| Dok je Isus bio na zemlji, Bog Otac je bio na nebu |  |
 |
 |
| Napisao Joel Hemphill | ||
|
"Otac vaš koji je na nebesima" (Mat. 5:16, 45, 48; 6:1; 7:11; 18:14; 23:9; Marko 11:25, 26). "Otac moj koji je na nebesima" (Mat. 7:21; 10:32, 33; 12:50; 16:17; 18:10, 19). "Glas s neba koji govori. .." (Mat. 3. 17; Marko 1: 11; Luka 3:22; Jovan 12:28). "I uzevši onih pet hlebova i dve ribe [Isus] pogleda na nebo, i blagoslovi. .." (Marko 6:41; Luka 9:16). "Ostavljam svet, i idem k Ocu" (Jovan 16:28). Ubrzo po izdavanju moje prve knjige pozvao sam jednog dugogodišnjeg prijatelja sveštenika da sa njim porazgovaram o njoj, On je svetski poznat evanđelista, pevač, pisac pesama i zastupnik trojstva celog života i ja sam znao da se moji pogledi suprotstavljaju njegovom razumevanju Boga. On je bio pristojan i diskusija je tekla dobro, ali posle dvadeset minuta razgovora on je izrekao nešto jako mudro. Rekao je "Joel, ovo mora da je povezano sa onim što mi je Bog rekao pre dve nedelje. Bog mi se obratio i rekao, `Ono što sam izgovorio je postalo telo`". I dodao je "I time sam se bavio poslednje dve nedelje". U jednoj od narednih poseta mi je rekao kako se to dogodilo. Jednog dana je čitao prvo poglavlje Jevanđelja po Jovanu iz Biblije: " U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo. I bez Nje ništa nije postalo što je postalo.U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima." (Jovan 1:1-4). "I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca." (Jovan 1:14). Ovi stihovi su u središtu debate o božanstvu Hrista i predstavljaju ključ za ispravno biblijsko razumevanje njega. Zastupnik Trojstva Dr. Colin Brown, u svom radu, Trinity and Incarnation: In Search of Contemporary Orthodoxy, ispravno kaže: "Često je, ali očigledno pogrešno, sledeće tumačenje uvodnog dela Jevanđelja po Jovanu: `U početku beše Sin, i Sin beše u Boga, i Bog beše Sin`Ono što se ovde dogodilo je mešanje Sina sa Reči, pa je Sin učinjen delom boga koji je postojao od početka"1 Poznati naučnik i zastupnik Trojstva profesor James Dunn ispravno kaže u svojoj temeljnoj studiji, Christology in The Making: "Nigde kod Pavla ne postoji jasna indikacija da je on ikada identifikovao Hrista (bilo preegzistentnog ili ne) sa Božjim Logosom (Reči)" (str. 39). "Na sličan način u Delima ne postoje naznake hristologije preegzistencije" (str. 51). "U Jevanđeljima po Mateji i Luki se vidi da je Isus sin Božji zapravo po svom rođenju ili začeću... On je bioSin Božji zato što je njegovo začeće delo stvoriteljske moći Svetog Duha" (str. 61) "U najranijem periodu hrišćanstva `Sin Božji` nije bio očigledno sredstvo hristologije inkarnacije ili preegzistencije. Jasno je da ta hristologija ne vodi poreklo od samog Isusa.. još je manje verovatno da takvu hristologiju možemo pronaći kod Pavla, Marka, Luke ili Mateja." (str. 64) Ne postoje indikacije da je Isus o sebi mislio ili govorio kao da je postojao sa Bogom pre svog rođenja i pojavljivanja na Zemlji. Ne možemo tvrditi da je Isus verovao da je inkarnirani Božji Sin"(str 254).Jedino i četvrtom Jevanđelju možemo govoriti o doktrini inkarnacije" (str. 259). 2 Slično, zastupnik Trojstva Millard J. Erickson, profesor teologije na Jugoistočnoj [Južnoj] baptističkoj Bogoslovji, u svojoj knjizi, God In Three Persons, jaže. "Jovan je jedini evanđelista koji smatra Isusa božanstvom" (str. 193).On opet na strani 210 kaže, "On je, na primer, jedini pisac jevanđelja koji jasno identifikuje Sina kao božanstvo". 