Wednesday
2018-08-22
7:23 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Dva Vavilona: II Objekti slavlja - II Majka i Dete - III Dete u Grčkoj »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 37

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Dva Vavilona:
II Poglavlje
II Odeljak
Majka i Dete 
III Pododeljak
Dete u Grčkoj

Toliko o Egiptu. Kada dođemo u Grčku, ne samo da pronalazimo dokaze, već imamo veći broj dokaza. Bog koji je obožavan kao dete u naručju velike Majke u Grčkoj, pod imenom Dionisus, ili Bakus, ili Iacchus, je, po antičkim istraživačima, jasno identifikovan sa Ozirisom. Ovo je slučaj sa Herodotom, koji je sam sproveo istraživanja u Egiptu, i koji uvek o Ozirisu govori kao o Bakusu. Isto govori svedočanstvo Diodora Siculus-a. "Orfej je", on kaže, "doneo iz Egipta najveći deo mističnih ceremonija, orgija kojima su slavljena Ceres-ina lutanja, i cela priča o duhovima ispod. Obredi posvećeni Ozirisu i Bakusu su isti; oni posvećeni Izidi i Ceres u potpunosti nalikuju, osim po imenu". Kako bi se Bakus identifikovao sa Nevrodom, "ukrotiteljem leoparda", leopardi su predstavljeni kako vuku njegove kočije; on sam je predstavljen obučen u leopardovu kožu; njegovi sveštenici su odeveni na sličan način, ili se, u nedostatku leopardove kože, koristila pegava koža laneta za svešteničku odoru. Ovaj običaj nošelja pegave kože laneta je izgleda prvobitno uveden u Grčku iz Asirije, gde je pegavo lane bilo sveti simbol, kao što možemo videti na skulpturama u Ninivi; tamo pronalazimo božanstvo koje u ruci drži pegavo lane (Slika 16), kao mistični simbol. Poreklo značaja koji se pripisuje pegavom lanetu i njegovoj koži je očigledno sledeće: Kada je Nevrod, kao "ukrotitelj leoparda", počeo da se oblači u leopardovu kožu, kao trifej svoje veštine, njegova pegava odeća i pojava su sigurno impresionirali one koji su ga videli; i nazivali su ga ne samo "onaj koji je potčinio pegavog" (što je precizno značenje Nimr – ime za leoparda), već su ga zvali i "Pegavi". Mi imamo dokaze za to koje daje Damascius, koji kaže da vavilonci nazivaju "jedinog sina" velike boginje-majke "Momis, ili Moumis." Momis, ili Moumis, na vavilonskom, kao i Nimr, označava "pegavog". Stoga je lako predstaviti Nevroda simbolom "pagavog jagnjeta", a posebno u Grčkoj i na drugim mestima na kojima je preovladao govor sličan onome u Grčkoj. Ime Nevroda, poznato grcima, je Nebrod. * Ime za lane, kao "pegavo", u Grčkoj je Nebros; ** i ništa nije prirodnije nego da Nebros, "pegavo lane", postane simbol za samog Nebroda. Budući da se Bakus u Grčkoj simbolizuje Nebros-om, ili "pegavim jagnjetom", kao što ćemo pronaći, kako je on skriveno identifikovan sa Nevrodom?

* U grčkom septugintu, prevedenom u Egiptu, ime za Nevroda je "Nebrod".

** Nebros, naziv za lane, označava "pegavog". Nmr, u Egiptu, takođe postaje Nbr; kako Bunsen pokazuje, m i b u toj zemlji često prelaze jedno u drugo.


