да задрже постојећи курс, вероватно плашећи се да би разоткривање тајни које су нама од Бога доступне, изобличило њихова погрешна гледишта и заблуде које гаје годинама у себи. На пример, често расправљамо о Светом Тројству. И пошто ни једна страна није у стању довољно јасно да објасни шта тачно верује по том питању, јер и такозвани ''јединичари'' имају проблем да дефинишу своју доктрину исто као и ''тројичари.'' Наиме, ови задњи када кажу ''три у један'', један у три'', они други им се због тога подсмевају. Међутим, ни јединичарима није лако да у свету који нас окружује пронађу нешто, неки ентитет који нема интерни плурализам односно неку унутрашњу структурираност која би послужила као аналогија у објашњавању њиховог концепта. У свемиру који је нама познат не постоји ништа што није недиференцирано. У том погледу радо узимам један наједноставнији пример, а то је атом водоника. Он се као што је познато састоји из једног електрона негативно набијеног који кружи у својој орбитали око нуклеуса који чини један протон позитивно набијен, а који се састоји од три кварка, два горњег и једног доњег. Е сад, ако у колајдеру разбијемо тај атом водоника са другом честицом велике енергије ослободиће се три кварка, али која нису више три атома водоника. Ако закључимо по аналогији немамо три Бога. Бог Отац и Бог Син и Бог Свети Дух су нераздвојни. Они су заједно један Бог. У религијама постоји нешто што се зове антиномија (сукоб разумских начела). И можда најбољи пример је управо учење о Светом Тројству, јер у том концепту постоји истоветност (јединство) и различитост, а то су две тврдње супротне са рационалне тачке гледишта али истините и једнаке за веру у Бога. Две тврдње које треба да се узајамно потврђују као исправне. Међутим, шта су хришћани радили кроз историју? Замислимо на пример да постоје људи који верују да су биљке жива бића попут животиња и људи, а да они који у то не верују убијају оне који верују, е то су хришћани радили једни другима кроз читаву своју историју. Зато често обесхрабрујем препирке у вези Пресветога Тројства, јер у расправама о том питању ствара се утисак да супротстављене стране у дебати не верују у исто Божанство, а то је исходиште многих зала. Историја је показала да су плодови таквих расправа веома негативни. Јер, ако сматрамо да не верујемо у истог Бог онда не можемо бити ни браћа у вери па чак ни пријатељи. Излаз видим у имитирању верске политике Светог Писма. Јер, ако опонашамо тактику и стратегију која нам је предочена у Светој књизи, нећемо произвести негативне последице ни по друге ни по себе.
1. Korincanima 5,11 A sad vam pisah da se ne miješate ako koji koji se brat zove, postane kurvar, ili tvrdica, ili idolopoklonik, ili kavgadžija, ili pijanica, ili hajduk; s takovima da i ne jedete.

78) Неограничено поверење које извесни људи имају према верској организацији којој припадају је заиста тужно. То поверење је толико велико да се може означити као идо
лопоклоничко. Тако на пример ових дана месеца јула лета Господњег 2018. четовао сам са једним Јеховиним сведоком преко фејса у вези ''Јованове запете''. Онима који изучавају Свето Писмо је то питање из 1 Јов. 5:7,8 добро познато, стога не морам да га образлажем. Но да пређем на ствар. У току дискусије дотични је цитирао један одломак са званичног сајта Јеховиних сведока који гласи:
''Bruce Metzger napisao je: “Taj ulomak [umetnut u 1. Ivanovu 5:7] ne postoji u rukopisima nijednog starog prijevoda (na sirijskom, koptskom, armenskom, etiopskom, arapskom, staroslavenskom). Iznimka su jedino latinski prijevodi.” ''
''Tekstualni kritičar Frederick Scrivener napisao je o dijelu tog biblijskog retka koji podupire Trojstvo sljedeće: “Ne trebamo se ustručavati iznijeti svoje uvjerenje da te osporavane riječi nije napisao sv. Ivan: one su prvobitno bile u Africi unesene u latinske prijepise s margina, na koje su bile stavljene kao pobožan i pravovjeran komentar 8. retka. Zatim su se iz latinskih prijepisa uvukle u dva ili tri kasnija grčka rukopisa, a potom i u tiskani grčki tekst, na mjesto koje im ne pripada” (A Plain Introduction to the Criticism of the New Testament, treće izdanje, Cambridge, 1883, stranica 654).''
На то сам му одговорио следећим текстом:
''Alene, možeš li da navedeš referencu za takvu tvrdnju, a ne samo da je neko to i to rekao.''    
Уследио је овакакв одговор:

