Site menu |
|
|
Our poll |
|
|
Statistics |
Total online: 5 Guests: 5 Users: 0 |
|
Login form |
|
|
|
DPozdrav Jonatane! Mislim
da su tvoji osvrti primjereni nekome tko se usudi misliti svojom
glavom, i pokušati zbrojiti 2+2. Da ti odgovorim na pitanje zašto nisam
siguran da nam je naša doktrina 100% ispravna. Prije mnogo godina
učestvovao sam u jednom većem misionarskom međunarodnom projektu, i tada
sam prošao misiološki tečaj koji me je u istinu iznenadio.
Evo nekoliko smjernica s tog tečaja, za koje mislim da su rezultat temeljnih istraživanja.
1.
Naša duhovnost formalno se manifestira kroz teologiju, i kroz kulturu.
Ono što je jako bitno teologija ili doktrina u tome učestvuje svega 25%,
dok kultura učestvuje 75%. To znači npr. Subota je teološki pojam, ali
način svetkovanja subote je isključivo kulturni.
2. Kod našeg
proučavanja biblije, moraš uvjek uzeti u obzir vremenski jaz i sve
ostalo što sprečava na neki način naše potpuno i čisto razumijevanje
Božje riječi. Upravo ispred čistoće Božje riječi i našeg razumijevanja
ispriječilo se nekoliko prizmi (sočiva kako vi u Srbiji to zovete) koje
iskrivljuju tu čistu i istinsku spoznaju. Eve nekoliko takvih prizmi.
a) najveća prizma je GRIJEH koji strašno iskrivljuje tu sliku. b) kultura također iskrivljuje tu sliku c) tradicija (nemojmo se zavaravati da SDA nema tradiciju koja iskrivljuje tu sliku) d) profil osobnosti pojedinca i njegovo zanemarivanje ili prenaglašavanje e) odgoj f) ostalo Stoga
ni u kojem slučaju ne možemo govoriti o čistoj istini. Sam apostol
Pavao govori o nejasnoj slici kao u ogledalu, o nagađanju i sl. U svakom
slučaju kako god okrenuo, moja slika o Bogu je različita od tvoje, jer
imamo različite spoznaje. Na kraju ipak ostaje samo odnos sa Kristom.
Stoga kada Isus bude dolazio, meni je tako svejedno dali će u ruci imati
srp ili trubu. Tako mi je svejedno dali će ga pratiti 2 miliona ili 10
miliona anđela. Za mene je najbitnije da on dolazi po mene, i da ću ga
prepoznati kada bude došao. Osobno ne patim od nikakvog scenarija, i od
svega me zanima samo Isus Krist. Nije mi značajan ni zlatni grad, ni
zlatne ulice, niti stakleno more, niti biserna vrata. Mene zanima samo
Krist. S Njim mi je sve darovano.
GA
Nisam mogao da ostanem nem na ove detalje koje iznosim, jer se ne mogu složiti sa ovakvim verovanjem. Pa, u krajnjem slučaju, to je moje privatno mišljenje, s kojim možeš da se složiš, a i ne moraš.
I svakako da imam prava na njega, a ako imamo različito mišljenje - to
je još bolje. Različitost u razmišljanjima, po mom shvatanju, je
pozitivna stvar, jedino ako nas ta različitost ne vodi ka
razjedinjavanju, nejedinstvu, da ne spominjem mržnju i nešto slično.
Koga
narod (slepo) sluša, ako ne vođe! Ako su oni zastranili i narod je,
jer većina se oslanja na to šta vođa kaže , a ne šta kaže Božja reč. Pa
pazi šta sam ja napisao. Ja nisam rekao da su vođe loše, nego da košta
ako su one ok, a narod ih ne sluša. Vođe su postavljene od strane ljudi,
ali biraju se uz molitvu, razmišljanje, ispitivanje. Možda to nije
svuda praxa kod nas, ali ipak Bog sve sa neba vidi, i deluje. Nekad
dozvoli da neko loš i pokvaren bude vođa, ako ništa drugo, bar da ljudi
shvate neke stvari, ali desi se i da pravi vođa bude na pravom mestu.
Uostalom, kada sam rekao "vođa," nisam samo mislio na predsednike
divizije i slično, nego i na vođe mesne Crkve.
Ako se vođe slušaju, a oni čine vlast i predstavljaju crkvu, kako onda crkva može imati vlast od Boga ako je vode grešnici? Pitaj Boga, a i Egw.
Šalim se, naravno. Pa, ja nisam mislio (možda se nisam ogradio, a i
kontext u kome sam ja pisao bio je nešto drugačiji u odnosu na ovo što
mi sada pričamo) na slušanje vođa u svemu i svačemu, ali kada su neke
bitne stvari u pitanju, ne vidim šta je problematično i sporno saslušati
šta neko iz Crkve kaže? Može biti da je u pravu, a može biti i da nije.
Vođa nije autoritet poput pape, kardinala, sveštenika, naprotiv, ali ni
ne treba ih baš tako potcenjivati. Moje je mišljenje da moramo shvatiti
da smo kao Crkva - Telo Hristovo, i da jedni drugima služimo, a teško
da ćeš negde čuti kako vođe trebaju prvi služiti, dok u našoj Crkvi
postoji taj princip ne samo na papiru, nego i u praxi, bar sam ja to
video. Takve vođe vredi poslušati, jer nisu jaki samo na rečima, nego i
na delima.
Zašto bi nezavisnost bila opasna stvar ako su vođe onakve kakvim si ih gore opisao? Pa,
ako ti imaš pokvarene i zle vođe, i ti to vidiš, i odlučiš da osnuješ
neki svoj pokret, što je čest slušaj kod adventista, ili da izađeš iz
Crkve, da kritikuješ celu Crkvu i slično - onda to svakako jeste
pogrešno. Pravi proroci su stajali uz njihov narod čak i u vreme
najpokvarenijih vođa. Nikad nisi imao neka odvajanja i slično, kao što
ih ima u našim redovima, a i kada se to odvajanje desilo - svakako to
nije bilo na blagoslov (primer severnog i južnog carstva u Izraelu). U
kranjem slučaju, ni Pismo ni Egw ne savetuju tako nešto. A ni sama Egw
NIKAD nije svojim primerom pružila povod za tako nešto. Dakle, nije reč o
ličnoj nezavisnosti ako su vođe pokvarene, koliko je reč o tome da
napuštanje Crkve, osnivanje ko zna kakvih sve pokreta, zbog zlih i
pokvarenih vođa nije i NIKAD neće biti rešenje. Nije to Božji metod.
