PARALELNI SVETOVI: Postojimo i u nekim drugim univerzumima?
Multiverzum prema teoriji nije fizičko mesto, već koegzistira sa našim univerzumom u apstraktnom delu stvarnosti i svakog trenutka stvaraju se višestruke verzije nas, koje žive u bezbrojnim univerzumima, jedni pored drugih.
Postoji li još nešto izvan našeg univerzuma je pitanje na koje ne znamo odgovor, ali mnogi fizičari veruju da je to moguće.
Prema nekim istraživačima, ne samo da postoji mogućnost da je "tamo negde" neki drugi svemir, već postoji beskonačan broj drugih kosmosa.
Kako piše BBC, ideja o bezbrojnim univerzumima , odnosno "multiverzumima", nije samo fantazija koju su iz dosade smislili fizičari, već je proizašla iz naučno dobro potkovanih teorija. Skorija otkrića koja podržavaju tu ideju dospela su na naslovne strane.
Foto: hdwallpapers.in
Pitanje je kako bismo uopšte ikada mogli da proverimo teoriju "multiverzuma"?
- Mislim da je nemoguće naći čvrste dokaze o bilo čemu izvan našeg univerzuma - kaže Entoni Agvajer, fizičar sa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu.
Ali, to što nijedan naučnik nikad zapravo nije video ili u ruci držao jedan atom, nije sprečilo naučnu potvrdu da atom postoji.
Foto: Wikipedia/Alain r
Možda je najverodostojnija vrsta "multiverzuma" prirodna posledica kosmičke inflacije, koja prema teoriji Velikog praska predstavlja prvu fazu u kojoj se svemir širio eksponencijalno.
Svemir se, navodno, brzo proširio posle Velikog praska i to širenje nastavlja se i danas. Prema teoriji kosmičke inflacije, univerzum se eksponencijalno povećao u prvim trenucima svog postojanja brzinom svetlosti.
Fizičar Alan Gut je 1980. godine predstavio tu radikalnu ideju da bi objasnio nekoliko karakteristika svemira, na primer činjenicu da u svim pravcima kosmos izgleda isto. Fizičari su nastavili da razvijaju tu teoriju, koju potkrepljuju i posmatranja mikrotalasne pozadine kosmosa, koja je ostatak Velikog praska koji popunjava nebo.
Foto: NASA
Pre nekoliko nedelja, naučnici iz Harvarda obelodanili su spektakularno otkriće, dokaze o širenju svemira koje se dogodilo samo delić sekunde nakon Velikog praska pre 13,8 milijardi godina. Dokazi su pronađeni baš u pozadinskom zračenju kosmičkih mikrotalasa.
Gravitacioni talasi, o kojima je govorio i Albert Anštajn u teoriji relativiteta, pre više od 100 godina, veruje se da su potekli od Velikog praska i nakon toga se pojačali zahvaljujući inflaciji svemira.
Pronađen je dokaz prvih gravitacionih talasa, mreškanja u prostoru i vremenu koja su nastala u ranom periodu svemira. Otisak koji su oni ostavili kad je svemir nastao daće nam uvid u to kakav je bio tek nakon Velikog praska.
Foto: Arhivska fotografija
Koristeći poseban teleskop nazvan Bicep, "Background Imaging of Cosmic Extragalactic Polarizatio", na Južnom polu, naučnici su otkrili i radijaciju i polarizujuće signale koji su puno jači od očekivanih.
KAKVE TO VEZE IMA SA MULTIVERZUMOM?
Niko ne zna sigurno kako je inflacija započela, ali jedna od najjednostavnijih i najrazumnijih ideja sugeriše da su nasumične kvantne fluktuacije, tj. privremene promene u količini energije u jednoj tački svemira, u ranom Univerzumu izazvale da se inflacija u nekim regionima zaustavi, a u drugima ne. To bi značilo da je inflacija, širenje svemira, večna.
Na mestima gde je inflacija prestala, "džepni" univerzumi mogli bi okupiti atome, zvezde, čak i planete. Naš Univerzum bi, prema toj teoriji, bio samo jedan od bezbroj tih "malih" univerzuma.
