Prolazim
umoran ulicom koja se zove Aleja Kestenova. Sa desne strane ugledah
birtiju, preko puta nje stoji dekoltirana crnomanjasta zena, ciganka,
ocito prostitutka. Postavlja mi pitanje: trazite nesto gospodine? Da
kumo, rekoh ja, zagledan u zapad na cijem se horizontu sunce gotovo
ugasilo. Pitam je za tarifu, kaze 50 EUR za sat, potom ulazimo zajedno u
bircuz. Predlazem joj da veceramo pre nego obavimo onu stvar sto ona
rado prihvata. Prilazi nam nasmejana konobarica krupnih plavih ociju,
zanosnih oblina, plava kosa joj je bila podignuta, a uvojci su joj
padali bez poretka oko vrata i lica, koji je stvarao utisak savrsenenog
nereda. Narucujem omlet, bocu crnog vina, kavijar i toplu cokoladu. Do
nas sedi omanji covek sa jednom devojcicom. Po izgledu reklo bi se da je
i on ciganskog porekla sto je zena koja je sedela sa mnom kasnije i
potvrdila rekavsi da joj je to rodjak. Primetih da me cudno posmatra,
pogled mu je skoro podmukao, izraz njegovo lica odaje karakter coveka koji voli da se ismejava, podsmeva, sprda, podsprdava. I posto je i devojcica jednako gledala u
mene, ustajem i vadim iz dzepa jednu bombonu koja mi se tu nasla ko zna
od kada kao da je za nju bila namenjena. Tada spazih da je devojcica
sakata i osetih bol u srcu kao nekada u Beogradu kada mi se drug
razboleo, a ja nisam mogao pred njim da zaplacem nego sam izleteo na
terasu i tamo izlio suze. Jednostavno nisam mogao da sebe ne pokazem
jakim. Vracam se i sedam za sto i lagano pocinjemo da veceramo. I tako
dok smo vecerali primetih da se prostitutka zagledala u moj zlatan
lancic na koji je visio krst sto mi je majka davno kupila misleci da ce
me taj predmet cuvati na putu kroz zivot. Onda se njen mackasti pogled
podigao prema mojim ocima i kao da je htela nesto da me upita, ali je
ustuknula. De dobro, rekoh ja slobodno pitaj sto god zelis. I posto sam
je ohrabrio upitala je: gospodine, da niste vi neki vernik? Jesam rekoh.
A kakav usledilo je podpitanje. Bivsi adventista sedmoga dana, tiho
rekoh. A znam za njih nastavila je, to su subotari, moja majka je jedna
od njih. Obradovah se sto ne morah da joj objasnjavam o kojoj se
veroispovesti radi i radosna srca zavrsismo veceru. Ali pre nego sto smo
hteli da krenemo gore na sprat umesa se u nas razgovor covek koji me je
sve vreme gledao i slusao razgovor izmedju nas dvoje. Rece da on
ne veruje u biblijskog Boga, te da bi svu slabotinju na ovome svetu
obesio o drvo i pustio pod noz, jer veli sto da smeta narodu i da
zakrcuje ovaj svet. Na tu njegovu rec u meni se javio gnev i htedoh da
ga udarim pesnicom u usta te da mu razbijem ''picku'', ali se
prostitutka umesala i sprecila incident. A onda u meni kao da se
probudila stara moja religioznost te sam krenuo da evangeliziram zenu sa
kojom sam trebao da odem u krevet. Izvadih iz torbe Bibliju i nadjoh
stih iz Otkrivenja 21:8 koji glasi: ''A strašljivima i nevjernima i
poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i
svima lažama, njima je dijel u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje
je smrt druga.'' Kada je to cuo njen rodjak upita me da nisi ti neki
pop, jer ti i prezime pocinje sa ta tri slova? Ma kakv pop odmahnuh ja
rukom. Rece, vidis ti si hriscanin, a rado bi me udario, jer sam ti
rekao ono sto mislim. Tada se ja zamislih i upitah ga da li bi isto to
uradio sto je rekao za druge i sa svojom cekom koja je bolesna i
osakacena. Ne, odgovorio je. A zasto upitah? Pa zato sto ona meni donosi
novac proseci u Italiji. Ne znas ti gospodine nista o zivotu. Nakon ovih
reci htedoh da se pokupim i da nestanem, ali zena me uhvatila za ruku i
odvede u krevet. Nemoj da se ljutis rece ona sto on tako govori. Novac
je, nastavila je ona, zila kucavica, sa njim mozes svugde da udjes. Ti
si meni rekao onim stihom da ja u Bozije carstvo ne mogu ovakva kakva
sam, ali ja ti kazem da sa novcem koji zaradjujem baveci se ovim poslom i
zadovoljstvima koje pri tome osecam mogu i tamo da udjem. Stavio
sam prst na celo i prolete mi misao koju je nabolje od svih velikana u
ljudskoj istoriji izrazio Mocart rekavsi da se muškarac i žena u tim
trenutcima uzdižu do božanstvenosti. Zapravo, nastavila je ona svoju
pricu, vera je kod nas veca nego kod vas, da, kod nas koji mrzimo i
gazimo slabotinju i posle toga je sazaljevamo i to javno da bi sto vise
bila osramocena, i mi smo ti koji ce najpre uci u Carstvo Bozije. I tada
se setih reci Isusa Hrista iz Evandjelja po Mateju: ''A od vremena
Jovana Krstitelja dosad carstvo nebesko na silu se uzima, i siledžije
dobijaju ga.'' Pogledao sam je jos jednom i onda smo se razisli bez i
jedne reci.
Dorotej Stefanovic ''Primera radi, na moj komentar upucen njoj, stigao je sa njene strane neverovatno brz odgovor da ne kazem za par sekudi i to poduzi sa taksativno navedenim tackama pod jedan, dva, tri itd. sta ja sve treba da uradim za period od godinu dana.''