Thursday
2025-01-23
5:48 AM		Welcome Guest
RSS
  
My site
Main Registration Login
Nastavak »
Site menu

Our poll
Rate my site
Results | Polls archive
Total of answers: 59

Statistics
Total online: 9
Guests: 9
Users: 0

Login form

Prvine u Novom zavetu. Mada nije naročito

naglašen u Starom zavetu kao ostali Levitski

praznici, Praznik Prvina ima veliki uticaj na uče nje

Novog zaveta. On je direktno spomenut ne manje

nego sedam puta u Novom Zavetu.

Pavle govori o Epenetu kao "prvini iz Ahaje”

(Rimljanima 16,5). To jest, Epenet je bio prvi od

mnogih koji su prihvatili Hrista u zapadnoj Maloj

Aziji. Pavle kasnije spominje dom Stefanov kao

"prvinu od Ahaje” (1. Korinćanima 16,15). Oni su

takođe bili neki od prvih koji su prihvatili Hrista u

toj velikoj žetvi u Maloj Aziji.

Takođe, Pavle je primenio koncept prvina i na

ispravnu nauku: "Ako je prvi hleb svet, sveto je i

sve testo” (Rimljanima 11,16). Pod tim je on mislio,

ako je Bog izabrao i prihvatio patrijarhe, onda

svo testo (Izrailj) pripada Njemu. Dakle, "ne od -

baci Bog naroda svojega” (Rimljanima 11,2). Go -

voreći o religioznim ljudima kao onima koji su od -

vojeni za Gospoda, Jakov kaže:

"Jer nas dragovoljno porodi rečju istine, da

bu demo prvina od Njegovog stvaranja” (Jakov 1,

18).

Pavle ponovo koristi ovu sliku kada govori o

spasenju kao "prvini od Duha” (Rimljanima 8,23).

Pod tim on podrazumeva da je posedovanje Duha

Božjeg garancija, ili zalog, da će doći do konač -

nog otkupljenja. Naša tela će biti obnovljena i

novo stvaranje biće realizacija otkupljenja od pro -

kletstva greha. Sadašnja realnost posedovanja

Svetog Duha od strane religioznih ljudi obezbeđuje

ili garantuje ispunjenje obećanja vezanih za

bu dućnost.

U knjizi Otkrivenje, Jovan opisuje posebnu

gru pu od 144.000 Jevreja. Tu će biti 12.000 od

sva kog plemena Izrailja, zapečaćenih i zaštićenih

od Božjeg gneva na Dan Gospodnji. Kasnije,

Jovan opisuje ovih 144.000 kao "one koji idu za

Jagnjetom kud god ono pođe. Oni su kupljeni od

ljudi, prvenci Bogu i Jagnjetu” (Otkrivenje 14,4).

Govoreći o Božjoj žetvi među ljudima u njegovo

vreme, Pavle govori o sebi kao o "ne do -

noščetu” (1. Korinćanima 15,8). Ovo slikovito iz -

ra žavanje ukazuje na smokvu koja nekada daje

zrele plodove van sezone. Tih ranih smokvi ima

malo i retke su. Pavle je video sebe kao jednog

od onih koje je Bog predivno spasio pre konačne

žetve.

Ispunjenje

Kao i drugi izrailjski prolećni praznici, Praznik

Prvina nalazi svoje proročko ispunjenje u životu

Mesije prilikom Njegovog prvog dolaska. Pavle to

opisuje u sedmom i najznačajnijem izveštaju o

prvinama u Novom Zavetu sa svečanom izjavom:

"Ali Hristos usta iz mrtvih i bi prvina onima koji

umreše” (1. Korinćanima 15,20; Otkrivenje 1,5).

Ali kako je to Mesija naša prvina? Isus je us -

tao iz groba trećeg dana, na dan Praznika Prvina.

Ali Njegovo vaskrsenje ima dalekosežne imlikacije.

Pavle objašnjava: "Jer kako po Adamu svi umi -

ru, tako će i po Hristu svi oživeti” (1. Korinćanima

15,22). Isusovo vaskrsenje je garancija i početak

(prvina) konačne žetve, ili vaskrsenja, celog čo -

večanstva. Mesija je ispunio proročko značenje

ovog svetog dana ustajanjem iz smrti kao prvina

od vaskrsenja, i On je to bio na taj posebni dan

Prvina.

Biblija jasno uči da postoji život nakon smrti.

Čovek se sastoji od "praha zemaljskog” i "duha

životnog” koji zajedno sačinjavaju čoveka ili "du -

šu živu” (1. Mojsijeva 2,7). Kada čovek umre, duh

životni se vraća Bogu, prah ide u zemlju, a duša

ne postoji. Ona ne luta po nebu kao deo "kosmičkog

jedinstva”, niti reinkarnira. Čovekovo sta -

nje nakon smrti je opisano kao spavanje, sve do

trenutka kada dođe do vaskrsenja, ponovnog

spajanja "praha zemaljskog” i "duha životnog”.

Bib lija uči da će svi ljudi biti vaskrsnuti:

"I mnogo onih koji spavaju u prahu ze malj -

skom probudiće se, jedni na život večni, a dugi na

sramotu i prekor večni” (Danilo 12,2).

Mesija dalje objašnjava: "Ne divite se ovome,

jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti

glas Sina Božjega. I izići će koji su činili dobro u

vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje

suda” (Jovan 5,28-29).

Kao što postoje dva dela od žetve, zrnevlje i

pleva, tako će biti i dva dela u konačnoj žetvi

(Matej 3,12; 13,37-43). Jedni će naslediti večni

ži vot i stanovaće u domu Gospodnjem zauvek.

Drugi će naslediti večno odvajanje od Boga i biće

zauvek uništeni u Jezeru ognjenom. Oni koji pripadaju

Mesiji, koji su ga verom prihvatili, biće

vas krsnuti u život prilikom Njegovog dolaska (1.

Korinćanima 15,23; Isaija 25,8; 1. Timotiju 4,16).

Isus je obezbedio sigurnu garanciju za to kada je

ustao iz mrtvih. To se dogodilo, i mi u to možemo

biti sigurni: "Hristos usta iz mrtvih, i bi prvina oni -

ma koji umreše.”

PRAZNIK SEDMICA

Praznici se skoro uvek praznuju u određene

dane po kalendaru. Isto tako, negde se ponekad

broje dani između praznika. Međutim, postoji

205

neš to potpuno drugačije u vezi sa biblijskim Praz -

nikom Sedmica - četvrtim svetim danom u Iz ra -

ilju. Nijedan datum nije povezan sa njim u Bibliji.

Ipak, ako bismo pitali bilo kog Jevrejina koji pros -

lavlja Praznik Sedmica, dobili bismo odgovor da

se on uvek proslavlja 50 dana nakon Praznika

Prvina.

Biblijski stav

Značenje Praznika Sedmica. Kod starih

Jev reja imena su bila veoma značajna. Ona su

obično odražavala karakter, bila su vezana za is -

toriju, odnosno značila su ono na šta su bila primenjivana.

Tri odvojena imena bila su korišćena

u Starom zavetu za Praznik Sedmica ili Šavuot

(jev rejski "sedmice”). Svako ime je naglašavalo

raz ličite aspekte njegovog svetkovanja.

