Јулијански календар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Јулијански календар је увео Јулије Цезар 45. године пре нове ере и користио се у целој Европи до XVI века, када су државе почеле да прелазе на Грегоријански календар. На првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила Јулијански календар за свој званичан календар. Творац календара је грчки астроном Сосиген на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име.

Дужина трајања године у Јулијанском календару износи просечно 365¼ дана што се постиже убацивањем једног додатног дана сваке четврте године. Јулијанска година нешто је дужа од тропске, а ова разлика акумулира се на један дан сваких 128 година.

По Јулијанском календару, свака година чији је број дељив са четири је преступна и садржи 366 дана, док остале садрже 365 дана. Након увођења Јулијанског календара 45. п. н. е. најпре је, грешком, свака трећа година била преступна. Преступне су биле следеће године: 45. пне, 42. пне, 39. пне, 36. пне, 33. пне, 30. пне, 27. пне, 24. пне, 21. пне, 18. пне, 15. пне, 12. пне, 9. пне, 8, 12. и надаље свака четврта.

Пошто је грешка касније уочена, император Август је наредио да се избаце све преступне године између 9. п. н. е. и 8. н. е. чиме је заслужио да један месец понесе његово име.

Треба имати у виду да се у ово време године нису бројале од рођења Исуса Христа, већ од оснивања Рима 753. п. н. е. те је срећна случајност што су за преступне године узете баш оне дељиве са четири бројано од Христовог рођења.

Јулије Цезар првобитно је одредио да сви непарни месеци имају по 31 дан, а парни по 30, осим фебруара који је у простој години имао 29 дана, а 30 у преступној. Месеци су се звали: Januarius, Februarius, Martius, Aprilis, Maius, Junius, Quintilis, Sextilis, September, October, November и December. Године 44. п. н. е. месец Quintilis преименован је у Julius (данашњи јул) у славу Јулија Цезара. Године 8. п. н. е. одлучено је да се један месец назове именом императора Августа, и пошто је он највише ратних победа однео у месецу Sextilis-у, овај месец назван је по њему август. Али, пошто је тај месец имао 30 дана, а Цезаров месец јул 31 дан, Августу се није свиђало да његов месец има мање дана од цезаровог, па је узео један дан из фебруара, који је ионако имао мање дана од осталих месеци, и пребацио га у август. Пошто су сада постојала три узастопна месеца од по 31 дана, Август је од септембра узео један дан и пребацио га у октобар, а из новембра у децембар. Тада су успостављене данашње дужине трајања месеци.

Јулијански календар није био савршен и његова грешка се повећавала на један дан сваких 128 година. То је касније увиђено, па је на сабору у Никеји 325. године одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику. Пошто је Јулијански календар и даље остао непромењен, разлика се до XVI века акумулирала на 10 дана. Када су ово уочили, астрономи су одлучили да израде нови календар који ће бити прецизнији. Осим тога, требало је и избацити 10 дана вишка из календара. То је постигнуто увођењем Грегоријанског календара.

Садржај

[сакриј]

[уреди] Прелазак на грегоријански и Миланковићев календар

Док су католичке цркве одмах прешле на коришћење грегоријанског календара, протестантске цркве су једно време одбијале да усвоје „папски" календар. Постепено су, пре свега ради лакше трговине, прелазиле на грегоријански календар, али не у исто време. Тако су Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир умрли 23. априла 1616, али Сервантес по грегоријанском а Шекспир по јулијанском календару.

Током XX века, практично све православне земље, прешле су на употребу грегоријанског календара (у световне сврхе). Њихове православне цркве нису желеле да користе „католички" календар, већ су тражиле усвајање новог календара који би био прецизнији од грегоријанског. Тако је на Свеправославном конгресу, 30. маја 1923. године усвојен Миланковићев календар. Међутим, како су све православне цркве аутокефалне, неке су цркве задржале употребу јулијанског календара (између осталих и СПЦ, иако је за нови календар усвојен њен предлог).

