Wednesday
2017-11-22
10:42 AM
Welcome Guest
RSS
 
My site
Main Registration Login
Somnabulizam »
Site menu

Our poll
Rate my site
Total of answers: 36

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0

Login form

Somnabulizam

                                   - Kako se nositi sa noćnim šetnjama-

 

Somnabulizam, poznatiji kao mesečarenje, je fenomen manje ili više složene i koordinirane psiho-motoričke aktivnosti u stanju spavanja.  Zato se ovaj fenomen često pominje i  kao hodanje u snu. Osoba koja mesečeri  može vam na prvi pogled delovati potpuno budno. Oči su otvorene, ali je pogled staklast, dalek i zapravo će delovati kao da gleda kroz vas. Osobe koje mesečare ne opažaju stvari oko sebe adekvatno i često se ponašaju kao da je drugo doba dana, pa se može desiti da u sred noći došetaju do kuhinje da podgreju ručak ili počnu da se spremaju za posao. Nekada zamišljaju da su na drugom mestu, pa mogu da pričaju ili rade stvari koje za posmatrača nemaju mnogo smisla u datom kontekstu, ili su pak potpuno besmislene. Čak i ako vam se učini da osoba ima  smislene i koordinirane radnje, govori razgovetno i sa smislom, ona najšešće uopšte nije svesna prisustva drugih i neće vam odgovoriti ako joj se obratite.

Osoba koja mesečeri  može vam na prvi pogled delovati potpuno budno. Oči su otvorene, ali je pogled staklast, dalek i zapravo će delovati kao da gleda kroz vas. Osobe koje mesečare ne opazaju stvari oko sebe adekvatno i često se ponašaju kao da je drugo doba dana ili da su na drugom mestu

       Somnabulizam je najučestaliji u periodu detinjstva i rane adolescencije. Oko 15% dece starosti između 4 i 12 godina ima povremene somnabulne aktivnosti, a u periodu rane adolescencije ovakva aktivnost je češća kod dečaka nego kod devojčica. Ovaj problem uglavnom nestaje sam od sebe u toku perioda adolescencije, a u 4% slučajeva je prisutan kod odraslih.

 

Kako spavamo?

 

San se odvija u pet faza koje čine jedan ciklus, a u toku spavanja prosečan čovek prođe kroz 4-5 takvih ciklusa. Prve četiri faze ciklusa su poznate kao faze bez snova, takozvane NREM faze(non-rapid eye movement),dok je peta faza poznata kao faza brzih očnih pokreta ili REM faza (rapid eye movement) u kojoj se javljaju snovi. Somnabulna aktivnost se najčešće javlja tokom prvog ili drugog ciklusa spavanja i to u toku 3. i 4. faze,a može trajati od nekoliko minuta, pa čak i do više od pola sata. Ovo su faze dubokog sna pa je osobu tada i teže probuditi. Ako nekoga i probudite u toku somnabulne aktivnosti on će se, neko vreme neposredno posle toga, osećati vrlo pospano, zbunjeno i dezorijentisano. Mesečari se najčešće sami vraćaju na spavanje, ali se nakon buđenja ne sećaju šta su radili u toku somnabulne epizode, pa čak i ako se probude u toku iste.

Oko 15% dece starosti između 4 i 12 godina ima povremene somnabulne aktivnosti, a u 4% slučajeva je prisutan kod odraslih. Najčešće ovaj  problem nestaje sam od sebe u toku perioda adolescencije. Uzroci somnabulizma mogu biti raznoliki ali najčešće ne ukazuju na neki ozbiljan psihološki problem ili poremećaj

 

 

Uzroci

Somnabulizam pokazuje jasnu tendenciju porodičnog prenošenja. Češće se javlja kod identičnih blizanaca i deset puta je učestaliji kod najbližih srodnika osoba koje su imale ili još uvek imaju somnabulne aktivnosti. Takođe je učestaliji kod dece do srednje adolescencije.

