| Site menu |
|
 |
| Our poll |
|
|
| Statistics |
Total online: 11 Guests: 11 Users: 0 |
|
| Login form |
|
|
|
CRKVA I SEKTE - Zoran Jovanović
(11) O RATOVANjU I ZAPOVESTI "NE UBIJ"
" Ne ubij "," I ko ubije čoveka da se pogubi "," I ko rani bližnjega
svojega, kako učini tako da mu bude: Ulom za ulom, oko za oko, zub za
zub " (3Moj. 24.17-20); i : " život za život, oko za oko, zub za zub, ruka za ruku, noga za nogu " (5Moj. 19.21). Ove zapovesti predstavljaju princip starozavetnog življenja, princip pravde i pravičnosti - tj. kako ti meni, tako i ja tebi!
Iz Starozavetne Biblije znamo da se Gospod često oslovljava kao " Gospod Bog nad vojskama " (Amor. 4.13 ; Isa. 46.10), ili " Gospod je veliki ratnik " (2Moj. 15.3); da ima svoju vojsku i svoje vojvode (Knj. Is. Nav. 5.13-15 ; Mt. 26.53 ; 2Knj. o Car. 6.17).
Sama Starozavetna Biblija smatra da postoje ratovi koje Bog ne samo da odobrava, nego i naređuje (5Moj. 2.21-23 ; 3.2-6 ; gl. 20 ; 32.39-40). Takođe postoji i Božija zapovest kojom se naređuje ubistvo krivog pojedinca (3Moj. 20.9-13 ; 24.16-21 ; 5Moj. 17.6 ; 18.20 ; 22. 22).
To direktno znači da je neko morao da izvrši to ubistvo! Pa da li i on
prestupa zapovest "ne ubij " ? Ako je tako, onda ispada da Bog
protivureči samome Sebi !
Dodajmo svemu ovome i to, da je Bog blagoslovio Ismaila i obećao da će umnožiti njegovo pleme, iako je ovaj bio ubica: (1Moj. 16.10-12 ; 17.20). O "surovostima " u Starom Zavetu pogledati: (2Moj. 4.22-23 ; 11.4-5 ; 12.12 ; 32.27-29 ; Isa. 13.13-18 ; Jer. 48.10).
Dakle, starozavetna zapovest "oko za oko, zub za zub " - rekli smo
izražava princip pravde; pravičnosti. Da li je Hristos igde rekao da to
ne valja? Ne, On to nije rekao. On je rekao samo to - da ima nešto bolje
od toga, a to je ljubav i opraštanje. I to je
neosporno tačno! U ime te ljubavi On traži od nas opraštanje, da primimo
još jedan šamar ako nas neko udari, da mu damo i ogrtač ako nam zatraži
haljinu (Mt. 5.21-22,38-44). To piše, i to se ne može poreći. A
da li je rekao da damo glavu i život ako nam napadač to zatraži? Takav
zahtev nije nigde zapisan!
Starozavetni citat na koji se Hristos poziva glasi u celini: " život za život, oko za oko, zub za zub, ... ". Međutim, On ovde izostavlja ono " život za život
" i uopšte ga ne komentariše. Zašto?! Znamo šta treba da radimo ako nam
neko raspali šamar, ako nas potera jednu milju; znamo šta treba da
radimo ako nam neko zatraži haljinu, ili zajam. A šta da činimo ako nam
neko zatraži glavu, tj. život? Na to pitanje nije dat direktan odgovor.
Rečeno je da treba ljubiti bližnjega svoga kao samoga sebe. I ne samo
njega, nego i neprijatelje. Ali nije rečeno da treba da ih volimo više
nego same sebe. Prema tome, tu je granica! Ako napadač zatraži da me
ošamari, da ću mu. Da ću mu i haljinu, i ogrtač, i zajam. Ali ako mi
zatraži (ugrozi) život - e, tu je tačka! Nigde u Jevanđelju nije rečeno
da ga moram dati. Dakle, imam pravo da se branim - ako treba i rukama, i
nogama, i bilo kakvim drugim oružjem.
U ostalom, Hristos nigde nije rekao da život vredi koliko i jedan šamar,
jedna haljina, zajam, ili trka na jednu milju. " Život je vredniji od
hrane i telo od odela " (Mt. 6.25) - to su Njegove reči.
Božija zapovest " ne ubij ", jeste osnovno pravilo hrišćanskog morala.
Ali ona predstavlja idealno stanje ljudskog društva, a samo čovečanstvo
je daleko od toga. Dokle god je sveta, i ljudi, biće i ratova i buna,
jer je rat u svojoj srži, izliv grešne ljudske prirode i njene
izopačenosti - On je fizičko i moralno zlo! Sam Gospod Isus Hristos nam
to potvrđuje rečima: " tako mora da bude " (Mt. 24.1-7).
Zapazimo, On nije rekao: " pazite, ni za živu glavu ne učestvujte u tim
ratovima " - nego samo " nemojte da se uplašite ". Osim toga u Sv.
Pismu nigde ne stoji zapovest " ne ratuj ".
Kada su Jovanu Krstitelju vojnici postavili pitanje šta da čine da bi se
spasili on im nije viknuo: " Okanite se vaše vojne službe, tog krvavog
zanata ", već samo: " ne zlostavljajte nikoga i ne optužujte lažno, i
budite zadovoljni svojom platom " (Lk. 3.14).
Jednom prilikom Gospodu je prišao rimski oficir i zamolio ga za pomoć.
Gospod tada nije rekao: " skini vojnu uniformu pa ću ti pomoći ", već
naprotiv pohvaljuje s divljenjem veru ovog mnogobožca (Mt. 8.5-13).
To što je pomogao jednom mnogobožcu, samo po sebi i nije čudo - zbog
toga je On i sišao među ljude. Ali ima nešto drugo - da je On bio protiv
vojne službe sigurno ne bi propustio ovakvu priliku da pouči kapetana
da napusti svoju službu.
Evo još jednog primera: U Kesariji je živeo rimski kapetan čete. Pobožan
i bogobojazan sa celim domom svojim, koji je činio mnoge milostinje
narodu, i molio se stalno Bogu. Na kraju su molitve i milostinje njegove
izišle na spomen pred Bogom, i On mu je poslao ap. Petra da krsti njega
i sve u njegovom domu (D. ap. 10.1-48). Kao što vidimo, kapetan
je primio krštenje i darove Duha Svetoga iako je bio vojno lice, i
niko: ni Petar, ni anđeo, ni sam Bog, niko mu nije postavio uslov da
napusti svoju vojnu službu, u kojoj je svakako bilo ne samo paradiranja,
nego i ratovanja. Ali, i ćutanje ponekad zna puno toga da nam kaže!
Dakle, po rečima Sv. Pisma, i po Božijim postupcima, proizilazi jasno da
vojna služba, uključujući i rat - jer ona zbog toga i postoji - nije
Bogom zabranjena! Gospod Isus Hristos je jednom prilikom rekao: " Niko
nema veće ljubavi od ove: da neko položi svoj život za svoje prijatelje "
(Jn. 15.13 ; 1Jn. 3.16). Kao što vidimo, dati život za prijatelja Hristos ne zahteva izričito, ali bar pohvaljuje.
Hrišćanin može ići u rat da brani svoju porodicu, prijatelje, svoju
otadžbinu, i svoj narod, ali pri tome ne sme biti ispunjen mržnjom prema
neprijatelju, niti činiti ratne zločine. |
|
| Calendar |
| « January 2025 » | | Su | Mo | Tu | We | Th | Fr | Sa | | | | | 1 | 2 | 3 | 4 | | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
|
|
|