Foto:NASA
Iako naučni svet danas široko prihvata teoriju inflacije, upitnija je pretpostavka o večnom širenju svemira.
- Lično sam skeptičan povodom te priče - kaže za BBC Šon Kerol sa Kalifornijskog tehnološkog instituta.
Prema nekim teorijama, svaki "džepni univerzum" mogao bi da ima oblik mehura, a "multiverzum" bi bio nepregledna pena i u svakom "mehuriću" važili bi različiti zakoni fizike.
Foto: NASA
Ovi mehurići-univerzumi su međusobno povezani, ali između njih je večna inflacija, širenje svemira, koja još uvek rasteže svemirsko vreme brže od brzine svetlosti. Tako da, osim ako ne uspemo da se pokrenemo brže od svetlosti, što je još Ajnštajn tvrdio da je nemoguće, nećemo uspeti da "skoknemo" iz jednog "mehurića" u drugi.
Čak i da možemo, to bi bilo teško putovanje.
- Morali biste da preživite inflaciju u međuprostoru, koja bi težila da raširi svaki atom u vašem telu - kaže Agvajer. To zvuči kao loša ideja.
Foto: NASA
On smatra da možda najbolji način da vidimo drugi univerzum u mehuriću jeste da nam se univerzumi sudare, što bi ostavilo trag na mikrotalasnoj svemirskoj pozadini. Koliko je to moguće zavisi od prave prirode inflacije, koju još ne znamo izvesno.
Kerol, međutim, misli da je sudar sa drugim univerzumom teško moguć.
Druga zamisao "multiverzuma" proistekla je iz takozvane interpretacije mnogo svetova kvantne fizike. Prema toj teoriji, svaki mogući ishod u Univerzumu postoji istovremeno u drugom univerzumu. Na primer, možete da pogledate i zaključite da je vaša radna lampa uključena. Ali, u isto vreme, postoji posebna, paralelna stvarnost gde pronalazite da je lampa isključena.
Foto: Zosia Rostomian/Lawrence Berkeley National Laboratory
Prema toj zastrašujućoj teoriji, multiverzum prema teoriji svakog trenutka stvaraju se višestruke verzije vas, koje žive u bezbrojnim univerzumima, jedni pored drugih.
Kao i multiverzum koji možda postoji zahvaljujući kosmičkoj inflaciji i sadrži naizmenične realnosti. Velika je razlika što multiverzum prema teoriji nije fizičko mesto, već koegzistira sa našim univerzumom u apstraktnom delu stvarnosti.
Teško da ćemo ikad uspeti da proverimo ove teorije, ali koliko zanimljivo zvuči ideja da postojimo "paralelni mi u paralelnim svetovima", i to beskonačnim?
(Telegraf.rs / Tanjug)
+++++++++++++++++++++++++
8 činjenica koje dokazuju da paralelni univerzum postoji
Sve više naučnika je uvereno da je naš svet okružen nizom paralelnih svetova koji su nevidljivi golim okom. Iako niko do sada nije uspeo da dokaže da je naš Univerzum samo jedan od mnogih, postoji nekoliko indicija koje ukazuju na to paralelni univerzum postoji.
Neke od ovih indicija su zasnovane na naučnim dokazima, ali postoje i određeni neobični i neobjašnjivi događaji koji ukazuju na to da ne možemo tako lako odbaciti teoriju “multiverzuma“.
U ovom članku ispitujemo neke od činjenica sa kojima smo se do sada susreli, ali se mora dodati da ovo nikako nije konačan dokaz. Konačan dokaz skrivenih dimenzija i dokaz paralelnog univerzuma bi nesumnjivo bio ogroman napredak u fizici i kosmologiji. To bi moglo značiti da je moguće putovanje brže od svetlosti i da se naši postojeći zakoni univeruma moraju ponovo napisati.
Misteriozni talasi u svemirskom vremenu mogu ponuditi dokaz o paralelnim univerzumima
Pronalaženje dokaza o paralelnim univerzumima je veoma izazovno. Naučnici su se nadali da bi Veliki hadronski sudarač (LHC) mogao otkriti dokaz njihovog postojanja, ali do sada sa LHC-om nije otkriven konačan dokaz.
