Monday
2018-05-21
6:46 PM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Моја запажања у животу »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 37

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

66)  Има много глумаца међу онима који кажу да су лојални Богу. Такве ћете најлакше препознати по једној особини која је за све њих универзална. Наиме, њима је најодвратније то што људска бића имају јаку потребу да сазнају истину. Такви би хтели да приморају људе да ту своју потребу трапме за лажи које им они сербирају. Неки дан а месец је фебруар 2018. написао сам неколико коментара на једном сајту сасвим добронамерно без икакве намере да провоцирам, али је уследило одмах упозорење а онда брисање истих. Упитао сам се зашто? Добио сам једноставан одговор, човек нема капацитет да одговори те стога шта му друго и преостаје него да посегне за ''гумицом.'' Они ће настојати да о вама прикупе што више информација, чак ће покушати да вам нападну и екаунт, али су толико лоши глумци да их скоро свако може доста поуздано детектовати и блокирати њихове атаке за које они мисле да су богоубодни. То су махом они који се плаше да себе окруже паметнијим и бољим особама јер у таквом друштву се осећају мизерно и посрано.

67) Добро и зло. Светлост и тама. Праведност и грех. Све те категорије се појављују већ на првим страницама Светога Писма, а ипак остаје и даље отворено питање зашто Бог који је апосолутно добро, који је  свемогућ, савршен и вечан дозвољава страдање невиних и сво зло на овоме свету? Лајбниц је рекао да ми неразумемо Бога, другим речима ми не разумемо разлоге постојања зла. Питам се да ли разлози уопште и постоје??? Јер ако постоје онда је свако зло оправдано. Ако пак не онда смо одговорни за сву патњу. Међутим, са нивоа свести обичног човека који перципира свет једино са својих пет чула не може се објаснити постојање зла тако да оно задовољи људски интелект. Како постићи проширено стање свести које би нам помогло да макар завиримо у ту велику тајну?

Ако проучавамо Библију, на првој страници можемо прочитати да је Бог стварајући ову нашу планету констатовао да је светлост ''добра'', а да је пре тога била тама која би се могло окарактерисати као ''зло'' односно као супротност добру, па се поставља ужасно тешко питање да ли је Бог дуалан, ако јесте, то онда значи да у Њему постоји и добро и зло у јединству, што би било тотално несхватљиво, или пак постоје два Бога, добри Бог и зли Бог као што је у паганским религијама што се супроти здравом разуму, јер је немогуће да постоје две бесконачности, или је Бог вечно добро, а да је зло настало касније вољом неког од створених бића? Стим у вези пребало би разликовати грех од зла. Јер сваки грех је зло, али није свако зло грех. А постоји још једна загонетка у Светом Писму која се односи на проблем зла, а то је да у Едену у његовом средишту нису постојала три дрвета него два: дрво живота и дрво познања добра и зла. Дакле, немамо посебно дрво познања добра, а посебно дрво познања зла него су у питању два супротстављена принципа у једном дрвету. Зашто? У Постанку јасно стоји да је Елохим у почетку створио небо и земљу и да је земља била у тами, а затим Бог успоставља светлост за коју каже да је добра. Према томе, ту немамо неког посебног Бога који ствара таму то јест зло па затим неког другог Бога који ствара светлост, то јест добро, већ је реч о једном те истом Божанству. Да ли из тога можемо да извучемо закључак да је Бог дуалан? Не! Тама је одсуство светлости. Бог не производи таму као некакву супстанцију и у Њему нема никаквог мрака, пошто је пре постављања светлости тама већ егзистирала и она је по мом мишљењу могла да се појави једино повлачењем Бога са једног дела простора у коме Је желео да створи универзум. Јер читамо у Писму да Господ није оставио свет у хаосу него је наставио његово уређење до стања које је назвао ''веома добрим.'' Покушавам самом себи да објасним шта је то апсолутно добро, а шта је апсолутно зло? Мислим овако: када се Бог, а Он је ДУХ неманифестује онда је апсолутно добро. Тада нема никаквог кретања, никакве промене. Неко је рекао да је апсолутно добро бесконачност, а у нашем искуству вечна садашњост јер је она увек иста, она је непроменљива, а све што се мења, дакле само кретање или промена оно је морално релативно. Када ви из најбоље намере учините нешто добро ви не знате све последице тог дела, има бар једна лоша. Дакле, по том гледишту у асолутном смислу оно што се не мења, што је увек исто, што је вечно, то је апсолутно добро, а било каква акција она изазива и једно и друго, она је у ствари дуална, и добро и зло. Међутим, када Бог ствара онда творевина у почетним фазама може да буде несавршена али када дође до финализације тада она постаје ''на слику и прилику Божију'', то јест хармонична са својим Творцем. Али, ако је неки ентитет творевине обдарен кретањем и вољом, те изабере пут независности од свога Створитеља, настаје деструкција таквог ентитета a са њим и целокупног система у коме живи. Нo, Бог има план Спасења. Корисно је прочитати следећe стихoве који добро објашњавају суштину изнетог:
5. Mojsijeva 32,39 Vidite sada da sam ja, ja sam, i da nema Boga osim mene. Ja ubijam i oživljujem, ranim i iscjeljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz moje ruke.
Isaija 45,7 Koji pravim svjetlost i stvaram mrak, gradim mir i stvaram zlo; ja Gospod činim sve to.
Plac Jeremijin 3,38 Ne dolaze li i zla i dobra iz usta višnjega?
Amos 3,6 Hoće li truba trubiti po gradu, a narod da ne dotrči uplašen? hoće li biti nesreća u gradu, a Gospod da je ne učini?