Postavio bih pitanje: Ko to koči izvršenje zadatka?Ako
to koče pojedinci, kako ti navodiš, onda se mora videti ekstreman
napredak u rastu crkve. A ako su ti pojedinci sa velikim uticajem u
crkvi, to je onda već veliki problem.Šta se dešava kad Bog crkvi poveri zadatak da objavi vest, a ona svoj zadatak ne ispuni?Pa sigurno je da se vest uzima od njih i poverava se onima koji će je ispuniti. Pa
u pravu si ti, ali - napredak Crkve kočiš ti, ja, i svaki drugi
pojedinac, bio on vođa ili ne. I vođa može da koči (bez obzira je li on
samo starešina u nekoj mesnoj Crkvi ili predsednik divizije), to je
tačno, ali uspeh i rast Crkve, kao i njena duhovnost, zavisi od sviju
nas. Polako se Crkva čisti od onih kojima nije ni tu mesto, bez obzira o
kakvim da je razlozima reč, i ne možeš nikad znati ko je kakav u srcu,
možda možeš biti siguran za sebe, ali i sebe - koliko poznajemo mi sebe?
Kada ti, kao hrišćanin, daješ sve od sebe, onda je uspeh i blagoslov
zagarantovan. Zamisli Crkvu od 100 vernika, npr., u kojoj 10 vernika su
posvećeni, daju sve od sebe, rade. Ostalih 10 su uvek tu kada zatrebaju,
uvek se odazovu za neku pomoć. Drugih 10 se redovno mole i finansijski
podupiru ako nešto zatreba. To je već 30 vernika. Onih 70 ne znam koliko
da su nikakvi, ili će se probuditi ili će postati još gori. Crkva raste
i blagodat se širi kod duhovno živih ljudi. Da li oni imali ovaj ili
onaj položaj, nije to toliko bitno. Bitno je da ja budem duhovno živ, i
da pomognem mom bratu u tome, da se molim, pa onda će i on nekome, i
tako to ide. Taj metod je odavno poznat, ali ga slabo primenjujemo.
Zašto se ne ukloni problem? Zašto se ne ukloni onaj ko pravi problem? Zašto mene pitaš takva pitanja?
Svako treba od sebe da pođe, a gore sam već rekao donekle kako to ide.
Svako krene od sebe, premda do promene dolazi kada vođe shvate prave
stvari, i onda ono što oni shvate, prenose dalje. Osim toga, mnoge naše
Crkve nisu spremne ni za kakve pozitivne i duhovne promene, a za to nisu
krive vođe, nego oni sami. Imaš masu naših Crkvi koje nisu zdrave,
duhovno zdrave, u kojima su odnosi na jadnom nivou, tu nema šta da se
priča o nekim promenama i napretku.
Dragi brate u velikoj si zabludi.Ko čini crkvu ako ne pojedinci!!!!!!!!Jesu li pojedinci dobili od Boga objavu doktrine ili crkva (građevina)? Pogledaj sebe, pa onda meni kaži nešto.
Čitav tvoj post je nerazumevanje onog što sam ja napisao, a u krajnjem
slučaju - nisam se tebi obraćao u tom postu nego nekom drugom, zato ga
ni ne razumeš na ispravan način. Samo mi reci - gde sam ja to napisao da
Crkvu NE čine pojedinci?
Nađi mi tako nešto. Drugo - nisu ni pojedinci dobili objavu od Boga,
nego su zajedničkim proučavanjem došli do shvatanja neke istine.
Pojedinac je mogao imati neku istinu, ali bez zajedničkog proučavanja
grupe - ništa od te svetlosti. Bog ima metod i način rada kako On
deluje, a ja nisam kriv što je tebi lično to strano. Osim toga - i dalje
držim da je Crkva stub i tvrđa istine, kako i kaže Pismo, a ne
pojedinac. Pojedinac može imati izvesnu svetlost, ali NIKADA veću u
odnosu na celu Crkvu. Pa i ako mu je Bog podari - razlog više da bude
ponizan, a na Crkvi je da je prihvati i/ili ne. Dakle, ti kao pojedinac
možeš imati više svetlosti ili saznanja o nekoj temi, ali to je samo o
nekoj temi. Kompletna svestlost ili najveće istine, objave, kako god,
date su Crkvi u zalog. Ona je Telo Hristovo, za nju je Hristos dao Svoj
život. U njoj se obznanjuje "mnogorazlična premudrost" Boga, svetu i
svemiru. I šta misliš, da li se ovo odnosi na pojedince ili na celu
Crkvu, na zajednicu spasenih, vernih?
Šta kaže Egw, kroz Crkvu Bog želi da se proslavi u ovom svetu. Dokle
god ne shvatimo značaj Crkve, njenu ulogu, značaj nas pojedinaca kao deo
zajednice, nećemo napredovati. Svako vuče na svoju stranu, radimo
manje-više za sotonine ciljeve, a mislimo da Bogu služimo. Samo se nadaj
da Bogu služimo na takav način. Dokle god ne ljubimo Hristovu Crkvu kao
što je On ne ljubi - zaboravi na napredak. Lični napredak može samo da
te zavara - upravo Pismo razbija takvu predstavu, jer ako lični napredak
ne služi na blagoslov drugima, onda je to samoobmana. Lični napredak i
svetlost koju Bog daje pojedincu, UVEK služi za napredak i blagoslov
onima oko, ne samo tom pojedincu.
Mane i greške čine karakter, a karakter, koji svaki pojedinac poseduje, su dela koje čini kao proizvod vere. Floskula.
Pokušavaš ovakvim i sličnim floskulama da osporiš moju generalnu
tvrdnju/izjavu. Mane i greške u karakteru imaš ti, ima ih svako. I dokle
god težimo ka Hristu, ka savršenstvu, dokle god smo svesni svoje nemoći
i slabosti, ima nade za nas. Bio ti vođa ili ne - isto mu dođe. S tim
što si ti u nezavidnoj situaciji, jer svoje grešno stanje često možeš da
pravdaš gresima vođa. To ti je još jedna duhovna zamka.
Šta je sa onim delom za koji je u pravu, a vođe to ne prihvataju? Sasvim
sam odlično rekao i poentirao u prethodnom postu kog si ti citirao, i
držim da je tako. Nečije lično shvatanje ili bolje poznavanje određene
materije nije nikakav garant da je taj neko u pravu za sve i uvek.
Naprotiv. A ovo što si ti napisao - naravno, postoji metod ili način
kako to ide. Možeš biti u pravu, a ako imaš nešto novo, neku "novu
svetlost," mada mi se čini da zbog zloupotrebe Bog nema potrebe da se
razbacuje sa pojedincima koji se skoro uvek uzohole ili sa vođama koji
ni ne primete tako nešto - dakle, ako postoji neko novo saznanje, uvek
ima način kako se ono iznosi, kada, kome, etc. Šta da ti kažem, već sam
rekao da mi slabo razumemo šta znači Crkva. Po mom skromnom mišljenju -
nema ništa lepše nego pripadati Crkvi, služiti joj, voleti je. To te
ispunjava, oplemenjuje, uzdiže, usavršava. Na stranu što postoji XXX
loših pojedinaca unutar nje, pa čak i samih vođa (nikad nisam mogao da
ukapiram zašto bi vođe morale po defaultu biti izuzete od otpada,
jeresi, greha, skandala, etc.) - ipak stoji ovo što sam rekao u
prethodnoj rečenici. To je moje lično iskustvo, i ja sam Bogu zahvalan
na tome, a žalostan što nisam još bolji i verniji u tom pravcu. Jer,
ljudima i Bogu služim, a ima li šta lepše, ima li lepši poziv, šta Pismo
kaže?
