UDARNA SNAGA ISTINE - Da li je papa promenio subotu?

Da li je papa promenio subotu?

Prevod 11-tog poglavlja knjige D.M.Canright-a "SDA Renounced". Autor ovde razotkriva kako Adventisti pogrešno interpretiraju rimokatoličko učenje da bi opravdali svoja neosnovana tvrđenja, zatim iznosi niz istorijskih dokaza da su Hrišćani od apostolskog vremena imali nedeljno bogosluženje. Time opovrgava bajku o tome da je "papa promenio subotu".

Zahvaljujemo bratu S. na trudu

Jedna od glavnih tacaka u vezi Subote, koju Adventisti Sedmog Dana posebno naglašavaju, na kojoj najviše insistiraju i koju ponavljaju najcesce i najubedljivije, jeste tvrdnja da je rimski papa promenio subotu sa sedmog, na prvi dan. Oni tvrde da je to sav autoritet za slavljenje nedelje koji imaju postovaoci tog dana. Nedelja je za njih papin šabat, a drzanje nedelje - znak zveri (Otk. 14: 9-12).

Oni tvrde da je drzanje Nedelje doslo iz paganstva preko pape u Crkvu. Zato kazu: ”ime, poreklo, autoritet i svetost Nedeljne institucije je sveukupno iskljucivo pagansko”. Replies to Elder Canright, strana 133. Onda tvrde da je papa promenio šabat u Nedelju. Mrs. White je rekla: ”Papa je promenio šabat od sedmog dana u prvi dan nedelje” Ponovo: ”Papa je promenio dan odmora od sedmog u prvi dan”. Early Writings, strane 26, 55. Ponovo: ”Ovde mi nalazimo znak zveri. Akt menjanja šabata u Nedelju, kao udeo Katolicke crkve, bez ikakvog autoriteta u Bibliji”. The mark of the beast, strana 23.” Postovanje Nedelje, mora biti znak zveri”. The Marvel of nations, by U. Smith, strana 183. Sledece tvrdjenje gospodja Vajt je objavila kao bozanski inspirisano. Ona kaze: ”Promena šabata je znak autoriteta Rimske crkve.” ”Postovanje falisifikata šabata je primanje znaka”. Great Controversy (Velika Borba), Vol. 4, strana 281.

Šta zaista tvrde rimokatolici?

"Nedelja je bila prvi dan sedmice po jevrejskom načinu računanja, ali za Hrišćane ona je počela da zauzima mesto jevrejske subote u apostolsko vreme kao dan odvojen za javno i svečano služenje Bogu. Praksa zajedničkog okupljanja u prvi dan sedmice za svetkovanje evharistijske Žrtve nagoveštena je u Delima 20:7, 1.Korinćanima 16:2, a u Otkrivenju 1:10 naziva se dan Gospodnji."

Katolička Enciklopedija, "Nedelja"

Ovo je stanovište svakog Adventiste sedmog dana. Moje iskustvo govori da ovo verovanje utice vise od ostalih argumenata Adventista na ljude da odustanu od Nedelje i predju na Subotu. Ubediti coveka da je drzanje Nedelje jedino Katolicka institucija, protivnik Gospodnjeg šabata i omrazenost kod Boga, i naravno, ako on ima imalo savesti, nece je vise drzati. Svaki od njih prihvata ovo kao istorijsku cinjenicu izvrsenu u Danilu 7:25. Svakako, ovo je glavni stub njihovog citavog sistema, od kog zavisi ostatak. Ukoliko oni u ovoj tacki grese, njihov citav sistem je takodje pogresan, sto ce oni lako priznati. Na ovo starešina Waggoner kaze: ”starešina Canright nije preterao kad je rekao da mi smatramo da je ovo pitanje kljucno. Mi ga svakako smatramo za takvo.” Replies to Elder Canright, page 165. Dakle, oni bi trebali biti u stanju da dokazu ispravnost svog verovanja jednostavno. Oni tvrde da su uzdignuti da propovedaju protiv promene šabata koju je uveo papa.

