Sunday
2018-11-18
4:03 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Zakon, Šabat i hrišćanstvo Novog zakona - šabat i zakon »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 37

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Zakon, Šabat i hrišćanstvo Novog zakona - šabat i zakon

Stari zakon se razlikuje od Novog. Stari zakon funkcioniše po principu zakona a Novi je ,,u Hristu”. U stihu 9:21 Prve poslanice Korinćanima, Pavle je ,,u okvirima Hristovog zakona” i za njega ,,pridržavanje zapovesti je sve” (1. Korinćanima 7:19).

Javlja se kontrast:

1) Stihove 3:13-17 Druge poslanice Korinćanima, Svetska crkva Božija je pokušala da svede na zakonsku kaznu ali ovi stihovi se odnose na dve kamene ploče iz stiha 24:12 Druge Kinjige Mojsijeve – deset zapovesti. Pavle je napravio kontrast između Zakona Starog zaveta i novog, boljeg, ,,zakona Hristovog”.

2) U stihu 5:3 Poslanice Galatima, fizičko obrezivanje znači da moramo da se pridržavamo čitavog zakona (što znači da se od hrišćana ne zahteva da se pridržavaju čitavog zakona). Što se tiče ,,življenja poput Jevreja” (Galatima 2:14), hiršćani to ne moraju da čine, pa Pavle može biti ,,bez zakona” osobi koja je ,,bez zakona”. Neko ko se pridržava Šabata teško može da kaže da je ,,bez zakona”.

3) Postoji zakon zapovesti u svetkovinama koji je napušten (Efescima 2:15).

4) Stihovi 4:21-26 Poslanice Galatima pokazuju da Stari zakon (Horeb) dovodi do ropstva i direktno se protivi Hristu. Pavle zapravo kaže da ako prihvatite da poštujte zakon, Hrist ne može da deluje u vašem životu (Galatima 5:4)! Nije ni čudo što Sotona želi da ljudi prihvate taj zakon. To takođe objašnjava i napad Sotone na crkvu u Kolosu. Ovde je Pavle ogorčen jer su bespotrebna pravila nametnuta crkvi (Kološanima 2:10-12).

Stih 2:16 Poslanice Kološanima nam pokazuje da se status Šabata odnosi na hrišćane. Šabat i sveti dani i mladine su senka. Upravo to važi i za prinošenje žrtava (Jevrejima 8:5, 10:1). Niko ne predlaže da senka prinošenja žrtava i dalje važi iako je Hrist došao. Dakle, suština senke fizičkog obrezivanja je obrezivanje srca i suština senke Šabata/svetih dana je odmor od naših radova u Hristu (Jevrejima 4). Hrist je naš Šabat. Mi se odmaramo u njemu svaki dan. Pavle kaže: ,,Hajde da mi slavimo” ,tj. sve vreme. Beskvasni hleb je sada ,,beskvasni hleb genijalnosti i istine” (1. Korinćanima 5:8). Pavle je samim tim ,,spiritualizovao” starozavetne svetkovine.

U Starom zavetu Šabat je po prvi put otkriven Mojsiju u šesnaestom poglavlju Druge knjige Mojsijeve. Obratite pažnju na Nemija 9:14: ,,Šabat je otkriven Izraelcima kroz Mojsija”. Činjenica da je Bog posvetio Šabat pri stvaranju sama po sebi ne dokazuje da je On očekivao da ga se Adam pridržava. Stih 20:11 Druge knjige Mojsijeve povezuje posvećenje Šabata pri stvaranju sa kasnijim otkrivanjem istog Mojsiju. Bog je takođe posvetio Šabat kao vrstu hiljadugodišnjeg odmora prema stihovima 4:4-9 Poslanice Jevrejima. Stih 5:3 Pete knjige Mojsijeve ističe da Stari zakon i Deset zapovesti nisu sklopljeni sa očevima već sa Izraelom, i da je pridržavanje Šabata obeležavanje ropstva u Egiptu (5. Mojsijeva 5:15). 

Stih 14:5 Poslanice Rimljanima pokazuje da poštovanje jednog dana više od drugog predstavlja stvar svesti a stih 2:16 Poslanice Kološanima pokazuje da je nametnuto pridržavanje Šabata pogrešno. Ako to nije tako, onda su mladine isto toliko obavezujuće kao i Šabat i sveti dani.

Ne želimo da kažemo da hrišćani nemaju zakon. Zakon je ,,ispunjen” (Matej 5:17), tj. njegova dublja duhovna namena je otkrivena i postala je obavezna za nas. Možemo ga se pridržavati samo duhom. Šabat je deo čitavog skupa Šabata/svetih dana/mladina/zemljišnih Šabata/jubileja koji pripadaju Starom zakonu. Ovi zakoni u Novom zakonu imaju ulogu duhovnog odmora u Bogu, sada a još potpunije će je imati u budućem Carstvu.

Dakle, Herbert Armstrong i drugi su pomešali Stari i Novu zakon i uradili upravo ono čemu se Pavle žestoko protivio u Poslanici Galatima i Kološanima. Protestanti ovo dobro razumeju. To što je Herbert Armstrong insistirao na ovom posebnom zahtevu, pored davanja desetina, privukao je ljude sebi ali ih odvojio od svega ostalog (Šabat to dobro čini). Legalizam nas takođe odvaja od Hrista.

Stih 24:3 Treće knjige Mojsijeve kaže da ulje u fenjerima tabernakula treba da gori ,,vazda zakonom večnim od kolena do kolena.”Ovo sada shvatamo kao svetlost duha i Jevanđelje u hrišćanima. Dakle, Šabat kao večiti zakon je produhovljen. Fizička nacija Izraela postaje duhovni Izrael crkve u Novom zavetu (Galatima 6:16, Filipljanima 3:3). (Ne želimo da poreknemo kolektivno preobraćenje Jevreja u budućnosti pri Drugom dolasku).

Postoji čvrst nagoveštaj duhovne prirode Šabata u stihu 12:5 Jevanđelja po Mateju. Prilikom opravdavanja svog ophođenja prema Šabatu, Isus navodi primer sveštenika za koje u Starom zavetu nije važio zakon o Šabatu. Obratite pažnju na to da su oni prekršili Šabat – radili su na dan Šabata – ali su bili nevini. Zar ovo nije nagoveštaj crkve koja ne poštuje Šabat ali je nevina? Crkveni Šabat je nešto sasvim drugačije: ustručavanje od naših sopstvenih poslova svakim danom u nedelji.

Reč ,,Šabat” se ne javlja sve do šesnaestog poglavlja Druge knjige Mojsijeve. Bog se odmarao na sedmi dan, ali nigde ne kaže da je On naredio da se od tog trenutka pa nadalje poštuje svaki Šabat. Šabat je bio zakonski znak za Izrael i vrsta hiljadugodišnjeg odmora koji ćemo kasnije da dostignemo, kao i vrsta ustručavanja od naših grešnih radova sada, svakim danom u nedelji (Jevrejima 4). ,,Za hrišćane ostaje tzv. šabatizam” a ne bukvalni sedmi dan.

Calendar
«  November 2018  »
SuMoTuWeThFrSa
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2018
    Free website builderuCoz