Ovo je totalno pogrešno razumevanje Isusove misije.Koliko
je meni poznato Isus je dao svoj život za svakog pojedinca, a ne za
crkvu, pa i za one koji ga nikad nisu prihvatili i koji nikad nisu
prekoračili prag bilo koje crkve.Adventistička crkva je nastala 18
vekova posle Hrista, ako je On dao život za ASD, šta je onda sa onima
koji su živeli do trenutka kad je osnovana ASD? Po tvojoj logici nema im
spasenja. Ne možeš ti tvoje lično neznanje i neslaganje
prikrivati napadom na moju logiku i slično, to je samo praktično
pokazatelj da nemaš valjanih argumenata. Pismo kaže:
Muževi! Ljubite svoje žene kao što i Hristos ljubi crkvu, i sebe predade za nju, da je osveti očistivši je kupanjem vodenim u reči... (Efescima 5)
Sad zapazi kontradikciju sa tvojom izjavom.
Prvo,
uopšte nije reč o pogrešnom razumevanju Isusove misije sa moje strane,
nego sa tvoje. Drugo, Isus je dao Svoj život za pojedince (bez obzira da
li Ga oni poznavali/prihvatali ili ne) ali i za zajednicu - Crkvu, koja
je predmet Njegove naročite pažnje (Egw). Treće, adventistička Crkva je
formalno osnovana u 19 veku, a u njoj se vidi nastavak/kontinuitet
Božjeg delovanja - adventni pokret je proročki pokret, i niko nije rekao
da nije pre adventističke Crkve postojala Crkva i da Isus nije dao
Njegov život za njih - to je samo tvoja pogrešna pretpostavka i pogrešno
rasuđivanje (pa i prebrzo, rekao bih) mojih reči.
GADa
li si svestan da ovom tvojom rečenicom pozivaš da se toleriše greh?
Greh se mora nazvati svojim pravim imenom, isto kako je Isus radio. Da
li je Isus kritikovao iz pogrešnih pobuda ili iz LJUBAVI? To
kako si ti shvatio - možda je donekle i moj problem, ja samo mogu malo
više da se objasnim, ali je moguće da si učitao nešto što ja nisam
mislio. Ja nigde nisam pričao o toleranciji nad grehom (nađi mi post gde
jesam), niti smatram da je to potrebno, naprotiv, ali - kada budeš bio
spreman da voliš kao što je Isus voleo, kada budeš bio spreman da daš
svoj život za one koje kritikuješ, onda možda i budeš u pravu sa ovom
tvojom izjavom, do tada - ništa od toga. Isus je uvek kritikovao iz
ljubavi i razumeo je jako dobro šta radi, pa ako ti možeš isto - super,
samo napred.
Ljubav prema ljudima ne navodi ih na toleranciju, baš suprotno. Navodi
ih na promenu života. Nas na pokajanje ne vodi strah od kazne ili
gubitka večnog života, nego Božja dobrota i ljubav, svest da smo
razapeli Isusa našim gresima. To je ono što nas vodi na pokajanje. Šta
misliš, sa ljudima treba štapom i kanapom, ili im treba pružiti dovoljnu
ljubav da bi im mogao prići i reći im "brate, to nije u redu?"
Svo tvoje pisanje u ovom postu ukazuje da samo misliš na zgradu, a ne na vernike. Ti kaza.
Ja mislim da nisam mislio na zgradu, a bio sam u pravu kada sam rekao
da je doktrina o Crkvi jedan od najvećih problema na ovim našim
prostorima.
Jedini koji objavljuje svetlost je Onaj koji je dihtirao Bibliju.Pitam: Od kada to Isus daje svetlost ljudima (iskompleksiranim) koji će je upotrebiti u pogrešne svrhe? Prvo,
Bog NIJE diktirao Bibliju, nego je inspirisao pisce da napišu određene
poruke u određeno vreme za određene situacije i određene pojedince i
čitavu zajednicu. Drugo, kada neko shvati nešto novo iz Biblije, a ima
izvesnih problema sa Crkvom i pojedincima unutar nje, ima ozbiljnih
problema lečenja nekih svojih ličnih komplexa. I dalje sam siguran da
onaj koji baš nije sasvim u zdravim odnosima sa vernicima, pojedincima,
sa Crkvom - može vrlo lako da se uzoholi ako mu Bog i nešto otkrije, ali
može i sam da umisli da mu je Bog nešto otkrio, dok u stvarnosti nije
tako, to je opet lična samoobmana (možda ne trebam podvlačiti na koliko
mesta pokojna Egw ukazuje na greh zablude, oholosti, i slično).
Koji je primeren način i kako to ide? Primeren
način bi bio da se mnogo moliš, da voliš onog kome imaš nešto reći, da
budeš siguran da Bog želi baš tebe upotrebiti da nešto kažeš, ako i
trebaš reći, da vodiš računa na koji ćeš način to reći. Ukratko.
Isusu
je veoma bitno da svi ispravno razumeju Njegovu reč, jer pogrešno
razumevanje dovodi do pogrešne doktrine, pa zbog toga imamo ovoliko
crkava i sve tvrde da su one prave.Pogrešnom objavom Božje reči samo se sotona naslađuje.Postavljam pitanje: JESTE LI 1000% SIGURNI DA ONO ŠTO VERUJETE JE ISPRAVNO TUMAČENJE BOŽJE REČI? Ja sam rekao:
Mnogo
se hvale, uzdižu, ali Isusu nije bitno da li je svako razumeo Kserksov
dekret o izradnji Hrama, koliko Mu je bitan odnos prema bližnjima.
A ti pričaš o sasvim drugoj stvari. Šta kaže Isus u onoj priči, "mnogi će meni reći u onaj dan..." Šta će im Isus odgovoriti? "Idite od mene, jer niste znali datum kada je Kserks izdao dekret, niti ste znali sva proročanstva iz Danila..." nastavi niz.
Ili Isus nešto drugo kaže? Upravo Matejevo evanđelje naglašava odnos
prema bližnjima. Svakako da su bitne sve doktrine, sva učenja, sve
sitnice - mene posebno sve to zanima, ali ako nemaš zdrav odnos sa
bližnjima, onda baci u recycle bin svo tvoje znanje i mudrost - naći ćeš
se lak na sudu (ne ti, bilo ko, retorički sam se izrazio). Ništa nama
ne vredi svo poznavanje doktrine ako smo pali na praxi - odnos sa
bližnjima. A posle problema oko shvatanja Crkve, ovo je drugi ključni
problem u našoj Crkvi - odnosi.