Gnev Boziji ce uskoro biti izliven na sve one koji nastave da svetkuju Nedelju, ”Papin šabat”. Izgleda da bi tako radikalna tvrdnja trebala imati najjasnije dokaze. Oni tvrde da je istorijska cinjenica da je negde za vreme prvih 5 vekova posle Hrista, papa promenio Subotu u Nedelju. Ako je to tako, oni bi trebalo da su u stanju da daju istorijski dokaz ovoga, tako sto ce dati VREME, NAČIN, MESTO, OSOBE, CINJENICE i RAZLOGE za ovako narocit dogadjaj. Imam ispred sebe 2 knjige napisane sa svrhom da specijalno dokazu ovu tvrdnju. To su: ”WHO changed the Sabbath? ” 24 strane, i "Marvel od nations”, 282 strana. Ali jedini direktan dokaz koji je ponudjen je prosto citiranje iz Katolickog katehizisa, koji tvrdi da je ta crkva napravila promenu! I da li je ovo citav istorijski dokaz koji oni mogu izneti u vezi ove stavke? Da, sve sto su subotarski pisci i ucenjaci za poslednjih 200 godina bili u stanju da nadju, jeste samo ovo i nista vise. Cak nijedan istoricar u svim svetskim analima nije nikada tvrdio da je papa promenio šabat. Za 28 godina i ja sam samo citirao ovaj katehizis kao dokaz one tvrdnje.

Na moj poziv da pronadju neki dokaz ove teze, Adventisti su izabrali starešinu Waggoner-a da odgovori, da pronadje nekog autora koji kaze da je papa promenio šabat. On je napravio ocajnicki pokusaj, na citavih 48 odstampanih strana. On je pretrazivao biblioteke Amerike i Evrope. Sta je pronasao? Da je pronasao potvrdu teze, mogao je citirati samo nekoliko redova. Ali on nije imao nijedan. Nijedan jedini autor kojeg je citirao ne tvrdi da je papa promenio šabat. Tako da ostaje jedino tvrdnja Katolickog katehizisa. Dakle, ukoliko priznamo jedino razmetljive tvrdnje Katolika da su oni promenili šabat, zasto onda isto tako ne priznamo da je papa nepogresiv, da on ima kljuceve Svetog Petra, apostolsku stolicu, jedino apostolsko prejemstvo, itd? Adventisti brzo odricu sve druge tvrdnje Katolika, ali revnosno priznaju njihovu tvrdnju da su oni promenili šabat, prosto jer je to podesno za njihovu teoriju, za koju ne mogu da pronadju drugi dokaz. Oni optuzuju Katolicke pisce da su falsifikatori, varalice, obmanjivaci i lazovi, onda, ukoliko je to podesno za njihovu svrhu, okrecu se i citiraju upravo takve tvrdnje kao neprikosnovenu istinu.

Stavise, tvrdnje Katehizisa su lazno predstavljene. Njihova teorija je da je neki papa nekoliko stotina godina posle Hrista, svojevoljno, promenio šabat, i Katehizis je protumacen kao da uci ovu ideju. Medjutim niko u njima nije tvrdio cak ni slicno ovome. Svaki od ovih Katolickih citata, stoji na jasnoj poziciji da je promena sabata napravljena, ne od strane pape, vec od strane crkve u dane Hrista i Apostola, ne stotinama godina kasnije. Dakle: ”Pitanje: gde su dani koje crkva naredjuje da budu drzani kao sveti? ”Odgovor: 1. Nedelja, tj. Dan Gospodnji, koji svetkujemo na osnovu apostolske tradicije, umesto šabata”. Catholic Christian Instructed, strana 209.

Iz istog dela, mi uzimamo sledece: ”Pitanje: Sta opravdava drzanje Nedelje, koja ima prednost u odnosu na drevni šabat, koji je bio Subota?” ”Odgovor: mi imamo za autoritet Katolicku crkvu, i apostolsko predanje.”