Uzroci somnabulizma mogu biti raznoliki, ali najčešće ne ukazuju na neki ozbiljan psihološki problem ili poremećaj. Somnabulizam se često javlja u nekim od sledećih slučajeva:

  • Deprivacija sna usled često prisutnih spoljašnjih faktora (buka, nega novorođenčeta, posao)
  • Nedostatak ustaljenog rasporeda odlaska na spavanje (kada  vreme spavanja drstično i haotično varira  od dana do dana )
  • Neki drugi poremećaji kao što su hronični umor, visoka temperatura, nedostatak magnezijuma, astma, konvulzije.
  • Kao prateći efekat psiholoških problema kao što su veliki ili kontinuirani stres, posttraumatski stresni poremećaj, napadi panike, razna disocijativna stanja itd.
  • Kod upotrebe, a najčešće zloupotrebe psihoaktivnih supstanci:droga, alkohola, lekova za spavanje, antidepresiva, sedativa, neuroleptika, pa čak i antihistamina u tretmanu alergija.

 

Kod dece je teže ustanoviti uzročnike somnabulizma, ali su najšešći poznati zamor,uznemirenost, prethodni problemi sa spavanjem i groznice. Neke studije pokazuju da su deca kod kojih se javlja somnabulizam, tokom prve godine života bila nemirni spavači i češće se budila tokom spavanja.

 

Simptomi

  • Epizode variraju od prostog ustajanja i uspravnog sedenja na krevetu, preko sporog i tihog kretanja kroz spavaću sobu, pa sve do brzog trčanja ili uznemirenog bežanja od nečega.
  • Uz hodanje su prisutne i različite druge aktivnosti poput oblačenja, svlačenja, obavljanja kućnih poslova, obedovanja, igranja itd. Često je odabir rekvizita za određenu aktivnost bizaran i ne odgovara nameni (na primer, jedenje papira ili zalivanje lustera)
  • Tipičan je prazan izgubljeni pogled (čini se kao da osoba gleda kroz stvari) a nekada i bezizražajno lice i ošamućen stav ili nespretno kretanje i druge aktivnosti.
  • Osobe u somnabulnoj epizodi odgovaraju na pitanja sporo, vrlo šturo, besmislenim rečeničnim sklopovima ili pak odgovorima koji nemaju veze sa pitanjem.
  • Najčešće se sami  vraćaju u krevet,a nakon buđenja imaju amneziju na somnabulnu epizodu i ne sećaju se svojih aktivnosti.
  • Ako se probudi (ili je neko probudi) u toku somnabulne aktivnosti, osoba se oseća zbunjeno, dezorijentisano, i treba joj vremena da se potpuno razbudi i shvati gde se nalazi.

Tipičan je prazan izgubljeni pogled ,a nekada i bezizražajno lice i ošamućen stav ili nespretno kretanje i druge aktivnosti. Mesečari se najčešće sami  vraćaju u krevet,a nakon buđenja imaju amneziju na somnabulnu epizodu i ne sećaju se svojih aktivnosti. Ako se probude u toku somnabulne aktivnosti, osećaju se  zbunjeno i dezorijentisano.

 

Zablude o mesečarenju

Za razliku od mnogih mističnih i jezivih  predstava koje se provlače kroz filmske ili laičke priče o mesečarenju, ono je uglavnom psihološki bezazlena pojava, najčešće samo delimično neprijatna osobi kod koje se javlja, a isto tako i relativno lako rešiva.

  • Za razliku od česte filmske predstave o mesečarima koji hodaju sa rukama ispruženim ispred sebe kao zombiji, u realnosti ponašanje varira u zavisnosti od toga kakvu predstavu osoba ima dok se nalazi u somnabulnoj fazi.
  • Govor osobe u somnabulnoj fazi ne odražava proročanske vizije, predviđanja budućnosti ni opsednutost mračnim silama već je rezultat zamišljene slike koju osoba ima i prema kojoj se odnosi kao prema realnoj situaciji.
  • Još jedna zabluda je da se osoba dok se nalazi u somnabulnoj fazi ne sme buditi zbog opasnosti da se uplaši, doživi šok, srčani udar i slično. Osobu je najbolje navesti da se vrati u krevet, ali ako to nije moguće ili se osoba sprema da uradi nešto rizično, kao što je npr. vožnja automobila,  nije pogrešno pažljivo je probuditi, bez naglih trzaja, vikanja i sl. Kada se osoba već našla u rizičnoj situaciji, kao što je životno ugrožavajuće stajanje na simsu ili merdevinama, bolje je pokušati savladati osobu i navesti je da se vrati nazad dok još spava. Buđenjem na takvim mestima može se zaista izazvati napad straha i panike, pa osoba može izgubiti kontrolu i povrediti se ili nastradati.
  • Netačno je da osoba ne može da se povredi u toku mesečarenja. Osobe koje se kreću u snu i izvode različite aktivnosti, često misle da su na drugom mestu, često brkaju namenu stvari koje tada koriste i imaju veoma smanjenu sposobnost koordinacije pokreta, sklone su padanju, saplitanju i udaranju o predmete pored kojih prolaze.
  • Somnabulizam nije simptom ni najava pojave dubokih psiholoških poremećaja, niti može da izazove dalje psihičke smetnje. Uglavnom je psihološki bezazlena pojava koja prolazi sama od sebe,ali koja može biti izazvana trenutnim stanjem napetosti ili padom kvaliteta života. Ovo je pre svega neprijatna pojava koja može biti jeziva posmatračima, a iscrpljujuća za osobe kod kojih se javlja jer ometa duboki miran san u toku koga se obnavljaju kognitivne sposobnosti (učenje, pamćenje, mišljenje) i raspoloženje.