Da, ja sam 1000000% siguran da je
Bog podigao ovaj pokret i da On još uvek bdije nad njim. To nije isto
što i biti siguran da je sve što verujemo ispravno tumačenje Božje reči,
jer u tumačenju postoji sloboda ili flexibilnost, pa je tako naše
razumevanje podložno korigovanju, ali načelno - da, mi, adventisti,
jesmo u pravu, oko detalja možemo da se sporimo, nikakav problem (oko
detalja se spore i adventisti, nikakav problem, to je neslaganje koje je
normalno i poželjno čak, za moj pojam).
Koliko ste puta uzeli knjigu Adventistički hrišćani veruju (naša doktrina) i detaljno je uporedili sa Biblijom?Koliko ste našli neslaganja? Da,
i? To je samo službeno verovanje naše Crkve koje je podložno
korigovanju, koje se i koriguje, i čije je korigovanje čak potrebno. Gde
bi nas odveo drugačiji stav? U krajnost, fanatizam, formalizam,
mrtvilo. Na kraju krajeva, "Adventistički Hrišćani Veruju" NIJE
Biblija, a to što si spomenuo upoređivanje sa Biblijom može da bude
klizav teren, jer ispada da ističeš primat tvog tumačenja, ono je
pravovernije u odnosu na tu knjigu - može, ali ne mora biti kako ti
kažeš. Ovako, bar smo otvoreni i iskreni za korigovanje naših verovanja,
što smatram pozitivnim a što pak i nije baš deo ove teme, zato neću da
bespotrebno je širim.
Ako je ovo tačno što si napisao onda je Isus veoma bolestan, telo mu se raspada jer nema pomoći.
Nasmeja me sa ovom izjavom. Ko da je to Telo uvek bilo savršeno zdravo.
Pismo kaže da je Isusu cilj da Crkvu dovede pred sebe kao savršenu, bez
ikakvih ljaga i slično, a to je proces za koji treba vreme. Uostalom,
nije cela Crkva baš toliko bolesna, možda neki delovi jesu, ali ne i
cela Crkva.
Mnogi
vernici su naučeni doktrini, a o proveri te doktrine nema ni govora.
Tako i ti i ovo malo što si shvatio zdravo za gotovo proveri što pre,
jer ćeš zbog toga biti doveden pred zemaljske sudove da odbraniš svoju
veru. Pa? Moli se za mene, a osim toga - otkud ti to da nisam
uveren u ono što verujem? I nemam potrebe da dolazim pred zemaljske
sudove - još nije vreme za to.
Jesi li spreman da pogineš za svoju veru ako je ona pogrešna, a ti si imao najveće mogućnosti da to ispitaš od postanja sveta? Nisam. Ali sam bar iskren, neću da pravim greške apostola Petra.
Ja bih voleo da uvek stojim na strani istine, a za sada sam prilično
ubeđen da je adventistička Crkva utemeljena na istini, odnosno na Pismu.
Daj Bože da uvek ostanem na strani istine, kako god da budem.
Mi smo jedina generacija koja ima mogućnost da putem Biblijskih pretraživača imamo Božju reč "na dlanu". Zato
smo promašili suštinu i tih pretraživača i same Biblije. Po tome će nam
se suditi, a ne po poznavanju Kserksovih dekreta (kojih je, btw, bilo
nekoliko ).
I ja čvrsto verujem u ovo i hvala dragom Gospodu što u životu moje porodice polako otklanja zablude. A da li ste vi otkrili koju?
Ovim
pismom nisam želeo da te povredim, jer mi to nije namera, ali sam morao
da reagujem na nelogičnosti jer si ih javno izneo pred Bogom, pa sam ih
morao pomenuti.
Ne zaboravim da sve što ovde pišemo prepisuje se u nebeske knjige i ostaje kao trajan dokaz naše vere. Svojim ćeš se rečima osuditi ili opravdati.
Jaoj, kada neko krene da upire u prstom i u tuđe zablude...
Ne vređaš ti mene ni malo, nemoj da te to opterećuje, jasno je meni gde
ja stojim, i gde i dalje želim da stojim, a to što misliš da reaguješ
na nelogičnosti - mene to ne brine, jer nisam ja toliko nelogičan kako
se tebi to čini, hvala ti za reagovanje, i ja sam ti odgovorio zašto su
tvoje nelogičnosti meni nelogične. I ja sam pred Bogom morao da reagujem kao i ti što si morao. Brate, jesi li se okanuo svih svojih zabluda? Mislim, zamisli koje pitanje.
Mi
trebamo prihvatiti jedino Boga kao autoritet i nikoga više. Predsednik
Generalne ili Unije ili bilo čega nije mogao biti izabran na funkciju
bez svog ličnog pristanka. Samim pristankom oni prihvataju teško breme
odgovornosti koje, istorija pokazuje, nisu baš svi izneli do kraja kako
treba. To jeste tačno, ali u samoj Bibliji piše o, ne znam,
poštovanju starešina, đakona, etc. Poštovanje vođa i klanjanje
autoritetima su dve različite stvari. Ja pričam o prvoj, ti o drugoj. A
drugo, kada si spomenuo istoriju - samo lepo zaviriš koliko su promašaja
imali Božji ljudi, i imaš dovoljno razloga da odeš u ateiste.
Tako da i taj argument (loših vođa) otpada, odnosno - ne treba ga u
potpunosti prihvatiti, jer nije utemeljen ni logički ni u Pismu.
Biti
predsednik Generalne je najveća odgovornost pred Bogom jer jedna
pogrešno doneta odluka može zavesti milione onih koji više veruju
Generalnoj nego Isusu. Pa za to si ti kriv, a ne predsednik.
Zato
mi te ljude koji su na funkcijama trebamo poštovati samo kao vernike i
ništa više, jer ponavljam sami su pristali na funkciju. Ne ulazim koliko
je ko svestan odgovornosti za funkciju koju prihvata jer za učinjena
dela odgovaraće pred Bogom.I nisam siguran da li će ovi mladi
slovenci ili bilo koji drugi, sve odbaciti, ali bih bio radostan kada
bih znao da će odbaciti samo ono što nije po Božjoj volji. Dobro,
jeste, te vernike trebamo poštovati samo kao vernike, slažem se, ja bih
ipak dodao da malo više poštovanja (a poštovanje ne znači aminovanje na
sve, niti klanjanje autoritetu) prema pravim Božjim vođama neće nam
štetiti, niti će njih uzoholiti, ako su prave sluge, neće imati taj
problem.
P.S. Izvinjavam se na dužem postu.
GA
Dragi moj GA. Čini
mi se da nisam u svom postu bio dorečen, ili ti (nedaj Bože) prema meni
imaš predrasude. Nigdje mi i nikada nije bio cilj privatizirati bilo
što, a najmanje crkvu.
Kao prvo, želja mi je bila da definiramo što crkva uopće je i koja je njena uloga.
Moguće je da sam nešto te pogrešno shvatio, ali možda i nisam, nije ovo tvoj prvi post koji vidim, ali nisam ja zlonameran.
Svejedno - za pitanje "šta je crkva i koja je njena uloga" - postoji
neki drugi pdf (podforum), tako da ovde ne bih puno širio priču o tome.