Katolici tvrde da njihova "crkva” potiče još iz doba apostola, i svaka promena koju je uvela apostolska crkva, po njima je promena od strane Katolicke crkve. Odatle oni tvrde da je "katolicka crkva” promenila šabat u apostolsko vreme. Adventisti koristeci ove citate iz Katehizisa objasnjavaju kako je promena uvedena od strane pape otpadnika stotinama godina nakon apostola. Ali Katehizis ne tvrdi nista takvo, kao sto se vidi iz citata. dakle, cak i Katehizis, kad se nepristrasno procita, uci da je Nedelja obicaj Hriscanske crkve Iz apostolskih dana.

Katolički katihizis

„2177 Nedeljno svetkovanje dana Gospodnjeg i njegova Evharistija je u srcu života Crkve. ”Nedelja je dan u koji se slavi pashalna tajna u svetlu apostolskog predanja i treba da se svetkuje kao najsvetiji obavezni dan u katoličanskoj Crkvi.„

„2178 Ova praksa okupljanja Hrišćana datira od početka apostolskog doba.”

Katolički katihizis: "Nedeljna Evharistija"

Da Adventisti pogresno predstavljaju ucenja Katolika pokazano je u sledecem svedocenju Katolickog svestenika: ”Kao neko ko je ziveo godinama medju Adventistima sedmog dana, upoznat sam da njihovim tvrdnjama da je rimski papa promenio šabat od sedmog dana u prvi dan nedelje. Takve tvrdnje su potpuno neosnovane. Katolici ne tvrde nista takvo, ali smatramo da su apostoli licno ustanovili obicaj Nedelje i da smo primili to tradicijom od njih. sabori i pape kasnije potvrdjuju svetkovanje dana primljenog od apostola.” John Meiler, Rector od St. John`s Church, Headlsburg, Cal.”

"Katolicki recnik”, od Adiss-a i Arnolda, nakon citiranja Otk. 1:10; Dela 20:7; Kor. 16:1-2 kaze: Ovi tekstovi ”izgleda da ukazuju da je Nedelja vec sveti dan u koji su dela ljubavi bila narocito podesna. Jev. 10:25 pokazuje sledece: da su Hriscani, kada je poslanica bila napisana, imali ustaljene dane okupljanja. Zapisane reference date ovde pokazuju da Nedeljni obicaj nastaje u apostolsko vreme; ali i bez zapisa, usmeno predanje stavlja ovu tacku izvan svake sumnje”.

John Ankatell, A. M. , svestenik u Nju Jorku, pise u Outlook-u, Jul, 1889, misljenje o Nedelji, Danu Gospodnjem: ”Mi mislimo da je dato od strane naseg Gospoda apostolima u toku 40 dana nakon Njegovog vaskrsenja, ali mi ne mozemo da to tvrdimo.” On izražava Katolicku doktrinu sasvim precizno: ta promena je napravljna od strane Hrista i apostola, ali spisi nisu dovoljni da se ova tvrdnja dokaze; stoga mi se oslanjamo na Katolicki autoritet koji kaze da je to ucinjeno u vreme Novog zaveta. Svi Katolici i svi njihovi katehizisi govore isto. Ali ovo je potpuno drugacije od tvrdnje da je papa izvrsio promenu stotinama godina nakon Hrista. Ovo je primer kako Adventisti izvrcu zapise u njihovu korist.

Mi cemo sada prezentovati istoriske činjenice, koje dokazuju da je držanje prvog dana nedelje kao dana bogosluženja bilo univerzalno medju Hriscanima u vremenu neposredno nakon apostola. Ako je izvor svetkovanja Nedelje ovde, onda ovo nema izvor u papstvu, koje dolazi stotinama godina kasnije.

