Praktični deo
Finasiranje pokreta
Kao što je poznato crkve su tokom istorije uvodile različita sistemska darivanja da bi osigurale opstanak svoje zajednice i crkvenog establismenta. Traganje za glavnim uzročnikom komadanja hrišćanske crkve odvelo me je u finasijsku sferu. Naime, razlog je u sistemskom darivanju. U crkvama današnjice vernici se globalno mogu podeliti u dve grupacije. Prvu grupu sačinjavaju oni koji izdvajaju novčana sredstva u crkveni fond. Druga grupu sačinjavaju oni koji takođe uplaćuju u isti fond, ali za razliku od prve, koriste se tim sredstvima kroz svoje plate i penzije koje primaju iz navedenog fonda kao aktualni propovednici, bivši propovednici, starešine itd. Oni prvi su često veoma nezadovoljni i namršteni, a ovi drugi su izuzetno srećni i dobro uhranjeni i osmeh im je stalno prisutan na licu, jer im takav status obezbeđuje blagostanje, koje oni pripisuju Bogu. U takvoj situaciji, kada se unutar zajednice pojavi neka nova doktrina ili drugačije razumevanje pojedinih Biblijskih predmeta koje se ne slaže sa gledištem većine, javlja se težnja da se krene u osnivanje nove denominacije. Zasto? Dogmatske razlike svakako nisu uzrok one su samo povod ili pak izgovor. Objasniću to na plastican nacin. Ako sam ja recimo kuvar u nekoj verskoj zajednici i spadam u onu prvu grupu, a razvio sam novo razumevanje nekog teoloskog problema i sve govori da imam određen broj pristalica, ja ću smesta krenuti u formiranje nove denominacije, jer to je najracionalnije i naunosnije uraditi pošto ću time od kuvara bez plate, postati na primer, pastor ili starešina sa stalnim primanjima i sa perspektivom da jednoga dana ostvarim i penziju i pristojnu imovinu. Prema tome, ako uklonimo taj glavni uzrok cepanja jedinstva hrišćanske crkve mi se možemo nadati da ćemo postići onu koheziju koja je krasila prve hrišćane, premda su i oni imali veoma različita razumevanja Hristovog učenja. Međutim, i kada se diskriminatorski faktor praktično ukloni i dalje će dugo vremena ostati predrasude u umovima ljudi, ali odstranjivanje tih predrasuda je dug i težak proces. Neke savremene protestancke crkve se hvale svojom imovinom. Nabrajaju koliko imaju univerziteta, zdravstvenih ustanova, televizijskih stanica, štamparija, itd. One to rade ne da bi se Evanđelje odnelo u sve krajeve sveta beplatno nego da bi se deca crkvene oligarhije zaposlila u tim ustanovama i priključila se klubu onih koji koriste desetak, a ne samo da ga daju. Time se od hrišćanstva pravi biznis i nanosi ogromna šteta kredibilitetu Hristovog učenja.
Članovi Pokreta VIA bili bi veoma aktivni u misioniranju razočaranih pojedinaca iz raznih crkava koji u tim zajednicama nisu našli sebe nego su odbačeni kao bezvredni slučajevi. Neko će postaviti pitanje zašto bi Pokret imao takvu orijentaciju? Isus Hristos kada je počeo svoju Misiju nije ičao u velike gradove Jerusalim, Tiberijadu i Seforu nego je kruzio oko Galilejskog jezera obilazeći malena mesta, tražeci skromne i društveno marginalizovane ljude. Današnje crkve rade upravo suprotno u šta sam se lično mogao uveriti posmatranjem ka kojim kategorijama ljudi usmeravaju napore za pridobijanje članova. Njihova filozofija je prosta kao ''pasulj''. Mogla bi se opisati ovako: Ugledniji ljudi imaju veća primanja, ako njih uspemo da uvučemo u svoje redove tada potencijalno slede i veći darovi za crkvu od tih osoba pošto one mogu više da izdvoje od poniženih koji grcaju u siromaštvu i bedi. Oni na ljudska bića koja treba da pridobiju za Boga gledaju kao što kupac gleda robu. Procenjuju njegovu upotrebnu vrednost i shodno tome podešavaju intenzitet svojih napora da ga uvuku u svoje redove. Dalje, ciljna grupa su im i osobe sa sklonoscu ka korupciji i švercu, jer one takođe raspolažu većim materijalnim sredstvima. To je istina, međutim tu se krije i opasnost, jer onaj koji donira poprilična sredstva hoće i da i vlada što onda dovodi do borbe za crkvenu vlast, a to vodi i u duhovnu i u fizicku propast zajednice.
