UDARNA SNAGA ISTINE - Starozavetni ugovori i njihovi znaci

Starozavetni ugovori i njihovi znaci

G. Dale Ratzlaff, objašnjava pojam ugovora u starozavetno vreme i odnos Avramovog zaveta i Mojsijevog zaveta uspostavljenog sa Izraelom na Sinaju. Otkriva interesantnu paralelu u formi ova dva zaveta i njihovih znakova - obrezanja i subote.

1. Biblijski zaveti uopšte, a posebno sinajski Ugovor, strogo prate formu drugih drevnih ugovora sa Bliskog Istoka.
	Postojalo je obećanje vladara podanicima. Postojalo je obećanje podanika vladaru. Dokument koji sadrži ugovor zaveta imao je znak na sredini dokumenta. Pravile su se dve identične kopije dokumenta ugovora. Dokumenti su se držali u kući podanikovog božanstva koje se prizivalo da svedoči zakletvu ugovora.

2. U Nojevom Ugovoru
	Bog je obećao da nikada više ne uništi zemlju potopom. Noju je zapoveđeno da ne jede meso sa krvlju. Znak zaveta je bila duga.

3. U Avraamovom Ugovoru
	Bog je obećao da umnoži Avramove potomke, da ga načini ocem mnogih naroda, da će od njega doći kraljevi naroda i da će njemu i njegovom potomstvu dati Kanaansku zemlju u večni posed. Avram je trebalo da bude pošten i izmeni ime u Avraam kao potvrdu vere. Znak Avraamovog Ugovora bilo je obrezanje.

4. Sinajski Ugovor nije poništio odredbe prethodnih zaveta načinjenih sa Nojem i Avraamom.
5. Uslovi sinajskog Ugovora nisu bili deo zaveta koje je Bog učinio sa Nojem i Avraamom.
6. Ima tri elementa Sinajskog Ugovora:
	Deset Zapovesti su reči Sinajskog Ugovora [2.Moj 31:18, 5.Moj 4:13, 5.Moj 9:9,15, 1.Car 8:9,21] "Drugi zakoni" od Izlaska do Ponovljenog zakona su proširena verzija Sinajskog Ugovora i obično se nazivaju "knjiga zaveta" ili "knjiga zakona". Subota je bila znak Sinajskog Ugovora i, kao takva, bila je smeštena u centar Deset Zapovesti.

7. "Knjiga zakona" je tumačila i primenjivala "tablice zakona" na određene situacije u životu Izraela.
8. Formulacija ugovora o obrezanju je gotovo identična sa formulacijom ugovora o suboti. Ono što je rečeno za jedno, rečeno je i za drugo.

Uočite paralele u jeziku ugovora između ova dva znaka, kako su zabeleženi u 1.Mojsijevoj 17:9-14 i 2.Mojsijevoj 31:12-18, 20:1

Obrezanje	"drži zavet moj" 1.Moj 17:9
Subota	"subote moje čuvajte" 2.Moj 31:13

Obrezanje	"Između mene i semena tvog nakon tebe" 1.Moj 17:10
Subota	"Između mene i sinova izrailjevih" 2.Moj 31:17

Obrezanje	"Obrezivaćete se" 1.Moj 17:11
Subota	"Čuvaćete subotu" 2.Moj 31:14

Obrezanje	"Od kolena do kolena" 1.Moj 17:12
Subota	"Od kolena do kolena" 2.Moj 31:13

Obrezanje	"znak između mene i vas" 1.Moj 17:11
Subota	"znak između mene i vas" 2.Moj 31:13

Obrezanje	"zavet večan" 1.Moj 17:13
Subota	"zavet večan" 2.Moj 31:16

Obrezanje	"Ko se ne obreže ... da se istrebi" 1.Moj 17:14
Subota	"Ko radi u subotu ... da se istrebi" 2.Moj 31:14

Obrezanje	Sluge da se obrezuju 1.Moj 17:12
Subota	Sluge da drže subotu 2.Moj 20:10

Obrezanje	Znak obrezanja dat u vreme davanja ugovora 1.Moj 17:1- 9
Subota	Znak subote dat u vreme davanja ugovora 2.Moj 31:18