Najčešći jevrejski termin u vezi ovog praznika

je bio Hag hašavuot, što znači "Praznik Sedmica”

(2. Mojsijeva 34,22; 5. Mojsijeva 16,10; 2. Dnev -

ni ka 8,13). Šavuot je bio nazvan Praznikom Sed -

mica jer je sedam sedmica bilo odbrojavano od

Praznika Prvina do obeležavanja ovog praznika.

Primarno značenje ovog praznika bilo je izra -

ženo jevrejskim imenom Jom habikurim ili "Dan

Prvina” (4. Mojsijeva 28,26), pošto je Praznik

Sed mica bio dan kada su prvine od letnjih pše -

ničnih useva bile donošene u Hram. Tako je Praz -

nik Sedmica označavao početak letnje pšenične

žetve kao što je ranije Praznik Prvina označavao

početak prolećne žetve ječma u Izrailju.

Treći termin, Hag hakacir ili "Praznik Žetve”

(2. Mojsijeva 23,16), odražavao je činjenicu da je

ovaj praznik bio zvanični početak letnje sezone

žetve.

U grčkom jeziku, Praznik Sedmica bio je poznat

kao Pentakost (Dela 2,1), što znači "pedesetnica”,

pošto je bio proslavljan pedesetog dana od

Praznika Prvina.

Vreme Praznika Sedmica. Praznik Sedmica

bio je proslavljan krajem proleća, obično krajem

maja ili početkom juna. Prema današnjem jevrej -

skom kalendaru, Praznik Sedmica pada 6. dana

meseca Šivana. Kao što je rečeno ranije, proslav -

ljanje Praznika Sedmica nikada nije bilo vezano za

određeni datum u Bibliji. On je ustvari bio određivan

brojanjem 50 dana (dan koji nastupa posle

sedam sedmica) od Praznika Prvina: "Brojte se -

dam sedmica punih, do prvoga dana po sedmoj

sedmici nabrojte pedeset dana” (3. Mojsijeva 23,

15-16; 5. Mojsijeva 16,9-10).

Zbog zapovesti o brojanju, vremenski period

od Praznika Prvina do Praznika Sedmica bio je

poz nat kao Sefira (jevrejski "brojanje”). Količina

ječ ma koja se donosila u Hram kao prvina na

Praz nik Prvina bila je poznata kao omer (jevrej ski

"mera, snop”). Pošto je ovo brojanje dana za po -

činjalo sa prinošenjem omera, ovaj pedesetodnevni

period takođe je bio nazivan kao "omer”.

Zapis o Prazniku Sedmica. Tri biblijska

teksta opisuju proslavljanje Praznika Sedmica.

Pri nošenje u Hramu opisano je u 3. Mojsijevoj

23,15-21 i 4. Mojsijevoj 28,26-31. Pripremanje za

pojedinačno proslavljanje opisano je u 5. Moj -

sijevoj 16,9-12 gde je naglašeno da je prinoše nje

dobrovoljno, sa radošću pred Bogom, i da se tre -

ba podsećati na to da je Gospod oslobodio Jev -

reje egipatskog ropstva.

Važnost Praznika Sedmica. U biblijsko

vre me, Praznik Sedmica bio je naročito važan biblijski

praznik. Sedam božanski objavljenih praznika

bilo je dato Izrailju. Od tih sedam, tri su bila

označena od strane Gospoda kao "posebni praz -

nici” (3. Mojsijeva 23,14-17; 5. Mojsijeva 16,16;

2. Dnevnika 8,13; 3. Mojsijeva 34,22-23) za

vreme kojih su svi muškarci u Izrailju bili obavezni

da budu prisutni u Hramu. Praznik Sedmica bio je

drugi u toj posebnoj grupi od tri praznika, dok su

druga dva bili Pasha i Praznik Senica.

Kao Šabat, i većina drugih prazničkih dana,

Praznik Sedmica je bio sveti sabor ili dan odmora

(3. Mojsijeva 23,21; 4. Mojsijeva 28,26). Dakle,

nijedan posao nije bio dozvoljen.

Služba na Praznik Sedmica. Prema Bibliji,

bilo je zabranjeno jesti nove useve od ječma dok

se prvine od ječma (omer) ne prinesu na Praznik

Prvina. Isti princip je bio primenjivan i na useve

od pšenice. Dakle, razni prinosi u hrani i hlebu u

Hramu nisu bili pravljeni od novih pšeničnih useva

sve dok prvine od pšenice nisu bile prinešene na

Praznik Sedmica.

Služba u Hramu na Praznik Sedmica imala je

umnogome isti obrazac kao na Praznik Prvina,

pošto su oba ova sveta dana bila proslavljana uz

prinošenje prvina. Međutim, prinošenje na Praz -

nik Sedmica bilo je jedinstveno. Ono je uključivalo

dva dugačka, ravna, pšenična hleba sa kvas -

cem kao što je zapovedio Gospod: "Iz stanova

svojih donesite dva hleba za žrtvu obrtanu, od

dve desetine efe beloga brašna da budu, s kvas -

cem neka budu pečeni. To su prvine Gospodu” (3.

Mojsijeva 23,17).

Hlebovi nisu bili spaljivani zato što je Gospod

zabranio prinošenje kvasca na oltaru: "Ni kvasca

ni meda ne treba da palite na žrtvu ognjenu Gos -

podu” (3. Mojsijeva 2,11). Umesto toga, ovi hlebovi

i životinje koji su se žrtvovali činili su prinos

za Praznik Sedmica. Sveštenik ih je obrtao oko ol -

tara. Nakon toga oni su bili odvojeni "za sveštenika”

(3. Mojsijeva 23,20) i predstavljali su praz ni -

čnu hranu koju su sveštenici jeli nakon tog dana

u Hramu.

206

Ispunjenje

Bilo je to negde oko 30. godine naše ere. Bilo

je toplo jutro krajem meseca maja kada je nastupao

Praznik Sedmica te godine. Sunce je bilo vi -

so ko iznad horizonta već nekoliko sati. Tanki po -

krivač niskih jutarnjih oblaka ublažavao je prisu -

stvo vrućine, ostavljajući čisto plavo nebo samo

iznad Jerusalima.

U tišini jutarnjeg vazduha, Šaharit ili jutarnja

služba u Hramu čula se kako završava - zvuk srebrnih

truba, odjek jedinstvene molitve ljudi,

usam ljen glas čoveka koji je čitao tekstove iz knjiga

proroka Jezekilja i Avakuma.

Mnoštvo Jevreja tiskalo se u predvorju Hra -

ma. Pošto je Praznik Sedmica bio hodočasni praz -

nik, očigledno je bilo prisustvo mnogih sa Sred -

njeg Istoka, iz Severne Afrike, Evrope i Azije.

Iznenada, odozgo iz vazduha, čuo se zvuk

snažne oluje. Ali kako je to moguće? Nije bilo ob -

laka, a ni povetarca. To nije bilo vreme za oluju.

Ljudi su bili zbunjeni, posmatrajući vedro nebo u

potrazi za uzrokom nepogode.

Zvuk je počeo da se menja kako je išao pre -

ma zapadu. Nekoliko hiljada ljudi u spoljnom

pred vorju Hrama pohitalo je kroz jugozapadni

pro laz, poslednji branik Hrama, krupnim koracima

spuštajući se dole u grad. U tom posebnom tre -

nutku, munje koje su ličile na ognjene jezike,

uočene na obližnjoj kući, zaokupile su njihovu

pažnju. Ljudi su zastali, dok su ćuteći gledali u

pravcu kuće. Šta ovaj vetar i vatra znače? Da li je

to ono što su upravo čuli iz knjiga proroka Je -

zekilja i Avakuma?