Opšte je poznato da su prvi hrišćani imali zajednicku imovinu. To su neki naučnici nazvali hrišćanskim komunizmom na dobrovoljnoj osnovi, a ne na diktaturi proletarijata kao što je to Makrs zamislio. Pokret će ići korak dalje. On neće imati nikakvu ni pokretnu ni nepokretnu imovinu. Imovinska situacija u današnjim crkvama je ova: verništvo izdvaja novac koji se sliva u odredjene fondove. Iz tih fondova se kupuju zgrade, štamparije, zemlja, kuće, podižu bolnice, starački domovi, radio i tv stanice, škole, i drugo. Imovina kojom crkve zaspolažu je tog porekla i ona je zajedničkim parama ostvarena, ali stvarni vlasnik i upravitelj je crkvena vrhuska. Ona jedina ima kontrolu nad tom imovinom i koristi je kako želi.
Vrhovno telo pokreta PUT sastojalo bi se od 24 clana (12+12). Ono bi usmeravalo i nadgledalo sveukupne aktivnosti malih grupa. Članovi vrhovnog zemaljskog tela bi trebalo da budu visoko moralni ljudi i veliki poznavaoci Svetoga Pisma i nauke u opšte. Oni bi istovremeno bili i članovi svojih matičnih malih grupa iz koje su potekli. Vrhovno telo bi se s vremena na vreme okipljalo da bi rešavalo goruće probleme na koje će u praksi nailaziti male grupe svuda po svetu. Oni bi koordinirali mrežu malih grupa koje bi bile organizovane u više nivoa prema geografskoj pripadnosti i lokaciji sela, grada i države, i davali smernice za dalji rast i razvoj u veri. Centrala pokreta ne bi bila fiksirana za jedno mesto, već po dogovori bi se sastajala u određenom gradu prema potrebama i situaciji.
Grupe bi u praksi bile veoma dinamične. Snazno bi međusobno sarađivale bez obzira na razlike i prelaženja članova iz jede u drugu grupu smatralo bi se normalnom pojavom i poželjnom ako iza nje stoji nova spoznaja koja iziskuje takvo preseljavanje. Jer, u sustini Hristova nauka je put ka sve većoj spoznaji istine. Čitajmo ovaj stih iz Novoga Saveza:
Procitajmo u prilog tome i neke stihove iz Staroga Saveza:
način uronjavanja nema veze sa svrhom uronjavanja. Jer, da je to bitno, pisalo bi u Bibliji. Sve što je bitno za spasenje čovečanstva piše u njoj.
Pokret PUT praktikovaće krštenje svojih članova na biblijski način i to u oba vida i u napred i u nazad shodno pripadnosti određenoj grupi. Mnogi postavljaju i sebi i drugima pitanje da li je krštenje neophodno radi spasenja?
Pročitajmo sta o tome kaze Biblija:
Marko 16,15: |
''I reče im: idite po svemu svijetu i propovjedite jevanđelje svakome stvorenju.'' |
Marko 16,16: |
''Koji uzvjeruje i pokrsti se, spašće se; a ko ne vjeruje osudiće se.'' |
Na osnovu ova dva stiha zaključujem da sam čin krštenja po sebi ne spasava, to jasno pokazuje zadnji deo drugog stiha ''a ko ne vjeruje osudiće se.'' Ne kaže, ''a ko ne vjeruje i ne krsti se, osudiće se.'' Prema tome, neko može da bude kršten, a da ne bude spasen. Sa druge strane, neki koji veruju biće spaseni iako se sticajem raznih okolnosti nisu krstili. Jedan takav primer imamo u Pismu:
Luka 23,43: ''I reče mu Isus: zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju.''