Fizičari su proučavali gravitacione talase, talase u svemirskom vremenu uzrokovane kretanjem velikih objekata, i sada ukazuju na to da bi ovi talasi mogli omogućiti jedinstvenu, koherentnu teoriju univerzuma. U suštini, to znači da se znaci dodatnih dimenzija mogu sami otkriti na način na koji utiču na gravitacione talase.
Ako u univerzumu postoje dodatne dimenzije, gravitacioni talasi mogu ići duž bilo koje dimenzije, čak i dodatne dimenzije. Ovo ukazuje na to da paralelni univerzumi mogu postojati.
Crne rupe bi mogle biti prolazi u paralelne univerzume
Ideja da bi crne rupe mogle biti prolazi ka paralelnom univerzumu je već dugo popularna tema u naučnoj fantatici, ali da je to moguće sa naučne strane?
Prema rečima Stivena Hokinga, poznatog teoretskog fizičara i kosmologa, misteriozni, destruktivni, tamni delovi univerzuma bi mogli odgovoriti na jedan od najzagonetnijih paradoksa fizike – postojanje paralelnih univerzuma.
Stiven Hoking se već dugi niz godina zalaže za teoriju paralelnog univerzuma. Ranije je pretpostavljano da sve što upadne u crnu rupu biti uništeno i zauvek izgubljeno, ali Hoking ima drugačije mišljenje.
Hoking sugeriše da crne rupe nisu toliko crne ko što se ranije mislilo. Po njegovom mišljenju, vrlo je moguće da nešto upadne kroz crnu rupu, ne bude uništeno i uđe u paralelni univerzum.
Objasniti kako informacija može pobeći iz crne rupe je izazov. Stiven Hoking je izračunao da crne rupe moraju imati kraj. Prema njegovim proračunima, crne rupe na kraju počinju da propuštaju informacije i eksplodiraju, što bi oslobodilo zarobljene čestice u bilo kom obliku. “Taj izlaz ne bi odveo ljude na mesto odakle su došli“, rekao je on. “Umesto toga, oni bi se ponovo pojavili, ali negde drugo – možda čak i u alternativnom univerzumu“.
“Svet u ogledalu“ se možda krije iza tamne materije
Mogućnost da se iza crne materije krije “svet iz ogledala“ bi preispitala naše razumevanje Univerzuma.
Tamna materija je jedna od velikih misterija univerzuma. Niko ne zna od čega se sastoji i niko je nije video, jer ona ne stupa u interakciju sa materijama koje su naučnicima poznate.
Mnoge naučne laboratorije pokušavaju da detektuju tamnu materiju, jer se Zemlja kreće u kosmičkom vetru tamne materije. Konačna identifikacija onoga što čini zagonetnu tamnu materiju će otvoriti nove oblasti istraživanja, uključujući i mogućnost više univerzuma i drugih diemenzija, kažu fizičari.
Južnoatlanska anomalija – Mogu li crne rupe na Zemlji biti portali u paralelne univerzume?
Vrtlozi na našoj planeti su slični crnim rupama. Naučnici su otkrili da svaka granica vrtloga u turbulentnoj tečnosti sadrži singularitet, baš kao i astrofizička crna rupa.
Južnoatlanska anomalija (SAA) se odnosi na oblast gde je Zemljin unutrašnji Van Alenov pojas zračenja najbliži Zemljinoj površini. To dovodi do povećanog toka energetskih čestica u ovoj oblasti i orbitirajuće satelite izlaže višim nivoima zračenja nego što je to uobičajeno. Ovaj efekat je uzrokovan nekoncentrisanošću Zemlje i njenog magnetnog dipola, a SAA je oblast blizu Zemlje gde je Zemljino magnetno polje najslabije.
Zanimljiva mogućnost je to da bi ovakvi izvanredni vrtlozi mogli biti prolazi u paralelne svetove ili druge dimenzije…
Misterija Mandelinog efekta: Da li su “lažna sećanja“ dokaz paralelnih univerzuma?