''Prema riječima bibličara Brucea Metzgera, te su se riječi “od 6. stoljeća naovamo (...) sve češće pojavljivale u rukopisima starih latinskih prijevoda i [latinske] Vulgate”. U Umagu sam, radim na sezoni i nemam kod sebe litetaturu, tako da ti trenutno ne mogu poslati gdje je on to objavio...no, ako proguglas o njemu uu kontekstu teme trojstva i tog umetnutog redka vjerovatno ces pronaci sto te zanima...''
До сада није послао референце које сам тражио. У међувремену нисам био лењ те сам проверио неке од његових тврдњи у оним цитираним текстовима те сам пронашао ово:
 

Samo da dodam ... u vezi citata koji si postavio u kome se kaže da u staroslovenskom ne postoji ''Jovanova zapeta.'' Proverio sam malo pre i nađoh da to nije tačno. Izvoli link te se uveri i sam:

https://svetosavlje.org/sveto-pismo-na-crkvenoslovenskom-jeziku/



На то ми није ништа одговорио. Ћутање је злато.
Шта рећи на овакве ствари? Ако је знао онда је лагао, ако није знао онда је само пренео слагано од стране других.
То вам је оно копи залепи, без провере да ли је тако или није тако? Па ако је сајт слагао у вези старозаветног превода ко може да нам гарантује да нису слагали и у вези других превода који су тамо у оном цитату? набројани?

После овога дискусија је прекинута на ту тему. Хм.

 







79) Недавно сам пролазећи Алејом М. Тита у Суботици, видео групицу слатких девојчица које су се играле продајући некакве џиџа боџе које су поређаје на клупи. Салетале су пролазнике питајући их да ли би нешто од тога купили. Размишљајући о томе ко им је дао идеју да то раде јавила ми се мисао која је била потврђена мало касније од извесног човека који је деда једној од  девојчица из наведене скупине. Наиме, стари се похвалио како су дан раније зарадиле 700 дин. Било би је одмах јасно као дан. Но остао сам дужан прелепим девојчицама да им нешто кажем па им се на овај начин одужујем: А оно што сам тада пропустио да им кажем је ово: драге дечојице, није све у новцу, постоји нешто изнад тога. Девиза: ја, моје, мени је одвратна ствар. Немојте бити себични и егоцентрични. Небо вас гледа. Поручите својим мамикама и татикама, декама и бакама да су они створили и стварају један свет у коме су милиони несретни. Њима би требало извући уши да им буду велике као у магарца. Живе и сретне биле.

80) Живот писца је као живот љубавника. Докле ствараш дотле и постојиш као писац. Кад ти виша сила одузме испирацију постајеш као и други људи. Исто тако ако си љубавник па те изненада моћ вођења љубави изневери постајеш ''празна канта'', нељубаван, на кога ни једна лепотица не обраћа пажњу јер те је љубавно достојанство напустило. Шта ме мотивише да пишем? То су претежно најобичније ствари из свакодневног живота. И то оне које се чине да нису од велике важности. Велике ствари које многи држе да су велике, ја потискујем у неке ''фијоке'', далеко од свести.

81) Matej 10,36 ''i neprijatelji će čovjeku biti ukućani njegovi.'' (ЈБ) Задивљен сам истинитошћу управо наведених Христових речи. Верујем да су многи на овоме свету искусили тачност тог Исусовог пророчанства доживевши да буду обезимовљење (обезбаштињени) понашањем, деловањем и утицајем својих најближих сродника. Економско искориштавање од стране укућана је вероватно најгори вид упропаштавања живота својих ближњих. Не знам да ли по поледицама има горег израбљивања, али је занимљиво да се то не осећа као такво. Заправо не запажа се на време него одложено када је онај који је био изложен искориштавању већ у таквом стању да га пас нема зашта ујести. Да ли је таква нежељена породична појава пропуст у васпитању деце која су од малена учена и навикавана да им други морају нешто уделити да би их сматрали рецимо добрим родитељима или рођацима? Готово сам уверен да је управо тако.

Написао: Милош Попадић

Calendar
«  September 2018  »
SuMoTuWeThFrSa
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
30

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2018
    Free website builderuCoz