I
sada dragi moj GA, pokušaj ti takvim mladim ljudima objašnjavati odluke
GC i važnost toga da se trebaju podvrgavati takvim odlukama. Oni
jednostavno ukoliko u tome ne vide smisla sve će odbaciti.
Da,
ali ja nemam potrebe ikog uveravati u tako nešto. U šta da ih uveravam?
U ispravnost pojedinih odluka? Može to i na jednostavniji način da se
kaže, a mislim da je ovo komplexna tema da bi je sad načinjali.
Ono
što ja vidim kao problem, ustvari je inzistiranje na provođenju neke
forme koju je još davno uveo neki crkveni vođa, a koja je sada
prihvaćena kao vjerski oblik ponašanja. Ono što je najžalosnije je da
smo gotovo uvjek spremni izbaciti ljude koji se takvih formi ne
pridržavaju. Baš nedavno čuo sam kako se žale na nekog mladog brata da
ne dolazi u crkvu. Odmah su pokazali sumnju u njegovu duhovnost. Budući
da tog brata poznam, otišao sam kod njega razgovarati, i onda sam se
postidio. Taj isti brat svake subote vodio bi tri male skupine u Baniji i
s njima proučavao. Njegovo Bogoslužje trajalo je minimalno 6 sati.
Koliko smo nekada spremni pribiti nekoga na stup srama samo za to što se
ne pridržava one naše zacrtane forme.
U pravu si, to
jeste tačno, i ja sam kod takvih kritika i slično, prilično obazriv.
Polazim od sebe. Bilo je subota kada ja nisam dolazio u Crkvu (s tim što
to niko i nije nešto naročito primetio niti se iko pitao gde sam), i
znam kako sam se osećao.
S
druge pak strane, pogrešno je misliti da smo po pitanju doktrine
dodirnuli plafon. Uvjeren sam bez obzira na našu iskrenost da u mnogim
stvarima teoligije imamo krivi stav. Istina to ne možemo dokazati, jer
se krećemo na nivou vjere. Ono što je za mene najbitnije, nije
teologija, već Isus Krist. Ono što ja mogu potvrditi kao vjernik SDA
crkve, je da mi ona teologija koja mi je na raspolaganju najbolje
otkriva Krista i njegov karakter. Uopće se neću opterečivati sa tim kada
jednog dana Isus dođe i ukaže mi na moje pogrešno shvačanje nekih
teoloških pojmova. Moja sigurnost spasenja nije u "ispravnoj" teologiji
CASD, već u osobnom odnosu s Isusom Kristom. Pa, lični odnos i
ja prenaglašavam. Osim toga - u kontradikciji si kada kažeš da u mnogim
stvarima teologije imamo krivi stav, a s druge strane veliš - to je
nemoguće dokazati. Pa, ako imamo krivi stav, to je itekako moguće. Moje
je mišljenje da oko nekih detalja imamo krivi stav. Načelno ili
generalno, mi imamo dobru teologiju i dobra verovanja, ali mnoge sitnice
ili manje važne stvari, mogu da nas koče. I ovo je komplexna priča o
kojoj ne bih na ovoj temi (koju sam bio planirao zaključati, ali se
započeo razgovor, pa mi sada prosto žao da je zatvorim).
Stoga
da zaključim. Globalno vjerujem da Bog vodi ovu crkvu. Na žalost nisam
siguran da je vodi u Hrvatskoj onako kako bi ON to želio. jer da je tako
onda bi (po nekim statistikama) crkva rasla, a realnost je drukčija.
Čuo sam neke nove stističke podatke a to je da je 1960 godine u
Hrvatskoj bilo 3080 vjernika. Danas 50 godina poslije ima ih 2600. Očito
je crkva u Hrvatskoj strašno duhovno bolesna. Ako je kod vas bolje,
Hvala Bogu za to, ali mislim da ste slika i prilika nas u Hrvatskoj. U
zadnjih 50 godina mnogo vaših vernika je otišlo iz Hrvatske, nemoj ni
to prevideti. A to da li Bog vodi Crkvu na vašim prostorima - da, možda
nije to onako kako je On zamislio, to je sigurno tako, no možda u ovim
uslovima i okolnostima bolje ni ne može. Nemoj ni to prevideti. Doći će
vreme promena, uvek je tako bilo. Kriza Crkve neće trajati večno. Ni kod
vas.
GA
Pozdrav Jonatane! Mislim
da su tvoji osvrti primjereni nekome tko se usudi misliti svojom
glavom, i pokušati zbrojiti 2+2. Da ti odgovorim na pitanje zašto nisam
siguran da nam je naša doktrina 100% ispravna. Prije mnogo godina
učestvovao sam u jednom većem misionarskom međunarodnom projektu, i tada
sam prošao misiološki tečaj koji me je u istinu iznenadio.
Evo nekoliko smjernica s tog tečaja, za koje mislim da su rezultat temelnih istraživanja.
1.
Naša duhovnost formalno se manifestira kroz teologiju, i kroz kulturu.
Ono što je jako bitno teologija ili doktrina u tome učestvuje svega 25%,
dok kultura učestvuje 75%. To znači npr. Subota je teološki pojam, ali
način svetkovanja subote je isključivo kulturni.
2. Kod našeg
proučavanja biblije, moraš uvjek uzeti u obzir vremenski jaz i sve
ostalo što sprečava na neki način naše potpuno i čisto razumijevanje
Božje riječi. Upravo ispred čistoće Božje riječi i našeg razumijevanja
ispriječilo se nekoliko prizmi (sočiva kako vi u Srbiji to zovete) koje
iskrivljuju tu čistu i istinsku spoznaju. Eve nekoliko takvih prizmi.
a) najveća prizma je GRIJEH koji strašno iskrivljuje tu sliku. b) kultura također iskrivljuje tu sliku c) tradicija (nemojmo se zavaravati da SDA nema tradiciju koja iskrivljuje tu sliku) d) profil osobnosti pojedinca i njegovo zanemarivanje ili prenaglašavanje e) odgoj f) ostalo Stoga
ni u kojem slučaju ne možemo govoriti o čistoj istini. Sam apostol
Pavao govori o nejasnoj slici kao u ogledalu, o nagađanju i sl. U svakom
slučaju kako god okrenuo, moja slika o Bogu je različita od tvoje, jer
imamo različite spoznaje. Na kraju ipak ostaje samo odnos sa Kristom.
Stoga kada Isus bude dolazio, meni je tako svejedno dali će u ruci imati
srp ili trubu. Tako mi je svejedno dali će ga pratiti 2 miliona ili 10
miliona anđela. Za mene je najbitnije da on dolazi po mene, i da ću ga
prepoznati kada bude došao. Osobno ne patim od nikakvog scenarija, i od
svega me zanima samo Isus Krist. Nije mi značajan ni zlatni grad, ni
zlatne ulice, niti stakleno more, niti biserna vrata. Mene zanima samo
Krist. S Njim mi je sve darovano.