Kontraverzna i intrigantna teorija ukazuja na to da bi “lažna sećanja“ mogla biti dokaz paralelnih univerzuma.
Naučnici su prirodno podeljeni po pitanju ove teme i većina njih misli da su lažna sećanja rezultat toga kako pogrešno pamtimo stvari. Ipak, možda tu ima i nečega više nego što mislimo. Predložena je teorija da ljudi klize između više univerzuma i da tako mogu stvoriti veoma neobična sećanja na nešto što nikada nismo videli ili čuli na ovom svetu.
U suštini, Mandelin efekat se odnosi na fenomen u kom veliki broj ljudi deli lažna sećanja na prošle događaje, što se u psihijatriji naziva konfabulacija. Neki su predložili da su ta sećanja prouzrokovana time što se paralelni univerzumi ulivaju u naš, dok drugi ovaj fenomen objašnjavaju kao neuspeh kolektivnog pamćenja.
Mogu li paralelni univerzumi objasniti fenomen deža vi?
Da li ste ikada imali deža vi iskustvo? To je osećaj ili utisak da ste već bili svedoci trenutne situacije ili da ste je već doživeli.
Termin “deža vi” je francuski, i znači doslovno- “već viđeno“.
To je prilično čest, ali i malo razumljiv fenomen. Većina nas je iskusila to da se nalazimo na nekom novom mestu, i osećemo se sigurnim da smo tu bili i ranije, ali imamo poteškoće da shvatimo kako je to moguće.
Poslednjih godina, kako je više naučnika počelo da proučava ovaj fenomen, pojavile su se mnoge teorije o “deža vi” fenomenu, ukazujući na to da to nije samo greška u memorijskom sistemu našeg mozga.
Psiholozi su sugerisali da se “deža vi” može desiti kada određeni aspekti trenutne situacije podsećaju na određene aspekte iz ranije nastalih situacija.
Ako ima mnogo preklapanja između elemenata nove i stare situacije, mi dobijamo snažan osećaj da nam je to poznato.
Alternativna objašnjenja povezuju “deža vi sa proročanstvom”, sećanjima iz prošlog života, vidovitošću, ili mističnim pokazivačem koji ukazuje na ispunjenje prethodno određenog stanja na putu života.
Bez obzira na objašnjenje, deža vi je sigurno fenomen koji je univerzalan za ljudsko stanje, a njegov osnovni uzrok je i dalje misterija.
Druga intrigantna mogućnost je da postoji skrivena veza između “deža vi” fenomena i postojanja paralelnih univerzuma. Prema rečima dr Kakua, kvantna fizika navodi da postoji mogućnost da “deža vi” može biti uzrokovan vašom sposobnošću da “prelazite između različitih univerzuma“.
Dr Kaku pominje da profesor Stiv Vajnberg, poznati teoretski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade, podržava ideju multiverzuma.
Vajnberg kaže da postoji neograničen broj paralelnih stvarnosti koje koezgistiraju sa nama u istoj prostoriji.
Da li su neki od naših snova uvidi iz paralelnog univerzuma?
U ovom svetu bi mogla postojati vaša kopija koja donosi drugačije odluke i vidi mesta koja se kasnije nekako manifestuju u vašim snovima.
Hiljadama godina se ljudi pitaju o značenju snova. Zašto neki ljudi sanjaju o budućim događajima? Zašto su neki snovi puni skrivenih značenja?
Može li neki od naših snova biti uvid u događaje koji se odvijaju u alternativnoj stvarnosti, paralelnom univerzumu?
Skoro stotinu godina nauku proganja mračna tajna: da bi mogli postojati misteriozni skriveni svetovi izvan naših ljudskih čula.