Plinijevo pismo, 107. nakon Hrista

Plinije je bio guverner Vitanije, Mala Azija, posle Hrista 106-108. On je pisao 107. Trajanu, imperatoru, o svojoj zabrinutosti zbog Hriscana. dakle: ”Oni imaju obicaj da se nalaze, na UTVRDJEN DAN pre nego osvane, i pevaju himnu Hristu kao Bogu… Kada su ove stvari zavrsene, njihov je obicaj da se odvoje i onda ponovo skupe na obrok koji pojedu zajedno bez nereda.” Horn`s introduction, Vol. 1, chapter 3, section 2, page 84. To da je ovo bila Nedelja je evidentno.
1) oni dolaze da zajedno obozavaju Hrista
2) oni se skupljaju da pojedu obrok zajedno, Gospodnja vecera. Mi smo vec dokazali da je "utvrdjeni dan” bio Nedelja.” Na prvi dan nedelje kada se ucenici okupljaju da zajednicki lome hleb.” Dela 20: 7. ovo je tacno istovetno onome sto tvrdi Plinije.

Jevsevije, istoricar, 324. godine kaze: ”Ja mislim da je on (psalmopojac) opisao jutarnje okupljanje na koje imamo običaj da se sabiramo širom sveta” ”Ovim je prorocki naznacena sluzba koja je izvodjena veoma rano svakog jutra dana vaskrsenja po citavom svetu”. Sabbath Manual, strana 125. Ovo je bas ono sto Plinije kaze: ”Oni se nalaze zajedno” svakog utvrdjenog dana pre nego sto svane”, oni se okupljaju da zajedno pojedu obrok. Jevsevije kaze da je to bio obicaj svih Hriscana "da se nadju jako rano i svakog jutra vaskrsnjeg dana.” Očigledno, Plinijev utvrdjeni dan bio je Nedelja. To je bila ista oblast u kojoj su apostoli ucili, i to samo JEDANAEST godina nakon smrti Svetog Jovana. Starešina Andrews, subotar, kaze: ”Ovo Plinijevo svedocanstvo je bilo napisao nekoliko godina nakon apostola. Ono pripoveda o crkvi koju je verovatno osnovao apostol Petar.” Hist. Sab. , strana 237. To pokazuje da su apostoli ucili o drzanju Nedelje.

VARNAVA, 120-ta posle Hrista.

(Kompletan tekst Varnavine Poslanice)

Ova poslanica je bila visoko cenjana u najranijoj crkvi, citana u nekim kao deo Pisma, i pronadjena u najstarijim rukopisima Pisma, nazvanim Sinajski. To da je napisana od strane poboznog coveka, ne moze biti dovedeno u sumnju. Starešina Andrews, Adventisti 7-od dana, priznaju da je poslanica Varnavina "bila u upotrebi polovinom drugog veka, I, kao "apostolska pravila”, jeste od vrednosti za nas sto nam daje neke dokaze o misljenjima koja su preovladavala u regionu gde je pisac ziveo.” Svedocanstvo otaca, strana 21.

Shchaff-Herzog Encyclopedia kaze: ”Poslanica je verovatno napisana u Aleksandriji pocetkom drugog veka od strane uglednog Hriscanina”. Enciklopedija Britanika, najvisi kriticki autoritet, kaze: ”Ovaj rad se jednodusno pripisuje Varnavi, saputniku Sv. Pavla, od strane ranih Hriscanskih pisaca… Ali najveci broj kritika dodeljuje je vladavini Hadrijana negde izmedju 119. i 126. nakon Hrista.” Smitov Biblijski recnik kaze: ”Veruje se da je poslanica napisana u ranom drugom veku.” Johnson`s new universal cyclopedia kaze: ”prema Hefel-u, trebalo bi da je zapisana izmedju 107-120 g…. Ona je najcesce citirana od Otaca, i bila je postovana od crkvenih autoriteta; neki su cak trazili da udje u kanon svetih knjiga.”