Davide, ti u ovom postu
nisi rekao ZAŠTO naša doktrina nije ispravna 100%, niti si ponudio neki
primer. Ti si samo naveo neka ograničenja u teologiji, koja su tačna,
ali to ništa ne govori o (ne)ispravnosti naše teologije.
P.S. Dobro bi bilo o ovome na drugoj temi, molio bih lepo. Slobodno je pokrenite tamo gde joj je mesto.
D
Dragi moj GA! Nastavit
ću ovu temu ovdje, jer jednostavno nemam ideju gdje bi je svrstao.
Ukoliko ti smatraš da to treba biti druga tema, slobodno je svrstaj.
Ipak sada bi želio prokomentirati neke tvoje stavove.
Pročitao
sam da si rekao (nemoj mi zamjeriti što mi se neda tražiti taj tvoj
citat) da vođe bira crkva pod utjecajem Svetog Duha. Dragi moj GA. Ja
sam jako dugo u crkvi, i nemaš pojma koliko bi volio da je to istina. Na
žalost praksa pokazuje nešto drugo. Praksa pokazuje politiku, lobi, i
namještanja po principu, ja tebi ti meni. Nisam od onih isključivih, i
još uvjek vjerujem da Bog ima svojih vjernih ljudi među vođama, ali oni
su zaista prava rijetkost. Stoga na svim nivoima konferencija očito
Sveti Duh ima velikih problema da pored lobija i interesnih skupina ipak
ugura nekog svog. Bojim se kako stvari idu, da će i sam Sveti Duh
dignuti ruke od ove crkve, jer gazi sve dublje i dublje u komu (mislim
na prilike u Hrvatskoj.
Drugo, za pad vjerništva u Hrvatskoj ili
bilo u kojoj drugoj zemlji, nema opravdanja. Bog je obećao da ćemo biti
glava, a ne rep. Stoga jedini problem je duhovnost. Duhovnost crkvenih
vođa, duhovnost pastora, a onda duhovnost ostalog vjerništva. Bog u
Hrvatskoj ima jako puno svog naroda ali ih čuva da se ne upoznaju sa
vjernicima crkve, jer bi ih oni u istinu duhovno ugušili. Netko je rekao
da je crkva bolnica, gdje će netko ozdraviti, a netko će umrijeti. Meni
se ta slika strašno sviđa, i ja bih toliko želio da crkva SDA bude
rodilište koje će pomagati donositi novorođenčad za kraljevstvo nebesko.
Međutim praksa pokazuje da bi na svaku našu crkvu mogli napisati
velikim slovima natpis PSIHIJATRIJA. Stoga izgubio sam vjeru da Bog s
mojom generacijom će nešto napraviti u Hrvatskoj, jer je to generacija
opterečena teškom hipotekom prošlosti. Vjerujem da će to učiniti s novom
generacijom, upravo onom kao što sam opisivao mlade iz Slovenije.
Što
se tiče naše nauke i eventualne pogrešnosti. Stvar je vrlo jednostavna.
U bibliji ima puno stvari koje mi ne možemo dokazati, već jednostavno u
njih vjerujemo. Krenut ćemo od prve postavke. Mi ne možemo dokazati
postojanje Boga, Ne možemo dokazati Božanstvo Isusa Krista, Mi ne možemo
dolazati Svetog Duha kao osobu, i ima još puno takvih detalja. Mi
jednostavno u to vjerujemo. Kada govorimo o dokazima postojanja Boga,
tada možemo govoriti o dokazima zašto mi u to vjerujemo, ali za
postojanje Boga nema dokaza. To su ti neke osnovne stvari. Tu i nije
toliko problem jer puno ljudi vjeruje u Boga, ali problem nastaje kada
uđemo u određene doktrine. Evo ja ću uzeti jedan klasičan adventistički
primjer. Mi vjerujemo da je Isus ušao u Svetinju nad svetinjama na nebu
1844 godine. Kako mi to znamo. Mi to ne znamo, mi to vjerujemo. Zašto
vjerujemo. Vjerujemo na osnovi razumjevanja proročanstva iz knjige
proroka Danijela. A zašto onda taj predmet razumiju jedino adventisti, a
ne i drugi. Odgovor će biti vjerojatno zato što su taj predmet
adventisti proučavali na poseban način, i što još imaju dodatnu objavu
kroz spise EGW. odmah se nameće slijedeće pitanje, a tko mi garantira da
EGW je baš bila u pravu po tom pitanju. I tako će se ta pitanja stalno
obnavljati i ponavljati. Ja sada pokušavam pomiriti sve strane. Uzmimo
na primjer da je učenje adventističke crkve ispravno. Što s time
dobivam, a što gubim ako nije ispravno. (govorim hipotetički). Moj stav
je po takvim pitanjima da je za mene bitno da je Isus krist moj sudac
koji me zastupa na sudu. Ti svi detalji bitni su, ali nisu toliko
relevantni. Ukoliko jednog dana kada Isus diođe saopći mi da sam
pogrešno razumio da je on ušao u Svetinju nad svetinjama 1844, mene to
ni malo neće pogoditi, jer moja vjera nije vjera u doktrinu, već u osobu
Isusa Krista. Stoga smatram da nismo dodirnuli plafon, i nebi dao ruku u
vatru za nikakvu teologiju. Ukoliko bi trebao dati život, bio bi to
samo za Krista. Možda još uvjek nisam potpuno jasan, ali crkva ma kako
se ona zvala nije istina, već je Istina Krist. Sva teologija ima zadatak
samo prikazati Isusa Krista u njegovoj pravoj veličini.
Za sada pozdrav
GA
Dragi moj GA! Nastavit
ću ovu temu ovdje, jer jednostavno nemam ideju gdje bi je svrstao.
Ukoliko ti smatraš da to treba biti druga tema, slobodno je svrstaj.
Ipak sada bi želio prokomentirati neke tvoje stavove.
Pročitao
sam da si rekao (nemoj mi zamjeriti što mi se neda tražiti taj tvoj
citat) da vođe bira crkva pod utjecajem Svetog Duha. Dragi moj GA. Ja
sam jako dugo u crkvi, i nemaš pojma koliko bi volio da je to istina. Na
žalost praksa pokazuje nešto drugo. Praksa pokazuje politiku, lobi, i
namještanja po principu, ja tebi ti meni. Nisam od onih isključivih, i
još uvjek vjerujem da Bog ima svojih vjernih ljudi među vođama, ali oni
su zaista prava rijetkost. Stoga na svim nivoima konferencija očito
Sveti Duh ima velikih problema da pored lobija i interesnih skupina ipak
ugura nekog svog. Bojim se kako stvari idu, da će i sam Sveti Duh
dignuti ruke od ove crkve, jer gazi sve dublje i dublje u komu (mislim
na prilike u Hrvatskoj.