3 Moj stav je da, ako Isus, Pavle, Marko, Luka i Petar nisu znali ništa o preegzistenciji i inkarnaciji, ona se nije ni dogodila! Jovan je pogrešno protumačen! I naravno da bi verovanje samo jednom svedoku narušilo biblijsko pravilo za uspostavljanje istine koje je uspostavio Mojsije u Tori, a podržao Isus u Mateji 18:16. "Na rečima dva ili tri svedoka da ostaje stvar" (5. knj. Mojsijeva 19:15). Profesor Dunn takođe kaže:(Hvala Bogu što ima ljudi koji imaju hrabrosti da to kažu!) "Naravno, uvek postoji verovatnoća da `popularno pagansko sujeverje` postane popularno hrišćansko sujeverje, putem postepene asimilacije i širenja verovanja" (str. 251). Ovo je osnovno tumačenje prikazano u mojoj prvoj knjizi, i bez prethodnog znanja o činjenici koju je moj prijatelj sveštenik čuo da je Bog rekao, "Ono što sam izgovorio je postalo telo". Iako je ono što ja pišem u potpunosti bazirano na Svetom Pismu, a ne na glasovima i vizijama, ovo je snažna potvrda. Taj čovek ne podržava moju knjigu i ovo razumevanje Biblije. Kako se dogodilo da Jovan bude tako pogrešno protumačen? Za odgovor na to važno pitanje ćemo prvo ukratko pogledati istoriju, a zatim Bibliju. Mnogo toga u vezi zabune u vezi reči "Reč" (grčki - Logos) u prvih četrnaest pasusa Jevanđelja po Jovanu se može pripisati piscu, filozofu i mistiku iz ranog prvog veka pod imenom Filo.On je bio helenistički jevrejin iz grada Aleksandrije u Egiptu.Kao helenista, nije bio grk, već jevrejin, on je imitirao grke, usvajao njihove ideje, jezik, običaje itd. Kao takav, jevrejin Filo je bio pod snažnim uticajem učenja grka - Sokrata, Platona i Aristotela, a u isto vreme je pokušavao da se pridržava svoje jevrejske vere njenih učenja o monoteizmu (jedan Bog). On je pripadao Stoicima, grupi koja je vukla korene iz grčke filozofije i čija su religijska osećanja bila veoma blizu onima koja su imali Fariseji.Oni su se suprotstavili apostolu Pavlu u sedamnaestom poglavlju Dela i nazvali ga "besposlicom" jer "im propovedaše jevanđelje o Isusu i o vaskrsenju" (stih 18). Zbog sukoba verovanja judaizma i helenizma kod Fila, njegova dela sadrže razmišljanja koja su često kontradiktorna. Filo je rođen oko 20. godine PNE, i živeo o oko 50. godine NE, tako da je već bio dobro poznat jevrejski filozof pre početka propovedanja Isusa ili Jovana, Petra, Pavla i ostalih Novozavetnih pisaca.Na početku prvog veka, jevreji nisu čuli Božje reči preko proroka nekih 400 godina, i bili su podložni iskvarenju od strane čudnih doktrina, uključujući i grčke i rimske koncepte koji su ih udaljili od istine o Bogu koja je napisana u njihovoj Tori. Isus i njegovi sledbenici su se konstantno suočavali sa ovim problemom što je i zapisano kroz Novi Zavet. "No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim. Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i čaša; i druga mnoga takva činite. I reče im: Dobro ukidate zapovest Božju da svoj običaj sačuvate.Ukidajući reč Božju svojim običajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta činite" [govori Isus] (Marko 7:7-9, 13). "Ne pretvori li Bog mudrost ovog sveta u ludost? Jer i Jevreji znake ištu, i Grci premudrosti traže.A mi propovedamo Hrista razapetog, Jevrejima, dakle, sablazan a Grcima bezumlje" [govori Pavle] (1. Kor.1:20-23). "Braćo! Čuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prevarom, po kazivanju čovečijem, po nauci sveta, a ne po Hristu" (Kol. 2:8). Nema sumnje da je prehrišćanska jevrejska misao u mnogome bila pod uticajem Fiilovog pisanja, uključujući i njegove pogrešne koncepte u vezi sa Reči. On je bio glavni sagovornik doktrine "božanskog Logosa". To je koncept koji je on pozajmio iz grčke filozofije i nikada ga ni na koji način nije povezao sa Isusom iz Nazareta, budući da ga je napisao dosta pre Isusovog propovedanja.Za razliku