68) Постоје истине, грозне истине које неки пију као воду и наслађују се њима као са медом. За њих те истине немају никакву светост, они се према носиоцима тих нежељених стварности односе као према тоалет папиру. И одмах проналазе оправдање за своју нељудскост наводном бригом за друге који су такође носиоци истих или сличних нежељених стварности али имају другачији друштвени статус, можда су млађе особе или су из богатијих породица које своји подмићивањем обезбеђују за себе или своје укућане другачији односно бољи третман. А када човек изблиза погледа ствари није њих брига ни за једне ни за друге, они се руководе таштином и личним интересима. Када не би били под притиском виших инстанци већина би се држали принципа своје професије и опште људске етике. Самилост и сажаљење су код таквих потпуно ишчезли заправо они их никада и нису развили јер су то изданци људске горчине а на положаје од великог значаја за друштво су и постављени управо због тих дефицита. Они кажу да својим поступцима уклањају неподобне и неприлагођене чланове заједнице, а заправо они су ти који су неподобни и неприлагођени јер не поседују оно најплеменитије што сваки човек треба да има да би се назвао човеком. Кажу истина боли, али поставља се питање да ли човек треба да јој дозволи да му нанесе бол или треба да се уздигне на такав ново свести да она не изазиве нежељене последице.

69) Знам једног инвалида, хендикепирану особу, чија се сестра хвали његовом домишљатошћу у решавању властитих проблема везаних за болест од које пати. Наиме, пошто због одређеног здравственог проблема има ограничене покрете у скоро свим великим зглобовима тела посебно у коленима, па да би себи олакшао коришћење ВЦ-а, купио је повисилицу за вц шољу. Коме се она похвалила? Најближом комшијама и то у присуству свога брата. Наведена особа ми се поверила да се при томе осећала јако неугодно, заправо посрамљено и јадно. Ово вам је драги читаоци један пример како неко из најбоље намере може другога да психички убије, јер ко би се од нас здравих, а камоли болесних осећао добро после такве ситуације? Нико. Узгред речено како се није сетила да га похвали јер је написао више књига и чланака. Е то никако. Зашто? Па то би га изједначило са другима, али он по њеним мерилима треба да буде и да остане испод других чак и када га неко похваљује.