vavilon 16slika br. 16

Imamo dokaze da je ovaj og, čije je amblem Nebros, poznat po tome što direktno potiče od Nevroda. Od Anacreon-a saznajemo da je titula bakusa bila Aithiopais – "sin Ethiops-a". Ali ko je bio Etiops? Budući da su etiopljani husiti, Etopps je bio Hus. "Hus je", kaže Euzebije, "onaj od koga su potekli Etiopljani". Svedočenje Josifa nam govori isto. Kao otac Etiopljana, Hus je bio Etiops, po statusu. Misleći na izgovor imena Nevrod, kaže: "Nevrod, Husov sin, Etiop". Sada, Bakus je bio Etiopsov sin, ili Hus, pa je predstavljen u tom karakteru. Kao Nin, "Sin", on je predstavljen kao dete; a to dete je obično predstavljano sa čašom u ruci. Ta čaša ga narodu predstavlja kao boga pijančenja; a pijančenja na njegovim orgijama je svakako bilo dosta; ali ipak, uprkos tome, čaša je uglavnom hijeroglifski simbol imena boga. Ime za čašu, na svetom jeziku, je bilo khus, pa stoga čaša u ruci mladog Bakusa, Etiopsovog sina, pokazuje da je on mladi Hus, ili Husov sin. U pratećem drvorezu (Slika 22), čaša u Bakusovoj desnoj ruci je podignuta na veoma značajan način, i prirodno je pretpostaviti da mora bitri simbol; a što se tiče grančice u drugoj tuci, imamo nedvosmisleno svedočanstvo da je simbol. Vredno je pomenuti da grančica nema lišća koje bi pomoglo da se precizno utvrdi o kojoj je grančici reč. Stoga, ona mora biti generični simbol za grančicu, ili opšti simbol grančice; i, posledično, potrebna joj je čaša koja je dopunjuje, kako bi se precizno odredilo o kojoj je grančici reč. Ta dva simbola se, dakle, moraju tumačiti zajedno, i kada se to učini, oni su ekvivalentni – "Husovoj grančici" – odnosno "Husov izdanak ili sin". *

* Svi znaju da je Homerov odzos Areos, ili "Marsova grana", isto što i "Marsov sin". Hijeroglifi iznad su očigledno formirani po istom principu. Da je sama čaša u ruci mladog Bakusa namenjena da ga označi kao "mladog Husa", ili "dečaka Husa", sa dobrom sigurnošću možemo zaključiti iz izjave Pausanias-a, u kojoj on predstavlja "dečaka Kuathos-a" koji nosi čašu, i daje je Herkulesu (PAUSANIAS Corinthiaca) Kuathos je grčka reč za "čašu", i očigledno je izvedena iz hebrejske reči Khus, "čaša", koja u jednom od vavilonskih oblika postaje Khuth ili Khuath. Sada, dobro je poznato da se ime Hus često pronalazi u obliku Cuth, a to ime na nekim dijalektima glasi Cuath. "Dečak Kuathos" je, dakle, samo grčki oblik izraza "dečak Hus" ili "mladi Hus".

vavilon 17slika br. 17

Postoji još jedan hijeroglif koji u mnogome potvrđuje ovo – grančica bršljena. Ni jedan simbol nije upečatljiviji za obožavanje Bakusa. Gde god su obredi posvećeni Bakusu izvođeni, i gde god su se održavale njegove orgije, grančica bršljena se sigurno pojavljivala. Bršljen je, u nekom obliku, od suštinske važnosti za ove obrede. Sledbenici su je nosili u ruci, vezivali je oko glava, ili na sebi oslikavali list bršljena. Koja bi mogla biti svrha i značenje ovoga? Nekoliko reči je dovoljno da se to objasni. Kao prvo, dakle, imamo dokaze da je Kissos, grčka reč za bršljen, bilo jedno od naziva za Bakusa; dalje, da iako je ime Hus, u svom ispravnom obliku, bilo poznato sveštenicima u Misterijama, ipak uobičajeni način na koji se ime njegovih potomaka, Husita, izgovaralo u Grčkoj, nije u skladu sa orijentalnim načinom, već "Kissaioi," ili "Kissioi." Strabo, govoreći o naseljenicima Suse, koji su bili husiti, ili antičke Husove zemlje, kaže: "Stanovnici Suse se nazivaju Kissioi" – odnodno, bez svake sumnje, Husiti.

* STRABO. Kod Hesihija, ime glasi Kissaioi. Epitet koji se primenjuje na Husovu zemlju u Aeschylus-u je Kissinos. Prethodno se odnosi na jedan od neobjašnjenih naziva za Apolona. "Kisseus Apolon" je jednostavno "Apolon Husit".

