Омар Хајам
| Омар Хајам | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Рад | |
| Поље | математика |
Омар Хајам (1048 – 1122) био је највећи песник персијске лирике. Бавио се астрономијом и математиком и у своје време био веома цењен у тим областима. У то време Персијом су владали Турци Селџуци тј. династија Газневиде. Многи песници тог доба били су панегирици, тј. живели су лагодно на дворовима славећи у својим песмама владаре, али не и слободоумни Омар Хајам. Нема пуно поуздаих података о песниковом животу. Све што се зна углавном спада у домен мита и анегдота.
Целокупни песнички опус Омара Хајама су рубаије – лирске песме у четири полустиха тј. два стиха која се римују по систему: а а б а. Ова песничка форма потиче из арапске књижевности. Омар Хајам је обогатио рубаије ширином идеја, смелошћу размишљања и критичким ставом према свету. Честа тематика његових песама је похвала вину, али у мистичком стилу. Превођен је на многе језике, па и српски:
Кажу: биће раја, биће рајских сека,
биће тамо вина, биће меда, млека...
Зато немој бити без вина и драге,
кад на концу конца, то те исто чека.
(превод стихова: Ф. Бајрактаровић)