Nije na odmet da pročitamo i ove stihove: Jovan 15,7: ''Ako ostanete u meni i riječi moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam.'' Jovan 15,8: ''Tijem će se otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici.'' Tu Isus ne pominje krštenje! Iz navedenog se jasno vidi da Hristos nije stavljao fokus na samom činu krštenja kao ritualu, nego na verovanju u Evanđelje. Da verujemo u Dobru vesti da bi nam to verovanje promenilo život na bolje.
Sledeći stihovi pokazuju da neko može biti učenik i pre krštenja:
Djela apostolska 19,1 Dogodi se pak, kad bješe Apolos u Korintu, da Pavle prolažaše gornje zemlje, i dođe u Efes, i našavši neke učenike
Djela apostolska 19,2 Reče im: jeste li primili Duha svetoga kad ste vjerovali? A oni mu rekoše: nijesmo ni čuli da ima Duh sveti.
Djela apostolska 19,3 A on im reče: na što se dakle krstiste? A oni rekoše: na krštenje Jovanovo.
Djela apostolska 19,4 A Pavle reče: Jovan krsti krštenjem pokajanja, govoreći narodu da vjeruju onoga koji će za njim doći, to jest, Hrista Isusa.
Djela apostolska 19,5 A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa.
Djela apostolska 19,6 A kad Pavle metnu ruke na njih, siđe Duh sveti na njih, i govoraše jezike i proricahu.
Djela apostolska 19,7 A bijaše ljudi svega oko dvanaest.
Dalje, pokret VIA neće krštavati malu decu (bebe), jer one zbog nezrelosti ne mogu lično da sagrese. Mi smatramo da će sva deca koja su umrla kao mala biti u Kraljevstvu Božijemu, jer je Isus rekao:
Marko 10,14: |
''A Isus vidjevši rasrdi se i reče im: pustite djecu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takovijeh carstvo Božije.'' |
Luka 18,16: |
''A Isus dozvavši ih reče: pustite djecu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takovijeh carstvo Božije.'' |
Tokom proučavanja adventizma zapazio sam da on stoji na stanovištu da će samo deca vernih roditelja ući u Carstvo Božije, dok nevernih neće. Zapravo oni smatraju da takva deca i retardirane osobe neće ni vaskrsnuti. Imamo li mi u Bibliji eksplicitnu nauku o tome? Mislim da nemamo.
Svi znamo da je Jovan Krstitelj bio veliki prorok. Da li je on bio kršten od strane nekoga iz njegovog tabora? Da li je neko od 12 Hristovih apostola bio kršten? Znamo da su neki buli kršteni od strane Jovana pre nego što su prišli Isusu.
Matej 28,19: ''Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime oca i sina i svetoga Duha,''
A druga glasi ovako:
Djela apostolska 2,38: ''A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijeha; i primićete dar svetoga Duha;''
Djela apostolska 10,48: ''I zapovjedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana.''
Djela apostolska 19,5: ''A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa.''
I u pogledu formule po kojoj treba krštavati crkve su se podelile. Pokret PUT će krštavati kandidate na oba načina. Zasto? Evo zašto. Ako je po sredi kontradikcija pokret želi da je sačuva. Ako pak nije, nego je reč o našem nerazumevanju nećemo napraviti grešku primenom oba formule, jer u tom slučaju nema sustinske vaznosti da li se krštavamo samo u ime Isusa Hrista ili u ime Oca, Sina i Svetoga Duha pošto je to onda isto. Verska praksa pokreta PUT treba da odražava fakticko stanje u Bibliji.
Koliko puta se jedna osoba može krstiti u pokretu PUT. Jednom, prilikom ulaska u malu pripadajuću grupu, ali i više puta i to prilikom prelaska u drugu grupu i u slučaju ogresenja kada osoba koja je bila ekskumunicirana iz pokreta želi da se ponovu priključi.