Sada, ako su Kissioi Husiti, onda je Kissos Hus. Grančica bršljena koja je zauzimala toliko upadljivo mesto u svim bahanalijskim proslavama je bila nedvosmisleni simbol za samog Bakusa; Hesihijechius nas uverava da je Bakus, predstavljen od strane svog sveštenika, bio poznat u Misterijama kao "grančica". Iz ovoga, dakle, vidimo kako je Kissos, grčko ime za bršljen, postalo ime za Bakusa. Kao Husov sin, koji je identifikovan sa njim, on je ponekad nazivan imenom svog oca – Kissos. Međutim, njegov stvarni odnos sa ocem je posebno istaknut putem grančice bršljena, jer je "grančica Kissos-a", koja je za obične ljude bila samo "grančica bršljena", za odabrane bila "Husova grančica". *

* Venac, ili ogrlica od bršljena očigledno ima slično hijeroglifsko značenje prethodnom jer za grke "Zeira Kissou" znači ili "venac ili ogrlica od bršljena", ili "Husovo seme". Dobijanje grčke reči "Zeira", zona ili zatvorena traka, od vavilonske reči Zer, okružiti, pokazuje da reč Zero "seme", koja se takođe izgovara Zeraa, na sličan način, u nekim grčkim dijalektima postaje Zeira. Kissos, "bršljen", na grčkom, zadržava radikalnu ideju vavilonskog Khesha ili Khesa, "pokriti ili sakriti", pa postoji razlog za verovanje da je ime za Husa izvedeno, jer je karakteristika bršljena "da pokriva ili skriva". U vezi sa ovim se može reći da je druga osoba u feničanskom trojstvu bio Chursorus (WILKINSON), koji je očigledno  Chus-zoro, "Husovo seme". Već smo imali prilike da vidimo da su feničani svoju mitologiju uzeli iz Asirije.

Sada, ovaj bog, koji je prepoznat kao "Husov izdanak", je bio obožavan pod imenom koje ga, kada mu se pripiše u svom vulgarnom obliku kao boga berbe, takođe opisuje kao velikog graditelja utvrđenja. To ime je Bassareus, koje ima dvosmisleno značenje i odjednom označava "zaštitnika grožđa i berbe" i "onoga ko opasuje zidovima",* u ovom drugom značenju identifikuje grčkog boga sa egipatskim Ozirisom, "snažnim zaštitnikom građevina", i sa asirskim "Belom, koji je opasao vavilon zidom".

* Bassareus očigledno potiče od vavilonske reči Batzar kojoj i Gesenius i Parkhurst daju dvostruko značenje, "berba grožđa" i "utvrđivanje". Batzar je postalo mekše Bazzar, na isti način kao što se Nebuchadnetzar izgovara i kao Nebuchadnezzar. U smislu "činjenja odbrane neprobojnom", Gesenius citira Jeremiju 51:53, "Da se Vavilon i na nebo popne, i na visini da utvrdi (tabatzar) silu svoju, doći će od mene na nj zatirači, govori Gospod." Ovde se očigledno pominju dva važna elementa snage vavilona, prvo njegova kula, drugo njegove ogromne fortifikacije ili zidovi koji ga opasuju. Kada je tumačio Batzar kao "činiti neprobojnim", Gesenius je izgleda pogrešno shvatio odgovarajuće generičko značenje izraza. Batzar je reč sastavljena od Ba, "u", i Tar "kružiti", koja je ekvivalentna našoj reči "okružiti".

Imamo veliki broj dokaza iz Asirije, Egipta i Grčke, koji svi pokazuju da je dete koje je obožavano u naručju svoje boginje-majke u svim ovim zemljama u karakteru Ninusa ili Nina, "Sina" bio Nevrod, Husov sin. Po neka osobina ili incident su možda pozajmljeni od nekog kasnijeg heroja, ali izgleda da je nemoguće sumnjati da je dete Nevrod bilo prototip, veliki original.