Samo pokušaj pronaći da li sam ja rekao
da vođe bira Crkva pod uticajem Duha u Hrvatskoj ili sam rekao više da
je to princip kako bi trebalo da bude. To što je kod vas takvo duhovno
stanje - sasvim je drugi par cipela, a i sam nikad nisam negirao
nemogućnost lobiranja, mućkanja i slično, prilikom izbora, samo
naglašavam da to NIJE princip kakvog Bog želi. OK? Pokušaj pažljivije da
me čitaš. Na kraju krajeva - ne biraju se vođe po čitavom svetu na način kako se kod vas bira. Zar ne?
Drugo,
za pad vjerništva u Hrvatskoj ili bilo u kojoj drugoj zemlji, nema
opravdanja. Bog je obećao da ćemo biti glava, a ne rep. Stoga jedini
problem je duhovnost. Duhovnost crkvenih vođa, duhovnost pastora, a onda
duhovnost ostalog vjerništva. Bog u Hrvatskoj ima jako puno svog naroda
ali ih čuva da se ne upoznaju sa vjernicima crkve, jer bi ih oni u
istinu duhovno ugušili. Netko je rekao da je crkva bolnica, gdje će
netko ozdraviti, a netko će umrijeti. Meni se ta slika strašno sviđa, i
ja bih toliko želio da crkva SDA bude rodilište koje će pomagati
donositi novorođenčad za kraljevstvo nebesko. Međutim praksa pokazuje da
bi na svaku našu crkvu mogli napisati velikim slovima natpis
PSIHIJATRIJA. Stoga izgubio sam vjeru da Bog s mojom generacijom će
nešto napraviti u Hrvatskoj, jer je to generacija opterečena teškom
hipotekom prošlosti. Vjerujem da će to učiniti s novom generacijom,
upravo onom kao što sam opisivao mlade iz Slovenije. Možda je
to tako kako jeste, ali nisam siguran da ti jedini imaš pravi uvid u
stanje naše Crkve kod vas, a još sam manje siguran da Bog posmatra isto
onako kako ti posmatraš.
Ako je tako kako jeste - trebaš da imaš vere, da daš sve što možeš, i
da pomažeš onima koji su oko tebe, bilo da su u pitanju vernici, bilo da
su u pitanju ne-adventisti. Da se moliš da istraješ, a ne da kloneš
gledajući kako je oko tebe. Šta ti misliš, ja to isto ne vidim? Da,
vidim, ali ne želim da gledam sve to ograničenim očima. Želim da gledam
na budućnost, ne na trenutne okolnosti - dragi brate, doći će još teža
vremena od ovih sada. Šta ćemo onda? Šta kaže Pismo? Kad smo trčali sa
pešacima pa smo se umorili, šta će biti sa konjicama?
Što
se tiče naše nauke i eventualne pogrešnosti. Stvar je vrlo jednostavna.
U bibliji ima puno stvari koje mi ne možemo dokazati, već jednostavno u
njih vjerujemo. Krenut ćemo od prve postavke. Mi ne možemo dokazati
postojanje Boga, Ne možemo dokazati Božanstvo Isusa Krista, Mi ne možemo
dolazati Svetog Duha kao osobu, i ima još puno takvih detalja. Mi
jednostavno u to vjerujemo. Kada govorimo o dokazima postojanja Boga,
tada možemo govoriti o dokazima zašto mi u to vjerujemo, ali za
postojanje Boga nema dokaza. To su ti neke osnovne stvari. Tu i nije
toliko problem jer puno ljudi vjeruje u Boga, ali problem nastaje kada
uđemo u određene doktrine. Ne slažem se. Postoje dokazi, a to
što nekim ljudima oni nisu relevantni - druga je priča. Ovo je jako
komplexna tema - ako zađemo dublje, videćemo da NE postoje dokazi skoro
za ništa, sve je stvar naše percepcije ili shvatanja sveta koji je izvan
nas, izvan našeg uma. Epistemologija, metafizika, filosofija - to su
stvari koje dotiču sva ova pitanja.
Evo
ja ću uzeti jedan klasičan adventistički primjer. Mi vjerujemo da je
Isus ušao u Svetinju nad svetinjama na nebu 1844 godine. Kako mi to
znamo. Mi to ne znamo, mi to vjerujemo. Zašto vjerujemo. Vjerujemo na
osnovi razumjevanja proročanstva iz knjige proroka Danijela. A zašto
onda taj predmet razumiju jedino adventisti, a ne i drugi. Odgovor će
biti vjerojatno zato što su taj predmet adventisti proučavali na poseban
način, i što još imaju dodatnu objavu kroz spise EGW. odmah se nameće
slijedeće pitanje, a tko mi garantira da EGW je baš bila u pravu po tom
pitanju. I tako će se ta pitanja stalno obnavljati i ponavljati. Ja sada
pokušavam pomiriti sve strane. Uzmimo na primjer da je učenje
adventističke crkve ispravno. Što s time dobivam, a što gubim ako nije
ispravno. (govorim hipotetički). Moj stav je po takvim pitanjima da je
za mene bitno da je Isus krist moj sudac koji me zastupa na sudu. Ti svi
detalji bitni su, ali nisu toliko relevantni. Ukoliko jednog dana kada
Isus diođe saopći mi da sam pogrešno razumio da je on ušao u Svetinju
nad svetinjama 1844, mene to ni malo neće pogoditi, jer moja vjera nije
vjera u doktrinu, već u osobu Isusa Krista. Stoga smatram da nismo
dodirnuli plafon, i nebi dao ruku u vatru za nikakvu teologiju. Ukoliko
bi trebao dati život, bio bi to samo za Krista. Možda još uvjek nisam
potpuno jasan, ali crkva ma kako se ona zvala nije istina, već je Istina
Krist. Sva teologija ima zadatak samo prikazati Isusa Krista u njegovoj
pravoj veličini. Naravno da nisi jasan. I to zato što ipak ne
znaš o čemu pričaš, niti poznaješ ove stvari, kako ti se čini da ih
poznaješ. U svemu što si do sada napisao, ne samo na ovoj temi, provlači
se jedna vrlo bitna stvar - odnos sa Isusom Hristom, i to je meni
glavna tema, mislim da je to najvažnije u svoj našoj teologiji i
razumevanju Biblije. Međutim, bolji i ispravniji odnos sa Hristom
imaćemo ukoliko dublje i šire razumemo određene doktrine, da ne velim
sve. Kako je kome dato, neće svako zalaziti u svakakve dubine i širine,
niti je kome to potrebno niti on to može. No, to je nešto sasvim drugo u
odnosu na tvoju izjavu iz prošlog posta kako naša doktrina nije
ispravna.
Pa, voleo bih konkretan primer u čemu to naša doktrina
nije ispravna? Da te podsetim - stav mnogih adventista o 144 000, npr.,
NIJE naša doktrina. Takva pitanja ne spadaju pod "doktrinom." Doktrina
je nešto drugo, pa bih ja samo voleo da vidim konkretan primer, a ne
cepidlačenje, relativizovanje ili razvodnjavanje određenih tema, kako
tebi odgovara (sreća te se ne slaže čitav adventistički svet, tada bismo
stvarno bil kao ovce bez pastira).
JDragi moj GA, nadmašio si sva moja očekivanja.