Vecera Gospodnja
Večera Gospodnja bi se praktikovala potpuno na isti način kao i u vreme prvih hrišćana. To je u Svetom Pismu detaljno objašnjeno tako da nećemo ovde o tome mnogo da elaboriramo. Samo ću navesti da bi se pričest obavljala noću, a ne u jutarnjim satima.
Seksualna orjentacija
Pokret PUT neće u svoje redove primati osobe lezbejske i homoseksualne orijentacije niti osobe sa bilo kakvim nastranim ponašanjima koje su navedene u Bibliji.
Ravnopravnost polova
Propovedanje mogu da vrše i žene kao i muskarci i u svemu će biti ravnopravne. One mogu da budu i starešine male zajednice, ali zbog njihove velike odgovornosti i obaveza kao one koje rađaju i vaspitavaju decu kao i zbog onoga ''što kod žena biva'', neki ce verovatno smatrati da one ne bi trebale da budu birane u vrhovna tela uprave, jer bi za njih navodno ta služba bila previše teška obaveza. Pokret PUT stoji na stanovistu da su savremene žene veoma sposobne i inteligentne te da bi i one trebale da uzmu učešće u svim organima upravljanja organizacijom pa i u vrhovnom telu.
Fizicki stav u molitvi
Moljenje u polozju klečenja nije ni zabranjeno, a nije ni naređeno u Svetom Pismu, stoga svako neka se moli kako želi. Najbitnija je iskrenost i vera u molitvi.
PUT ne raspolaže konačnom istinom, on nosi šansu da njegovi članovi budu na putu njene spoznaje. Da bi se neko našao na tom putu on mora da napusti Vavilon. Kada čovek pogleda verski profil ljudi današnjeg vremena on može samo da vidi nadmenost. To odvratno uzvikivanje pripadnika raznih crkava koje se čuje kao eho u pozadini njihovih reči kada evangeliziraju druge ljude: ''ja sam svetiji od tebe'' ja sam bolji od tebe'', ti ne znaš ništa, ja znam sve'', moja crkva je jedina prava, ja ću biti spasen 100% itd., a kada bolje osmotrimo takve ljude možemo videti: totalnu duhovnu nepismenost, nepravednost u onome što govore, jer ne čine kao što kazuju. Udaljavanje od takvih ljudi je duhovni spas i otvaranje mogućnosti za proges ličnosti. Najlakše će te ih prepoznati po tome što se grade kao veoma pobožni. Tvrdiće da se jako mnogo mole i to toliko da ih kolena bole od dugog klečenja.
Drugi dolazak Isusa Hrista
Pokret put će se u svom praktičnom životu rukovoditi time da Isus može svakog trenutka ponovo doći na zemlju. Na više mesta u Bibliji Gospod je obećao da će ponovo doći po svoje. Procitajmo sledece stihove:
Jovan 14,2: |
''Mnogi su stanovi u kući oca mojega. A da nije tako, kazao bih vam; idem da vam pripravim mjesto.'' |
Jovan 14,3: |
''I kad otidem i pripravim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gdje sam ja.'' |
Kao što je opste poznato niko ne zna vreme Njegovog povratka. (v. Del. 1:7) Apostol Pavle je pisao da će On sići sa neba i da ćemo mi biti uzeti na oblake u susret Gospodu. Hajmo pogledati te stihove:1. Solunjanima 4,16: ''Jer će sam Gospod sa zapoviješću, sa glasom arhanđelovijem, i s trubom Božijom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najprije;'' 1. Solunjanima 4,17: ''A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.''
Pripadnici pokreta PUT biće ljudi izuzetno učtivog ponašanja. To znači da u razgovori sa drugima ljudima se neće unositi u lice, neće pri razgovoru šutkati drugoga i rukom gurkati kao što mnogi imaju običaj da rade nego će biti smireni, strpljivi da saslušaju drugu stranu, ne nametljivi, preziraće agresivnu religioznost. Egocentrizam treba da bude maksimalno potisnut iz života članova. Presecanje reći drugog coveka smatraće se nedostatkom duhovnosti i biće otvoreno kritikovano sa ciljem da se dobri običaji ukorene nasuprot losim.