Mnoštvo je krenulo dalje, smatrajući da zna o

čemu se radi. Za nekoliko trenutaka oni su stigli

do kuće i našli se pred vratima. Da dvanaest ljudi

koji su bili unutra nije izašlo na ulicu, vrata od

kuće bi verovatno bila odvaljena.

Dvanaestorica se odmah obratila ovom uznemirenom

mnoštvu. Ali na iznenađenje prisutnih,

dvanaestorica se obratila ljudima u mnoštvu na

različitim jezicima.

To je izazvalo veliku diskusiju. Ova dvana es -

torica su bili očigledno Galilejci sa svojim stilom

ob lačenja. Ali ko je ikada čuo za obrazovane Ga -

lilejce? Obrazovanje je imalo svoj centar u Je ru -

salimu, a ne u Kapernaumu. Kako su ovi neobrazovani

Galilejci mogli govoriti ne samo različitim

jezicima, već i sa naglaskom kao da im je to ma -

ternji jezik? Mnogi su tražili odgovore, dok su se

drugi rugali i optuživali ove ljude da su pijani.

Reč vetra i vatre brzo se širio ovim mnoštvom

ljudi koji su upravo napustili službu u Hramu. Uli -

ce su brzo bile ispunjene i komunikacije ja postala

nemoguća.

Jedan od dvanaestorice po imenu Petar, oči -

gledno govornik, pozvao je mnoštvo da ga sledi

do obližnjeg trga pored južnog ulaza u Hram. Ovo

mesto bilo je poznato po rabinima koji su učili

svoje đake pre nego što su ulazili u Hram. Sa svojim

velikim trgom i niskim, 60 metara širokim stepeništem

koje je vodilo do južnih vrata, ovo mes -

to je bilo jedno od najboljih na prostoru Hrama za

obraćanje velikom mnoštvu.

Dvanaestorica se popela na bele krečnjačke

stepenice, dok je iza njih stajalo Carsko stubište

iz tri reda, izdižuši se 35 metara iznad njih. Po -

vremeno je Petar podizao ruke da umiri mnoštvo,

dok se veliko mnoštvo ljudi skupljalo na trgu is -

pod njega. Lokalni stanovnici su prepoznali ove

Galilejce kao sledbenike Isusa Hrista, Onoga koji

je bio razapet skoro dva meseca ranije na Pashu.

Mnoštvo se umirilo i usmerilo svoje poglede

na Petra koji je počeo da govori: "Ljudi Judejci i

vi svi koji živite u Jerusalimu! Ovo da vam je na

znanje, i čujte reči moje. Jer ovi nisu pijani kao

što vi mislite, jer je tek treći sat dana (devet uju -

tro). Nego je ovo ono što kaža prorok Joilo: 'I biće

u poslednje dane, govori Gospod, izliću Duha

svo jega na svako telo, i proreći će sinovi vaši i

kćeri vaše, i mladići vaši videće utvare i starci vaši

sniće snove'.”

Bio je u pravu. Oni sami bili su svedoci znakova

vetra i vatre, i čuli su kako im ova dvanaestori -

ca iznose biblijske tekstove na njihovim mater -

njim jezicima. To je sigurno bila Božja ruka.

Petar je nastavio da citira jevrejske proroke u

pogledu dolaska Božjeg gneva i upozorio da samo

oni koji "prizovu ime Gospodnje spašće se”. Ovo

mnoštvo pobožnih ljudi ostalo je tiho. Samo se

moglo čuti udaljeno blejanje ovce negde iz Hra -

ma. Osećala se naelektrisanost u vazduhu, nas -

lućivanje, čak i glad od strane mnoštva da Petar

nastavi sa svojim izlaganjem.

Petar je usmerio svoje reči u pravcu Isusa iz

Nazareta, i u sledećih četvrt sata on je polako,

energično i jednostavnim rečima iznosio reči proročanstva

cara Davida i Izrailjskih proroka u pog -

ledu obećanog Mesije. Kako je iznosio proro čan -

stvo za proročanstvom, postajalo je jasno da Bib -

lija jasno i uverljivo proriče Mesijinu smrt, vas kr -

senje i uznesenje na Nebo. Kako neko može ve -

rovati u nešto drugo?

Mnoštvo ortodoksnih ljudi bilo je vidljivo uzdrmano

i počelo je da se komeša. Petrove reči za -

palile su njihova srca. Neki su bili ganuti do suza.

Neki su polako uvukli svoje grudi sa stisnutom

rukom, kao znakom bola i kajanja. Neki nisu još

dugo mogli da izdrže i počeli su da uzvikuju: "Šta

vi to radite?” Sa nabojem emocija u svom glasu,

Petar je uzviknuo: "Pokajte se!” Krenuvši na jug u

pravcu obližnje Banje Siloamske, on je nastavio:

"I da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za

oproštenje greha, i primićete dar Svetoga Duha.

Jer je za vas obećanje i za decu vašu”.

207

Tokom jutra, na trgu se moglo videti razbacano

mnoštvo kako raspravlja i diskutuje sa ne -

kim od ove dvanaestorice. Ipak, ono što se zaista

moglo videti, bilo je mnoštvo ljudi koje je dolazilo

i odlazilo od mikve (vode za obredno kupanje

ili krštenje). Sve u svemu, nekih 3.000 ljudi je prihvatilo

Gospoda toga jutra.

Prethodni izveštaj zasnovan je na istinskom

izveštaju očevidaca i zapisan je u Delima apostolskim,

2. poglavlju. Tog jutra On je izlio svoj Sveti

Duh kao što je prorekao: "I doći će Izbavitelj u

Sion i k onima od Jakova koji se obraćaju od gre -

ha, veli Gospod. A ovo će biti zavet moj sa njima,

veli Gospod: Duh moj koji je u tebi ” (Isaija 59,

20-21).

Ali, iako je to obećanje bilo za njih, ono je

ujedno i za nas. Svako ko prizove ime Gospodnje

spašće se.

PRAZNIK TRUBA

Nije neobično za praznike da imaju muzičke

instrumente uključene u svoje proslave. Retko je,

međutim, da smisao i suština proslave praznika

sasvim zavisi od muzičkog instrumenta. Ipak, to

je slučaj sa izrailjskim petim svetim danom, poznatim

kao Dan Truba ili Roš hašana.

Biblijski stav

Značenje Praznika Truba. Praznik Truba

ima svoje korene čvrsto utemeljene u Bibliji. Us -

tvari, on je označen kao Zikron terua ("Spomen

trubni” - 3. Mojsijeva 23,24) i Jom terua ("Trubni

dan” - 4. Mojsijeva 29,1). Zasnovan na tim biblij -

skim opisima, nekadašnje svetkovanje praznika

Roš hašana često je bilo nazivano kao "Praznik

truba”, dan kada su trube trubile u Hramu i u ce -

loj izrailjskoj zemlji.

Roš hašana doslovno znači "Početak godine”.

Međutim, to značenje nije davano ovom prazniku

sve do drugog veka naše ere, više od 1.500 godi -

na nakon uspostavljanja ovog praznika. Nakon

ra zorenja Hrama 70. godine naše ere, njegovo

svet kovanje je radikalno izmenjeno. Praznik je

tre balo da se sačuva u ovoj tragičnoj situaciji.