Zapanjujuća rasprostranjenost njegovog obožavanja pokazuje nešto izvanredno u njegovom karakteru; i postoji veoma mnogo razloga za verovanje da je u svoje vreme on bio predmet velike popularnosti. Iako je, kada je postao kralj, Nevrod napao patrijarhalni sistem i ograničio slobode čovečanstva, ipak su mnogo smatrali da im je doneo koristi koje su u mnogome nadoknadile gubitak sloboda, i ovenčali ga slavom. Do vremena kada se on pojavio divlje zveri u šumama su se razmnožavale mnogo brže od ljudske rase, i morale su činiti velika pustošenja raštrkanoj populaciji na zemlji i morale su izazivati veliki strah u ljudskim umovima. Opasnosti koje prete životima ljudi iz tog izvora, kada je populacija oskudna, su naznačene u razlozima koje je sam Bog dao kada je rekao da neće odjednom oterati hananeje ispred Izrailja iako je njihova zloba velika (2. knj. Mojsijeva 23:29,30): "Neću ih oterati ispred tebe za jednu godinu, da ne opusti zemlja i da se zverje poljsko ne namnoži na tebe. Pomalo ću ih odgoniti ispred tebe dokle se ne namnožiš i zauzmeš zemlju." Nevrodovi podvizi u lovu na divlje zveri i istrebljivanje čudovišta su mu morali doneti karakter vrhovnog dobročinitelja svojoj rasi. Na taj način, kao i pomoću odreda koje je obučavao, on je stekao moć, kada je počeo da bude moćan na zemlji; i na isti način je, bez sumnje, konsolidovao svoju moć. On je, kao prvi veliki graditelj gradova posle potopa, sakupljanjem ljudi u skupine i okružujući ih zidovima, učinio mnogo da im omogući da žive u sigurnosti, bezbedni od opasnosti kojima su bili izloženi u svom životu u divljini, kada nikada nisu znali da li će morati da se bore sa divljim zverima kako bi odbranili svoj i živote svojih dragih. Unutar zidina utvrđenog grada nisu morali da se plaše divljih životinja i bez sumnje su smatrali da za tu bezbednost duguju Nevrodu. Nije čudo da je ime "moćni lovac" koje je u isto vreme prototip imena "bog utvrđenja" ono po kome je postao čuven. Ali, bilo bi dobro da je Nevrod postao čuven samo po ovome. Ali, budući da nije bio zadovoljan oslobađanjem ljudi od straha od divljih zveri, on je hteo da ljude oslobodi od straha od Gospoda koji je početak mudrosti i u kojoj se jedino može naći sreća. Upravo zbog toga, on je izgleda stekao, kao jednu od titula koju su mu ljudi dali kao počast, titulu "Emancipatora" ili "Oslobodioca". Čitalac se možda seća da mu je na to ime već skrenuta pažnja. To je ime Phoroneus. Era Phoroneus-a je upravo Nevrodova era. On je otprilike živeo u vreme kada su ljudi govorili jednim jezikom, kada je počelo razdvajanje jezika, i kada je čovečanstvo rasuto po zemlji. Za njega se kaže da je bio prvi koji je sakupio ljude u zajednice, prvi smrtnik koji je vladao i prvi koji je nudio idolopokloničke žrtve. Ovaj karakter se ne slaže ni sa jednim drugim osim sa Nevrodovim. Ime koje mu je dato u vezi sa ovim je bilo "onaj koji je sakupio ljude", a nuđenje žrtvi je veoma značajno. Phoroneus, u jednom od svojih značenja, koje je najprirodnije, znači "otpadnik". * To ime su mu najverovatnije dali Nojevi sinovi na koje nije uticao. Ali to ime ima još jedno značenje, "osloboditi", pa su ga njegove pristalice prihvatile i slavile ga kao velikog "Oslobodioca" od primitivne vere, iako je bio prvi koji je ograničio slobodu čovečanstva kao veliki "Emacipator!" ** Stoga je, na ovaj ili onaj način, ova titula prenošena na njegove naslednike, kao počasna titula. ***

* Od Pharo, koje se još izgovara kao Pharang, ili Pharong, "odbaciti, ogoliti, osloboditi." Ova značenja se obično ne daju ovim redosledom, ali smisao "odbacivanja" objašnjava sva druga značenja što potvrđuje zaključak da je "odbaciti" zapravo generičko značenje reči. "Otpadništvo" je veoma blisko ovom značenju, pa je stoga i najprirodnije.