od svog savremenika i takođe jevrejina, istoričara Josifa, Filo nikada nije pomenuo Isusa ili hrišćanstvo u svom radu.On je došao do svoje doktrine "božanskog Logosa" mešajući judaizam sa idejama Platona, napisanim nekih 400 godina ranije. Za Fila je reč "Logos" izgleda imala neobičnu privlačnost budući da ju je upotrebio više od 1400 puta u svojim obimnim delima.Filo često govori o Logosu kao da je odvojen od Boga i deluje kao posrednik između Boga i sveta. On piše: "Ovoj Reči, njegovom glavnom poslaniku je Otac svega dao poseban prerogativ da stoji na granici i razdvaja stvorenje od Stvoritelja".I, "Logos je imenovan sudijom i posrednikom, koji se naziva `anđeo`". I on govori o "Božjem prvorođenom koji ima starešinstvo među anđelima". Ali Filo stvarno odstupa od svojih jevrejskih korena, i pravog razumevanja Boga iz Starog Zaveta, kada za Reč kaže da je "drugi Bog, koji je njegov Logos".Opet, on ne govori o Isusu budući da ne postoje inicije da je ikada čuo za Isusa! Zastupnik Trojstva Millard Erickson priznaje da je postojao jak uticaj Fila na Postnovozavetno religijsko mišljenje. Za "Apologete", crkvene oce od kasnijeg prenikejskog perioda (Justin Mučenik, Tacijan, Teofin iz Antioha, itd.) i njihove pokušaje da ponude racionalna objašnjenja odnosa između Hrista, "preegzistentnog Sina" i Boga Oca, on piše: "U ovom objašnjenju oni se u mnogome oslanjaju na koncept božanskog Logosa ili Reči. Ovaj koncept se, bar formalno, nalazi u Jevanđelju po Jovanu. On, međutim, ima mnogo veći značaj. Pronalazi se u kasnijem judaizmu i stoicizmu, i kroz Filov uticaj je postao veoma moderan kliše. Jedinstveni doprinos apologeta je što su iz njega izveli dalje implikacije koncepta" (str. 43). Erikson takođe kaže: "Ignjatijevo pominjanje da sinstvo nastaje začećem u Marijinoj utrobi treba jednostavno smatrati uobičajenom upotrebom teologije pre Origena" (str. 40). 4Primetiti:Ovaj južnobaptistički teolog kaže da je ideja da sinstvo nastaje začećem u Marijinoj utrobi "uobičajena upotreba teologije pre Origena".Posle Origena (185-254. god. NE)počinje učenje nebiblijske doktrine Isusovog `večnog sinstva`. Takođe obratite pažnju na sledeće:"Koncept božanskog Logosa...je kroz uticaj Fila postao moderan kliše", pre Isusa. Zapanjujuće! Erikson kaže, "koncept božanskog Logosa.. je kroz uticaj Fila [pre Hrista] postao moderan kliše." Na temu Filovih učenja profesor James Dunn kaže, "Filova misao, odnosno njegov koncept Logosa se može dobro opisati kao jedinstvena sinteza [kombinacija] platonskog [Platon] i stoičkog pogleda na svet i jevrejskog monoteizma. Izgleda da se na Logos gleda kao na potpuno nezavisnu osobu koja može da deluje kao posrednik između Boga i ljudi": On Fila smatra jevrejskim piscem čiji je kontekst razmišljanja "čudan i komplikovan" a neke od njegovih alegorija "nategnutim a povremeno zbunjujućim ili čak kontradiktornim.."5 Da podsetim, Filo je reč "Logos" (reč) upotrebio preko 1400 puta u svojim delima pre nego što ju je apostol Jovan upotrebio jednom u prvom poglavlju svog jevanđelja. (Treba primetiti da posle prvog poglavlja, stiha četrnaest, Jovan više nikada ne upotrebljava "Reč" u svom jevanđelju). Filova pogrešna doktrina, iskvarena grčkom filozofijom, je već bila prodrla u jevrejsku misao i Isus je upozorio da je doktrina Fariseja kvarna jabuka koja može da upropasti celu gomilu. Lako je videti kako se ovakav jezik uticajnog Fila o "Logosu posredniku" ili "drugom Bogu koji je njegov Logos" postepeno razvila u mit o Isusu kao preegzistentnom božanskom biću koje je različito od Boga. Dakle,Filo iz Aleksandrije je pomogao nastanak škole mišljenja koja je kasnije