Mistici su već dugo tvrdili da takva mesta postoje. Oni kažu da su ona puna duhova. Poslednja stvar koju je nauka želela je da bude povezana sa takvim sujeverjem, ali još od 1920-ih godina fizičari pokuušavaju da daju smisao ovom neprijatnom otkriću. Kada su pokušali da preciziraju tačnu lokaciju atomskih čestica poput elektrona, utvrdili su da je to potpuno nemoguće. Nisu imali ni jednu lokaciju, i ovo je jedan od razloga zašto naučnici postaju sve više zainteresovani za moguće postojanje paralelnih svetova.
Jedino objašnjenje koje bi iko mogao da smisli jeste da čestice ne postoje u našem univezumu. One se pojavljuju i u drugim univerzumima, a postoji beskonačan broj ovih paralelnih univerzuma, i svi oni se pomalo razlikuju.
Priče o ljudima koji su ušli u paralelni univerzum
Postoji mnogo čudnih priča o ljudima koji su nestali i nikada više nisu viđeni. Da li su ti ljudi ušli u paralelni svet? Na primer, pre mnogo godina, El Tiempo, jedne od najvećih novina u Venecueli, izvestili su o vrlo čudnom i neobjašnjivom nestanku profesora koji je jednostavno nestao pred očima mnogih ljudi. Niko ga nikada više nije video.
Ono što je neobično i gotovo nepoznato jeste to da neko ko živi u nepoznatim realnostima iznanada ulazi u naš univerzum. Za njih, i njihov “univerzum porekla“, naš svet bi bio paralelni univerzum.
Upravo to se dogodilo Leniji Barsija, ženi iz Španije koja je iznenada osetila da je sve oko nje pogrešno.
Teorija da bi paralelni univerzum mogao postojati je fascinantna i nadamo se da ćemo u bliskoj budućnosti saznati više o ovoj intrigantnoj temi.
Webtribune.rs
++++++++++++++++++++++
Paralelni svetovi postoje i imaju interakciju sa našim svetom
Prema novoj teoriji, paralelni svetovi su stvarni, pa čak i imaju imaju interakciju sa našim svetom. Teorija o postojanju paralelnog sveta može objasniti neke bizarne posledice svojstvene kvantnoj mehanici.
Koliko god zvučalo duboko, teorija pod nazivom hipoteza “mnogih interaktivnih svetova“ to dokazuje, kako je čuveni fizičar Ričard Fejnman jednom rekao: “Mislim da sa sigurnošću mogu reći da niko ne razume kvantnu mehaniku.“ Verovali ili ne, sve je povezano.
Teorija pokazuje da paralelni svet ne samo da postoji, nego su i sposobni za interakciju sa našim svetom na kvantnom nivou, što omogućava da ih detektujemo.
Kako prenosi RT, iako je još uvek spekulativna, ova teorija može objasniti neke od bizarnih posledica svojstvene kvantnoj mehanici.
“Ideja paralelnih univerzuma u kvantnoj mehanici prostoji još od 1957. godine,“ rekao je Vajzman u sopštenju.
“U poznatoj interpretaciji “Više svetova,“ svaki univerzum se grana u niz novih univerzuma svaki put kada se izvrši kvantno merenje. Dakle, dolazi do ostvarivanja svih mogućnosti – tako je u jednom univerzumu asteroid koji je ubio dinosauruse promašio Zemlju, dok su u drugom Australiju kolonizovali Portugalci.“
“Ipak, kritičari preispituju stvarnost ovih drugih univerzuma, obzirom da oni uopšte ne utiču na naš univerzum,“ dodao je on. “Što se toga tiče, naš pristup “Mnogih interaktivnih svetova“ je potpuno drugačiji, kao što i samo ime kaže.“
Prema izveštajima, Vajzman i njegove kolege sugerišu da postoji “univerzalna sila odbijanja između “okolnih“ (tj, sličnih) svetova, koja teži da ih napravi što više različitim.“
Oni ukazuju da se kvantni efekti mogu objasniti faktoringom ove snage.
U intervjuu su pitali da li teorija sugeriše da bi jednog dana ljudi mogli biti u stanju da komuniciraju sa drugim svetovima, a Vajzman je odgovorio: “To nije deo naše teorije. Ali ideja o ljudskim interakcijama sa drugim univerzumima više nije čista fantazija.“
Američki teorijski fizičar Ričard Fejnman je jednom rekao: “Mislim da sa sigurnošću mogu reći da niko ne razume kvantnu mehaniku.“ A grupa Mnogih interaktivnih svetova priznaje da je njihova teorija pomalo u tome.