Ovo je pregled najboljih modernih kritika vremena, karaktera i autoriteta Varnavine poslanice. Postovana i citana u crkvi pre 120-te, ili u granicama 24 godine od smrti Sv. Jovana, pokazuje sta su Hriscani verovali i praktikovali neposredno nakon apostola. U ovoj poslanici mi citamo: ”Miris vaseg tamjana je gadost preda mnom, i vase mladine i subote ja ne mogu podneti”. Poglavlje II. starešina Andrews priznaje da "on tvrdi ukidanje šabata Gospodnjeg”. ”Testimony”, itd. Strana 22. Dolazeci u prvi dan nedelje, Varnava kaze: ”Odatle, isto tako, mi drzimo osmi dan sa radoscu, dan, na koji je, isto tako, Isus ustao iz mrtvih.” Poglavlje 15.

Sta starešina Andrews kaze na ovo svedocanstvo? On priznaje da ono uci o ukidanju Jevrejskog šabata i drzanje Nedelje. Ali on tvrdi da je takva doktrina u suprotnosti sa biblijom; zapravo, sa NJEGOVOM idejom Bilbije. Dok sam jos uvek bio vernik sedmog dana, dok sam citao ovu knjigu, bio sam šokiran cinjenicom da starešina Andrews, kroz citavu njegovu knjigu mora da pobija i bori se sa ucenjima svih ranih otaca! Razlog je ocigledan: on drzi jednu doktrinu a oni drze drugu. On veruje u 7-mi dan, a oni veruju u 1-vi dan. Neki od njih su ziveli toliko rano da su razgovarali sa apostolima licno, dok on zivi 18 vekova kasnije! Ko bolje zna od njih?

U njegovoj knjizi "Istorija šabata”, strana 308, on kaze: ”Razlozi ponudjeni od ranih otaca za nemarnost prema obicaju šabata, pokazuje da oni nisu imali narocitu jasnocu povodom subjekta, jer su ziveli u prvim vekovima, koje mi u ovim kasnijim vremenima ne posedujemo.” Kakvo priznanje od strane najsposobnijeg istoricara kojeg su Adventisti imali ikada! On priznaje da su "rani oci” "u prvim vekovima” zanemarili "obicaj šabata”. Kakav ocigledniji dokaz od ovoga mi treba da trazimo da 7-mi dan nije bio postovan u prvim vekovima? Ali kako to ide sa tvrdnjom da je šabat promenjen od strane pape nekoliko stotina godina kasnije? Verovatno da rani oci nisu bili dobri teolozi, niti dobri u rasudjivanju;nisu li mogli svedociti tako jednostavnu CINJENICU? Nisu li mogli izloziti da li su ili nisu drzali Subotu? Naravno da su znali dovoljno o tome, i to je sve sto mi zelimo da pitamo.

Mi ne citiramo ove oce da bismo dokazali doktrinu; za to cemo koristiti samo Bibliju. Mi njih citiramo samo da bismo dokazali prostu, istorijsku CINJENICU, tj: da su rani Hriscani drzali Nedelju, stoga to nije moglo zapoceto sa papama vekovima kasnije.

Učenje svetih apostola, 125. god.

Ovo nije napisano od strane apostola; ipak, poreklo mu je iz ranog perioda. Neki ga smestaju u vreme pre 80-te godine. Profesor Harnack iz Berlina, kaze da ga mnogi svrstavaju izmedju 90-te i 120-te. To je period koji mnogi favorizuju. Ne moze biti mnogo kasnije. New York independent kaze za ovo: ”Od svih nezvanicnih spisa, ovaj je najvazniji”. Proefesor Dungan, Predsednik Drake univerziteta, kaze: ”Evidentno je da nije daleko od smrti Sv. Jovana”. Slavni naucni, Wilbur Crafts, u njegovoj "šabat za coveka”, strana 383, kaze: ovo je ”napisano, po jednodusnoj oceni najboljih naucnika, ne kasnije od 40 godina nakon smrti poslednjeg apostola, i u vremenu svih onih koji su culi Jovanovo ucenje.” U predgovoru ovog znacajnog dokumenta, urednici, prof. Hitchcock i Brown u Union theological seminary, N. Y. kazu: ”Autenticnost ovog dokumenta tesko moze biti osporena”.” Dokument bez sumnje pripada drugom veku;verovatno pre 120-te. tesko nakon 160-te.” Uvod.

