20) Рече једна моја познаница са интернета да ''у хришћанству има нечег педерског''. Пропустио сам прилику да је упитам за разлог таквог гледишта, али ћу сада покушати менталним путем да одгонетнем шта је побудило да се у њеном резону појави такав став који је по мени погрешан и неоснован. Елем, мислим да су у питању следећи стихови:
Matej 5,44: ''A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone;''
Матеј 5,39: ''А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други;''
Наиме, постоји мишљење да хришћанство заговара једно ''мекано'' друштвено уређење у коме би јачи а неправедни, шамарали слабије а праведне. Другим речима, уређење које има бескрајно разумевање и толеранцију према насилницима, крвницима и злотворима. Међутим, то је погрешно виђење ствари, јер не узима у обзир историске околности. У тумачењу Библије, ми смо у сталној опасности да нам контекст измижгољи. Ако је истина да је римски империјални војник имао право да припаднике других етничких група шамара по свом нахођењу а да за то не одговара, онда је Христов савет својим следбеницима био више него разуман и политички оправдан, јер би могли за ситнице да губе животе што би водило њиховом уништењу и расељавању. Да бих што пластичније објаснио како ја разумем наведени одломак послужићу се примером како се Индија ослободила колонијалног ропства. Као што је познато у тој земљи се појавио човек по имену Махатма Ганди који је заговара методу пасивног отпора као борбу против угњетавања од стране Велике Британије. Да је којим случајем Ганди рекао свом народу ''латите се оружја'', и они га послушали, данас би вероватно имали политички подељену Индију и настанак многобројних зараћених држава. Другим речима, не би то сада била највећа демократија и једна од највећих сила на свету. И овако су велике силе ипак успели да одвоје Пакистан од Индије.
Сада бих желео да повежем ствари и да притом дам једну ширу слику како би хришћанство изледало када би се успоставило према принципима који су нам предочени у Писму. Да би то постигли биће потребно да уведемо још неке стихове из Библије. Ево једног од њих у два превода:
Матеј 5,22 А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата својега ни за што, бити крив суду; а ако ли ко рече брату својему: рака! биће крив скупштини; а ко рече: будало! биће крив паклу огњеном.
Матеј 5,22: ''А ја вам кажем: тко се разгњеви против брата одговараће за то на суду; онај тко ће рећи свом брату: глупане, бит ће оптужив од *санхедрина; онај који ће рећи луђаче бит ће подложан *гехени огњеној.''
Неки када овај стих прочитају постављају питање: ''Јел' онда Исус оде у огањ паклени кад је рекао браћи жидовима 'будале, легло гујиње' "?
Међитим, ја сам овај стих поставио у жељи да нађемо одговор на питање локације на којој ће се применити то што је Христос навео. Јер, на једном месту у Писму је записано да је наше живљење на небесима, а на другом месту овде на земљи. Е сад, пошто се у том стиху наводи у оригиналу ''синогага'' као меродовна за извесне грехове, поставља се питање места где ће санхедрин вршити своју дужност? На небу или на земљи? Чују се различити одговори на то питање од стране теолога и верника разних цркава.
Позваћемо у помоћ још један стих:
Матеј 23:17: "Будале и слијепци! Та што је веће: злато или Храм што посвећује злато?"
Када се упореде разни преводи израз ''"moros" (μωρός)'' се различито преводи, негде као ''луђаци'' негде као ''безумници''. Од те речи је и настала реч морон.
Рабини по сопственом признању, а то сам лично чуо на једном предавању на Зуму да они имају проблем у изналажењу тачног значења речи у Тори. Ту постоји још једна ствар на коју треба обратити пажњу, а која се занемарује. Није све једно ако ја на пример некоме кажем да је ''будала'' и ако то исто каже Божји Логос.
„Будале и слијепци“, наведени израз очигледно носи другачију конотацију од дословне, јер се ту помињу и „слепци“, зар не? Да ли је неко крив, јер је рецимо рођен слеп. Христос је враћао слепим људима вид. Потпуно је јасно да су те речи употребљене више у моралном погледу, то јест да су упућене људима који нису у моралном смислу чисти. Контекст одређује значење речи. У нашем језику ми ту реч ''будала'' више употребљавамо у смислу изражавања мржње према некоме и када желимо некога психички да повредимо, а не да би га окарактерисали да ли је он моралан или неморалан. Неко може да буде веома моралан, а да га други баш због тога назову будалом.
Шта је то ''рака''? То је арамејски израз. У неким преводима грчког текста не пише "свако ко се љути на брата свога без разлога или ни за што" него пише само "свако ко се љути на брата свога", кажу да је неко додао ово "без разлога или ни за што" да би ублажили ову по мишљењу антихришћана апсурдну Исусову тврдњу која не постоји у Божјем закону. Такође грчка ријеч "оргизо" је овде присутна што значи љутња, срџба, Стари Завет је препун ове речи на хебрејском, позитивна је када та реч долази од Бога, а готово увек је негативна када произлази из човека?