** Boginja Feronia očigledno ima veze sa reči Phoroneus, kao "Emancipator". Za nju se veruje da je "boginja slobode", zato što su u Terracina-i (ili Anuxur-u) u njenom hramu (Servije, u Aeneid-u) oslobođeni robovi i zato što su oslobođeni rimljani jednom sakupili novac kako bi joj ponudili u hramu. (SMITH'S Classical Dictionary, "Feronia")

*** Stoga čitamo o "Zeus Aphesio" (PAUSANIAS, Attica), odnosno "Jupiterovom Oslobodiocu" i o "Dionysus Eleuthereus" (PAUSANIAS), ili "Bakusu Oslobodiocu." Ime Tezej izgleda ima isto poreklo, od nthes "odvezati", odnosno osloboditi (gde se n može izgubiti). "Tezejevom hramu" (u Atini) kaže POTTER "... je bila data privilegija da bude utočište za robove i sve ljude koji su prinuđeni da pobegnu od progona moćnih ljudi, u sećanje na Tezeja koji je, za života, pomagao i štitio one koji su u nevolji".

Sva tradicija od najranijih vremena svedoči o Nevrodovom otpadništvu, i o njegovom uspehu u odvajanju ljudi od patrijarhalne vere i oslobađanju njihovih umova od strahopoštovanja prema Bogu i straha od suđenja na nebu koji su imali dok je sećanje na Potop bilo sveže. U skladu sa svim principima izopačene ljudske prirode, ovo je takođe, bez sumnje, bilo značajan element njegove slave, jer će se ljudi spremno okupiti oko svakoga ko daje makar i izgled verodostojnosti svakoj doktrini koja ih uči da najzad imaju osiguranu sreću na nebu, iako su njihova srca i priroda nepromenjeni, i iako žive bez Boga na zemlji.

Koliko je samo veliku korist čovečanstvu doneo Nevrod, u očima bezbožnih ljudi, odvajajući ih od prave religije, i stavljajući vlast neba daleko od njih, je najživlje opisano u polinežanskoj tradiciji, koja nosi sopstvene dokaze. John Williams, dobro poznati misionar, nam govori da su, po jednoj od antičkih tradicija stanovnika ostrva u Južnim Morima, "nebesa prvobitno bila toliko blizu zamlji da ljudi nisu mogli da hodaju, već su bili prinuđeni da puze" pod njima. "Ovo se smatralo velikim zlom, ali je jednom jedan čovek smislio način kako da podigne nebesa na pogodniju visinu. Da bi to uradio sakupio je svu svoju snagu i prvo ih podigao na visinu biljke teve, na oko metra visine. Tu ih je ostavio dok se nije odmorio, a zatim ih je, iz drugog pokušaja, podigao na visinu drveta Kauariki, koje je veličine platana. U trećem pokušaju ih je podigao do vrhova planina, a posle dugog odmora i najvećim naporom, podigao ih je tamo gde se sada nalaze". Zbog ovoga, kao veliki dobročinitelj čovečanstva, "ova osoba je obožena i, do trenutka kada je prihvaćeno hrišćanstvo, prevareni domoroci su ga obožavali kao `Onoga koji je podigao nebesa`". Sada, šta može bolje objasniti situaciju čovečanstva neposredno posle Potopa, i Nevrodova dela kao Phoroneus-a, "Oslobodioca",* od ove polinežanske priče?

* Nošenje ovog imena, Phoroneus, "Oslobodilac" će se videti u Poglavlju III, Deo I, "Božić", gde je pokazano da su robovi bili privremeno oslobađani za njegov rođendan.