Poglavlje 14-to Ucenja Apostola kaze: ”Ali svakog Gospodnjeg dana okupljajte se, lomite hleb, i delite blagoslove”, itd. Ovo svedocanstvo je cisto i dokazuje da je Gospodnji dan bio utvrdjen dan svetkovanja, rano tog dana.

Justin Mucenik, 140-ta.

Citiram iz knjige "Kompletno svedocanstvo Otaca”, starešine Andrews-a: ”Justinova `apologija` je napisana u Rimu oko 140-te” "I to u razmaku od samo 44 godine od Jovanove vizije na Patmosu.” "Ne izgleda da je Justin, i oni u Rimu koji su drzali njegovo učenje, obracali i najmanju paznju na drevni šabat. On govori o njoj kao o ukinutoj, i tretira je s a prezirom.” Strana 33.

Ovo je priznanje koje cak i istoricari Adventista sedmog dana moraju priznati. Jevrejski šabat je bio potpuno zanemaren od strane Hriscana oko 44 godina nakon smrti poslednjeg apostola. i ovo je dokazano svedocanstvom coveka koji ziveo upravo tamo.

Starešina Andrews ponovo: ”Mi moramo, prema tome, priznati Justina za coveka koji se drzao ukidanja 10 zapovesti, i da je šabat bio jevrejska institucija nepoznata pre Mojsija, i bez autoriteta nakon Hrista. On je drzao Nedelju za najpogodniji dan za javno svetkovanje.” Strana 44. Ovo je doktrina koju je rana crkva i koju su oci drzali. Justin u svojoj "Apologiji” imperatoru nepristrasno reprezentuje sta Hriscani generalno veruju, kao sto bi i on trebao da cini. Starešina Andrews prenosi utisak da je Justin reprezentovao samo mali deo otpalih Hriscana u Rimu i da je on nepouzdan. Ali cinjenice su upravo suprotne. On je bio Grk, rodjen u Palestini i imao je "Dijalog sa Trifunom”, u Efesu, Mala Azija, u crkvi gde je Sveti Jovan ziveo i umro, centar Istocne crkve, i to samo 44 godina nakon Jovanove smrti. Za Justina, Enciklopedija Amerikana kaze: ”Jedan od najranijih i najucenijih pisaca Hriscanske crkve… On je bio takodje jednako revnostan u pobijanju jeretickih tvrdnji.” Schaff-Herzog Enciklopedija kaze: ”U ovim radovima Justin uci o doktrinama drzanim od strane svih Hriscana i trazi pravovernost u svim tackama. Jedina razlika koju on primecuje medju Hriscanima tice se hilijazma. Stoga je Justin neosporno svedok jedinstva vere crkve njegovog vremena, i cinjenice da je plemenito Hriscanstvo preovladalo.”

"Jevsevije kaze da on zasenjuje sve velike ljude koji su osvetlili drugi vek blistavoscu svog imena.” Njegovi spisi su najvaznije što je doslo do nas iz drugog veka.” Mcclintock and Strong encyclopedia, clanak Justin mucenik.

Dr. Schaff kaze za njega: ”Nakon svog preobracanja Justin se potpuno posvetio odbrani Hriscanske religije, kao putujuci propovednik, bez stalnog prebivalista.” Istorija Crkve, Vol. 1, strana 482. Ne samo da su njegove knjige prihvacene kao izraz crkvene prakse, nego i njegov putujuci zivot, sada u Palestini, onda u Rimu, Grckoj, Efesu, osposobio ga je za ovu svrhu, i obelezio njegovo ispovedanje silom jednako jakom kao i demonstracija. Zato, Justin je nesumnjivo svedok vere i prakse Crkve nekoliko godina nakon smrti poslednjeg apostola.