Nas tavljanje obeležavanja Praznika Truba bilo je

obavljano u odsustvu Hrama i njegovog žrtvenog

sistema. Kao rezultat, služba u sinagogi je pro -

širena, nove tradicije su ubačene, a akcenat je

stav ljen na druge stvari u pokušaju da se sačuva

i prilagodi svetkovanje ovog praznika ljudima koji

su bili rasuti van svoje domovine i bez prisustva

Hrama.

Vreme nekadašnjeg Praznika Truba ukazivalo

je na početak civilne Nove godine u Izraelu. Na -

kon razorenja drugog Hrama 70. godine naše ere,

dve proslave su postale nerazdvojno povezane.

Tokom vremena, Praznik Truba je uveliko zase -

njen i umanjen od strane jevrejske Nove godine,

pos tajući poznat kao Roš hašana ("Početak go -

dine”).

Vreme Praznika Truba. Praznik Truba se

proslavlja na jesen. Prema biblijskom kalendaru,

Praznik Truba se odvija prvog dana meseca Tiš -

rija, sedmog biblijskom meseca (obično sredina

semptembra do početka oktobra). Druga dva Iz -

ra iljska jesenja praznika odvijaju se nekoliko dana

kas nije: Dan Očišćenja 10. Tišrija, i Praznik Se ni -

ca koji počinje 15. Tišrija.

Prema Bibliji, Praznik Truba bio je proslavljan

kao jednodnevni praznik. U dijaspori (jevrejski

na rod koji živi van Izraela) mnogi praznici su bili,

i još uvek se, praznuju dodatnog dana. Razlog le -

ži u nesigurnosti vezanoj za kalendar. Početak

sva kog biblijskog meseca prvobitno je zavisio od

uočavanja Mladine. Precizno određivanje Mladine

nije uvek bilo lako zbog oblaka ili nedostatka svedoka.

Praznik Truba uveliko sadrži ovaj problem

pošto on pada prvog dana u mesecu. Zbog toga

što je Mladinu nekada bilo teško utvrditi od strane

jevrejske zajednice, dešavalo se da je Praznik već

bio počeo. Da bi umanjili šanse za greškom, Praz -

nik Truba se proslavljao dva dana, što predstav lja

tradiciju koja i danas postoji u Izraelu.

Zapis o Prazniku Truba. Biblijski zapis o

svetkovanju Prazniku Truba nije ni dug ni kompli -

kovan. Izrailju je jednostavno bilo zapoveđeno da

obeležava taj dan trubljenjem truba i držanjem

tog dana kao Šabata, uzrdžavanjem od posla (3.

Mojsijeva 23,23-25; 4. Mojsijeva 29,1).

Biblijski zapis u pogledu žrtava u Hramu ta ko -

đe je jasan (4. Mojsijeva 29,2-6). Posebne žrtve

paljenice bile su prinošene na Praznik Truba, koje

su sačinjavale jedno tele, ovna i sedam jaganjaca.

Takođe je i jedan jarac bio prinošen kao žrtva

za greh. Ove žrtve su bile toga dana dodate žrtvama

svagdašnjim, koje su se prinosile svakodnevno

(4. Mojsijeva 28,1-8), i onima koje su se

prinosile za Mladinu (4. Mojsijeva 28,11-15).

Istinsko svetkovanje Praznika Truba zapisano

je samo jednom u Bibliji. Jezdra, koji je bio pisar,

spominje da je Praznik Truba bio svetkovan kada

je oltar u Hramu bio obnovljen, i žrtve ponovo us -

postavljene od strane onih koji su se vratili iz va -

vi lonskog ropstva (Jezdra 3,1-6). Nemija je zabe -

ležio da se oživljavanje ovog praznika takođe odigralo

u Izrailju kada je Jezdra ponovio narodu

Bož ji zakon (Nemija 7,73-8,13).

Važnost Praznika Truba. U vezi sa Mla di -

nom, Praznik Truba je jedinstven. To je jedini biblijski

praznik koji se odvija prvog dana u mesecu,

na Mladinu, kada je mesec taman i predstavljen

malim tankim srpom. Svi drugi biblijski pranici od -

vijaju se kasnije tokom svojih meseci kada je Me -

sec sjajan.

208

Kao i sedmi dan i sedma godina je sveta pre -

ma Mojsijevom zakonu (2. Mojsijeva 20,8-10; 3.

Mojsijeva 25,4), a mesec Tišri je takođe sedmi

me sec. Značajno je da se Praznik Truba odvija

kao prvi Šabat u mesecu u kojem se odvijaju sva

tri izrailjska jesenja praznika. U starom Izrailju,

Mla dina je normalno bila objavljivana kratkim pis -

kom trube, ali Mladina sedmog meseca bila je

obe ležavana dugim piskom, naglašavajući njenu

svečanost i jedinstvenost među mesecima.

Instrument za Praznik Truba

Tipovi Truba. Većina prevoda Biblije ne razlikuje

jasno različite tipove truba u Bibliji. Haco -

cera je bila metalna truba koja se širila na kraju.

Bog je zapovedio sinovima Izrailjevim da upotrebljavaju

dve srebrne trube koje su trebale "ko -

vane da budu” (4. Mojsijeva 10,1-2). Sveštenici

su duvali u ove srebrne trube nad žrtvama za

spomen pred Gospodom (4. Mojsijeva 10,10). Pri -

likom osvećenja Hrama, u dane Solomona, brojne

srebrne trube trubile su u Hramu sačinjavajući

veliki orkestar od 120 truba (2. Dnevnika 5,12).

Prema Josifu Flaviju, jevrejskom istoričaru, sveš -

tenici su takođe duvali u svoje trube iz jugozapadnog

ugla Hrama kada su objavljivali početak i

kraj svakog Šabata.

Druga jevrejska truba, šofar, bila je zakrivljena

truba napravljena od ovnujskog roga. Na jev -

rej skom (ili hebrejskom) jeziku, šofar ("truba od

ovnujskog roga”) je jasno bila razlikovana od tru -

be keren, koja je bila "truba od životinje”, koja

nije bila korišćena kao muzički instrument. Trube

napravljene od kravljeg roga bile su odbačene

kao opomena zbog izrailjskog idolopokloničkog

obo žavanja zlatnog teleta u pustinji. Ovnujski rog

je posmatran kao predivna uspomena na Božje

iz bavljenje Isaka uz pomoć ovna koji je svojim

rogovima bio zapleten u žbunju.

Kada Biblija opisuje 1. Tišri kao "Dan trubni” i

"Spomen trubni”, tip trube za Praznik Truba se

posebno ne identifikuje. Skoro bez izuzetka, isto -

rijski zapisi i rabinska tradicija označavaju šofar

("ovnujski rog”), a ne srebrne trube sveštenika,

kao glavni instrument koji se koristio u Bibliji.

Možda je glavni razlog za odabiranje ovnuj -

skog roga bio u proceduri najave Jubilarne go di -

ne. Biblija opisuje šofar ("ovnujski rog”), a ne

tru bu napravljenu od određenog metala, kao tru -

bu u koju se trubilo na Dan očišćenja (3. Mojsi -

jeva 25,9). Svake pedesete godine, truba šofar je

objavljivala dolazak Jubilarne godine u kojoj su

robovi bili oslobođeni, a zemlja je ostavljena da

se odmara od poljoprivrednih aktivnosti. Današnji

običaj duvanja u trubu šofar, na kraju Dana oči š -

ćenja, sačuvao je ovu staru zapovest.