U tvoja dva
posta kojima si odgovorio na moje pismo ne postoji ni jedna tačka u
kojoj si mi dao da sam upravu, opravdao si se po svakoj crtici mojih
navoda. Kako onda da vodimo ravnopravnu diskusiju kad si samo ti u
pravu i sve ti najbolje znaš, čak znaš i šta ja mislim, a nisam to
napisao!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Zadnji Davidov post koji je
napisan u poniznom duhu i u kojem on pokazuje iskrenost svog verovanja
isekao si kao da ti je ljuti neprijatelj.
Možda je to tako kako jeste, ali nisam siguran da ti jedini imaš pravi uvid u stanje naše Crkve kod vasNe slažem se. Postoje dokazi, a to što nekim ljudima oni nisu relevantni Naravno da nisi jasan. I to zato što ipak ne znaš o čemu pričaš, niti poznaješ ove stvari, kako ti se čini da ih poznaješ. U svemu što si do sada napisao, ne samo na ovoj temi, provlači se jedna vrlo bitna stvar - odnos sa Isusom Hristom, Da li u ovim svojim rečima primećuješ da vređaš Davida i činiš se prorokom?
Toliko o poniznosti na konkretnom primeru.
Ako ti nismo dorasli po znanju kaži nam da ne gubimo vreme na ovom forumu.
Otkrivenje 3,17... -zlato žeženo
Pa, voleo bih konkretan primer u čemu to naša doktrina nije ispravna? Ako otvoriš temu, imao bih postaviti nekoliko pitanja.
GA
Otvori temu, nemam ništa protiv toga, ili neka David otvori, kako god. A za ostalo - hvala ti što si tako dobronameran i što poznaješ moje srce, a i znaš ko je ponizan a ko nije.
Samo
bih voleo da mi ogovoriš nevezano za moju poniznost, ono što sam
napisao u prošla dva posta. Napisao sam šire (a i izvinio se na kraju,
možda ti je to promaklo?) jer sam hteo da budem bolje shvaćen, a ne da
neko vadi moje reči u kojima ja pričam jedno, a on objašnjava deseto. I
onda ja kriv? Super, ako je tako.
J
hvala ti što si tako dobronameran i što poznaješ moje srce, a i znaš ko je ponizan a ko nije.
Nije mi namera da se nadgovaram.Nisam zalazio u tvoje srce već sam samo komentarisao tvoje pisanje.Predpostavljam da je tvoje pisanje, tvoja vera, pa ako ti to izlazi iz srca onda jesam komentarisao tvoje srce. A poniznost se u pomenutim postovima ne primećuje.
Ostavio
sam za sobom više od pola veka života, i nisam rođen u adventizmu, pa
trebalo bi da priznaš ( a nemoraš) da moje životno iskustvo vidi dalje i
bolje i dublje. Ne zameri na mojoj iskrenosti i otvorenosti.
Davide otvori temu ako si voljan.
M
Znaci drugo izdanje Velike Borbe je falsifikovano... jer je radjena
lektura i ostle potrebe, oko teksta? Elene Vajt je ipak bila nepismena
zena. I svi njeni tekstovi... originalni... morali su da prodju obradu. Zar nije neko mogao ... da okrene smisao njenih reci i slucajno?
Mozda je tako doslo do promena na nekim mestima, drugog izdanja Velike Borbe?
HD
Markoni, Da li razumes engleski?
Elen vajt nije bila
skolovana, ali nije bila nepismena. Plus toga, ako poznajes proces kako
su izlazile njene knjige, onda ces videti da uopste nije tako kao sto si
ti napisao. Pogledaj neke od njenih manuskripata koje mozes naci na
Internetu, na primer na sluzbenom sajtu za njenu zaostavstinu. Ona sama
je koregirala manuskripte nakon sto su bili lektorisani da kojim
slucajem nebi nesto bilo stampano bez njene dozvole sa znacenjem koje
ona nije zelela.
Tacno je da je ona od nasih skolara trazila
ispravke za datume i istorijske cinjenice koje su bile kasnije poznate u
slucaju Velike Borbe. Ali ni jedna rec nije odstampana bez njene
potvrde.
Pozdrav
M
Markoni, Da li razumes engleski?
Elen
vajt nije bila skolovana, ali nije bila nepismena. Plus toga, ako
poznajes proces kako su izlazile njene knjige, onda ces videti da uopste
nije tako kao sto si ti napisao. Pogledaj neke od njenih manuskripata
koje mozes naci na Internetu, na primer na sluzbenom sajtu za njenu
zaostavstinu. Ona sama je koregirala manuskripte nakon sto su bili
lektorisani da kojim slucajem nebi nesto bilo stampano bez njene dozvole
sa znacenjem koje ona nije zelela.
Tacno je da je ona od nasih
skolara trazila ispravke za datume i istorijske cinjenice koje su bile
kasnije poznate u slucaju Velike Borbe. Ali ni jedna rec nije odstampana
bez njene potvrde.
Pozdrav
Ma ja isto tako verujem.
Nego sam malo dao ovoj temi energije, jer znam neke koji danas - tu su
medju njima Pavle Simovic i Gordana Komnen - ljudi sa nasih prostora,
koji ovo pitanje tretiraju, sa nekim dokazima, kao pokusaj da dokazu
kako je Velika Borba drugo izdanje falsifikovana. Bilo bi, po meni,
dobro da to pitanje isto malo pretresemo i odgovorimo na njega
detaljnije.
HD
Mislim da smo pre godinu ili dve dana bas u detalje diskutirali o ovome
ovde, ali ako neko ima zanimanja, verovatno moze "jovo nanovo". Kada
se uzme u obzir kada je EGW umrla, a kada je zadnje izdanje Velike
Borbe stampano, onda se pitamo kako to da neko manipulise sa time? Jos
sto je interesantije, crkva nikada nije bila vlasnik njenih
manuskripata, niti za njenog zivota, niti nakon njene smrti kada je pod
njenim nadzorom izabran odbor za zaostavstinu koji se brinuo da se sa
manuskriptima ne manipulira.
Ali u doba danasnjice, kada kruze tolike teorije zavera, nije cudo da i o ovome kruzi neka, ili cak i vise teorija.
Pozdrav
L
Braćo zašto se ,lepite, za Mineapolis i 1888 kao ,,Eureka! ,,Hrist je pravda naša,,Pismo o tome govori od početka a ne od 1888.Sad će moja malenkost da izjavi: ,,Blagodaću ste spašeni,, 2010 god. i još jedna eureka. Što
se tiče samih knjiga velika borba uporedite onu što je ima mala
zajednica sa velikom i videćete da ima mesta gde se različito opisuju
iste stvari mi smo to godinama unazad radili i na Mađarskom prevodu ima
istih stvari. Šta reći...nemam šta da kažem sem da je Pismo nama dato
bez nadogragnje istog.
|
|
Calendar |
« January 2025 » | Su | Mo | Tu | We | Th | Fr | Sa | | | | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
|
|
|