Dok je strašna katastrofa kojom je Bog pokazao svoju osvetničku pravdu grešnicima u starom svetu bila još sveža u umovima ljudi dok cu Noje i ispravni među njegovim potomcima pokušavali sa ozbiljnošću da prenesu onima pod njihovim uticajem lekcije koje su trebali da nauče iz tog događaja, "nebesa", odnosno Bog, su morala izgledati veoma bliska zemlji. Održavanje unije između neba i zemlje i uspostavljanje što veće bliskosti je morao biti najveći cilj svakoga ko je voleo Boga i imao na umu najbolje interese čovečanstva. Ali to je podrazumevalo ograničavanje i prekidanje svih grehova i tih "užitaka u grehu" za kojima prirodni um toliko žudi. Ovo je svaki bezbožan um morao shvatiti kao stanje nepodnošljivog ograničenja. "Pohotan um mrzi Boga" i "ne podleže njegovim zakonima" niti je zaista "u mogućnosti da to učini". On govori Gospodu "Idi od nas, mi ne želimo znanje koje nam ti pružaš". Dok je uticaj velikog oca novog sveta rastao, dok su se njegova načela poštovala i dok je sveta atmosfera okruživala svet, nije ni čudo što su oni koji su se odvojili od Boga osećali da je nebo i njegov uticaj i autoritet nepodnošljivo blizu, i da u tim okolnostima "nisu mogli da hodaju", već samo da "puze" – odnosno, nisu imali slobodu da "idu za onim što im oči vide i srce želi". Nevrod ih je oslobodio tih stega. Otpadništvom koje je uzrokovao, slobodnim životom koji je ohrabrivao među onima koji su se okupili oko njega i odvajanjem od svetih uticaja koji su ih pre toga više ili manje kontrolisali, on im je pomogao da Boga i strogu duhovnost njegovih zakona udalje od sebe, pa je stoga postao "onaj koji je podigao nebesa", ko je učinio da se ljudi osećaju i da čine kao da je nebo daleko od zemlje, i kao da Bog "ne može videti kroz oblake", i da neće popreko gledati na one koji krše njegove zakone. Tada su svi takvi osećali da mogu da slobodno dišu, i da mogu da hoju slobodno. Zbog ovoga ti ljudi su sigurno smatrali Nevroda veikim dobročiniteljem.

Ko bi mogao pomisliti da će priča sa Tahitija baciti svetlo na priču o Atlasu? Ali, kada se Atlas, koji nosu nebesa na svojim ramenima, uporedi sa oboženim herojem iz Južnih Mora, koji je blagoslovio svet podigavši nebesa koja su ga teško pritiskala, svi vide da između tih priča postoji odnos? *