Načini trubljenja. Nakon razorenja Hrama,

nastala je velika rasprava među rabinima u pogledu

trubljenja u šofar, pošto Biblija ne opisuje

eksplicitno način na koji je trebalo da se trubi.

Postignut je kompromis koji omogućava sve nači -

ne. Tekia predstavlja dugačko, nezavijajuće trub -

ljenje. Ševarim predstavlja tri kratka, isprekidana

piska. Terua zabeležen u Bibliji predstavlja devetodelni

stakato zvuk koji podseća na jecanje. Sve

ukupno, formiran je sledeći obrazac za trubljenje

u šofar: dugi pisak (tekia ) - tri kratka piska

(ševarim) - devet stakato piska (terua ) - jedan

dugi pisak (tekia ).

Načini korišćenja. Odvojeno od ceremonije

žrtvovanja, trube su imale nekoliko osnovnih ko -

rišćenja u Izrailju: one su sazivale zbor pred Gos -

podom (4. Mojsijeva 10,2-4) i pozivale na vojsku

(4. Mojsijeva 10,9; Sudije 3,27; 7,19-22; Nemija

4,18-22; Jezekilj 33,3-6). Truba šofar je takođe

objavljivala krunisanje novog cara kao što je to

bio slučaj sa Solomonom (1. Carevima 1,34.39),

Jujem (2. Carevima 9,13), Joasom (2. carevima

11,12-14) i Avesalomom (2. Samuilova 15,10).

Služba na Praznik Truba

U danima izrailjskog Hrama, srebrne trube su

trubile prilikom prinošenja žrtava paljenica i žrtava

zahvalnih. To je bilo u skladu sa Mojsijevim na -

ređenjem: "Trubite u trube prinoseći žrtve svoje

paljenice i žrtve svoje zahvalne” (4. Mojsijev 10,

10). Kada su žrtve bile uzete i prinete na oltar (e),

srebrne trube su trubile od strane sveštenika, što

je potvrđeno i u Bibliji (2. Dnevnika 29,27-28) i

od strane Josifa Flavija (Judejske starine, Anti qu -

ities of the Jews 3.12.6).

Na Praznik Truba, još jedan sveštenik je bio

prisutan da trubi u trubu šofar. On je stajao u nizu

sveštenika sa srebrnim trubama okrenutih prema

oltaru. Truba šofar je trubila dugo, zadržavajući

pi sak, dok su srebrne trube trubile kratko u vezi

sa svagdašnjom žrtvom.

Više od stotinu sveštenika služilo je na Praznik

Truba, a koji su inače služili tokom jutra, večeri,

mladine i prazničkih svečanosti. Kada je praznički

prinos od vina bio izliven na oltar, levitski hor je

ot pevao psalam 81, psalam Praznika Truba: "Tru -

bite u trubu za vreme mladine, u vreme punog

meseca radi praznika našega. Jer je takav zakon

u Izrailju, naredba od Boga Jakovljeva” (Psalam

81,3-4).

Buduće ispunjenje

Kao i drugi praznici u Izrailju, Praznik Truba

sadrži u sebi važnu proročku poruku. Međutim,

ovaj sveti dan ne ukazuje na događaje iz proš -

losti, već oslikava buduće događaje. Praznik Tru -

ba oslikava prvi naredni događaj po biblijskom

proročkom kalendaru. Četiri biblijska prolećna

praz nika (Pasha, Beskvasni hlebovi, Prvine i Sed -

209

mice) su se ispunila prilikom prvog dolaska Me -

sije. Tri biblijska jesenja praznika (Trube, Dan

očiš ćenja i Senice) ispuniće se prilikom Njegovog

drugog dolaska. Stari rabini su imali sličan pog -

led: "U mesecu Nisanu (na Pashu), naši preci su

bili otkupljeni, a u mesecu Tišriju (Praznik Truba),

doći će do otkupljenja u vremenu koje dolazi”.

Izrailjski tamni dan. Praznik Truba je "iz -

railjski tamni dan”. On se odvija na Mladinu, kada

je glavni izvor svetla na nebu zatamnjen. Izrailjski

proroci su više puta upozoravali na dolazeći dan

suda. Oni su ga nazivali "Dan Gospodnji”, i opisivali

kao strašan period na kraju istorije ovog

sveta, kada će Gospod izliti svoj ognjeni sud.

Prorok Amos je govorio o tom mračnom da -

nu: "Teško onima koji žele dan Gospodnji! Šta će

vam dan Gospodnji? Tada je mrak, a ne videlo.

Kao da bi ko bežao od lava pa bi ga sreo medved;

ili kao da bi ko došao u kuću i naslonio se rukom

na zid, pa bi ga zmija ujela. Nije li dan Gospodnji

mrak, a ne videlo, i tama bez svetlosti?” (Amos

5,18-20)

Jevrejski prorok Sofonija zapisao je preteće

upozorenje: "Blizu je veliki dan Gospodnji... Taj je

dan, dan kada će biti gnev, dan kada će biti tuga

i muka, dan kada će biti pustošenje i zatiranje,

dan kada će biti mrak i tama, dan kada će biti

oblak i magla. Dan kada će biti trubljenje...” (So -

fonija 1,14-16)

Kao što zatamnjenost meseca na noćnom

nebu objavljuje Praznik Truba, isto tako će nebesa

biti zatamnjena od strane Boga kada dođe Dan

Gospodnji. Prorok Joil to opisuje: "Sunce će se

pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego što dođe

veliki i strašni dan Gospodnji” (Joil 2,31; videti

takođe: Isaija 13,9.10; 34,4.8; Joil 3,15; Dela

2,20).

Apostol Jovan takođe opisuje kosmički poremećaj

i tamu koja će najaviti Dan Gospodnji: "I

videh kad otvori šesti pečat, i gle, zatrese se

zemlja vrlo, i sunce posta crno kao vreća od kos -

treti, i mesec posta kao krv, i zvezde nebeske pa -

doše na zemlju... Jer dođe veliki dan gneva Nje -

gova, i ko može ostati?” (Otkrivenje 6,12-17).

Dolazi dan kada će Gospod ugasiti prirodne

izvore svetlosti na nebu. On će izliti svoj gnev sa

nepopustljivom silinom na ovaj zli svet, kada se

Mesija bude vratio da uspostavi svoje carstvo. To

će biti najtamniji izrailjski dan, njegov "Dan strahopoštovanja”,

kada će ga Bog pripremiti za po -

kajanje pred nastupajući Dan očišćenja.

Poslednja truba. Biblija često govori o ljudima

i anđelima koji trube u trube, ali samo dva pu -

ta je zapisano da Bog trubi u trubu. U oba slučaja

to je truba šofar.

Prvi put to je bilo na planini Sinaj kada se sam

Gospod pojavio sa Neba u nameri da uspostavi

zavet sa svojim narodom (Stari zavet). Slava Gos -

podnja se spustila u snažnoj oluji i uz zvuk trube:

"A gora se Sinajska sva dimljaše, jer siđe na nju

Gospod u ognju... I truba sve jače trubljaše, i

Mojsije govoraše, a Bog mu odgovaraše glasom.

I Gospod siđe na goru Sinajsku” (2. Mojsijeva 19,

18-20).