proizvelaAtanasija iz Aleksandrije (295-373 NE), glavnog kreatora i zastupnika greške koja je preovladala u Nikeji, ideje da Bog postoji u obliku dve osobe "Da je Sin Bog, baš kao što je i Otac Bog." Encyclopedia Americanao Atanasiju kaže: "Njegova učenja o Logosu predstavljaju osnovu za razvoj kasnije hristološke doktrine" 6 Harper Collins Encyclopedia of Catholicismkaže: "Doktrina Trojstva kao takva se pojavila u četvrtom veku, u mnogome zahvaljujući Atanasiju i kapadokijanima" 7 Zastupnik Trojstva profesor Shirley C. Guthrie , Jr. u svojoj najbolje prodavanoj knjizi Christian Doctrine piše: "Biblija ne uči doktrinu Trojstva. Niti sama reč `Trojstvo` ni izrazi kao što su `jedan-u-tri`, `tri-u jedan`, `jedna suština` (ili "supstanca") i tri `osobe` pripadaju biblijskom rečniku. Rečnik doktrine je rečnik antičke crkve uzet iz klasične grčke filozofije" (str. 76-77)."Doktrina Trojstva se ne nalazi u Bibliji" (str. 80). 8 Opet "... je rečnik antičke crkve [ne N.Z. crkve] uzet iz grčke filozofije" . Poslušajmo ove snažne reči Tomasa Džefersona, trećeg predsednika Sjedinjenih Država i autora Deklaracije Nezavisnosti: "Ideja Trojstva je trijumfovala u crkvenim učenjima, ne snagom razuma, već zbog reči Atanasija, i rasla je iz krvi hiljada i hiljada mučenika"9 Snažan uticaj koji je grčka filozofija imala na zaključke u Nikeji se vidi u istorijskim beleškama o tom događaju. Car Konstantin, koji je sazvao veće sastavljno od 300 biskupa, i koji je predsedavao sa zlatne stolice, je održao govor na ovom skupu u kome je govorio pohvalno o grčkom filozofu Platonu (427- 347 p.n.e.) čija je učenja sledio Filo, dok je učio doktrinu o "drugom Bogu, izvedenom iz Vrhovnog Boga i potčinjeno njegovoj volji" 10Od kada je Platon neko od koga hrišćani uzimaju svoju doktrinu? I to nije sve! Sv. Augustin (354-430 n.e..), koji je uradio koliko i ostali takozvani "rani crkveni oci" da uvede doktrinu Trojstva, u svom radu Confessions kaže da je i on jednom smatrao Hrista izuzetnim čovekom i nije mislio da je Božja reč inkarnirana u njemu ili kako "se katolička vera odvojila od grešaka Fotniusa" (unitariste iz četvrtog veka), dok nije pročitao Platonove knjige i to je kasnije potvrdio čitajući Sveto Pismo. 11 Erikson izjavljuje, "Uobičajeno je pretpostaviti da su najveći filozofski uticaj na grčke [crkvene] oce imali Platon i stoici".12 Istorijska je činjenica da većina ovih ranih grčkih crkvenih otaca nije znalo da čita ili govori hebrejski, jezik na kome je napisan Stari Zavet. Dakle, postoji ozbiljan jaz između njihovog razumevanja i jasnih učenja Starog Zaveta o tome da je Najviši Bog jedna osoba. Da li je to ono što je Jovan mislio kada je rekao "drugi Bog"? "U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.Ona beše u početku u Boga"(Jovan 1:1-2). Pogledajmo prvo reč "početak" Jedna od stvari koje sam naučio tokom mog proučavanja Svetog Pisma je da kada vidite reč "početak" ili reč "kraj", morate postaviti pitanje, "Početak čega?" ili "Kraj čega?". Na primer, kada Isus kaže svojim sedbenicima, "Vi ste bili sa mnom od početka" on misli na početak svog propovedanja, a ne na početak vremena.Kada Jovan kaže "đavo greši od početka" (1. Jovanova 3:8), on misli od početka greha, a ne od đavolovog početka.