“Bilo kakvo objašnjenje kvantnog fenomena će biti čudno, a standardna kvantna mehanika zapravo ne nudi nikakvo objašnjenje – ona samo daje prognoze za laboratorijske eksperimente,“ rekao je Vajzman za Huffington Post u e-mejlu. “Naše novo objašnjenje… je da postoje obični (ne kvantni) paralelni univerzumi koji stupaju u interakciju na određen i suptilan način.“
“Postoje neki koji su potpuno zadovoljni svojim interpretacijama kvantne mehanike, i teško da ćemo mi promeniti njihovo mišljenje,“ rekao je Vajzman u svom e-mejlu. “Ali ja mislim da ima mnogo onih koji nisu zadovoljni ni sa jednim od trenutnih tumačenja, a to su oni oni koji će verovatno biti najviše zainteresovani za naše tumačenje. Nadam se da će neki biti dovoljno zainteresovani da počnu ubrzo da rade na tome, jer ima mnogo pitanja na koja treba dati odgovor.“
Webtribune.rs
+++++++++++++++++++++++++
Neverovatno otkriće
(VIDEO) SVEMIR KRIJE STRAŠNU TAJNU: Paralelni svet postoji, a ovo je dokaz!
17.05.2017. 15:41h
Već godinama naučnici istražuju područje 'Hladne tačke', koja je udaljena od Zemlje oko 1,8 milijardi svetlosnih godina.
Merenja svemirskog pozadinskog zračenja pokazala su da je to područje hladnije od okoline za 0,00015 stepeni Celzijusa.
Istraživači smatraju da je hladnije zato što sadrži čak 10 hiljada galaksija manje od svog okruženja. Međutim, nova studija pokazuje da je 'Hladna tačka' dokaz paralelnog svemira.
"Ne može se u potpunosti isključiti da je 'Hladna tačka' uzrok neobične fluktuacije, odnosno kolebanja određene pojave oko njene osnovne tendencije u kretanju", izjavio je Tom Šenks, astrolog na engleskom univerzitetu Durham".
Ono što je najuzbudljivije je da je ta točka nastala posle sudara između našeg i drugog svemira, koji još istražujemo. Ako detaljnija analiza to potvrdi, onda bi 'Hladna tačka' mogla da bude prvi dokaz za postojanje paralelnog svemira", tvrdi Šenks.
'Hladna tačka' mogla bi da otkrije da naš svemir sadrži beskonačan broj paralelnih svemira koji sadrže beskonačan broj stvarnosti.
Astronomski stručnjak Stjuart Klark tvrdi da su ovi mnogobrojni svemiri jedan pord drugog u višim dimenzijama koje naša čula nisu u stanju direktno da percipiraju i da svaki alternativni svemir nosi sopstvenu verziju stvarnosti. 'Hladna tačka' inače nastala je pre više od 13 milijardi godina.
(24sata.hr)
++++++++++++++++++++++
PARALELNI UNIVERZUMI Zašto su mogući i drugi svetovi osim našeg
Ideja o paralelnim univerzumima, nekada svrstavana u oblast naučne fantastike, danas je sve prihvaćenija među naučnicima, naročito fizičarima, koji su skloni da svoje ideje pomeraju do granica zamislivog.
Fizičari su predložili nekoliko oblika “multiverzuma”, a svaki od njih omogućava neki drugi aspekt zakona fizike.
Nevolja je u tome što praktično po definiciji ne možemo da posetimo bilo koji od njih kako bismo potvrdili da zaista postoje. Prema tome, postavlja se pitanje ima li drugih načina da proverimo postojanje čitavih univerzuma koje ne možemo da vidimo ili dodirnemo?
Naučnici su postulisali više načina na koje bi multiverzumi mogli da postoje, a ovo su neki od njih.