Poslednji put kada će Gospod trubiti u trubu

biće prilikom povratka Mesije. Gospod će još jednom

sići sa neba u vihoru, na oblaku Njegove

ognjene slave, i uz zvuk trube. Prorok Zaharija je

najavio: "I Gospod će se pokazati nad njima, i

strela će Njegova izaći kao munja, i Gospod će

za trubiti u trubu i poći će s vihorom južnim” (Za -

harija 9,14).

Stara jevrejska tradicija smatra da će se vas -

krsenje iz smrti desiti na Praznik Truba. Prateći tu

tradiciju, jevrejski nadgrobni spomenici su često

imali ugravirane šofar trube.

Oba ova velika događaja - Božja poslednja

tru ba i vaskrsenje pravednih - blisko je povezano

sa izbavljenjem Crkve u Novom zavetu. Pavle ot -

kri va: "Evo vam kazujem tajnu: Jer svi nećemo

pom reti, a svi ćemo se pretvoriti. Ujedanput, u

tre nutku oka, u poslednjoj trubi. Jer će zatrubiti i

mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pret vo -

riti” (1. Korinćanima 15,51-52).

U drugom pismu, Pavle opisuje povratak Gos -

podnji: "Jer će sam Gospod sa zapovešću, s gla -

som arhanđelovim, i s trubom Božjom sići s neba,

i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre. A potom mi

živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti

u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo

svagda s Gospodom biti” (1. Solunjanima 4,16-

17).

Dolazi dan kada će Gospod, koji sedi na Ne -

beskom prestolu, sići u ognjenom oblaku svoje

sla ve. Isus to opisuje kao svoj "dolazak na obla -

cima nebeskih sa silom i slavom velikom” (Matej

24,30). Božja poslednja truba će zatrubiti i Dan

Gospodnji će otpočeti. Kao i trube u starom Iz -

raelu, Božja poslednja truba će imati višestruku

svrhu. Prvo, ona će okupiti ljude pred Gospodom

u onome što se naziva "izbavljenje Crkve”. Pra -

ved ni će biti izbavljeni od "gneva koji će doći” (1.

Solunjanima 1,10), pošto će ih Gospod izostaviti

od gneva (1. Solunjanima 5,9). Mrtvi pravedni će

biti vaskrsnuti, a živi će biti prikupljeni "od četiri

vetra” (Matej 24,31). Drugo, poslednja truba će

bi ti zvuk Božjeg ratnog pokliča protiv Sotone i

ovog zlog sveta kada nastupi "veliki dan gneva

Nje gova” (Otkrivenje 6,17). To će biti dan kada će

biti prekinuta ljudska pobuna. Konačno, posled -

nja truba će najaviti dolazak i krunisanje Mesije,

jer će On sam "biti uzvišen u onaj dan” (Isaija 2,

17).

210

Primena

Potpuno pokajanje Izrailja jeste preduslov za

povratak Mesije. Pokajanje Izrailja je jedan og

glav nih ciljeva Dana Gospodnjeg. Car Izrailja se

neće njemu vratiti dok se on ne pripremi da ga

dočeka. Stari rabini su pravilno razumeli proro -

čanstva kada su kazali: "Kada bi se Izrailj iskreno

pokajao samo u toku jednog dana, on bi bio ot -

kup ljen, i Mesija od loze Davidove bi došao” (Ra -

binska Pesma nad pesmama 5,2).

Tragično je da će nepokajani Izraelci (zajedno

sa neznabošcima) pretrpeti silinu Božjeg gneva

pre nego što budu rekli: "Blagosloven koji ide u

ime Gospodnje” (Psalam 118,26, Matej 23,39).

Ali koncept pokajanja je daleko važniji u ra -

zumevanju Božje Reči, nego njegova povezanost

sa proročanstvima. Pokajanje se zahteva od svih

ljudi. Pokajanje je princip života i smrti u Bibliji:

"Koja duša zgreši ona će umreti... Ako li bi se

bezbožnik obratio od svih grehova svojih... doista

će živeti” (Jezekilj 18,20-21).

Poznato kao tešuva na jevrejskom, pokajanje

doslovno znači "povratak”; to jest, povratak Bo -

gu. Ono uključuje preokret u duhovnom smeru i

pod razumeva dve aktivnosti.

Sa jedne strane, pokajanje zahteva da se po -

jedinac odvrati od greha odbacujući ga. Sve -

moćni poziva: "Obratite se i prođite se svih greha

svojih, i neće vam bezakonje biti na spoticanje.

Od bacite od sebe sva bezakonja koja činiste” (Je -

zekilj 18,30-31).

Sa druge strane, pokajanje zahteva da se

pojedinac obrati Bogu prihvatanjem kompletne

is tine o Njemu i Njegovom Otkupitelju, Mesiji. Car

Da vid je zapisao: "Poštujte Sina, da se ne raz gne -

vi, i vi ne izginete na putu svome, jer će se gnev

Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u Nje -

ga uzdaju!” (Psalam 2,12)

To je isti Onaj veliki Car nad celom zemljom

pred kojim će se "pokloniti svako koleno” i "zakli -

njati se svaki jezik” (Isaija 45,23). Ne postoji dru -

gi put dolaska Bogu.

Dolazi dan kada će Mesija Car doći. Isus će se

vratiti u Jerusalim. On će vladati nad celom zem -

ljom. On će vladati zauvek, baš kao što su proroci

prorekli. Ali neće svi ući u Njegovo slavno car -

stvo. Kada Otkupitelj bude došao na Sion, On će

doći "k onima koji se obraćaju od greha” (Isaija

59,20) i ka onima koji se "uzdaju u Njega” (Psa -

lam 2,12).

Rabi Eliezer, jedan od starih Izraelskih rabina,

kazao je: "Pokajte se onog dana pre nego što

umrete.” Njegovi prisutni učenici su zapitali: "Ali

kako ćemo znati kog dana ćemo umreti?” Rabin

je odgovorio: "Zato je najbolje da se pokajete da -

nas.” Ideja je, naravno, da ljudi ne znaju kada će

umreti; zato bi čovek trebalo da se pokaje što

pre. Poziv Biblije je veoma jasan. Danas je dan

pokajanja. Mi ne znamo broj naših dana niti dan

kada će se izliti Njegov gnev. Mi bismo Njega trebali

tražiti danas dok su vrata pokajanja još uvek

otvorena, kako je prorok naglasio:

"Tražite Gospoda dok se može naći, prizivajte

ga dokle je blizu” (Isaija 55,6).

DAN OČIŠĆENJA

Dan koji se u Izraelu obeležava sa najviše

strahopoštovanja, poznat kao Jom kipur ili "Dan

očišćenja”, jeste sveprisutna tema koja se pro -

vlači kroz biblijski tekst. Tri i po hiljade godina na -

kon svog božanskog uspostavljanja, Dan očišće -

nja još uvek ima veliki uticaj na kulturu i način

života u Izraelu. Ali je od veće važnosti da Dan

očišćenja nudi potrebnu pozadinu za razumeva -

nje veličine Mesijine žrtve za greh i sigurnosti

Bož jeg naroda danas.

Biblijski stav

Značenje Dana očišćenja. "Dan očišćenja”

je prevod jevrejskog termina Jom kipur. Za mno -

ge, međutim, reč "očišćenje” je nejasno, i baca

malo svetla na značenje praznika. Reč kipur je od

jevrejske reči kafar što znači "pokriti”. Dakle, reč

"očišćenje” jednostavno znači pokrivanje.

