| Site menu |
|
 |
| Our poll |
|
|
| Statistics |
Total online: 13 Guests: 13 Users: 0 |
|
| Login form |
|
|
|
Иранска теорија о пореклу Срба
Из Википедије, слободне енциклопедије
Племе Serbi поред ушћа реке Волге, према грчким писаним изворима, на карти штампаној у Лондону око 1770.
Приказ хипотетичке миграције Срба са Кавказа на Балкан.
Иранска теорија о пореклу Срба представљена је у делу литературе која се бави пореклом Срба и српског националног имена, [1][2][3] а базирана је на подацима старих аутора који помињу Србе међу сарматским односно аланским племенима северног Кавказа.[4][5]
Према овој теорији, Срби су првобитно били једно од сарматских
(аланских) племена, које је живело у аланској постојбини северно од
Кавказа, одакле се у време хунске најезде преселило у средњу Европу, где се временом стопило са Словенима, којима је дало своје име.[6] У делу модерне литературе, Срби који се спомињу на Кавказу означени су термином Стари Срби, [7] да би се направила разлика у односу на данашње Србе, али се код других аутора овај термин не користи.
Подаци старих аутора о Србима у Сарматији
Срби се први пут помињу у првом веку после Христа (69-75. године) у књизи Плинија Цецилија Секундуса
"Познавање природе" и то у латинизованом облику – Серби (Serbi).
Плиније пише: "Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби, Зинги,
Псеси".[8] Срби су ту забележени као народ који живи на територији североисточне обале Црног мора, у Сарматији, северно од Кавказа, па се из тога претпоставља да су Срби били сарматско (иранско) племе.[9]
Спомен српског имена налазимо затим у делу "Географија" египатског научника Клаудија Птолемеја (пре 175. године). Он племе Срба бележи тако да постоји на подручју Закавказја, пишући: "Између Кераунског горја и реке Ра смештени су Оринеји и Вали и Срби".[10]
-
Племе Sirbi поред ушћа реке Волге, на снимку Птолемејеве карте из 1552. године.
-
Племе Sirbi поред ушћа реке Волге, на снимку Птолемејеве карте из 1598. године.
-
Племе Серби поред ушћа реке Волге, према карти из књиге Јована Рајића, која је штампана у Бечу 1794.
Веза сарматских Срба са данашњим Србима
Сеобе Алана у 4-5. веку. Према иранској теорији о пореклу Срба, Срби су
се као део Алана у 4. веку преселили из Сарматије у средњу Европу.
Веза између сарматских Срба и данашњих Срба није научно доказана, већ
представља хипотезу, а противници иранске теорије порекла Срба тврде да
је у питању само "случајна подударност са неким недефинисаним етником".[12]
Према тврдњама аутора који су присталице иранске теорије о пореклу
Срба, претпоставка је да су се сарматски (алански) Срби, под притиском Хуна, из кавкаске Сарматије преселили у средњу Европу (Полабље) у четвртом веку.[13] Потомци Алана који су остали да живе на Кавказу су данашњи Осети. Према другом мишљењу, Срби нису били део Алана, већ сарматско племе сродно Аланима, а постоје тврдње да Хрвати и Чеси такође потичу од Сармата.[14]
Према Тадеушу Сулимирском,
Срби су, као део сарматских Алана, у хунској војсци сачињавали гарнизон
који је имао задатак да у покореним областима одржава власт Хуна. Кад
је Атила 453. године умро, Срби су источно од реке Сале постали независни и задржавали су власт над месним словенским становништвом у Полабљу, са којим су се временом стопили и дали му своје име.[15]
На основу широко прихваћене реконструкције сеоба Словена и извора као што су Константин Порфирогенит и Ајнхард, који недвосмислено указују на западнословенско порекло балканских Срба, [16] сматра се да се део ових полабских Словена који је усвојио име Срби (могуће још под влашћу већ пословењених Срба-Алана [17]), доселио на Балкан
у седмом веку, где се помешао са раније досељеним словенским племенима и
романизованим потомцима балканских староседелаца. Други део Срба, који
се није доселио на Балкан, остао је да живи у Полабљу, а њихови потомци
су данашњи Лужички Срби.
Веза сарматских Срба са другим иранским народима
Сармати воде порекло од скитско-сарматских племена која су некада насељавала широко подручје источне Европе и средње Азије. Данашњи осетски језик на Кавказу, који је настао од некадашњег скитско-сарматског, спада у групу источноиранских језика, а остали језици из ове групе данас се говоре на подручју Таџикистана, Авганистана и Пакистана. Најсроднији осетском је језик народа Јагноби, а затим језик Пуштуна, као и језици Памирских
народа. У прошлости је постојао дијалекатски континуум који је
повезивао ова два данашња говорна подручја, али је он прекинут ширењем
говорника турских језика.
Међу Пуштунима у Авганистану и Пакистану постоји племенска група са именом Сарбани, [18] а према паштунској легенди, ова племенска група потиче од претка који се звао Сарбан, а који је био син Каис Абдур Рашида, легендарног претка паштунског народа. Легенда каже да је Каис Абдур Рашид имао три сина, Сарбана, Батана и Гургушта, од којих потиче већина данашњих паштунских племена.[19]
Византијски цар, Константин VII Порфирогенит у својој књизи "Book Of
Ceremonies" помиње на Кавказу (у 10. веку) племена "Krevatades"
("Krevatas") и "Sarban" ("Sarbani"), која неки истраживачи идентификују
са Хрватима и Србима.[20]
Ово представља интересантну сличност са именом паштунске племенске
групе. За Паштуне се сматра да су делом скитског порекла, а сарматски
језик се такође класификује у скитску групу. |
|
| Calendar |
| « January 2025 » | | Su | Mo | Tu | We | Th | Fr | Sa | | | | | 1 | 2 | 3 | 4 | | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
|
|
|