Српска православна црква, која је била предлагач новог календара који усвојен на конгресу 1923., и даље користи Јулијански календар. После конгреса, СПЦ је Миланковићев календар начелно прихватила за употребу, али је његову примену била одложила. Одлука о примени овог календара СПЦ није касније донела и у употреби је и даље Јулијански календар.^[1]

Православне цркве које су прешле на Миланковићев календар:

Православне цркве које и даље користе јулијански календар:

Неке православне цркве користе оба календара:

Јулијански календар користе и неканонске цркве: све старокалендарске цркве, Македонска православна црква, Украјинска аутокефална црква итд.

У Краљевини СХС, грегоријански календар почео се користити од 1920. године и то тако што је прескочено неколико последњих дана 1919. године.^{[тражи се извор од 09. 2009.]}

[уреди] Ускрс

Без обзира на то да ли су прешле на Грегоријански или Миланковићев календар, православне цркве и даље користе некориговане таблице епакта за рачун датума Ускрса.. Тако се у случају Грчке православне цркве прослава Божића поклапа са грегоријанском (католичком и протестантском) прославом, док се датум прославе Ускрса поклапа са осталим православним црквама.

[уреди] Референце

^ Мирјана Петровић, Зашто није примењен календар Милутина Миланковића, Флогистон бр. 12, Београд, 2002

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80"

Категорија страница: Календари

Грегоријански календар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Детаљ са гроба папе Гргура који слави увођење грегоријанског календара.

Грегоријански календар је најкоришћенији календар на свету. Као модификација јулијанског календара, први га је предложио калабријски доктор Алојзије Лили, а прогласио га је папа Гргур XIII, по коме је добио име, путем папске буле Inter gravissimas^[1]. Његове године се броје од године рођења Исуса Христа.

Грегоријански календар је уведен пошто је просечна година у јулијанском календару била незнатно дужа, изазивајући да пролећна равнодневница полако иде уназад у календарској години и зато што је лунарни календар, који је коришћен да се одреди датум Ускрса, све више грешио.

Грегоријански календар је решио ове проблеме избацивањем извесног броја дана, да би се календар вратио у синхронизацију са годишњим добима, и малим скраћивањем просечног броја дана у календарској години, избацивањем три јулијанске преступне године сваких 400 година.

Садржај

[сакриј]

[уреди] Настанак

По савету немачког астронома Кристофера Клавијуса (1538-1612) и напуљског физичара и астронома Алојзија Лилија (1520-1576), папа Гргур XIII (1502-1585) је 24. фебруара 1582. обзнанио реформу до тада постојећег, јулијанског, календара папском булом Inter Gravissimas названом по прве две речи њеног текста. Папска була је садржала следеће одредбе:

Из календара ће се изоставити 10 дана, тако да после четвртка 4. октобра 1582. следи петак 15. октобар.
Преступна је свака година дељива са 4, осим година дељивих са 100 код којих су преступне само оне дељиве са 400.
Преступна година има један дан више од просте који се ставља на крају месеца фебруара.
Ускрс ће се одсад израчунавати по новом правилу, везаном за нови календар.
Први дан у години биће 1. јануар.

Овај нови календар назван је по папи Гргуру грегоријански. По њему је просечна дужина трајања године смањена на 365,2425 дана (365+97/400 = 365,2425 јер има 97 преступних година на сваких 400) што даје грешку од 365,2425 – 365,2421890 = 0,00031 дан ≈ 26 секунди. То значи да ће се ова грешка акумулирати на један дан за 1/0,00031 ≈ 3225 година, односно нешто краће јер се током времена дужина трајања соларне година смањује, а грешка повећава.

Разлика између грегоријанског и јулијанског календара је та што грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а јулијански 100. У грегоријански календар уведано је такозвано „секуларно правило" да су године дељиве са 100 (секуларне године) просте, осим ако су дељиве са 400, у ком су случају преступне. То значи да су године 1700, 1800, 1900, 2100, итд. преступне по јулијанском, а просте по грегоријанском календару. Данас разлика између јулијанског и грегоријанског календара износи 13 дана, а након 2100. увећаће се на 14. дана (што значи да ће православни Божић падати од тада 8. јануара).

Постојао је својевремено предлог британског астронома Џона Хершела да се уведе 4000-годишње правило по којем би свака година дељива са 4000 била проста уместо преступна, чиме би се просечна дужина трајања године смањила на 365 + 969/4000 = 365,24225 дана, што је ближе тропској години, али овај предлог никада није прихваћен.