Na Dan očišćenja se vršilo očišćenje (pokriva -

nje) greha iz predhodne godine. Očišćenje ili po -

krivanje obavljalo se pomoću krvne žrtve nevine

životinje. Gospod je zapovedio: "Jer je duša telu

u krvi, a ja sam vam je odredio za oltar da se

čiste duše vaše, jer je krv što dušu očišćava” (3.

Mojsijeva 17,11).

Vreme Dana očišćenja. Dan očišćenja, biblijski

šesti, božanski uspostavljen, sveti dan, odvija

se u jesen. Prema biblijskom kalendaru, on pa -

da 10. Tišrija, sedmog biblijskog meseca, koji

gru bo odgovara septembru ili oktobru. On se pro -

slavljao između dva druga velika biblijska praznika:

Praznika truba (poznatom danas kao Roš ha -

šana ), koji se odvija 1. Tišrija, i Praznika senica,

koji počinje 15. Tišrija.

Zapis o Danu očišćenja. Tri odvojena teksta

beleže biblijski opis Dana očišćenja. Božanske

instrukije bile su date za prvosveštenika (3. Moj -

sijeva 16. poglavlje), za narod (3. Mojsijeva 23,

26-32) i za žrtve (4. Mojsijeva 29,7-11).

Važnost Dana očišćenja. Dan očišćenja je

najsvečaniji dan u godini za narod Izraela. On je

bio često označavan kao "Dan”. Dan očišćenja je

bio određen od strane Gospoda kao dan u kojem

"ćete mučiti duše svoje” (3. Mojsijeva 23,27.32).

Prema definiciji, to je shvaćeno da znači "postiti”

(Jezdra 8,21). To je bio dan posvećen postu i po -

ka janju za grehe tokom prošle godine. Dan očiš -

će nja nije bio jedini post u judaizmu, ali je bio je -

211

dini post uspostavljen u Bibliji. Izrailjac koji bi

pro pustio da posveti sebe postu i pokajanju na

Dan očišćenja bio je "istrebljen iz naroda svojega”

(3. Mojsijeva 23,29). Dan očišćenja je takođe bio

dan zabrane za bilo koji oblik posla. Oni koji su

takođe odbili da to poštuju bili su osuđeni na smrt

(3. Mojsijeva 23,30).

Dan očišćenja je takođe bio veoma svečan

dan za sveštenstvo u Izrailju. Jedino tog naročitog

dana u godini bilo je dopušteno prvo sveš te -

niku da uđe u Svetinju nad svetinjama u Hramu i

dođe u prisustvo Božje slave. Da bi to učinio,

prvo sveštenik je trebalo da obuče sveto odelo

izat kano od belog lana, umesto svog normalno

obojenog odela obloženim sa zlatnim grudnim

oklopom. Svoje laneno odelo je nosio samo tog

da na i nikada više.

Svečanost Dana očišćenja je dalje bila na -

glašena povećanjem broja životinjskih žrtvi. Osim

regularne, svakodnevne žrtve paljenice sa svojim

prinosima od žitarica i grožđanog soka, bile su

pri nošene dodatne žrtve paljenice. Te dodatne žr -

tve su uključivale tele, ovna i sedam jaganjaca za

narod, i ovna za sveštenstvo (4. Mojsijeva 29,7-

11).

Služba na Dan očišćenja

Priprema. Bilo je apsolutno presudno za na -

rod da njegov prvosveštenik ne postane nepaž -

njom nečist i tako bude diskvalifikovan u pripremi

za službu na Dan očišćenja. Da bi se zaštitio od

te opasne mogućnosti, prvosveštenik je odlazio

od kuće sedam dana pre Dana očišćenja i ostajao

je u odeljenju za prvosveštenika unutar Hrama.

To kom te sedmice, prvosveštenik je dva puta

prosipao pepeo od crvene junice da bi izbegao

mo gućnost da postane nečist usled dodirivanja

mrtvog tela. To je bio normalan proces čišćenja

zbog ceremonijalnog prljanja (4. Mojsijeva 19,1-

10).

Bila je, takođe, pripremljena zamena za prvo -

sveštenika u slučaju da bi on umro ili, uprkos

svim predostrožnostima, ako bi postao nečist.

Ova zamena je obično bila predstavljena sledećim

čovekom u liniji za prvosvešteničku službu i, kao

takvim, najuticajnijim pojedincem u Hramu nakon

prvosveštenika.

Prvosveštenik nije pripremao službu u Hramu

na uobičajen način, već je tokom sedmice koja je

uvodila u Dan očišćenja on sam rukovao sa žrtvama.

Svi aspekti njegove službe za dolazeći sveti

dan bili su verno ispunjeni, bilo da je to škrop -

ljenje krvlju sa palcem i kažiprstom, paljenje tamjana,

paljenje menore (sedmokrakog svećnjaka),

ili isprobavanje svojih pokreta kroz Hram. Tu nije

moglo biti greški, ili bi rezultat bila velika katastrofa

i poniženje za narod - izrailjske žrtve bi bile

odbačene, ostavljajući grehe naroda nepokrive -

nim.

Jutarnja služba. Mada biblijski dan počinje

za laskom sunca, služba u Hramu na Dan očišće -

nja nije počinjala do svanuća sledećeg jutra. Pe -

peo na oltaru bio je očišćen, i četiri vatre, umesto

normalno tri, bile su upaljene da bi učinile ovaj

dan posebnim.

Bilo kog drugog dana, prvosveštenik je samo

prao ruke i noge sa vodom u svešteničkom lavoru

(a) pre pripreme za svoju službu. Na Dan Očiš će -

nja, on se potpuno uronjavao u posebnu zlatnu

kadu (b) blizu Odeljenja za sveštenike. To je

obav ljano iza velike lanene zavese koja je otkrivala

prisutnima samo senku njegovih pokreta. To

je bila potvrda da nije bilo promene u potrebnoj

proceduri.

Prvosveštenik je obukao svoje pozlaćeno ode -

lo sa velikom pažnjom. Njegova veličanstvena

pur purna odora imala je na rubovima male zlatne

zvončiće tako da je narod mogao čuti njegove

pokrete. U gornjem delu ovog odela, on je nosio

zlatni grudni oklop koji je bio opremljen sa 12

odabranih kamenova - stalno podsećanje da je on

predstavnik 12 plemena Izrailja pred istinitim i ži -

vim Bogom.

Nakon oblačenja, prvosveštenik je oprao svo -

je ruke i noge pripremajući se za regularnu dnev -

nu službu. Završavajući jutarnju službu, prvo sveš -

tenik se vraćao u odeljenje sa kadom (b) da bi se

presvukao u svoje belo laneno odelo za Dan očiš -

ćenja. Pet puta tokom dana on se presvlačio, i pet

puta je ponavljao istu proceduru čišćenja. Svaki

put, on je prao svoje ruke i noge, svlačio svoje

odelo, potpuno uronjavao svoje telo, oblačio dru -

go odelo, i prao svoje ruke i noge po drugi put.

Poslepodnevna služba. Poslepodnevna

služ ba u Hramu bila je glavni deo obeležavanja

Da na očišćenja. Kroz žrtve u toj službi, činjeno je

očišćenje za grehe sveštenstva i naroda Izrailja

to kom prethodne godine.