Pačvork univerzum
Najjednostavniji multiverzum je posledica neograničenih dimenzija našeg univerzuma. Mi zapravo ne znamo da li je univerzum beskonačan, ali ne možemo isključiti tu mogućnost. Ukoliko jeste, onda mora biti podeljen na pačvork oblasti koje ne mogu da vide jedna drugu.
Razlog je u tome što su te oblasti previše udaljene jedna od drugih da bi svetlost mogla da pređe tu razdaljinu. Naš univerzum je star svega 13,8 milijardi godina, prema tome svaka oblast udaljenija od 13,8 milijardi godina potpuno je odsečena od nas.
Sve u svemu, te oblasti su odvojeni univerzumi, ali neće tako i ostati: na kraju će svetlost premostiti jaz i univerzumi će se spojiti.
Ako naša vasiona zaista sadrži beskonačan broj “vasiona-ostrva” poput našeg, s materijom, zvezdama i planetama, negde u njoj moraju postojati i svetovi identični Zemlji, a tako i bića identična nama.
Po istoj logici, još dalje postoji čitav jedan univerzum identičan našem.
Moguće je da uopšte nije tako. Možda univerzum nije beskonačan ili, čak i ako jeste, možda je sva materija koncentrisana u delu u kome smo mi, a u tom slučaju bi drugi univerzumi mogli da budu i prazni. Međutim, ne postoj očigledan razlog zašto bi bilo tako i do sada nema znakova da se materija smanjuje što dalje gledamo.
Inflacijski svemir
Druga teorija multiverzuma zasnovana je na najboljim teorijama o nastanku našeg univerzuma.
Prema preovladavajućoj teoriji o Velikom prasku, univerzum je počeo da se stvara u sićušnoj tački da bi se zatim neverovatno brzo proširio u supervrelu vatrenu loptu. U deliću sekunde nakon što je širenje počelo, ono se ubrzavalo munjevitom brzinom, mnogo većom od brzine svetlosti. Ta ekstremno brza ekspanzija univerzuma, za koju se veruje da se odigrala neposredno nakon Velikog praska naziva se “inflacija”.
Teorija o inflaciji svemira objašnjava zašto je svemir relativno jednako raspoređen kuda god da pogledamo. Inflacija je razbila vatrenu loptu do kosmičkih razmera, onemogućivši joj da se previše “zgrudva”.
Prema aktuelnim tumačenjima, Veliki prasak se dogodio kada se deo običnog prostora, koji nije sadržao materiju, ali je bio ispunjen energijom, pojavio unutar druge vrste prostora nazvanog “lažni vakuum” i počeo da raste poput mehura.
Međutim, prema toj teoriji, lažni vakkum bi takođe trebalo da iskusi neku vrstu inflacije, zbog čega bi se širio neverovatnom brzinom. Za to vreme, unutar njega mogli bi da se pojave drugi univerzumi “pravog vakuma”, i to ne samo pre 13,8 milijardi godina, kao naš univerzum, već neprekidno.
Takav scenario je poznat kao “večna inflacija” i tvrdi da sve vreme nastaje beskrajno mnoštvo univerzuma koji se šire. Međutim, mi nikada ne možemo stići do njih, čak i ako budemo putovali brzinom svetlosti zato što oni prebrzo uzmiču.
Prirodna kosmička selekcija
Ovu teoriju je formulisao Li Smolin sa Perimeter instituta za teorijsku fiziku u Voterlou (Kanada). Godine 1992. on je izneo hipotezu da se univerzumi razmnožavaju i razvijaju poput živih bića.
On veruje da “majka univerzum” rađa “bebe univerzume”, koje se formiraju u njenoj utrobi. Majka univerzum sposobna je za tako nešto ako sadrži crni rupe.
Crna rupa nastaje kada džinovska zvezda kolabira usled sopstvene sile gravitacije, pri čemu se svi atomi sudaraju sve dok ne dostignu beskonačnu gustinu.
Stiven Hoking i Rodžer Penrouz uporedili su 1960-tih godina kolabiranje zvezda s malim Velikim praskom u obrnutom smeru. Na osnovu toga Smolin je zaključio da bi crna rupa mogla da preraste u Veliki prasak, u kome bi nastao čitav jedan novi univerzum.