Увођењем грегоријанског календара, календарска година је приближена тропској највише до тада.

Када је папа Гргур 1582. године увео нови календар, њега су одмах прихватиле Италија, Пољска, Португал и Шпанија, а убрзо и остале католичке земље. Протестантске земље прешле су на грегоријански календар много касније, а православне тек у 20. веку, с тим што православне цркве никада нису прешле на овај календар (погледајте Миланковићев календар).

[уреди] Бројање година

Године се у хришћанском календару данас броје од рођења Исуса Христа. Године 523. папски намесник Бонифације наредио је монаху Дионизију Малом да одреди начин како ће се спроводити такозвано Александринско правило донето на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, а које каже да ће се године бројати од рођења Исуса Христа. Дионизије је (погрешно) израчунао да је Исус рођен 25. децембра 753. године од оснивања Рима, и одредио да хришћанска (нова) ера почиње првим јануаром 754. године која је названа 1. година нове ере. Како је Дионизије установио датум Христовог рођења није познато, али је познато да је Христ рођен у време владавине цара Ирода Великог који је умро 750. године од оснивања Рима, што значи да је Дионизије погрешио за најмање 3 године. Иако је ово убрзо схваћено, овакво погрешно бројање година задржало се до данас.

С обзиром да хришћанска ера почиње од рођења Исуса Христа, на први поглед изгледа нелогично да је он рођен 25. децембра, а не 1. јануара. То је, међутим, нормално јер је у време Христовог рођења већ био одређен данашњи распоред месеци и број дана у њима, и било би нелогично померати их. Касније су људи почели да називају године пре рођења Христа годинама пре нове ере, али пошто нула тада још није била позната 1. година н.е. следи одмах након 1. године п. н. е.

Јулијански календар уведен је 45. п. н. е., али када се у данашње време говори о датумима пре ове године, нормално је да се Јулијански календар продужи у назад. Ово се назива пролептички јулијански календар. У пролептичком јулијанском календару преступне су све године пре нове ере које при дељењу са 4 дају остатак 1 (због непостојања 0. године).

Такође постоји и пролептички грегоријански календар који се односи на датуме од пре 1582. године. Да не би дошло до забуне, пролептички грегоријански календар се ретко користи, уместо њега се за све датуме до 4. октобра 1582. користи јулијански, а од 15. октобра 1582. грегоријански. Пошто нису све земље прешле на грегоријански календар 1582, то се често неки датуми и после ове године рачунају по јулијанском календару уколико га је дата земља у то време још увек користила. Када се, на пример, каже да је Октобарска револуција почела 24. октобра 1917. то се односи на јулијански календар, док би по грегоријанском то био 6. новембар 1917.

iz knjige Kalendar kroz istoriju
- JULIJANSKI KALENDAR -
(Od osnivanja Rima do Julija Cezara)

Najpre da vidimo ko je bio Gaj Julije Cezar.

Smatra se da je Cezar (100 – 44 p.n.e.) bio najčuveniji vojskovođa slavne rimske imperije. Bio je vešt političar i veliki govornik. Osvojio je od 58 – 52 p.n.e.Galiju (na teritoriji današnje Francuske i Belgije) i prešao u Grčku i na britanska ostrva, pokorivši ih. Kada je njegov rival Pompej, član Prvog trijumvirata (Cezar, Kras i Pompej), nagovorio Senat da mu oduzme komandu nad legijama u Galiji, Cezar je 49. godine prešao reku Rubikon i pošao na Pompeja da bi ga potukao u bici kod Fasale. Pošao je zatim u poteru za njim čak do Egipta ali ga je tamo zatekao već ubijenog.

Cezar je onda zbacio sa vlasti egipatskog kralja Ptolomeja XII[1] i na presto doveo čuvenu lepoticu i kasnije majku njegovog sina, Kleopatru. Zavladao je čvrstom rukom celom rimskom državom kao diktator i proglasio se za imperatora ali je ubrzo, 44. godine pre Hrista, ubijen u Senatu od strane zaverenika – republikanaca Bruta i Kasija.