70) Имамо сам течу и тетку из Београда заправо две тетке и двојцу теча. За једне знам да су умрли, а за ове друге не знам, изгубили смо контакт. И управо прича је о овим другима. Једном приликом када су долазили код нас у госте у Итебеју ја сам се толико обрадовао да сам им потрчао у сусрет и притом сам се спотако о једну малу жичану ограду коју је ћале поставио поред стазе где је био шпалир винове лозе, да сам треснуо колико сам био дуг. Иначе они су имали једну ћерку која је била годину дана млађа од мене, симпатична цурица, коврџаве косе, јако сам волео да се са њом играм маме и тате, а тетка када је то приметила рекла је: шта се то играте па ви сте брат и сестра?

71) Моја покисла пријатељица са фејзбука. Њен еротски селфи у колима. Њена умочена хаљина припијена за прелепе бутине. Знам, не би требало да ме занима колико има удварача? Подразумева се да их има много. Прелепа је. Нити да ли би је неко "попрскао" или "умочио" у њу? Једино што ме занима у вези ње је то коме ли ће поклонити своју љубав? А када боље промислим, запитам се зашто би ме и то уопште занимало?

72) Људски живот је предмет големе манипулације. Манипулишу нама и када нас лече, и када нас не лече. То раде и када нам дају хуманитарну помоћ и када се старају да нам живот буде што угоднији. Ко то манипулише и због чега? Држава врши манипулацију над својим грађанима, партија над својим члановима, секте и цркве над паством, а ово задње је најпогубније, јер човек усваја уверења која често нису истинита. Купује лаж као да је истина, а онда је шири према другима и незнајући да је точкић у великој машинерији манипулације. На послетку и сами себе знамо да изманипулишемо да би побегли од стварности која нам није ни мало драга. Каже ми једна пријатељица да би  се радо чула са мном, али не налази времена. Шта да јој одговорим на то, мој Боже? Можда ништа, а можда да јој узвратим да онај ко није достојанствен тог малог делића времена извојеног за њега, не треба ни да га добије. За кога немаш времена занемари га. Зар то није логично? Мислим да је човек који нешто жели највише угрожен манипулацијама то јест најрањивији је тада. Али како у овоме свету не желети ништа, зар је тако могуће живети? Како само можемо да будемо насамарени, а да не знамо ни како ни због чега? Ни до тог знања није лако доћи. Ако је тако како не бити изманипулисан, односно како се заштитити од тако одвратне појаве у животу човека?

73) ''Криминогена медицина'' је у великом замаху, посебно је то видљиво у земљи Србији. Човек не може имати поверења чак ни у дијагностичке налазе које му такав здравствени систем предочава. Стопа смртности је због тога све већа. Међутим, стићи ће их Божији гнев. Можда ја нећу бити на челу те осветничке војске, али моје идеје оне ће сигурно бити.

74) 1990. био сам на лечењу у Институту за ортопедију на Бањици, у Београду. Током једног ручка у јелу сам пронашао метални окрљак. Био је ту присутан физијатар Неша коме сам показао нађени предмет. Рекао је: дај ми то да реферишем код надлежних што је и учинио. Након неког времена чуо се смех из једног одељења где се окупљају доктори и медицинске сестре, одмах потом вратио се физијатар, погледао у мене, и рекао: ''ти када би гурнуо руку у котарицу пуну п. ухватио би за к.'' Данас, када размишљам о том догађају, осведочен сам да ме Христос Исус штити и брине о мени. Ко зна како би прошао да сам прогутао тај метални шиљак, обзиром на моју ''краљевску болест.''?

Написао: Милош Попадић

Calendar
«  May 2018  »
SuMoTuWeThFrSa
  12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2018
    Free website builderuCoz