Str.2

 

Bilo da se radi o detetu ili o odrasloj osobi potrebno je preduzeti mere koje će sprečiti povređivanje. To može da podrazumeva obezbeđivanje prozora i vrata od otvaranja, tj. otključavanja, sklanjanje ključeva od kola, obezbeđivanje oštrih predmeta, stepeništa, uklanjanje stvari na koje je lako da se osoba saplete itd.

Zaštita kod kuće

 

Bilo da se radi o detetu ili o odrasloj osobi potrebno je preduzeti mere koje će sprečiti jedinu moguću opasnu stvar u toku somnabulne aktivnosti, a to je povređivanje. Bitno je ustanoviti obim aktivnosti koji osoba ima u toku noći da bi se na adekvatan način reagovalo. To može da podrazumeva, obezbeđivanje prozora i vrata od otvaranja, tj. otključavanja u toku noći, sklanjanje ključeva od kola ukoliko je u pitanju vozač koji ima tendenciju da upali auto, obezbeđivanje oštrih predmeta, stepeništa, uklanjanje stvari na koje je lako da se osoba saplete itd. Takođe, treba izbegavati krevete na sprat, a birati one koji su što bliže podu i nemaju izložene oštre ivice. Kod osoba koje imaju tendenciju ka većim aktivnostima u toku noći, dobro je ispratiti osobu u toku aktivnosti i probati vratiti je u krevet. Tako se nekad postavljaju zvonca ili alarmi na vrata sobe da bi ukućani znali kada osoba ustaje.

 

Prevencija i tretman

 

Mesečarenje najčešće nije previše učestalo i spontano prolazi, često posle kraćeg vremena. Ako se to pak ne desi, trebalo bi istražiti moguće uzroke i potruditi se da budu otklonjeni. Za početak bi trebalo preduzeti preventivne mere kao što su:

 

  • Izbegavanje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci koje mogu uticati na pojavu somnabulizma.
  • Izbegavanje velikih  zamora i nespavanja jer mogu da podstaknu somnabulne aktivnosti.
  • Smanjivanje izloženosti stresu, konfliktima, uznemirujućim okolnostima u kojima se stanje pogoršava

 

Preventivne mere:

Jasan raspored spavanja

Fizička aktivnost

Izbegavanje psihoaktivnih supstanci

Opuštanje

Prijatno okruženje

Kultura ishrane

 