* U polinežanskoj priči za nebo i zemlju se kaže da su "povezani vrpcama" i da je te vrpce "preseklo" mnoštvo "vilinih konjica" koji su to učinili svojim "krilima". (WILLIAMS) Zar to nije u vezi sa Nevrodovim "moćnim" ili "krilatim"? Oboženi "moćni" su često prikazivani kao krilate zmije. Videti WILKINSON, vol. iv. p. 232, gde je bog Agathodaemon predstavljen kao "krilat". Među primitivnim ljudima se sećanje o takvoj predstavi može prirodno zadržati kao veza sa "vilinim konjicem", i kao svi moćni krilati iz Nevrodovog vremena, pravog zlatnog doba paganizma, kada su "mrtvi postali demoni" (HESIOD, Works and Days), oni bi naravno sve slično predstavili na taj način. Ukoliko iko slučajno pomisli da postoji veza između tahićanske i vavilonske mitologije, ne treba da previdi da je ime tahićanskog boga rata bilo Oro (WILLIAMS), dok je "Horus (ili Orus)" po Wilkinson-u ime Ozirisovog sina u Egiptu, koji je svoj sistem nesumnjivo pozajmio iz Vavilona, koji ima isti krakter. (WILKINSON) Šta bi moglo biti to sečenje "vrpci" između neba i zemlje, već kršenje sporazuma kojim je Bog vezao zemlju za sebe, kada je zbog Nojevog žrtvovanja obnovio svoj savez sa njim kao vođom ljudske rase. Taj sporazum nije samo podrazumevao da je zemlja sigurna od budućih velikih katastrofa, već je u svojoj suštini sadržao obećanje duhovnog blagoslova za sve koji ga se pridržavaju. Slatki miris Nojevog žrtvovanja se ogleda u njegovoj veri u Hrista. Kada je, zbog tog slatkog mirisa, "Bog blagoslovio Noja i njegove sinove" (1. knj. Mojsijeva 9:1) to se nije odnosilo samo na ovozemaljske, već i na duhovne i večne blagoslove. Stoga je svaki od Nojevih sinova, koji je imao Nojevu veru, i koji je hodao kao što je Noje hodao, bio božanski osiguran u "večnom savezu u svim stvarima". Blagoslovene su one veze kojima Bog povezuje verujuću čovečiju decu sa sobom – kojima su nebo i zemlja toliko čvrsto povezani. Sa druge strane, oni koji su se pridružili Nevrodovom otpadništvu, i odbacili Božji autoritet su zapravo rekli "Raskinimo veze sa njim, i odbacimo vrpce kojima smo povezani". Upravo na ovaj čin prekidanja sporazuma između neba i zemlje postoji aluzija, iako skrivena, u vavilonskoj istoriji Berosus-a. Za Bela, odnosno Nevroda, pošto je rasterao primitivnu tamu se kaže da je razdvojio nebo i zemlju, i da je uspostavio red na zemlji. (BEROSUS, in BUNSEN) Ove reči su namenjene da predstave Bela kao "onoga ko je oblikovao svet". Ali on stvara novi svet, jer su bića postojala i pre nego što je on pokazao svoje stvaralačke moći. Novi svet koji je stvorio Bel ili Nevrod je zapravo samo novi poredak koji je on uveo kada se, odbacujući sve božanske obaveze, pobunio protiv nebesa. Pobuna Divova je predstavljena kao pobuna protiv Nebesa. Na ovu antičku svađu između vavilonskih vladara i Nebesa postoji jasna aluzija u Danilovim rečima upućenim Nbukodonosoru kada najavljuje vladarevo poniženje i povratak, on kaže  (Dan 4:26), "carstvo će ti ostati, kad poznaš da NEBESA vladaju."

Stoga izgleda da se Atlas, na čijim širokim ramenima stoji nebo, ne odnosi na razliku u znanju astronomije, koliko god velika bila, kao što neki pretpostavljaju, već na drugu stvar, na tu veliku pobunu kada su se Divovi pobunili protiv nebesa, i u kojoj je Nevrod "moćni"* kao priznati vođa, zauzeo istaknuto mesto. **

* U grčkom Septugintu, prevedenom na egipatski, izraz "silni" koji se u 1. knj. Mojsijevom 10:8, se tumači kao uobičajeno ime za "Diva".

** IVAN i KALLERY, u njihovom istraživanju u Japanu, pokazuju da je tamo poznata slična priča onoj o Atlasu koja kaže da jednom dnevno car "sedi na svom tronu i drži svet i carstvo". Nešto slično ovome je dodato priči o Atlasu, jer PAUSANIAS pokazuje da je Atlas takođe predstavljan kako drži i nebo i zemlju.

U sistemu koji je uveo Nevrod, ljudi su navođeni da veruju da je stvarna duhovna promena nepotrebna i da, ukoliko je neka promena potrebna, to se može učiniti spoljašnjim sredstvima. Kada se na to gleda u svetlu bahanalijskih orgija, koje su, kako je čitalac već video, slavile Nevrodovu istoriju, očigledno je da je on podsticao čovečanstvo da traži svog vrhovnog boga u čulnom uživanju, i pokazao im kako mogu uživati u grešnim zadovoljstvima bez straha od Boga. Na svojim putovanjima su ga uvek pratile grupe žena, i putem muzike i pesme, i igrama i pijančenju i svemu što godi telu, on je tražio dobru sreću za čovečanstvo.

Calendar
«  August 2018  »
SuMoTuWeThFrSa
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2018
    Free website builderuCoz