Ako je tako, onda bi novi univerzum mogao da ima malo drugačije fizičke osobine od onoga koji je stvorio crnu rupu, što se može uporediti sa slučajnim genetskim mutacijama zbog kojih se novi organizmi razlikuju od svojih roditelja.
Ako “beba univerzum” ima fizičke zakone koji dozvoljavaju stvaranje atoma, zvezda i života, ona će sasvim sigurno sadržati i crne rupe. To bi značilo da može imati više sopstvenih “beba univerzuma”. Tokom vremena, univerzumi poput ovih postaće češći od onih bez crnih rupa, koji ne mogu da se reprodukuju.
Branski multiverzum
Kada je Opšta teorija relativiteta Alberta Ajnštajna dvadesetih godina prošlog veka počela da privlači pažnju, mnogi ljudi su spekulisali o “četvrtoj dimenziji”, koju je Ajnštajn navodno prelagao. Šta se zapravo nalazi u njoj? Možda skriveni univerzum?
Albert Ajnštajn
Ajnštajn zapravo nije predlagao novu dimenziju, već je ukazivao na to da je i vreme dimenzija, na sličan način kao i tri prostorne dimenzije. Sve četiri su utkane u tvorevinu nazvanu “prostor-vreme”, koja se zakrivljuje pod uticajem gravitacije.
Uprkos tome, drugi fizičari su već počeli da spekulišu o potpuno novim dimenzijama u prostoru.
Kada je 1980-tih godina razvijena Teorija struna, ispostavilo se da ona može da funkcioniše jedino ako postoje dodatne dimenzije. U savremenoj verziji Teorije struna, poznatoj kao M-teorija, postoji čak sedam skrivenih dimenzija.
Štaviše, te dimenzije uopšte ne moraju da budu kompaktne. One mogu biti proširena područja - zagovornici teorije ih nazivaju “branama” (“brana” je skraćeni oblik reči “membrana”), koja mogu da budu multidimenzionalna.
“Brana” bi mogla biti savršeno mesto da se u njemu sakrije ceo jedan univerzum. M-teorija polazi od pretpostavke o multiverzumu brana različitih dimenzija, koje koegzistiraju nalik na listove hartije na gomili.
Te brane trebalo bi da budu prilično različite i odvojene jedna od drugih, zato što sile kao što je gravitacija ne prolaze između njih. Ali, ako se brane sudare, rezultati mogu biti monumentalni. Takva kolizija je mogla da izazove i naš Veliki prasak.
Kvantni multiverzum
Teorija kvantne mehanike objašnjava ponašanje malih objekata, poput atoma i njihovih sastavnih čestica. Ona može da predvidi sve vrste fenomena, od oblika molekula do načina na koji svetlost i materija dolaze u interakciju, sa začuđujućom preciznošću.
Kvantna mehanika posmatra čestice kao talase i opisuje ih matematičkim pojmom “talasna funkcija”.
Možda najneobičnija karakteristika talasne funkcije je što omogućava kvantnoj čestici da postoji u nekoliko stanja istovremeno. Tu osobinu nazivamo superpozicijom.
Međutim, superpozicija se po pravilu uništava kada pokušavamo da izmerimo objekat na bilo koji način. Posmatranje “prisiljava” objekat da se “odluči” za jedno stanje.
Ovaj prelazak iz superpozicije u jedno stanje, izazvano merenjem, nazivamo “kolapsom talasne funkcije”.
U svojoj doktorskoj tezi 1957. godine, američki fizičar Hju Everet tvrdio je, međutim, da objekti ne prelaze iz više stanja u pojedinačno stanje kade se mere ili posmatraju. Umesto toga, sve skrivene mogućnosti u talasnoj funkciji su jednako stvarne. Prilikom merenja mi samo vidimo jednu od tih stvarnosti, ali i ostale postoje.
Ova interpretacija je poznata kao interpretacija “mnogo svetova” interpretacija kvantne mehanike.