(Na svom početku đavo je bio bezgrešan " heruvim, pomazan... Savršen beše na putevima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi" Jezekilj28:14-15). Apostol Jovan reč "početak" upotrebljava dvadeset i jedan put u svojim delima (10 puta u Jevanđelju po Jovanu i 11 puta u prvoj u drugoj Poslanici), više od bilo kog drugog Novozavetnog pisca. Ni jednom kada Jovan upotrebljava reč "početak" ona ne označava večnu prošlost! Dakle, kada on upotrebljava reč početak u Jovanu 1:1, on ne govori o početku Boga: Bog nema početak! On ne govori o početku večnosti: večnost nema početak! Šta je "početak"? Isus odgovara na ovo pitanje u Otkrovenju 3: 14: "Tako govori Amin, Svedok Verni i Istiniti, Početak stvorenja Božijeg" grčka reč ta početak je ista u Jovanu 1:1 i Otkrovenju 3:14. To je grčka reč "arche" i znači "početak – počinjanje u vremenu". Mi moramo da prestanemo da čitamo Jovana 1:1 kao da kaže "Reč je bila u večnoj prošlosti..."To je pogrešna ideja" Isus je "početak Božjeg stvaranja", prvi u vremenu! Ovo se slaže sa onim što Pavle kaže u Kološanima 1:15: Isus "je obličje Boga što se ne vidi, koji je rođen pre svake tvari" i "obličje Onog koji ga je sazdao" (3:10). Ni Jovan ni Pavle niti bilo koji drugi Novozavetni pisac nisu mislili ili pisali o Isusu kao o preegzistentnom, večnom biću, a pogotovo ne kao o "drugoj osobi u Bogu". A šta je sa reči "reč" koju je upotrebio Jovan " U početku beše Reč, i Reč beše u Boga. .." (Jovan 1: 1). Zapamtite, to nije drugi Bog koji je "u Boga". Pa šta je onda? Jovan upotrebljava grčku reč "logos".(Stari Zavet je napisan na hebrejskom, a Novi Zavet nam je dat na grčkom, što zbog ljudske slabosti povećava verovatnoću za pogrešno razumevanje. Neki misle da u Novom Zavetu vide doktrinu Trojstva, a ne usuđuju se da je proglase u Starom Zavetu).Grčka reč "logos" (Strong's Concordance #3056) označava "nešto što je rečeno uključujući misao-motiv-nameru".To je "izjava".Nešto je rečeno na početku stvaranja!(Setite se Božjih reči upćenih mom prijatelju, "To je ono što sam ja rekao .. "). To se slaže sa onim što je Jovan napisao u svojoj prvoj poslanici: "Šta beše ispočetka, šta čusmo... o reči života; I život se javi, i videsmo, i svedočimo, i javljamo vam život večni, koji beše u Oca, i javi se nama (1. Jovanova 1:1-2). Da li primećujete sličnost između ovoga i prvog poglavlja u Jovanu? Jovan kaže da je "večni život" bio u Oca na početku stvaranja i kasnije se manifestovao kroz njegovog Sina. Primetite 1. Jovanovu 5:11: "I ovo je svedočanstvo da nam je Bog dao život večni; i ovaj život večni u Sinu je Njegovom."" "...u životnoj knjizi Jagnjeta, koje jezaklano od postanja sveta" (Otkr. 13:8). Znači u mislima, motivu, nameri i izjavi Svemoćnog Boga.tako je u istom smislu u kome je Isus postojao pre svog rođenja, on bio i "zaklan" pre svog rođenja, u nepromenljivomplanu, nameri i predviđanju Boga. Zato je Jovan napisao zlatni biblijski tekst, Jovana 3:16: "Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni." " Takođe je Jovan taj koji je zabeležio Isusove reči iz njegove velike molitve Ocu u Jovanu 17:1-3: "Oče...ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista."" Isus i Jovan su znali šta su želeli da mi znamo: da postoji samo jedan istiniti Bog, i da ne postoji "drugi Bog", pa čak ni sam Mesija (pomazani)! Biblijska činjenica Molimo da uočite i razumete ovu biblijsku činjenicu. Pre nego što je stvorio prvog Adama za koga je znao da će upasti u greh i povući celu kreaciju sa sobom, Bog je govorio o svom Sinu, "poslednjem Adamu... drugom čoveku" (1. Korinćanima 15:45-47), koji će iskupiti celu kreaciju na starom krstu i "osudi greh u telu" (Rimljanima 8:3). To je Isusova uloga u stvaranju. On je iskupitelj celog stvaranja, predskazan pre vremena, da dođe na vreme. Bog nije samo predskazao Isusovo rođenje, već je takođe predskazao i njegovo raspeće, "pre postanja sveta", i naše spasenje kroz njega "u knjizi života od postanja sveta" (Otkr. 17:8). (Stoga je Isus mogao zaista u Jovanu 8:58 reći "Ja sam pre nego se Avraam rodio" budući da je bio predskazan i stvaran u umu i nameri Boga od "početka"). "Jer budući da kroz čoveka bi smrt, kroz čoveka i vaskrsenje mrtvih. Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti. Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o Njegovom dolasku"(1. Kor. 15:21-23). Sve je predodređeno od Boga Stvoritelja pre vremena, da se ostvari na vreme. "A sad jednom na svršetku veka javi se [Isus]da svojom žrtvom satre greh." (Jevr. 9:26). "A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rođen od žene i pokoren zakonu" (Gal. 4:4). Sabor u Nikeji je proglasio da je Isus "začet, ne stvoren, od iste prirode kao i Otac", ali u mnogim Svetim Pismima se pominje da je "stvoren" od Boga. Ovo možemo dodati spisku lažnih koncepata koji opstaju kod hrišćana kroz generacije. (Još jedan je mahniti antisemitizam). Kako je svet stvoren? "Verom poznajemo da je svet rečju Božjom, [nešto je izrečeno], svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo"(Jevr. 11:3). "Jer navalice neće da znadu da su nebesa bila od pre i zemlja iz vode i usred vode Božijom reči [nešto je izrečeno]"(2. Petrova 3:5). "Rečju Gospodnjom [nešto je izrečeno]nebesa se stvoriše, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova... Jer On reče, i postade; On zapovedi, i pokaza se" (Ps. 33:6, 9). Primetite: "reč", "duh usta njegovih", "on reče". "U početku stvori Bog nebo i zemlju"(1. knj. Mojsijeva 1:1). "I reče Bog: Neka bude svetlost" (st. 3). " Potom reče Bog: Neka bude svod posred vode"(st. 6). "Potom reče Bog: Neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto" (st. 9). "Opet reče Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu" (st. 11). "Potom reče Bog: Neka budu videla na svodu nebeskom" (st. 14). "Potom reče Bog: Neka vrve po vodi žive duše" (st. 20). "Potom reče Bog: Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim" (st. 24). Ispravno razumeti Jovana Sade, sa ovim na umu, trebali bi da budemo u stanju da čitamo i razumemo Jovana 1:1-2 na ispravan način. "U početku beše logos ["nešto što je rečeno, uključujući i nameru"], i to što je rečeno je bilo u Boga, i to što je rekao beše Bog" [to je bio "duh usta njegovih"] (Ps. 33:6). Pogledajmo sada Jovana 1:3, koji u Verziji Kralja Džejmsa, koja je izdata prvi put 1611. godine, glasi: "Sve je kroz njega postalo, i bez njega ništa nije postalo što je postalo". Da li je reč "njega" u ovom stihu ispravno prevedena? Prvo, ne uklapa se sa ispravnim tumačenjem dva prethodna stiha. ("Nešto što je rečeno" nije "on"). Drugo, važno je uzeti u obzir devet istaknutih engleskih prevodilaca pre Verzije Kralja Džejmsa od kojih ni jedan nije upotrebio reč "njega". Osam od devet je prevelo Jovana 1:3, "Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo" (Tyndale Bible, 1535; Matthew, 1535; Tavener, 1539; The Great (Cranmer's) Bible, 1539; Whittingham, 1557; Genera, 1560; Bishop's Bible, 1568; Tomson NT, 1607).U jednoj,čuvenoj Coverdale Bibliji iz 1550. godine stoji "ista" umesto "ona". Ni u jednoj od ovih devet Biblija se ne kaže "njega".Zašto su prevodioci Kralja Džejmsa "nju" preveli kao"njega"? (Takođe su "reč" napisali sa velikim "R", kao da je vlastita imenica, što mnogi drugi prevodioci nisu radili). Oni su bili zastupnici Trojstva, pa je njihova pogrešna doktrina nadjačala njihov osećaj za nauku. Oni su bili pod uticajem Platona, Fila, Nikejskog sabora i 1300 godina pogrešne rimokatoličke tradicije. Njihova greška je doprinela da se milioni iskrenih hrišćana skrenu sa puta ka pravom razumevanju ko je zaista jedini Bog! Šta je Jovan mislio u Jovanu 1:14 (Braćo, ovo moramo ispravno