Kalendar
Poznato je da u savremenom svetu ljudi koriste razne kalendare. Pokret PUT ce nastojati da vrati primenu biblijskog kalendara u svom računanju vremena. Taj kalendar treba da bude luno - solarnog tipa.
Dan
Dan јe bilo koјa od nekoliko različitih јedinica za vreme. Reč se odnosi ili na period svetlosti kada јe Sunce iznad lokalnog horizonta ili na ceo dan koјi pokriva i tamni i svetli period.
Različite definiciјe za dan su bazirane na prividnom kretanju Sunca preko neba (solarni dan). Razlog za ovo prividno kretanje јe rotaciјa Zemlje oko svoјe ose, kao i revoluciјa Zemlje u orbiti oko Sunca.
Dan, za razliku od noći, često se definiše kao period kada sunčeva svetlost stiže do zemlje, pod pretpostavkom da nema logičkih pretpostavki. Dva efekta čine da јe dan prosečno duži od noći. Sunce niјe tačka, ali ima prividnu veličinu od oko 32 lučna minuta. U prilog tome, atmosfera prelama sunčevu svetlost na taј način da јedan deo te svetlosti stiže do zemlje čak i kada јe sunce i dalje ispod horizonta za oko 34 lučna minuta. Tako da prva svetlost stiže do zemlje kada јe centar sunca i dalje ispod horizonta za oko 50 lučna minuta. Razlika u vremenu zavisi od ugla pod koјim sunce izlazi i zalazi, ali iznosi naјmanje skoro 7 minuta.
Stari običaј glasi da novi dan počinje ili izlaskom ili zalaskom Sunca na lokalnom horizontu. Tačan momenat, kao i interval između dva izlaska ili dva zalaska sunca, zavise od geografskog položaјa (geografske dužine, kao i geografske širine) i dela godine.
Konstantniјi dan može da se definiše Suncem koјe prolazi kroz lokalni meridiјan, što se dešava u lokalno podne (viša kulminaciјa) ili ponoć (niža kulminaciјa). Tačan momenat zavisi od geografske dužine i, u manjoj meri, od dela godine. Dužina takvog dana јe skoro konstantna. Ovakvo vreme pokazuјu sunčani satovi.
Granice dana
Za većinu dnevnih životinja, uključuјući Homo sapiens, dan prirodno počinje zorom a završava se zalaskom sunca. Ljudi su, sa svoјim kulturološkim normama i naučnim znanjem, zamenili prirodu sa nekoliko različitih švatanja granica dana. U Јudaizmu i Јevreјskoј kulturi, dan počinje izlaskom sunca i traјe do sledeće večeri. Srednjevekovna Evropa јe pratila ovu tradiciјu. Dani kao što su Božićno veče, Noć veštica i veče Svete Agnes su ostaci starih šablona kada su praznici počinjali veče raniјe. Sadašnja konvenciјa јe da civilni dan počinje u ponoć, tј. u 0:00, i traјe puna 24 časa do 24:00.
U Sјedinjenim Državama, noći se nazivaјu po prethodnim danima, npr. "petak uveče" obično označava celu noć između između petka i subote. Ovo јe suprotno јevreјskoј šemi. Ova razlika od civilnog dana često vodi do konfuziјe. Događaјi koјi počinju u ponoć se često naјavljuјu kao da se dešavaјu dan raniјe.
Vikipedija
--------------
Dragi čitaoče, nakon što sam naveo definiciju dana iz Vikipedije želim da ti kažem da moje razumevanje početka dana se slaže sa tradicionalnim gledištem judaizma i adventizma. Smatram da calendarski dan treba računati od veceri do veceri. Verujem da je takvo shvatanje u skladu sa Biblijom. Obnova Stvoriteljevog kalendara i svih stvari je najavljena Pismom. Pogledajmo sledece stihove:
Isaija 38,12: |
''Vijek moj prođe i prenese se od mene kao šator pastirski; presjekoh život svoj kao tkač, otsjeći će me od osnutka; od jutra do večera učinićeš mi kraj.'' |
Isaija 38,13: |
''Mišljah za jutra da će kao lav potrti sve kosti moje; od jutra do večera učinićeš mi kraj.'' |