Ispovedanje prvosveštenika. Prvosveš te -

nik je započinjao poslepodnevnu službu odlaže -

njem u Odeljenje za sveštenike gde ga je čekalo

mlado tele (c) između oltara i trema u Hramu.

Poš to je ovo tele bilo žrtva za greh za prvo -

sveštenika i sveštenstvo, ceremonija se odvijala u

blizini Hrama gde su sveštenici služili. Prvo sveš -

tenik je polagao svoje ruke na glavu mladog teleta

(ili "junca”, u drugim prevodima) kao znak

iden tifikacije sa njim kao svojom zamenom, i

ispo vedao je svoje grehe. Tri puta tokom ispo -

vedanja, on je izgovarao zavetno ime Gospodnje

(Jahve). (Prema rabinskom usmenom zakonu,

ovo Božje ime je bilo zabranjeno da se izgovara u

bilo kojoj drugoj prilici da ne bi bilo izgovoreno

uzalud (2. Mojsijeva 20,7), usled pogrešnog izgovaranja

ili zloupotrebom.) Svaki put kada je ovo

212

ime bilo izgovarano od strane prvosveštenika, na -

rod i sveštenici su se poklanjali i izgovarali: "Neka

je blagosloveno Njegovo ime, čije je slavno carstvo

zauvek!”

Dva jarca. Prvosveštenik je zatim u pratnji

dva sveštenika došao do istočne strane oltara (e).

Sa njegove desne strane bio je zamenik prvo -

sveš tenika (sveštenik određen da zauzme njegovo

mesto u slučaju da on nije bio u stanju da oba -

vi svoje dužnosti). Sa njegove leve strane, bio je

praćen od glavnog sveštenika iz grupe sveštenika

odre đenih da služe te sedmice. Sveš tenstvo je

bilo podeljeno u 24 reda sveštenika, od kojih je

svaki red služio tokom jednog perioda po utvr -

đenom kružnom ciklusu (1. Carevima 24,1-19).

Tu su bila postavljena dva jarca, jedan pored

drugog, u iščekivanju prvosveštenika. Oni su bili

identični po veličini, boji i ceni. Oni su bili okrenuti

prema Hramu i gledali su u prvosveštenika i

njegovu pratnju kako se približavaju.

Dva zlatna žreba (kocke) bila su stavljena

unu tar zlatnog suda koji je stajao u blizini kame -

nog trotoara. Na jednom je pisalo "za Gospoda”,

a na drugom "za Azazela ”. Prvosveštenik je protresao

ovaj sud, i ne gledajući uzeo po jedan žreb

u svaku ruku. Kako je on držao žrebove u rukama

okrenutim prema jarcima i tako određivao ishod,

izjavio je za njih da su "žrtva za greh Gospodu”.

Ova dva jarca bila su posmatrana kao jedna jedi -

na žrtva.

Jarac na koga je pao žreb "za Azazela ”, bio je

odmah označen tamnocrvenom trakom od vune

ko ja je bila vezana za jedan od njegovih rogova.

On je onda bio okrenut prema narodu, čiji će gre -

si kasnije biti prenešeni na njegovu glavu.

Postoje određena neslaganja po pitanju tač -

nog značenja reči Azazel. Neki smatraju da ona

predstavlja Sotonu, jer je po jevrejskoj tradiciji

Azazel bilo ime za palog anđela. Međutim, drugi

teolozi veruju da je ova reč izvedena od jevrej ske

reči azel koja u sebi nosi ideju "bekstva”. Ovaj

pravac mišljenja učinio je da je ovaj jarac nazvan

"jarac bekstva” pošto je on trenutno izbegavao

smrt i bio odvođen u pustinju.

Jarac označen "za Gospoda” bio je okrenut

prema velikom kamenom oltaru, mestu gde će

uskoro biti žrtvovan kao žrtva za greh.

Žrtva za greh za sveštenstvo. Prvosveš te -

nik se okretao ka mladom teletu (c) po drugi put

i postavljao svoje ruke na njegovu glavu. Ovog

puta on je ispovedao grehe sveštenstva, dok je

pre toga trebao da ispovedi samo svoje grehe

nad njegovom glavom.

Tele je onda zaklano od strane prvosveštenika

i njegova krv je bila sakupljena u zlatnu činiju.

Sveštenik pored njega uzimao je ovu činiju i imao

zadatak da meša ovu krv da se ne bi zgrušala.

Paljenje tamjana. Dalje, prvosveštenik je

uzi mao zlatnu kadionicu (posudu sa žarom) i peo

se uz strmu ravan do oltara (e). On je pažljivo

ispunjavao zlatnu kadionicu žarom sa vatre koja

je gorela na oltaru. Onda je uzeo dve šake tamjana

i stavio ih u poseban zlatni sud. Sa zlatnom

kadionicom u svojoj desnoj ruci i tamjanom u le -

voj, on se popeo u glavnu zgradu Hrama i ušao u

Svetinju (f) gde su se nalazili sedmokraki sveć -

njak (menora), sto sa hlebovima i kadioni oltar. U

zadnjem delu svetinje on je zastao, da bi se pri -

pre mio za prolazak kroz zavesu (debelo platno

ko je je odvajalo Svetinju od Svetinje nad Sve ti -

njama). Kada je ušao u Svetinju nad Svetinjama

(g), bio je potpuno sam. Jedino je nežni na ran -

džasti sjaj gorenja žara osvetljavao prostoriju.

Prvosveštenik je stavljao tamjan na žar i sa -

čekao nekoliko trenutaka dok mirišljavi oblak di -

ma nije ispunio prostoriju, nakon čega se vraćao

nazad kroz debelu zavesu.

U Solomonovom Hramu, Kovčeg zaveta se

na lazio u Svetinji nad Svetinjama, a slava Gos -

podnja je počivala iznad njega. Nakon vavilonskog

ropstva, Kovčeg nije nikada pronađen. Sve -

tinja nad Svetinjama je ostala prazna prostorija

sa samo jednim kamenom (zvanim "kamenom

temeljcem”) koji se izdizao tri prsta u visinu od

patosa (oko 6 cm).

Prskanje krvlju. Prvosveštenik je onda uzimao

zlatnu posudu sa krvlju teleta i vraćao se u

Svetinju nad Svetinjama (g). Pažljivo je poprskao

krv ispred Kovčega zaveta. On je prskao jedanput

prema gore i sedam puta prema dole, kao da je

koristio bič. Sve vreme je naglas brojao da ne bi

napravio grešku. On je onda izlazio iz Svetinje

nad Svetinjama i ostavljao posudu na zlatni stalak.

Prvosveštenik je zatim izašao iz Svetinje i do -

šao u Odeljenje za sveštenike (c) da bi zaklao jar -

ca koji je bio određen za Gospoda. On je sakupio

njegovu krv u zlatnu posudu i ušao u Svetinju nad

Svetinjama po treći put, prskajući krvlju jarca na

isti način kao u slučaju teleta.

Nakon toga, on je poprskao spoljni deo za ve -

se sa krvlju teleta. Onda je ponavaljao ovu proceduru

sa krvlju jarca. Konačno, on je prosuo ove

dve posude zajedno i namazao krvlju rogove (is -

tak nute krajeve na svakom uglu) oltara (e) u

dvorištu.
Calendar
«  January 2025  »
SuMoTuWeThFrSa
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Site friends
  • Create your own site

    		•

    Copyright MyCorp © 2025
    Free website builder — uCoz