Saveti za dobar san

  • Uspostavljanje jasnog rasporeda spavanja je veoma bitno. Važno je da osoba ide u krevet svakog dana u približno isto vreme, kao i da se budi u odreženo vreme svakog jutra.
  • Izbegavati produžavanje spavanja vikendom zato što može da ometa uspostavljeni nedeljni  ritam
  • Svakodnevna fizička aktivnost je bitna za rasterećenje od tenzije, ima opuštajuć efekat i pomaže da se lakše zaspi. Bar pola sata intenzivnije fizičke aktivnosti             (trčanje, brzi hod, plivanje...) poboljšava kvalitet spavanja. Bitno je da se ove aktivnosti obavljaju bar 5 do 6 sati pre uobičajenog vremena za spavanje, kako bi organizam imao dovoljno vremena da se smiri.
  • Izbegavati supstance kao što su alkohol, kofein i nikotin koji deluju kao stimulatori i mogu da utiču na pobuđivanje nervnog sistema. Kofein, koji sadrže i mnogi drugi proizvodi osim kafe, mogu da odlože san i da ga osobu učine nemirnom i napetom u toku spavanja. Pušači imaju lak san i često se  bude veoma rano ujutru, što može biti reakcija na trošenje nikotina u toku noći (kada ne puše). Alkohol takođe može omesti uobičajeni ciklus spavanja, a sve to dovodi do veće izmorenosti, smanjenja kvaliteta sna  i veće sklonosti ka somnabulnim aktivnostima.
  • Opuštanje pred spavanje. Kako je napetost jedan od glavnih faktora koji povezuje sve probleme spavanja, bitno je naučiti tehnike opuštanja i upotrebljavati ih pred spavanje. Svi mi nakupljamo napetost u toku dana, čak i kroz uobičajene aktivnosti, a naročito ako imamo stresan posao ili veoma brz stil života. Važno je prepoznati napetost, a onda i aktivnosti koje nas opuštaju. To se može postići različitim meditativnim tehnikama ili tehnikama relaksacije, ali i prostim slušanjem smirujuće muzike ili opuštanjem u toploj kupki. One bi trebalo da postanu deo svakodnevnog rituala koji se sprovodi pred spavanje.
  • Ako je moguće, budite se tek nakon svitanja. Izloženost dnevnom svetlu u toku buđenja i neposredno posle, pomaže uspostavljanju unutrašnjeg ritma i njegovom svakodnevnom obnavljanju.
  • Nemojte ležati budni u krevetu. Ako vam nekad i ne uspe da se dovoljno opustite da biste zaspali, najgore što možete da uradite je da se prisiljavate da zaspite. Time se produbljuje anksioznost povezana sa nesanicom i stvari postaju teže. Umesto toga, bavite se nekom za vas umirujućom, prijatnom aktivnošću, čitajte, slušajte muziku, odgledajte film i sačekajte da vam san dođe.
  • Uredite spavaću sobu vodeći se kriterijumom što veće udobnosti. Održavajte temperaturu prostorije na nivou koji vam najviše prija, odaberite udoban jastuk i dušek i učinite svoje okruženje prijatnim za spavanje. Tako ćete postići da vam spavaća soba ne bude faktor frustracije, nego udobno utočište.
  • Pobrinite se da ne jedete tešku hranu pred spavanje zbog mogućih stomačnih smetnji koje mogu da ometaju san. Takođe, nemojte se nalivati vodom neposredno pred odlazak u krevet, jer je  noćno mokrenje čest pratilac somnabulne aktivnosti.
  • Izolujte se od buke i naglih promena svetlosti, što može biti problem sa sobama čiji su prozori okrenuti ka prometnijim ulicama. Ako je moguće, odaberite mirnu prostoriju ili pak kod postjeće napravite bolju zvučnu izolaciju i postavite krevet dalje od prozora.

 

Pomoć stručnjaka

Kroz različite tretmane kontrole ponašanja, vođene od strane stručnjaka, moguće je uspešno otkloniti simptome lošeg sna. Jedna od često preporučivanih tehnika je anticipatorno buđenje

Ukoliko tehnike samopomoći ne dovedu do poboljšanja i ako se somnabulna aktivnost nastavi kroz duži vremenski period, potrebno je razmisliti o nekom vidu profesionalnog terapijskog tretmana. Ovo je naročito važno za osobe koje imaju intenzivne i rizične aktivnosti u toku noćnih šetnji i skloni su povređivanju. Pored toga, poremećaji spavanja veoma iscrpljuju organizam i mogu dovesti do hroničnog umora, povećati anksioznost i uticati na svakodnevnu efikasnost. Kroz različite tretmane kontrole ponašanja (autogeni trening, bihejvioralne tehnike itd.), vođene od strane stručnjaka, moguće je uspešno otkloniti simptome lošeg sna. Jedna od često preporučivanih tehnika je anticipatorno buđenje, koje se sprovodi tako što se osoba namerno budi 15-20 minuta pre uobičajene somnabulne aktivnosti i drži se budnom onoliko koliko obično traje somnabulna epizoda.

                                                                                 

Autor teksta

Ana Gvozdić

Calendar
«  November 2017  »
SuMoTuWeThFrSa
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Site friends
  • Create your own site


  • Copyright MyCorp © 2017
    Free website builderuCoz