Sada cujmo sta kaze Justin za prvi dan nedelje: ”Na dan koji se naziva dan Sunca, svi koji žive u gradovima ili na selu se sakupljaju na jedno mesto i čitaju se spisi apostola i proroka, koliko vreme dozvoljava; onda, kada čtec zavrsi, sveštenik propoveda i poziva na vršenje tih dobrih dela. Tada svi zajedno ustanemo na molitvu i, kao što smo rekli, kada se naša molitva završi, unose se hleb i vino i voda, a sveštenik dostojno uznosi molitve i zahvaljivanja, u skladu sa svojim mogućnostima, a ljudi odgovaraju govoreći: Amin; i onda se deli svakome i učestvuje se u tome na čemu je zahvaljeno, a onima koji su odsutni deo se šalje po đakonima. Oni koji mogu i žele daju šta svako misli da je prigodno; a što se prikupi prilaže se svešteniku koji pomaže sirote i udovica i onima kojima je, zbog bolesti ili drugog razloga, to potrebno, i onima koji robuju strancima koji borave među nama, i jednom rečju stara se o svima kojima je potrebno. A dan Sunca je dan u koji se svi okupljamo, jer je to prvi dan u koji je Bog, načinivsi promenu u tami i materiji stvorio svet; a Isus Hristos nas Spasitelj je u taj isti dan ustao iz mrtvih. Jer je bio raspet na dan pre Saturnovog dana, a u dan nakon Saturnovog dana, koji je dan Sunca, javivši se svojim apostolima i učenicima, On ih je naučio ove stvari, koje ti šaljemo na razmatranje” Justinova Prva Apologija, poglavlje 67.

Razgovor sa Trifunom

Osim dve Apologije, zanimljivo je i delo sv. Justina "Razgovor sa Trifunom" iz koga donosimo odlomak u kome Justin svome sagovorniku, jevrejinu, objašnjava hrišćanski pogled na Stari Zavet, Mojsijev zakon i subotu.

Sv. Justin: "Razgovor sa Trifunom "

Da li starešina Andrews osporava autenticnost ovog dokumenta? Ne, ocigledno. Koji odgovor on daje? Da Justin ne naziva Nedelju Sabbatom ni Gospodnjim danom! Odgovor je jednostavan, jer cinjenica je da je Justin pisao neznabozackom caru koji nije imao predstavu sta ta dva termina predstavljaju, ali koji je bio upoznat sa pojmom "dan Sunca ”. Zato Justin iz neophodnosti koristi taj naziv. Ali ostaju ogoljene cinjenice, potvrdne i neporecive, da oko 44 godine nakon sto je napisana knjiga Otkrivenja, nije svetkovan 7-mi dan, ali jeste Nedelja. i Justin tvrdi da je Isus naucio apostole ovome. Sa ovakvim neospornim cinjenicama, prosto je besmisleno kako bilo koji covek moze reci da je Sabbat promenjen u Nedelju 3, ili 4 stotine godina nakon ovoga od strane nekog otpadnika pape. Sto se mene tice, ja sam potpuno zadovoljan jer su takve tvrdnje potpuno suprotne jasnim istorijskim cinjenicama, kao sto se moze videti u tekstu Justina Mucenika, koji se ne dovodi u pitanje.

Nemoguce je da bi svetkovanje Nedelje bilo uvedeno u svim crkvama bez ijedne reci protiv, ukoliko svetkovanje nije pocelo na samom pocetku, tj. od samih apostola. Suocimo se sa snagom ove cinjenice: od najranijih dana, istrazujuci skoro do samih apostola, bilo je podela u crkvi na sekte, i suprotnosti izmedju njih su cesto bile velike. Pa ipak, svi su se slagali u slavljenju Nedelje. Pogledajte danas: idite na bilo koji kraj sveta, gde god mozete pronaci Hriscane bilo koje sekte ili nacije, i naci cete da svi drze Nedelju. Nekoliko Subotara nedavno nastalih su jedini izuzeci ovoga. Kako ovako univerzalan obicaj nije imao svoj pocetak od samih apostola?