razumeti!) "I reč [nešto rečeno] postade telo [Isus]i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca" Ono što je Bog rekao postade telo. Sa prethodnim na umu, ja preklinjem moju hrišćansku porodicu da prestanu da čitaju Jovana 1:1 kao da kaže: "U večnoj prošlosti je postojao Sin, i Sin je bio u Boga, i Sin je bio Bog". To ne piše tu! Poslušajte naučnika zastupnika Trojstva Douglas McCready-a u njegovom radu, " He Came Down From Heaven": "Iako neki uzimaju titulu ['Sin Božji'] kako bi potvrdili božanstvo Isusa, ni judaizam, ni paganizam iz Isusovog vremena ne tumače titulu na taj način. To nije radila ni rana crkva".13 Poslušajmo uglednog zastupnika Trojstva, evangelističkog tumača Biblije, profesora Charles C. Ryrie-a u njegovoj knjizi, " Basic Theology ":"Pošteno je reći da Biblija ne uči nedvosmisleno doktrini Trojstva. Zapravo, ne postoji ni jedan dokazni tekst, ukoliko pod dokaznim tekstom podrazumevamo pasus koji `jasno` govori da jedan Bog postoji u tri osobe" (str. 89). "Prethodne ilustracije potvrđuju da je pogrešno zaključiti da ukoliko nešto nije jasno izneto u Bibliji da ne možemo jasno učiti rezultate... Ukoliko bi to bio slučaj, ja nikada ne bih mogao učiti o Trojstvu, Hristovom božanstvu ili božanstvu Svetog Duha".14 Južnobaptistički teolog Millard Erickson piše: "Još jedna teškoća proizilazi iz kategorija koje su koristili oni koji su ustanovili doktrinu Trojstva koju je crkva usvojila. Oni upotrebljavaju grčke kategorije kao što su supstanca, esencija i osoba koje imaju odgovarajuće latinske koncepte kada se prevedu na oblike mišljenja koji karakterišu istočnu crkvu. Tokom godina su podizana pitanja u vezi tih koncepata. Jedna od primedbi je da je Trojstvo jednostavno proizvod tih antičkih grčkih kategorija. Ono nije prisutno u biblijskoj misli, ali se pojavilo kada je biblijska misao utisnuta u strani kalup. Dakle, doktrina Trojstva izlazi izvan, pa čak i krivi ono što Biblija govori o Bogu. To je grčki filozofski, a ne hebrejski biblijski koncept".15 Vratimo se sada na izjavu koja je naslov ovog poglavlja: "Dok je Isus bio na zemlji, Bog Otac je bio na nebu". Kada je anđeo pastirima u blizini Vitlejema najavio dolazak bebe Isusa, koji je bezgrešno začet, od device rođen, bezgrešni Sin Božji; spasitelj, iskupitelj, Mesija i (suđeni) vladalac sveta, Biblija kaže: "I ujedanput postade s anđelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreći: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja" (Luka 2:13-14). Ovde se govori o dve geografske lokacije, "na visini" i"na zemlji". Dakle, dok je dragocena beba bila u jaslama "na zemlji", Bog je bio "na visini" (nebu). Kasnije, tokom Isusovog propovedanja "na zemlji", postoji još dokaza istinitosti naše uvodne izjave. Isus je u jevanđeljima upotrebio izraz "vaš Otac koji je na nebu" devet puta. Četiri puta se pojavljuje "glas koji govori sa neba". Dva puta je zabeleženo da je "on pogledao u nebo i blagoslovio" hranu. U propovedi na planini Isus pominje Oca sedamnaest puta. Zapravo, cela propoved je sastavljena od učenja koja se odnose na "vašeg Oca koji je na nebu" (Matej, poglavlja 5-7). Na kraju svog propovedanja na zemlji Isus je rekao svojim sledbenicima "ja napuštam svet i idem svome Ocu". Dokaz u knjizi Otkrivenja Ni jedan od ovih stihova nema ni malo smisla ukoliko je Isus bio svemoćni Bog na zemlji! Poslednji biblijski dokaz pronalazimo u knjizi Otkrivenja. U devetnaestom poglavlju, Isus se prikazuje kako dolazi na zemlju na belom konju, sa svojim svecima da "gvozdenom palicom" vlada iz Jerusalima 1000 godina. Antihrist je bačen u pakao, a Satana je vezan i bačen u zatvor, "jamu bez