Očigledno je da istorija ne bi zaboravila Cezara i da nije izvršio reformu kalendara u starom Rimu. Ali taj reformisani kalendar učiniće ga dodatno nezaboravnim vladarom velike rimske države.

Reforma je izvršena po sugestijama egipatskog matematičara i astronoma, čuvenog Sosigena iz Aleksandrije, a po Juliju Cezaru se i danas naziva julijanski kalendar.

Za osnovu julijanskog kalendara uzeta je sunčeva ili tropska godina, za koju smo rekli da je vremenski period koji protekne između dva uzastopna prolaska Sunca kroz prividne fiksne tačke na njegovoj putanji, a koje mogu da budu tačke ekvinocijuma[2] ili solsticijuma[3]. Godina je bila podeljena na 12 meseci, od kojih je šest bilo sa po 31 dan, šest sa 30, a jedan sa 29 dana[4]. Početak godine, koji je do tada bio 1. marta, promenjen je i prebačen na 1. januar.

Ovako podeljena na mesece, godina je imala 365 dana ( 31x7 + 30x4 + 28x1 = 365 ). Zbog toga je odlučeno da svaka četvrta godina ima jedan dan više (366 dana) i da bude prestupna. U prestupnoj godini mesec februar je imao 30 umesto normalnih 29 dana.

Uvođenjem prestupne godine, postignuto je da svaka četvrta godina bude duža za jedan dan, što je dovelo do toga da je sada prosečna dužina godine iznosila 365,25 dana, odnosno 365 dana i ¼ dana (što iznosi 365 dana i 6 časova). Time se postiglo da je kalendarska godina bila duža od prirodne za razliku od 365,2500 – 365,2422 tj. za 0,0078 dana. Kada se to preračuna u minute, ta razlika iznosi 11 minuta i 13,92 sekunde. Obično se u računima uzima da je razlika 11 min. 14 sec.

Ipak, čak i zbog ove naoko male razlike, nekoliko stotina godina od njegovog usvajanja, ljudi bliski crkvi su zapazili da se zakonski kalendar ne poklapa sa prirodnim. Zakonski ide napred! Takođe, greška u kalendaru je dovodila i do netačnog određivanja datuma Uskrsa i ostalih praznika. Julijanska godina je bila duža od prirodne za 11 min. 14 sec., što je za proteklih 400 godina, koliko je prošlo od Cezarevog usvajanja kalendara, dovelo do toga da je kalendarska godina bila duža za čitava 3 dana. Za tih 400 godina ona je "žurila" za 4492,8 minuta, ili preračunato, 3 dana, 2 sata, 52 minuta i 48 sekundi! Za sledećih 400 godina ta razlika bi narasla i iznosila bi 6 dana, 5 sati, 45 minuta i 36 sekundi. To je značilo da na svakih 100 godina kalendarska godina biva duža od prirodne, kosmičke godine, za 18 h 43' 12''.

Na Prvom vaseljenskom Saboru[5] u Nikeji 325. godine, kalendarska, julijanska ravnodnevica padala je 24. marta, dakle 3 dana posle stvarne, 21. marta,. Tada će biti doneta odluka da se Uskrs praznuje u prvoj nedelji posle punog Meseca posle prolećne ravnodnevice. U XVI veku su definitivno zaključili da nešto nije u redu kada su izračunali da prolećna ravnodnevica pada 11., a ne 21. marta. Razlika između zakonskog i prirodnog kalendara se uvećala na čitavih 10 dana! U XVIII veku ta razlika se uvećala na 11 dana, u XIX veku na 12, a u XX veku na čitavih 13 dana.

O ovome će detaljnije biti kasnije reči.

