У царству микрочипова
 Овај текст је написан 22. марта 2008. године.
Микрочип је минијатурни електронски уређај намењен, пре свега, за чување података и информација. Зависно од функције може имати улогу пасивног носача података, али може остваривати улоге пријемника, предајника, примо-предајника, па чак и рачунара с процесором импресивним по карактеристикама и најмоћнијим оперативним системима. У верзији нанотехнолошког робота може верно да симулира функције људских органа и реагује на људске емоције и мисли.
Први електронски елемент типа чипа познатог јавности изумео је и употребио Џек Килби (Jack Kilby) 1958. године. Његов чип имао је један транзистор, за разлику од садашњих који садрже више милијарди транзистора. После чувеног терористичког напада у Њујорку, „9/11“, уведени су нови чипови (тзв. VeriChip) за контролу кретања људи. Према објављеним подацима први микрочипови примењени су у Војсци. Команда за специјалне операције САД и Одбрамбена агенција за напредна истраживања ДАРПА (Defense Advanced Research Projects Agency) користи микрочипове са „ојачавајућим средствима”. Уграђују их под кожу својих војника на задњој страни врата. Њиховим активирањем помоћу специјалног даљинског „окидача“, у нервни систем убризгавају хемикалије. На тај начин „уравнотежавају телесне активности“ и укидају страх. Према др Карлу Сандерсу, та технологија је примењивана у рату у Заливу. У војнике су уграђивани био-чипови (спој клонираних живих ћелија са силицијумским елементима). Претходно су у Вијетнамском рату америчким војницима у крвоток уграђивани чувени „Рамбо-чипови“, намењени за повећавање нивоа адреналина. Јавности је познато да су припадницима јединице „Делта“ уграђени чипови који шаљу сигнале на основу којих се војници могу пронаћи уколико се изгубе током акције, остану одсечени у непријатељској позадини или буду заробљени.
Особа којој је микрочип уграђен у тело било где да се налази на планети, све време је, уз помоћ сателита, под контролом институција које су тај минијатурни уређај уградиле. Иначе, микрочипови се легално уграђују у све космонауте пре њиховог пута у свемир, тако да се њихове мисли и емоције региструју непрестано. У мају 1995, у листу Washington Post, објављено је да су британском принцу Вилијаму уградили микрочип када је имао 12 година. Учинили су то да га неко не би киднаповао.
Од 2003. године, када је јапанска фирма „Хитачи“ (Hitachi) израдила до тада најситнији микрочип, величине честице праха – 0,05 x 0,05 мм – много је напредовала нанотехнологија. На пример, за систем тзв. Великог брата и савремене системе безбедности „занимљиве особе“ се могу посути прахом („пудером“) и затим електронски (сателитски и/или дроновски) пратити. Према изјави Иштвана Рудија Motorola развија масовну производњу био-чипова, а фирма Packard развија и израђује пратеће аналитичке инструменте за њихове анализе.
Застрашујуће је што је већ израђен „micro-gel“, познат као „ака-биочип“. С обзиром на то да није у чврстом стању, може се убризгати у људско тело инјекцијом: против грипа, или за подизање имунитета код деце. |