dna" na 1000 godina. U vezi svetaca Jovan kaže: "Nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s Njim hiljadu godina. I kad se svrši hiljadu godina, pustiće se sotona iz tamnice svoje, I izići će da vara narode po sva četiri kraja zemlje... I iziđoše na širinu zemlje, i opkoliše logor svetih, i grad ljubazni" (Otkr. 20:6-9). Molim vas da sagledate ovu sliku. Isus i sveci vladaju planetom Zemljom iz Jerusalima, a Satana i njegovi sledbenici okružuju grad. Tada Bog Otac dolazi da ih spase! "I siđe oganj od Boga s neba, i pojede ih." (st. 9). Dok su Isus i sveci vladali na zemlji, Bog je još uvek sedeo na svom prestolu na nebu. Pogledajmo drugo poglavlje Psalma, jedno od najvećih starozavetnih proročanstava o Isusu, koji se naziva mesijanski psalm: "Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari?Ustaju carevi zemaljski... na Gospoda [Boga] i na pomazanika Njegovog [Mesija - Hrist "pomazanik"]. Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov. Onaj, što živi na nebesima, smeje se, Gospod im se podsmeva. Pa im [Bog]govori... Ja sam pomazao cara svog [Isusa]na Sionu, na svetoj gori svojoj. Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: Ti si sin moj, ja te sad rodih." (Ps. 2:1-7) (Takođe pogledati Ps. 110:1). Ali evo dobrih vesti. Sam Bog dolazi na zemlju Pogledajmo zajedno prvo poglavlje Okrovenja "Blagodat vam i mir od onoga koji jeste, koji beše i koji će doći, i od sedam duhova koji su pred prestolom njegovim" (Otkr. 1:4). " I od Isusa Hrista, svedoka vernoga..." (Otkr. 1:5). Ko je "on" u četvrtom stihu, " koji jeste, koji beše i koji će doći"? To je Bog Otac. To ne može biti Isus, on je u petom stihu " I od Isusa Hrista ". Molim da ovo pažljivo proučite! Pogledajmo sada četvrto poglavlje Otkrovenja. U trećem stihu " onajšto seđaše". U osmom stihu zveri slave jednoga na prestolu govoreći: "Svet, svet, svet je Gospod Bog, Svemogući, koji beše, koji jeste i koji će doći!" (Otkr. 4:8). Primetite da Isusa nema u četvrtom poglavlju. One se pojavljuje kao "jagnje" u petom poglavlju. Pogledajmo sada jedanaesto poglavlje. "Zahvaljujemo ti, Gospode, Bože svemogući, koji jesi i koji si bio, što si primio svoju veliku silu i caruješ" (Otkr. 11:17). Vidimo da se ova fraza često pojavljuje u knjizi Otkrovenja i uvek se odnosi na Boga Oca, svemogućeg Gospoda Boga. Sada možemo bolje da razumemo Otkrovenje 1:8: "Ja sam Alfa i Omega, govori Gospod Bog, koji jeste, koji beše i koji će doći, Svemogući." Nemojte da vas zavara izdanje Biblije crveno slovo u kojoj je prethodni stih crvene boje, kao da govori Isus Hrist. U nekim Biblijama crvenog slova taj tekst je crn, zato što su prevodioci shvatili da govori Bog, "Svemogući". Ukoliko još uvek sumnjate, pogledajte četvrti i peti stih u prvom poglavlju. Pogledajmo sada dvadeset prvo poglavlje Otkrivenja. "I sveti grad Jerusalim videh gde nov silazi s neba, od Boga... I čuh snažan glas gde govori s prestola: Evo stana Božjeg među ljudima, i on će živeti s njim... i sam Bog biće s njima, i ubrisaće svaku suzu iz očiju njihovih" (Otkr. 21:2-4). "Blago onima koji su čista srca, jer će oni Boga gledati!" [Isus govori, a oni su već blagosloveni što vide njega] (Matej 5:8). "i gledaće lice njegovo [Božje]" (Otkr. 22:4). "... na nebesima lice Oca moga nebeskoga" [govori Isus] (Matej 18:10). "Ali znam da je živ moj Iskupitelj, [Bog je naš najveći Iskupitelj - videti Ps. 78:35; Isa. 41:14; 63:16]i na posledak da će stati nad prahom. I ako se ova koža moja i raščini, opet ću u telu svom [proslavljeno telo]videti Boga. Ja isti videću Ga, i oči moje gledaće Ga..." [govori Jov] (Jov 19:25-27). Slava Bogu na visini!
|