Даље, "рака" је очигледно повезано с арамејским изразом ''рекам'' ( ריקם ) "празан, тј празна глава". Овим појмом се највероватније изражавао презир према човеку, који се понаша непромишљено. Зашто би неко одговарао санхедрину због овога, питају се неки? Па због непромишљеног (глупог) понашања.
Антихришћани се често служе погрешном применом стихова што највероватније чине намерно или пак понесени мржњом не могу да резонују правилно. Ево једног згодног примера:
Прво наведу рецимо ове стихове:
Matej 23,27: ''Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lijepi a unutra su puni kostiju mrtvačkijeh i svake nečistote.''
Djela apostolska 23,3: ''Tada mu reče Pavle: tebe će Bog biti, zide okrečeni! I ti sjediš te mi sudiš po zakonu, a prestupajući zakon zapovijedaš da me biju.''
Jovan 18,22: ''A kad on ovo reče, jedan od momaka koji stajahu ondje udari Isusa po obrazu, i reče: zar tako odgovaraš poglavaru svešteničkome?''
Jovan 18,23: ''Isus mu odgovori: ako zlo rekoh, dokaži da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ?''
A onda kažu ovako: ''Ta nauka ne postoji u Tori, to je lijepo vama slušateljima za slušati osim kada se ne odnosi na Isusa. Lako je biti pametan a kada se odnosi na tebe onda ne činis ono sta govoriš. Isto kao i kada je rekao ne opiri se zlotvoru nego okreni drugi obraz kada te ošamare, a kada je njega ošamario veliki svećenik nije baš okrenuo drugi obraz, kao niti Pavle kad je dobio šamar od svećenika. Ne da nije okrenuo drugi obraz nego još i uvrijedio velikog svećenika rekavši mu da je okrečeni zid''.
Takođe zameraju Isusu što je kako kažu ''optuživao farizeje da dodavaju svoje nauke ljudske na Božje zapovjedi, a pogledajte njega, na hrpe zapovjedi je zapovjedio a ništa od toga ne postoji u Božjim zapovjedima, nego čista njegova nauka.''
Потпуно је неразумно применити оно што је Исус рекао својим следбеницима у погледу шамарања од стране римских елемената на исте такве радње од стране чланова синедриона или њихових слугу. Ту Јевреј шамара Јевреја и то неоправдано у оба случаја и када се радило о Сину Божјем и када се радило о апостолу Павлу. Мислим да је разлика довољно уочљива.
Овде имамо посла са нечим што је више од саме проблематичне примене библијских стихова. Реч је о двема дијаметрално различитим концепцијама хришћанства. У наше време имамо да преовлађује веровање да је Христос успоставио сопствену религију која је по много чему различита од јеврејске вере. Међутим, у последње време чују се гласови потакнути археолошким открићима да Христос није покренуо сопствену религију него је желео да обнови хиљадугодишњу традицију јудаизма давидијанског типа, јер овај садашњи јудаизам је претрпео многе утицаје што за време ропства у Вавилону, што у периоду хелинизације, а највише од стране фарисејства које је Исус оштро критиковао јер су увели људске доктрине. Наравно, Исус је на овај свет донео нову и већу светлост од оне која је дата у Тори. Када се Нови завет тако схвати то јест као наставак Танака и када се месијанство Исуса Христа прихвати као легитимно и легално тада нема никаквих противречности, између јеврејске вере и хришћанства, јер је Христос у Старом савезу најављен и предочен много пре него што се појавио на овоме свету, заправо он је главни лик целокупне Библије. А оне примедбе антихришћана отпадају, јер би то било као када би рекли да неке заповести из времена Мојсија нису постојале у време Ноја или у време Абрахама. Некима прогресија верске светлости час одговара час не одговара сходно томе да ли им се нешто свиђа или не свиђа.
Ситуација у данашњем јудизму је веома тужна, јер они који се изјашњавају као Јевреји заправо нису то ни у генетском ни у духовном смислу. Ко су прави Јевреји? То су изворни хришћани. Следећи стихови то доказују:
Otkrivenje 2,9: ''Znam tvoju nevolju i siromaštvo - ali ti si bogat! - i pogrde od onih koji se nazivaju Židovima, a nisu, nego su sinagoga Sotonina.''
Jakov 1,1: ''Od Jakova, Boga i Gospoda Isusa Hrista sluge, svima dvanaest koljena rasijanijem po svijetu pozdravlje.''
Дакле, драга познанице са почетка овог чланка види да у правом хришћанству нема ничег ''бљутавог'' како се то сада чини, јер још живимо у време милости, али када дође Месија праведни више неће окретати други образ злотворима који их сада шамарају, нити ће се молити за грешнике пошто ће њихово време доминације истећи.