Obrezanje	Obrezanje pomenuto 6 puta
Subota	Subota pomenuta 6 puta

Podudarnosti u jeziku, stilu i vremenu davanja su previše upadljive da bi bile slučajne, a još su upadljivije na izvornom jeziku. Važno je da razumemo odnos između obrezanja i subote i da vidimo ulogu koju igraju u Sinajskom Ugovoru. Obrezanje je bilo znak ulaska u zavet koji je Bog načinio sa Avraamom i njegovim potomcima. To je bio znak inicijacije ili ulaska u zavet pomoću kojeg je neko postajao član zajednice ugovora. Praznik Pashe je bio svetkovina samo za zajednicu koja poštuje ugovor. U sledećem navodu obrezanje je služilo kao znak ulaska u zajednicu zaveta i na taj način davalo nekome pravo da učestvuje u svečanosti Pashe (ili zaveta):

"I reče Gospod Mojsiju i Aronu: Ovo neka bude zakon za pashu: nijedan tuđin da je ne jede; A svaki sluga vaš kupljen za novce, kad ga obrežete, onda neka je jede. … Ako bi kod tebe sedeo tuđin i hteo bi svetkovati pashu Gospodnju, neka mu se obrežu sve muškinje, pa onda neka pristupi da je svetkuje, i neka bude kao rođen u zemlji; a niko neobrezan da je ne jede." [2.Moj 12:43,44,48]

Isto tako, subota je bila trajni znak ugovora koji je Izrael trebalo da "zapamti". To je bila ceremonija svetkovana sedmično kao stalno obnavljanje zaveta. Kao i u slučaju obrezanja, ako je stranac želeo da se pridruži društvu zaveta, morao je da drži subotu:

"A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim." [2.Moj 20:10].

Primetimo kakav je odnos subote i zaveta bio u vreme proroka Isaije i kako se od stranaca koji su se priružili Izraelu očekivalo da drže subotu zaveta:

"I neka ne govori tuđin koji pristane uz Gospoda: Gospod me je odlučio od svog naroda; i neka ne govori uškopljenik: Gle, ja sam suvo drvo. Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: Koji drže subote moje i izbiraju šta je meni ugodno, i drže zavet moj, Njima ću dati u domu svom i među zidovima svojim mesto i ime bolje nego sinova i kćeri, ime večno daću svakome od njih, koje se neće zatrti. A tuđine koji pristanu uz Gospoda da Mu služe i da ljube ime Gospodnje, da Mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i drže zavet moj" [Isa. 56:3- 6].

Obrezanje je bilo dato Izraelu kao jednokratni znak ulaska u zajednicu ugovora. Subota je bila data kao periodični znak Sinajskog Zaveta koje je Izrael trebalo da "pamti".

9. Strane ugovora su bile Bog i jedino narod Izraela. Drugi narodi nisu bili uključeni u ovaj zavet.
10. Pravila Sinajskog Ugovora bila su otvorena i za druge, ali samo ako se obrežu, drže subotu i ako su voljni da se pridržavaju svih uslova ugovora.
11. Trajanje Sinajskog Ugovora je rečeno da će biti zauvek, večno, trajno ili "od kolena do kolena".
12. Svrha ugovora je bila da obezbedi osnovu za zajednicu između Boga i Izraela i da služi kao svedok u slučaju prekršaja ugovora.
13 .Prekšaj ugovora podrazumevao je prekršaj Deset Zapovesti, drugih zakona u "knjizi zaveta" ili znakova zaveta: subote i obrezanja.
14. Data je i uredba kojom se pravi razlika između namernog i nenamernog greha.
15. Izraelac je bio kažnjavan smrću ili izbačen iz zajednice ugovora za namerni greh.
16. Izraelac koji bi počinio nenameran greh je imao mogućnost da se očisti pod uslovom da ispuni određene žrtve.
17. Sinajski Ugovor je tipični zakonski ugovor.
Sinajski Ugovor je tako detaljan kao da je pisan za nezrele ljude.
18. Sinajski Ugovor je posredni ugovor sa ključnim vođom između Boga i sinova Izrailjevih.