[1] Ptolemeaus XII Theos Philopater Philadelphus Neos Dionysos Auletes, zvani Flautista, (112 – 51 p.n.e.), makedonski kralj Egipta.
[2] Ekvinocijum ili ravnodnevica – kada je obdanica jednaka noći. (20.) 21. marta prolećna ravnodnevica: krug osvetljenosti Zemlje prolazi kroz polove, odnosno sunčevi zraci padaju upravno na Zemljin polutar. Severno od polutara počinje proleće, a južno jesen.
(21.) 22. septembra počinje jesenja ravnodnevica: severno od polutara počinje jesen, a južno proleće.
[3] Solsticijum – vreme kada Sunce dostiže svoj najviši položaj iznad ekvatora. To je 21. juna i tad se zove letnja povratna tačka ili letnji solsticijum. Tada se krug osvetljenja pomera za +23,45° оd severnog pola, a -23,45° od juž. pola. Tada sunčevi zraci padaju upravno na severni povratnik (23,45° sev.geog. šir.) i sev. od polutara počinje leto, a juž. zima. Zimska povratna tačka ili zimski solsticijum je vreme kada Sunce dostiže svoj najniži položaj (-23,45°), a to je na dan (21.) 22. decembra. Tada je krug osvetljenja pomeren za -23,45° od severnog, a +23,45° od juž. pola, dok sunčevi zraci padaju upravno na južni povratnim (23,45° juž. geog. šir.). Severno od polutara počinje zima, a južno od polutara leto.
[4] Meseci januar, mart, maj, jul, septembar i novembar imaju po 31 dan, a april, juni, avgust i decembar po 30. Februar ima 29, odnosno 30 dana u prestupnoj godini.
[5] Na ovom Saboru svog predstavnika je imao i grad Stoboj kraj Vardara (danas Stobi), tada kulturno središte onog dela sveta.

Јулијански календар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Садржај

[сакриј]

[уреди] Прелазак на грегоријански и Миланковићев календар

Православне цркве које су прешле на Миланковићев календар:

Православне цркве које и даље користе јулијански календар:

Неке православне цркве користе оба календара:

Јулијански календар користе и неканонске цркве: све старокалендарске цркве, Македонска православна црква, Украјинска аутокефална црква итд.

У Краљевини СХС, грегоријански календар почео се користити од 1920. године и то тако што је прескочено неколико последњих дана 1919. године.[тражи се извор од 09. 2009.]

[уреди] Ускрс

[уреди] Референце

^ Мирјана Петровић, Зашто није примењен календар Милутина Миланковића, Флогистон бр. 12, Београд, 2002

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80"

Категорија страница: Календари

Грегоријански календар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Детаљ са гроба папе Гргура који слави увођење грегоријанског календара.

Садржај

[сакриј]

[уреди] Настанак

Из календара ће се изоставити 10 дана, тако да после четвртка 4. октобра 1582. следи петак 15. октобар.

Преступна је свака година дељива са 4, осим година дељивих са 100 код којих су преступне само оне дељиве са 400.

Преступна година има један дан више од просте који се ставља на крају месеца фебруара.

Ускрс ће се одсад израчунавати по новом правилу, везаном за нови календар.

Први дан у години биће 1. јануар.

Увођењем грегоријанског календара, календарска година је приближена тропској највише до тада.

[уреди] Бројање година

iz knjige Kalendar kroz istoriju - JULIJANSKI KALENDAR - (Od osnivanja Rima do Julija Cezara)

Najpre da vidimo ko je bio Gaj Julije Cezar.

Očigledno je da istorija ne bi zaboravila Cezara i da nije izvršio reformu kalendara u starom Rimu. Ali taj reformisani kalendar učiniće ga dodatno nezaboravnim vladarom velike rimske države.

Reforma je izvršena po sugestijama egipatskog matematičara i astronoma, čuvenog Sosigena iz Aleksandrije, a po Juliju Cezaru se i danas naziva julijanski kalendar.

Ovako podeljena na mesece, godina je imala 365 dana ( 31x7 + 30x4 + 28x1 = 365 ). Zbog toga je odlučeno da svaka četvrta godina ima jedan dan više (366 dana) i da bude prestupna. U prestupnoj godini mesec februar je imao 30 umesto normalnih 29 dana.

O ovome će detaljnije biti kasnije reči.

У Краљевини СХС, грегоријански календар почео се користити од 1920. године и то тако што је прескочено неколико последњих дана 1919. године.^{[тражи се извор од 09. 2009.]}

iz knjige Kalendar kroz istoriju
- JULIJANSKI KALENDAR -
(Od osnivanja Rima do Julija Cezara)